Текст
                    СЕРБОХОРВАТСКО-РУССКИЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ
СРПСКОХРВАТСКО-РУСКИ ФРАЗЕОЛОШКИ РЕЧНИК
О. И. ТРОФИМКИНА
СРПСКОХРВАТСКО-РУСКИ
ФРАЗЕОЛОШКИ РЕЧНИК
ж
Москва • 2005
О. И. ТРОФИМКИНА
СЕРБОХОРВАТСКО-РУССКИЙ
ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ
Д5 Ж
Москва • 2005
УДК 811.163.4’374(038)
ББК81.2Хор-4
Т76
Г А. Липич
Л. И. Степанова
Рецензенты:
— д. филол. н., профессор
(Санкг-I1етербургский университет)
— канд. филол. н„ доцент
(Санкт-Петербургский университет)
Трофимкина О.И.
Т76 Сербохорватско-русский фразеологический словарь / О.И. Трофимкина. — М.: ООО «Восток-Запад», 2005. — 229, [3] с.
ISBN 5-478-00027-2
Сербохорватско-русский фразеологический словарь— первый опыт такого словаря в России. В словарь вошло около 1100 фразеологических единиц, употребляющихся в произведениях художественной, научно-популярной, мемуарной литературы и в публицистике сербских и хорватских авторов. Все фразеологические единицы семантически квалифицируются и иллюстрируются примерами из литературы.
Словарь предназначен для студентов-славистов, преподавателей, аспирантов, переводчиков, фразеологов, занимающихся сопоставительными исследованиями.
УДК 811.163.4’374(038)
ББК81.2Хор-4
ISBN 5-478-00027-2
© О. И. Трофимкина, 2004
© «Восток - Запад», 2004
СОДЕРЖАНИЕ
ВВЕДЕНИЕ...........................................6
Структура словаря..,.............  '............7
Условные сокращения............................10
Сербский алфавит...............................10
СЕРБОХОРВАТСКО-РУССКИЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ.......................11
ЛИТЕРАТУРНЫЕ ИСТОЧНИКИ............................215
Словари ....................................  225
ИНДЕКС ........................’.................226
• ifiV. ь •>! (	? г I . С* j.4 .	л м	.	• . . г .
X
I
ВВЕДЕНИЕ
Настоящий словарь является первым в нашей стране двуязычным фразеологическим словарем для данной пары языков.
Необходимость такого словаря давно остро ощущается и в преподавании, и в научно-исследовательской работе, и в переводческой деятельности.
Словарь включает свыше 1100 фразеологических единиц (ФЕ) сербохорватского языка с описательными толкованиями, раскрывающими их семантику, на русском языке. Для большей части ФЕ приводятся их семантические соответствия в русском языке, что несомненно облегчит работу переводчиков.
Под фразеологизмом в данном словаре понимается относительно устойчивое. воспроизводимое, экспрессивно окрашенное сочетание слов, обладающее, как правило, целостным значением1, т. е. фразеологизм в узком смысле. Это и есть объект описания в словаре.
Материалом для словаря послужили произведения художественной, научно-популярной и мемуарной литературы, писем сербских и хорватских авторов — лучшие образцы литературного языка сербов и хорватов XIX—XX вв., такого, каким он был в сербско-хорватском языковом единстве и каким еще продолжает оставаться сейчас, непосредственно после распада этого единства. Этим и объясняется употребление в названии словаря термина сербохорватский, а не сербский или хорватский".
Таким образом, состав источников отражает круг чтения студентов-славистов. изучающих сербохорватский язык.
1 Мокиенко В. Славянская фразеология. М.. 1989. С. 5.
Следует отметить, что свыше 90% ФЕ. включенных в настоящий Словарь, имеют литературные подтверждения из произведений и сербских, и хорватских писателей. что оправдывает употребление этого термина.
Введение
7
Структура словаря
Одной из главных особенностей Словаря является то, что в нем представлены только те ФЕ, которые имеют литературное подтверждение, т. е. цитаты, иллюстрирующие функционирование данной ФЕ в литературном сербохорватском языке. Необходимость включения в словарь примеров из литературы не подлежит сомнению. Лексикографам известен афоризм Вольтера, что словарь без примеров — скелет. Тем более этс относится к фразеологическому словарю.
Кроме описательного толкования, учитывающего морфологическую форму ФЕ, чтобы была ясна ее синтаксическая функция в предложении, указывается и ее валентность (управление), а также приводится русское фразеологическое соответствие (если оно существует) с той же семантикой и по возможности той же стилистической окраски. Например:
Бити за петама коме. Неотступно преследовать кого-н., следить за кем-н. Ср. русск. Висеть на хвосте у кого-н.
Стари зон. Искушенный, опытный человек, которого трудно обмануть, провести. Ср. русск. Стреляный воробей.
В тех случаях, когда в ФЕ проявляется национальная специфика: характерные условия быта народа, особенности исторического развития, культуры, специфические реалии, т. е. так называемый национально-культурный компонент, в конце словарной статьи приводятся краткие комментарии лингвострановедческого характера, т. е. описание реалии, явления быта, исторического события и т. п., лежащих в основе ФЕ. Например:
Потковаги опанке коме. Обмануть, провести кого-н. <...>
<Опанак, мн. опанци. Охватывающая стопу легкая крестьянская обувь из сыромятной кожи, прикрепляемая к ноге ремешками или веревкой>.
В словаре делается попытка показать и синонимические связи ФЕ. В конце словарной статьи перечисляются включенные в словарь ФЕ, имеющие тождественные или близкие значения (часто различающиеся по стилистической окраске), например:
Отийи Богу на истину. Умереть <...>
Син. Душу испустити. Изути опанке. Отегнути папке. Отийи Богу на ра-чун. Склопити очи.
Все ФЕ располагаются в словаре гнездами по алфавиту, по одному из слов, входящих в состав ФЕ. Обычно это существительное, при его отсутствии — глагол, наречие. В качестве заголовочного фразеологизма указывается наиболее употребительная его форма (в согласии с данными словарей САН, МС и Мате-шича). Варианты фразеологизма разделяются двумя косыми линиями: Ни трага ни гласа И Ни гласа ни трага од кога.
Лексические, грамматические варианты в составе ФЕ приводятся в круглых скобках, например: Бацати клипове (клипке) под ноге коме. Факультативные элементы приводятся в ломаных скобках, например: Обрати <зелен> бостан. Слова-сопроводители — в квадратных скобках: Као tioje у jaje [гледати, нили-ти у кога|. Преданно, с любовью.
8
Введение
Если глагольный фразеологизм может употребляться в несовершенном и совершенном виде, то на первое место выносится глагол несовершенного вида, глагол совершенного вида дается через косую линию: Полазити/поАи за руком коме.
Варианты заголовочного фразеологизма, отличающиеся по составу или структуре, приводятся в соответствующем месте алфавита с отсылкой к основной форме. Например: Кер. Као кер (пас) и мачка живети. См. Пас.
Цитаты, иллюстрирующие употребление ФЕ, сопровождаются кратким указанием на источник. Полный список источников приводится в конце словаря.
Конечно, в словарь при его ограниченном объеме вошла лишь часть богатейшей фразеологии сербохорватского языка, многие известные ФЕ не могли быть включены в словарь из-за отсутствия в нашей картотеке примеров из литературы, но даже при этой ограниченности объема в словаре есть ФЕ, не включенные ни в один из существующих толковых и фразеологических словарей, но встретившиеся в литературе. Например: Нарадити се до кости]у. Наработаться до изнеможения, отдать все силы работе', Где je репу краф В чем суть, истинный смысл чего-л.; Упасти као мува у ка]мак. Попасть в неудобное, неловкое положение и др.
Материалы картотеки позволили также расширить семантическую разработку некоторых ФЕ, включенных в другие словари (САН, МС, Матешича)3. См. например: На ceojy руку; Дотерати до паса.
Поскольку основная масса ФЕ относится к разговорной речи, то стилистическая квалификация дается лишь в немногочисленных случаях, выходящих за рамки этой разговорной стихии. Так, книжная фразеология снабжается пометой книжн. Например:
Раздва]ати кукол» од жита. Книжн. Отделять плохое от хорошего, вредное от полезного.
Ср. русск. Отделять пшеницу от плевел.
ФЕ, имеющие высокую, торжественную окраску, получают помету высок. Например:
Душу испустит». Высок. Умереть.
Грубо-просторечная, сниженная по окраске фразеология снабжается пометой сниж. или груб'.
Папке отегнути. Груб. Умереть.
На nacjn опанак изгрдити кога. Сниж. Очень сильно, грубо, не стесняясь в выражениях изругать кого-н.
3 Словарь САН — Речник српскохрватског К1ьижевног и народног jesHKa. САНУ. Кн>. 1 —16. Београд, 1959—2001. Словарь МС — Речник српскохрватскот юьижевной и народной jesHKa. Kib. 1—3. Матица Српска—Матица Хрватска. Нови Сад—Загреб. 1967—1969; Кн». 4—6. Матица Српска. Нови Сад, 1971—1976. Словарь Матешича — Matesic J. Frazeoloski rjeCnik hrvatskoga ili srpskoda jezika. Zagreb, 1982.
Введение
9
Условные сокращения
без доп. — без дополнения безл. — безличное
высок. — высокое, высокого стиля груб. — грубое жарг. — жаргонное инф. — инфинитив ирон. — ироническое
книжн. — книжное, книжного стиля неодобр. — неодобрительно русск. — русское сип. — синоним сниж. — сниженное см. — смотри ср. — сравни устар. — устаревшее
<... > — пропуск в тексте цитаты
4
10
Введение
Сербский алфавит (кириллица)
Ла	Бб	Вв	1г	Дд
Bi,	Ее	Жж	Зз	Ии
Jj	Кк	Лл	Лэл>	Мм
Illi	Иль	Оо	Ип	Р|>
Сс	Гт	fill	Уу	фф
Хх	Цц	Чч	Ни	Шш
СЕРБОХОРВАТСКО-РУССКИЙ
ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ
ч
лкУ <•
I УИ
к' .ul
12
— Абер —
Абер
Ни абера. Неодобр. Никакого снимания (не обращать) (о проявлении полного равнодушия, нежелания замечать что-н.).
Ср. русск. Ноль внимания.
~Човек умире, деца му скапава]у од глади <...>, а ви ни абера. С. Ранковиб. Слике из сеоског живота. Што ме удешавате кад сам у затвору, питам, Hehy на заветине, не морам у апсу да се линкам. А он. брина — ни абера. Д. Поповиб. Кн>ига о Милутину.
Адам
Од Адама |почи!ьати|. Книжн. Очень издалека, с самого начала (начинать рассказ).
Ср. русск. От Адама.
Као сваки живи и мртви /ьетопис, JaKO je у причату проливен, уви]ек почшье од Адама и губи се у бескра]ним потанкостима. С. Матавум. Joko и Иванка.
Син. Од Кулина бана.
Аз
Од аз до ижице. Полностью, целиком, от начала до конца.
Ср. русск. От аза до ижицы.
Цензор би засио и све читао од аз до ижице. С. Матаву/ь. Бигьешкеjednoc писца. И признаде joj све, ама све од аз до ижице. С. Сремац. Зона Замфирова.
Ни аз (аза) |не зиати|. Абсолютно ничего (не знать).
Ср. русск. Ни аза \не знать, не смыслить].
Да им дат обичан часословац, ни аза у тему не би знали. Ъ. Поповиб. Припо-ветке Н. Гогол>а.
Ака
Турати се у аку. Притворяться глупым, непонимающим.
Ср. русск. Прикидываться дураком, валять дурака.
— «Шта смо почели, Новаче»,— правим се да га ни]есам схватио. — «Знаш ти добро, немо) да се тураш у аку!.. Почели сте револуци)у». М. Лалиб. Докле гора зазелени.
Ала
Ала и врана. Абсолютно все, все без исключения.
Ср. русск. Все и вся.
Ет; што ти je злокомпи ге]ак: гази га и ала и врана, деру га tje го!) сретну и ко го!) 'обе, па — ништа!.. С. Ранковиб. Тзаво.ьа посла. Помагала си алу и врану, давала си и капом и таком, али не может ти све те битапге белосветске и пропалице да нахрапит и nanojnm па да имаш незнам Koje паре.Д Ненадиб. Ураган.
<Ала — мифическое крылатое чудовище, отличающееся огромно!) силой и про-жорливостью>
Алва
ИПи/отийи као алва. Пользоваться большим спросом, быстро раскупаться.
А петроле] у селу иде као алва,за тега сел>аци све да]у. М. Ъур^евиб. Сенке над Београдом. Сад се бацио на препрода]у рото-романа, стрипова, старих илу-стрираних магазина и najroper шунда ко]и je по шеговим ри]ечима ишао као
— Амин —
13
алва. 3. MajdaK. Марко на мукама. Шта, господин юьижар мисли да само то-лико вредимо? ВидеЬе он, па то je багатела, могао je и три пута више да тражи, отиЬи Немо као алва. 3. Живковий. К/ьига.
Син. ИЬи/отиби као на janny.
Амин
До (из) амина. Полностью, целиком, до основания.
Избили смо се данас са Турпима на Кунак и погинули до амина. М. Павийевий. Црногорци у причама и анегдотама. (Ьегових пет синова заклеше се <...> да he га осветити ако се н>ихово колено из амина не утре. М. Шарановий. По закону праотаца.
Као <у> амин (амен). Обязательно, непременно, неминуемо.
Ако je стари излазио за onaj [воз] у два и педесет, сигурно je био у два и по на углу жезъезничке улице,тако сигурно као амин. М. Majmeibu. Kouuja наде. Про1)и се безакоша, о народе Бори и глупи, да те не прокунем jep се Moja клетва свака cnijeua као у амин. С. М. Лзубиша. Про клети кам. Нека je му-кавица у ваздуху, облак се кида, супце закрвавило, то ти je бура као амен. М. Кушар. Народно благо.
Кад били у амине. Когда дело подошло к концу.
— Пропадосмо— рече Боки]ел> од страха — ja hy сву Кривицу бацити на тебе. — A ja: ако нас дару]у? А он: — Teoja половина, како смо везали <...> Након трейи дан дару]е дужде Боки]е.ъу нови брод <...> flpotje Боки]ел.у кашал ]еданак, а кад били у амине одмиче и муцка како ми nehe дати ништа. С. М Лзубиша. Причала Вука До]чевийа.
Андрак
Андрак je донео (натерао) кога (с инф.) Выражение крайнего неудовольствия, сожаления по поводу чего-н. неуместно, напрасно сделанного кем-н.
Ср. русск. Черт дернул {сделать что-н.).
А тату баш онда донео андрак да joj се умеша у посао <...> С. Сремац. Поп Вира и поп Спира. Kojn ме андрак патера да га излечим — додаде он кроз зубе. J. Максимовой. Ловчева записи од И. Тургенева.
Баба
Дати бабу за невесту коме. Обмануть, перехитрить кого-н.
И чисто би се у ружпе растали да сми]ах кому казати како дадосмо дужду бабу за neBjecry. С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевийа.
Прошла баба с колачима. Все осталось в прошлом, все кончено.
И зашто она [жена] сама нема толико уви!)авности па да коначно увиди како je живот учинио CBoje, како je враг однио оно главно, како je прошла баба с колачима и како ту помоЬи више нема. И. Дончевий. Миротворци. Видиш ти негдаппьег силеци]е. Прошла баба с колачима — од негдашье силе остао му само 6njec. J. Павичий. Светковина младости.
Бада>ь
Као из баджа | говорит |. О громком, глухом голосе.
Ср. русск. Как из бочки.
14
— Бакалар —
Затутши Радул, управ као да из бадша говораше. С. Матовую. Из разных Kpajeea. А Грга прихвати храпавим дубоким гласом као из бадша <...> И. Дончевий. Безимени.
Бакалар
Осушитн се као бакалар. Стать очень худым, крайне отощать.
Ср. русск. Высохнуть в щепку.
Од рада и штедше остарио je млад, осушио се као бакалар и запустио се, ору1ьавио. В. Калеб. На камезьу.
Бан
Од Кулина бана. См. Кулин.
Бара
Бити готов (спреман) као бос у бару. Быть готовым, расположенным без раздумай, колебаний делать что-н.
<...> Дока je на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару. Доки се дивно допало <...> С. Сремац. Зона Замфирова.
EapjaK
Дизати/диНи (разви]ати/развити) oapjaK (о женщине). Предаваться разврату, веста распутный образ жизни.
Где се год задеси нешто младе жене, окрви се и удари укосо! <...> Зедна сасвим дигла 6apjaK, развитлала се и проскитала, па се не зна кад трепhe кад нами-ryje. М. Hacmacujeeuh. Реч о животу оца Тодора овог и оног света. <...> Не памти да се ко разводио <...> Ни мужеви <...>, ни жене Koje су и пре и после венчаша дизале 6apjaK у селу. А. Вучо. Распуст. Тамо je шеи син у штабу <...>, а жена му развила 6apjaK у Бсограду. Д. Васий. Црвенемагле.
Носнти 6apjaK у чему. Быть первым, лучшим в каком-н. деле.
За кратко време Петар je у нашем разреду носио 6apjaK у уче!ьу. Нарочито се истицао у истории. В. Зрний. Сейа/ьа на П. Кочийа.
Басна
Бапскс (бабл>е) басне (приче). Вздорные выдумки.
Moj отац у гаташа не Bjepyje. Баш се силой разговарасмо уз ватру, па се он ру-гаше матери ми и велаше да су то бапске басне. С. М. ЗЬубшиа. Ско-4udjeeoji<a. Ернесте! <...> Допусти ми зато да ти као права пр1уател> велим да си CBojy карьеру несретно отпочео. Ти си уман, али си прежесток. Она несреЬна парника— Ернест био je Виктора све мирном душом слушао, али при тим р^ечима <...> викну, скочив па ноге: — Викторе, кани се баблих прича. Знам откле Taj ejcTap дува. А. Шеноа. Млады господин.
Бачка
И мирна Бачка. Об окончательной развязке чего-н.: все в порядке, пет повода для спора, разногласий, вражды.
Ср. русск. И дело с концом.
— Ето решеша! — осмехпу се cymija. — Свако he имати cBoj ор.ман, и мирна Бачка! — Нс, друже cyanja! — скочи млади супруг. — Ви je не nosnajere кад миелите да би се она задоволшла je/iiiHM орманом! М. Станковый. Тесан ор-
— Бег —
15
май. — Па jeer! Све се на нас свазьуде! — промрмла jeaaii од дубаншуа. — Ттути, Аритоне! Платимо рефенски и мирна Бачка! — намигну на гьега други дубанигуа. Н. TpajKoeuh. Велике паре.
Сии. Па .мирна Босна. Па мирна Kpajnna. Па мир и Бог.
<Бачка— пограничная с Венгрией часть Сербии (Воеводины), где в прошлом нередко возникали военные конфликты>
Бег
Живети као бег. В полном достатке, не зная ни в чем нужды.
Било се завалило братство брчеоскога манастира <...> Могло им je бити да живе као бегови, но у велику добру пресиле, пак им пека несреба не даде да ми-Pyjy <•••> С. М. ГЬубшиа. Причала Вука До]чевийа.
Син. Живети као Бог.
Беда
Навлачити/навуби беду на врат. Принимать на себя неприятные, тяжелые обязанности, заботы.
— Какво венчагье <...> — рече Byjo. — За сваку лудост да навлачиш беду на врат. С. Ранковиб. Горски цар.
Као од беде (радити нешто|. Неохотно, небрежно, кое-как.
Ср. русск. Спустя рукава.
Милун учестао слати Cpejy по селима да .siajcTopume. Cpeja почео свакоме радити као од беде 3najy6n да од свог рада небе видети никакве ва]де. М. Глишиб. Свирач. Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од беде. Послао сам га ето Срдану у сватове, набавио му жиде, на]мио момка да му носи бубагь; а он jyrpoc ни паре. Каже — нема, не да. М. Глишиб. Свирач.
Безумл>е
Мегьати (давати) умл>е за безумл>е. См. Умл>е.
Бело
Гледати бело кога. Удивленно, с непониманием смотреть на кого-и.
<...> Оде [Хамлет] у градско предузебе за вобе и поврбе да се понуди за пил>ара <...> — Потрошачи се не могу обрлатити плабеном глумом— гласила je пресуда <...> Сем тога, ви сте човек у годинама, а ми сада подмла^емо кадрове. — «И ви бисте сами, господине, били стари колико и ja, кад бисте, као рак, могли натрашке иби». Одбгуач га je гледао бело <...> М. Станковой. Хамлет и крокодили. Ишао сам ковачу, казао му све. Taj ти je бгцело гледао, од чуда му пало кладиво из руку. А. Шеноа. Млады господин. Али изненада <...^една pyKaje веб била над том дедулином и подигла je. Onaj други, ненадлежни... За гренутак надлежни га je погледао запагьен и гледао га тако бело секунду-две <...> М. Ъур^евий. Дозиватехимера.
Црно на белом (на бело) // Црним по беломе. См. Црно.
Бео
Ни беле |не разумети, не реби|. Ни слова, совершенно ничего (не понимать, не произносить).
16
— Беспослица —
<...> KoMijunja Непал се осмели: — Господару! Али он ни беле, само га оштро по-гледа, рекао би, пресеЬи га хтеде. М. Шапчанин. Катанска буна. Видесте ли ви? Чуете ли шта говоре? — Чух, али не разумех ни беле! Л. ЛазаревиЬ. Секци/а.
Беспослица
Беспослице терати. Бездельничать.
Ама, шта вам je, л>уди, зар беспослице Герати у najeeheM jetcy од пол>ског посла! Б. Tionuh. Глуви барут.
Син. Капом ветар гонити. Богу дане красти. Хвататн з]аке (зд'ала). Продава-ти з]аке (з]ала).
Бестраги]а
ОтиЬи (утеfiи) у бестраги]у. Исчезнуть без следа.
Кад радим, не осебам ни зиме, ни вруНине; па ни бриге ме онда не море, и оне оду у 6ecTparHjy. J. ВеселиновиК Слике из сеоског живота.
Бестрв
Отийи (победи) у бестрв. Убежать куда глаза глядят, исчезнуть без следа.
HnjecaM се ja помамио, нити ми je. Богу да je за славу, живот омрзнуо! — одго-вори воТуа, пак no6jenie у бестрв. С. М. Лзубиша. Приповц/ести црногорске и приморске. Облак je као какав л^евак, коме je ширина нама окренута, а грлий као да je отишао у бестрв. С. Матавул>. Немирне душе.
Бисер
Бацати бисер (6ncepje) пред свите. Книжн. Напрасно говорить о чем-л. тому, кто не способен понять, оценить.
Ср. русск. Метать бисер перед свиньями.
— Друкшуе би ти свирао да ти припов^едам за ceoja три терна. Али шта ту и бацам бисер пред — без 3aMjepe, млади брате! — Bauaj, 6auaj бисер! Дед! Ув]ери ме! Казу) како je било! А. Шеноа. Младигосподин. Не 6anajTe 6ncepje пред свите! Пишите за себе, ис-юьу-чи-во за себе. Па, MOBjene, у данашше BpnjeMe бод>е je копати у градеKoj канализации него тискати кшиге. Т. БилопавловиЬ. Тзао, слинавци. <...> Покушавао да нам прочита по Kojn стих од оних Koje je наувише волео. Изговарао их je побожно, iiHrajyfiH се у себи не баца ли бисере пред свшье. М. Капор. Фолиранши.
Бити
Било како било. В любом случае, при любых обстоятельствах.
Ср. русск. Как бы то ни было.
Било како било, они ми сада личе на jaTO чаробшака KojH су само због нас слетели у Тамни вилау'ет <...> не би ли нас извукли из шега. М. Капор. Чувар адресе.
Нека буде шта буде. Выражение решимости, готовности ко всему, что бы ни случилось.
Ср. русск. Будь что будет.
]едан борац <...> гледа свод град у дал>ини са брега на Kojn се повукао и каже репортеру: «До1)е ми да се окитим бомбама, седнем у ceoja кола и 3ajypHM доле, па нека буде шта буде!» МКапор. Хроника изгуб/ъеногграда.
— Битка —
17
Битка
Битка (борба) на живот и смрт. См. Борба.
Блато
Као блата кога, чега. Об очень большом количестве кого-л., чего-л.
Квартир сам нашао за се <...> Сад je, знате, >^згодни]е време jep je сав свет отишао на фергуе, па станова као блага. JJ. Лазаревий. Писмо сестри. 26.V1U.1878. Нис-мо му више потребим. Има сад пара ко блата. Д. Ненадий. Ураган.
Син. Као плеве. Као малога боба.
Боб
Као малога боба кога. Очень много, бесчисленное множество.
Поболим се ja да <...> Богдан <...> не заборави на Манду у велику св^ету г/це je AjeeojaKa као малога боба. С. М. ТЬубиша. Причала Вука До]чевиЬа. Сад je у нас господе као малога боба. С. М. ТЬубиша. Ilpodaja nampujape БркиЬа. Сада, напротив, ништа не ea.n>ajy и не вреде пишливог боба све оне гиздаве и луксузне куНе по великим градовима. Сада je боли на)бе!дни]И трап у HajGeAiiHjeM и naj3a6nTHjeM селу него кразьевска палата усред престонице. Д. Нена duh. Ураган.
Син. Као блата. Као плеве.
Не вредети (валатн) <ни> боба (зрна боба, шуплива боба). Не представлять никакой ценности, ничего не стоить, никуда не годиться.
Ср. русск. Гроша ломаного (медного) не стоить.
Тушина и шака jaдa! <...> у луди га imje, него рила землу од зрака до мрака као свжьче! Оружием се не поноси као остали Срб, а и не вала му зрна боба! С. М. ТЬубиша. Причазьа Вука Д<учевиЬа. Само треба paayMjeTH ceoj занат, дакако по crapoj школи, нова не вр^еди пушлива боба. А. Шеноа. Процак Лука. Желим да не до!)ете до yejepeiba да aoja^iocT Tytja не вр^еди ни боба. В ТагиЬ. Спомени Mojeea живота.
Син. Не вредети гроша.
Ни шуплег боба немати. О чьей-н. крайней бедности: совсем ничего не иметь.
Ср. русск. Ни кола ни двора |/<е иметь].
Себичлак? Зашто? Jep, jep je рад узети вас, Koja пи шуплег боба немате? А. Шеноа. Илцрша опорука.
Продавати за боб и грашак што. Не ценить, считать нестоящим, ненужным.
Ср. русск. Ни во что не ставить.
Пророчанство доктора, 4OBjeKa писмена <...> yBjepuno je вргцедне rpaljane да he се Видова слава ]едном за боб и грашак продавати. А. Шеноа. Илцрша опорука.
Реби бобу боб, а попу поп // Реби попу поп, а бобу боб. Открыто сказать правду, назвать своим именем.
Живе невенчано господа, а нико небе да каже и назове то правим шеговим именем. Лма креспи му, брате, реци: попу поп, бобу боб! <...> Него yMOTaeajy то. KpHjy у кучине. С. Сремац. Зона Замфирова. Дакле, господо Moja, рецимо бобу боб, а попу поп. Не зборимо о caaBjancTBy него о суштини. М. Павли-новиЬ. Хрватски разговори.
18
— Бог —
Бог
Бог и батина. О человеке, обладающем властью, имеющем право решать, распоряжаться.
Право кажи oeaj стрикан, — одобрава]у берачи, — треба itoj [држави] показати да смо ми у OBoj земли бог и батина. Б. Лопиб. Не myeyj, бронзана стражо. Ви мла!)и и не знате што je то некая значило бити — персоналац. Био je то бог и батина и без шега се нитко unje могао примити на посао, а и што се тиче плаЬе био je главни. Ф. Хариб. Лзуди и мсумуни. Пази, само мене има да слушате. Сад сам ja за вас бог и батина. Б. Тюпиб. Дожив.ъщи Николетине Бурсаба.
Бога за браду (уши) ухватити. Достигнуть высокого положения, добиться могущества, власти.
Шта ja могу да постигнем код тих младийа што су осилили те им се чини да су бога за браду ухватили? М. Лалиб. Докле гора зазелени. Не команду) ти, момче, нама старшим <...> Ако си преддедник омладине, imjecn ухватио бога за браду, то да знаш. Ч. Вуковиб. Кроз борбу и страдата. Што се правит важан, Пьетро! — поче Тэакомо nnjano. — Тек си пришио капларски знак, а мислиш да си ухватио бога за уши. М. Булатовиб. Ъаволи долазе.
Бог <свети> зна (he знати). Никто не знает, неизвестно.
Ср. русск. Бог знает.
Господа жале мри)ети jep им je на овоме сви)ету добро, а тамо на другоме Бог зна како he им бити! С. М. Лзубиша. Проклети кам. Био у jeднoм селу у Зети чоск гласовит по стасу и jyHamTey <...> Звали га надимком Bajo, али Бог зна у Koje су га име крстили. С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевиба. BojiiHUHMa je изделен само по jeдaн хлеб као храпа за данашши дан и Бог he свети знати за колико дана join... С. JaKoe/ъевиб. Деветсто четрнаеста. Бог свети зна кад he они [вершин] стиРш CBojy команду. С. Заковзъевиб. Под крстом.
Бог и душа. Действительно, в самом деле, ей-богу.
Ну, бог и душа, ви unjecre при здpaвoj памети, господине млади, те се кипите за преклашски CHwjer. А. Шеноа. Млади господин. Ти си ми се наругала, ти си ме уври]едила! — одси]ече Алберт. — Бог и душа, нисам, Алберте, — рече доброИудно ajeBojKa <...> А. Шеноа. Каранфил с njecmiKoea гроба. Иначе, бог и душа, валан je човек, a join боли тализгало. J. Грчиб Миленко. Срем-ска ружа. Аница би да почне разговор: — Красан момак, Бог и душа! Л. Лазаревиб. Cmojaii и Илинка.
Богу дане красти. Ничего не делать, бездельничать, проводить время в праздности.
— А шта ти мислиш? Да hy ja тебе стотину година уздржавати? Ти hem ли]епо у граду лумпарити, бекри]ати се, богу дане красти <...>, а дотле hy се ja му-чити, слушкиша TBoja бити, хранити те дови]ека? А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. <...> Могли смо наставити и дале <...> картати, напуцава-ти лопте из магазина, бавити се помало фушом и богу красти дане. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Син. Капом ветар гонити. Продавати з]аке (з]ала). Хватати з]аке (з)ала). Беспослице терати.
— Бог —
19
Богу душу давати/дати. Умирать.
Ср. русск. Отдавать Богу душу.
<...> Неиад je можда у Taj мах негде крчао, стежао и Богу душу давао под удар-цима <...> М. Шапчанин. Катанска буна.
Богу иза лс!)а (за лечима). Очень далеко, в отдаленных, глухих местах.
Ср. русск. У черта на куличках.
<...> Свак поче зави!)ати Боканима и пожени, у ова Bynuja времена, да му je Kyha изгублена и скрита, без стазе и богазе, богу за лечима и обрасла гором до неба. Б. Tionuh. Пролом. У малим местима богу иза ле1)а, док су конобари полизали столице на столове, слушао сам како се расцветава дух старих усмених юьижевника <...> М. Капор. Ламски снегови. Немам ни 1^блажу камеру да идем било где, богу иза ле!)а. из овог града у коме сам се, узгред буди речено, и родила и у коме ме сви noanajy <.. .> А/. Капор. Белешке jedne Ане. Онда су се Глиста и iнегов Татек одселили векам Богу за лечима, jep су им куйицу срушили да he градити другу траку аутопута <.. .> 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Син. Где je Бог рекао лаку iioh.
Вплети свога бога. Получить заслуженное наказание.
И...како сам закорачио у наше дeчje царство, тако сам добио у главу jacTyne <...> Та безобразница Лил>ана <...> имала je пун погодак! И join се надула од смеха... ВидеЬе она свога бога! С. Лукиб. Слом 1941. — ГЬуандуро мато-ра, укебао сам тс! <...> За ово ми не апсимо, него 6njeMo! Вечерас je дежу-ран Мика писар, а шегова рипила je чуиена ВидеИеш свога бога... Н. TpajKoeuh. Велике паре. Било би грозно и да je Хитлер ноГзас дошао у Бео-град. Али nnje. Има join времена. ВидеЬе Шваба свога бога. С. Лукиб. Слом 1941. «А по коме закону ти имаш права да Kpnjeiu робу од српскс войске да би сачувао за бугарску. А?» — развика се Лука. — «4eKaj, 4eKaj, сада Ьеш ти видети TBoj закон и твога бога», — говорио je Лука сав црвен у лицу. С. JaKoeA>eeuh. Под крапом.
Где je бог рекао лаку iioh. Очень далеко, в отдаленных, глухих местах.
Ср. русск. У черта на куличках.
<...> Друг Топ развоза о томе како су у шегово време млади одлазили не знам ти ни ja где, негде где je бог рекао лаку noli, а не као данас — сви желе да остану на асфалту, макар шетали ту!)е кучиЬе. М. Капор. Белешкеjedue Ане. Тако сам припитомзьавала ту сироту екскурз^у пристигну из неког места где je бог рекао лаку noli <...> М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Син. Богу иза ле!)а.
Живети као бог. В полном достатке, не зная ни в чем нужды.
Ср. русск. Жить как у Христа за пазухой.
Moj сусед, кажу, има висок стандард, Moj сусед, кажу, живи као бог. М. Станко-виб. Човек у тесном капуту.
Син. Живети као бег.
И Бог. Как выражение невозможности выбора, немыслимости иного состояния: и никак иначе.
«Цаба je то — доконао он — сел>ак ocraje сел>ак, и Бог!» 3. Шубиб. Фазлиба поток. Даница при!)е радио — апарату, угаси га. <...> Ja ... ja не могу овако! Од jyTpa до сутра стално то па то, и бог! С. Лукиб. Слом 1941.
20
— Бог —
Испратити Богу на истину кога. Похоронить.
Ср. русск. Проводить в последний путь.
Ех, дедине, па ви cjajuo изгледате, join here ви нас све испратити Богу на истину и наследити оно мало што нам je од татиног банкротства остало! Б. Tiocuh. Покошено по/ье.
Не давати/да ги ни Богу таицана. Быть очень скупым, жадным.
— Де, ти, Еро!.. Она] други маше лаже, али je велики циника, скоро као и Максим...— Е, ни]е... шта говорит!.. Максим не би дао ни Богу там]ана, то баш одистине... А она; je опет... друкчи]и. С. Ранковий. Порушено идеали. Само слаже пару на пару, а нико пикал ни]е ни оволико хасне од ше видео. Ни Богу там]апа та не да. И. Андрий. Господина.
Нема <ти> другог Бога. Ничего другого не остается’, другого выхода нет.
— Myjeui ли ти, potjo: ако ико жив сазна за ово вечерас, Moj си, нема ти другог бога! Небе те од мене спасити ни свети Или]а. Ъопий. Пролом. Н>ихове ле-дене физиономике као да xohe да нам кажу да на ропство приста]у само због тога што другог Бога нема. А. Ъурий. Ка победи.
Ни дао (судно) Бог. Выражение категорического отрицания чего-н.: ни в коем случае.
Ср. русск. Упаси Бог. Ни боже мой.
— Дакле, ти би, Вуче, позатварао такве забаве <...> ?— Не, ни дао Бог! С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевиЬа. —Небу ja — викне Зелка — ни Бог судио, тамо гхце ме ви водите; ни]есам ja никла ни обикла дворима и пери-во]има, но колибама и ливадама. С. М. ТЬубиша. Причала Вука До]чевийа.
<Ни> за жива бога. Ни в коем случае, ни за что на свете.
<...> Не сме ти нико за жива бога капетаново име споменути <...> Т>. ТакшиЬ. Писмо Марку Byju4uhy. 4.1Х.1868.
Ништа под милим Богом. Совершенно, абсолютно ничего.
— Вала, на Mojy су ми се главу попели ови рогузъаши — гракну из Йошка гли-ба]ачки кувар Jobo, познати сеоски колар. — Ништа под милим богом не раде, а победи би ноге испод себе. Б. Вопий. Пролом.
Отнби (поби) Богу на истину (на рачун).
1. Умереть.
Ср. русск. Отдать Богу душу, Пойти перед Богом ответ держать.
Старо] сам госпожи рекао: «Ето. стари господин отиде Богу на истину, Бог да га прости <...> С. Матавул». Пет/ьина цура Много од наших познаника веб нису били више ме!)у живима. Одавна су отишли Богу на истину. М. Сретеновий. Синовац. До последшега часа скакаше [чича-Осто]а] са по-стезье. бежаше од прозора и светлости, забравзьиваше врата, викаше и мозъаше да га заклоне од зликоваца <...> У том je страху и испустио CBojy безазлену душу и отишао Богу на истину. М. Шапчанин. Катанска буна. Ако je умро старей чов]ек, тад je ред казати да je отишао Богу на истину. «Пошао je Богу на рачун», напротив, каже се за чов]ека ко]и не излази баш сасвим чист пред бож]и образ. В. Десница. Од jympa до мрака.
2. Перестать существовать.
<...> Видебеш кад устану Чеси и Словани, па наша браба Словении и Хрвати, Славонии, Далматинци и Босанци. Кад се то дигне, оде Aycrpnja Богу на истину. Д. Поповой Кшига о Милутину.
— Богаза —
21
Па мир и Бог! Си. Мир.
То je Богу плакати. О том, что вызывает сожаление, огорчение.
У протоколу ctojh забележено: успех незадоволава)уЬи!.. Hnje ли то Богу пла-кати? 75. Закишй. Успомене. То, то je Бшу плакати! — зажести се дебели су-дан, — то je rpujex до Бога шта се ту ради. Господар медведградски откад je подбаном злоставша нас горе од кметова. А. Шеноа. Златарово злато. Е, то je, луди. Богу плакати! П. Кочий. Заблан.
Богаза
Стазе и богазе. См. Стаза.
БожиЬ
БожиЬ и Бадши дан. О тех, кто неразлучен, всегда вместе.
Не pacTajy се као БожиЬ и Бадши дан. В. Карасий. Народне пословице. Слога и другарски живот измену ова два учитеша прешли су веЬ и у пословицу, и друкчи)е их и не зову него БожиЬ и Бадши дан. С. Паший. Мрвице из школ-ске трпезе. А убаво се живyjeмo: како сол и ‘леб! — вели задоволяш до-маЬин. — Како БожиЬ и Бадшидан <...> — вели домаЬица. И доиста je тако било. Били су нepaздвojни. С. Сремац. Ивкова слава.
<БожиЬ —христианский церковный праздник — Рождество Христово-, Бадши дан — канун Рождества, Рождественский сочельник>
Бок
Из ока <или> из бока. Си. Око.
Борба
Борба (битка) на живот и смрт. Жестокая, беспощадная борьба до решительного исхода.
Ср. русск. Борьба не на жизнь, а на смерть.
Укрстише [бикови] рогове и отпоче се борба на живот и смрт... Краве престале пасти, подизале главе па гледе ко he победити. С. Ранковий. Jecetue слике. У причама — сви витезови исто тако чува)у ceoje принцезе, а у пустоловинама сви белци бране ceoje дeвojкe од црвенокожаца. То спада у праву борбу на живот и смрт. И. TpajKoeuti. Гocnotja из велике собе. Он [отац], Taj стари вук, join живи у мени. И нека га, нека живи, он ме чува, он контролише Moje мис-ли да не погрешим у osoj дивл>о) борби napmuje на живот и смрт. Н. TpajKoeuh. Велике паре. <...> Очеку)е се последша одлука: капитулашда или дала борба на живот и смрт. С. Заков/ъевий. Под крстом. Последше неделе октобра <...> почели су да пеку раки)у— последша шанса да некако преживе. Мора да he се то осетити и у укусу будуЬе paKHje, та битка па живот и смрт jeднe осамл»ене жене. М. Капор. Ивана.
Босна
И (па) мирна Босна. Все в порядке, нет повода для спора, вражды, разногласий.
Ради CBoj посао, npHBHjaj главу и мирна Босна. В. Деди/ер. Дневник. Да) да се пе-како помиримо, па шима шихово, нама наше и мирна Босна. Б. Вопий. Пролом. <...> Он [Дован] )едног дана отворено из)ави да je шегов б эталон био и
22
— Бостан —
ocTaje четнички, да je водно и водибе борбу против усташа, а што се тиче Тали]ана, он се не упушта у сукоб с жима, jep Hehe да упропашЬава народ. — Они не дира]у у нас, ми неИемо у лих и мирна Босна. Б. Tionuh. Гпуни барут. Bajap Kojn je радио споменик, Николин ратни друг, нajзaд умири yepujeljene Подгоране. — Ако je баш запело, излиЬемо jeднoг и за вас па мирна Босна. Б. Tionuh. Не тугу), бронзана стражо. Хвала богу. Живи смо. Сваком CBoje, па мирна Босна. X. Хумо. Бож]и угодник.
Син. И (па) мирна Бачка. Па мирна кра]нна. Па мир и Бог.
Бостан
Обрати <зелен> бостан. Попасть в бедственное, опасное положение, грозящее гибелью', пропасть.
Ако ови зaвлaдajy, обрасмо ми зелен бостан. Д. Tiocuh. Далеко je сунце. Taljajy нас топовима, сад смо обрали зелен бостан! Б. Tionuh. Делще на Buxahy. Код до!)е дотле да арт1иьерац мора да се брани пушком, обрао си бостан. Д. Muxaiuioeuh. Чизмаши. <...> Кад би то тако било са петоколонашима, кад би они од ваки .ъуди поста]али за noli, ми бисмо награисали, обрали би зелен бостан. Д. ПоповиЬ. К/ьига о Милутину. Нек те ja joui само jeдaнпyт видим поред н>е с иглом у руци, па си обрао зелен бостан. Б. Tionuh. Доживлици Николетине Бурсаба. Зачусмо ускоро <...> ]езовити фи]ук и мало подале експлодираше шест шрапнела ]едан за другим <...> — Ja, MajKy му, одакле OBaj! — рече поднаредник Траило. — Обрали смо бостан... види нас. С. JaKoe/beeuh. Деветсто четрнаеста.
Син. Видети свога свепа.
Брада
Главом и брадом. См. Глава.
У брк и у браду казатн. См. Брк.
Правдати се за коз] у (цареву) браду. Препираться из-за пустяков.
Kojn те би]ес за то пита, брбзьало ]едно? JecMo ли зато амо дошли да се правдамо за коз]у браду, je л’? А. Шеноа. Прос]ак Лука. Било би сми]ешно • да се не сложимо и да се правдамо за цареву браду. J. Mameuiuh. Р]ечник.
Пуна така браде. См. Шака.
У браду мрмл>ати/промрмл>ати. Говорить неясно, бормотать.
Нешто сам промрмлао у браду и устао са намером да иза!)ем. Д. Henaduh. Дороте/. Маркан од срибе стиска шаке и мрмла клетву у браду. И. Дончевиб. Безимени. Неприметно сам пратио господина Вундера, ко]и je <...> полако празнио ceojy кожну ташну и цепове, пажливо слагао отпатке и мрмл>ао себи нешто у браду. Л. Петриб. Господин Вундер.
Брат
Топлн брат. Гомосексуалист.
<...> У Два вола долазио je разнолик и живописан свет; ]едан осамлени та]анствени новинар Ослобо1)в1ьа, неки Иваний, ко]и се ту хранио, два са-pajeBCKa топла брата <...> М. Капор. Чувар адресе. <...> Он [je] упозоравао да се чувам топле 6pahe и будем на опрезу, jep, као и сви тог coja, HMajy женску, хировиту природу, склону изда]ству и сплеткама. М. Капор. Чувар адресе.
— Брашно —
23
Брашно
Сме]ати се као луд на брашно. См. Луд.
Брдо 1
Обебавати/обебати <златна> брда <и долнне>. Давать очень щедрые обещания.
Ср. русск. Сулить золотые горы.
На скупштини BojiioBuh прочита грамату царице Екатерине, Koja позива народе грчке и српске да BojuiTe на Турчина за крст часни и л^епу слободу, oGehaBajyhH златна брда и долине ако i^janajy. С. М. Лзубиша. Шйепан Мали. Moj Савице, сребан ли си! — узвикну му брат кад изи!)оше из варо-ши, BpahajyhH се куби.— Газда Jobo златна брда обебава. С. РанковиИ. Поп-Савин грех. Американци обебавали брда и долине, на од света тога ништа. В. Дедщер. Дневник. Жене су понекад као сунцокрети <...> Кад ни-си поред н>их окребу се за другим. За другим сунцем. Можеш ти 1ьу за-клишати да се врати. можеш joj обебавати брда и долине, не помаже. J. Хорват. Мачак под ииьемом. <...> Hojaeuhe се Дериал и прогласибе се, боже нас опрости, самим великим богом <...> И даривабе сваког златом и обебавабе златна брда и долине. Али куку ти je оном ко по!)е за 1ьим. X. Хумо. Добри.
С брда с дола. См. Збрда-здола.
Брдо 2
Бити на исто (je/mo) брдо ткани. Быть одинаковыми (о людях сходных друг с другом по характеру, взглядам).
Ср. русск. Быть одного покроя.
Пусти свакоме душу шегову, jep ми нисмо сви ткани на исто брдо. В. Назор. Стоимени. Huje с н>има лако, како блазгаре да jecTe неки тупоглавци, kojh их све Tpnajy у исти кош, као да су све на исто брдо ткани. 3. Мау'дак. Ку-жиш, стари Moj. Чини ми се да су oбaдвojицa на jeднo брдо ткани <...> И. Великанови/i. Сри/емске приче.
Брег
До1)у кола к брегу. Наступил момент, когда нужно перейти к решительным действиям.
Договорили се шеки кметиби да не дajy господарима ни yejeTa ни поклона, па кад до!)у кола к 6pnjery, стадоше да лажу и да noTBapajy. С. М. Лзубиша. Проклети кам. Ja вас опет cejeTyjeM и кумим да се покорите, да давате Богу бoжje, а господару господарево; не хлесте ли, ja бу с вама у jaMy: не би ме од вас одлучили ни оган> ни вода! Него се све бодим и срце ми зебе да, кад до!)у кола к 6pnjery, ви бете се препанути. оставити ме сама, и на мене нато-варити сву кривицу. С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевийа.
Брига
Баш брига кога. Нисколько не волнует, совсем безразлично, неинтересно кому-н. что-н.
Ср. русск. До лампочки кому-н. что-н.
24
— Брк —
Забранио да то кажем ма коме, али баш ме брига, не могу више да Ьутим. Б. Тзосий. Покошено по.ье. ...ИстераЬе Симку. Зар je то нека жена кад Hohac може да слава? <...> Баш je брига што he жему nohac сва крв истеЬи у му-чежу, несаници. Шта се кога тиче! Д. Tiocuh. Корени. — Бежи! Баш ме брига за BojcKy!... Нека све запали! — раздера се [T>oplje] на кафеи^у Ику не по-дижуЬи главу. Д. Иосий. Корени. Наравно, цеженог господина Сама нимало се unje тицало што he зajeднo са жом [господом Хоргош] да банкротира половина среджоевропских и балканских бедних трговчиЬа <...> Баш je жега било брига за све то! Д. Киш. Башта, пепео.
Син. Боли уво кога. Пуна прслук коме.
Бити девета брига коме. Быть неинтересным, безразличным кому-н., не волновать кого-н.
То HHje за господу и луде килима je осим забаве свс друго девета брига. Ш. К. Ъалски. Занко Бориславий. Треба <...> да народ сам собом влада, а не KojeKaKBa господа корима je народно добро девета брига. J. Колар. Или jecMO или нисмо.
Брк
<Брк> у брк | говорити, cMejaTM се]. Открыто, прямо (говорить, смеяться). Ср. русск. В глаза (говорить, смеяться).
Jom je гори [Пепо] него што je био. Обезобразило се то, изуларило, па свашта у брк реЬи. Мога ми бога, ]едном he жега другови због жегова ]езика у ба]бок стрпати, па he чудо од жега бити. Б. Тзопий. Осма офанзива. —Je ли тако? Шта миелите? — окрете се он Majopy Миши. — То je скупштинско пита1ье, — каже му Миша, одма, у брк. Д. Поповий. Кзьига о Милутину. Они су се Петрони]у просто у брк сме]али и чинили му све .Moryhe пакости. Б. Hyuiuh. Тринаести. Сминали би ми се у брк на суду. 3. MajdaK. Ку-жиш, стари Moj. Да ме бар гура Тигар, Kojn je дорастао томе да се са сва-ким понесе отворено, брк у брк, а не oeaj Владо, oeaj Kojn подгриза тихо и мучке, без узбу!)ежа. Б. Йопий. Глуви барут. <...> Дрхтела je влада од 1ьеговог штапа, и кралу Милану je у брк скресао све што мисли <...> Д. Twcuti. Корени. — Л би ли то рекао калу1)ерима у брк и, ако до!)е до муке, клео се? — дода Bpahen. — Xohy, ако Бог да, данас кад се пред судом уочимо— одпови]еда Друшко. С. М./Ьубиша. Проклепш кам. Поко]ни куЬегосподар 6njauie по свом ]езику страховит родолуб <...> Да сте му рекли да ту ругобу вала порушити, да je и онако климава и ча!)ава, да све то iinje него иупал опанак, био би вам се лудски nacMHjao у брк. А. Шеноа. Канаринчева зъубовца.
Испод брка (CMejaTH се|. Незаметно, тайком (смеяться над чем-н., кем-н.).
Ср. русск. Смеяться в бороду.
<...> По сус]едству сми]али се луди испод брка да je Вид под старе дане ос-ли]епио па се дао у руке нитковиЬу, ко]и га je ошишао и обри]ао <...> А. Шеноа. Ильина опорука.
Омастити брк. Хорошо, вкусно поесть, насладиться хорошей едой.
Ако виноград и живица што пруже, тад се, у jecenn и о БожиЬу, уз кра]жу жртву, може омастити брк. Иако мало када, то подржава живот као ]едини смисао, подгри]ава га. В. Калеб. На камезьу.
— Bpoj —
25
У брк и у браду |казати, реби]. Открыто., без обиняков.
Могао je просто одбити напала] и казати <...> критичару у брк и у браду то и то.
И. Руварац. HcmopujcKu радови.
Узети брк у зубе. Превозмогая неуверенность, робость, решиться на что-н.
Сандал, je. што се каже, узео брк у зубе, па дошао лично да посети Левача <...> М. Павий. Кельи светога Марка.
Bpoj
Нису све козе на 6pojy коме. См. Коза.
Брука
Пуца/пукие брука коме. Чей-п. позор, бесчестье становятся известны.
А Зона и Васка биле су ту, али one небе смети никоме казати. А сачува] Боже да je join ко ту био! Пунала би му сутрадан брука по целом граду С. Сремац. Зона Замфирова. Но, само би му то join требало да су оне силой биле ту!... Пунала би му брука све до Куршумли]е. Ристовца и Сукова. С. Сремац. Зона Замфирова. Па пек пукне брука. В. Jeiuh. А/фели nujeno njeeajy. Радио сам крвнички тога дана. <...> А увече ми дадоше пет-шест кила кромпира. Да покажем оним лопо-вима гамо! Да се не срамотим, да не пуна брука! М. Тзулафий. Муке.
Брус
Брус знати. Совершенно, совсем ничего не знать.
Ср. русск. Ни шиша не знать.
«А]де не брбл.а]!»— Иван Непомук подигне оловнотешки поглед са зсмл>е. «Шта ти знаш о томе? Брус знаш». И. Дончевий. Миротворци.
Бубан»
У бубан. ударати. Вести себя шумно, привлекать всеобщее внимание.
Ср. русск. Поднимать шум.
Ма, стани ти, младибу, не мислим ja сад у бубаш ударати и читаву кубу на главу дизати. Полако бу уби и провирити ко све унутра с]еди. Б. Tionuh. Дожившей Николетине Бурсайа.
Бубица
Имати бубице у глави. Иметь какие-н. странные, неразумные, вредные мысли, идеи.
Ср. русск. Дурь в голове у кого-н.
Зар и она има такве бубице у глави, добро je да то злам <...> Ф. Xayuh. Пет лу-дих синова.
Истерати бубице из главе коме. Заставить кого-н. отказаться от неразумных, вредных мыслей, идей.
<...> Говори се о jennoj жени <...>, а иследник покушава да je оживи: зашто да му то дозволи кад je и сама знала да je то немогубе... Она бе истерати ис-леднику те бубице из главе. М. Ъурйевий. Дозивате химера.
Бубрег
Живети као бубрег у Jiojy. Жить беззаботно, в довольстве и достатке. Ср. русск. Как сыр в масле кататься.
26
— Бува —
Излазио je [ТЪубомир] од опасне суседе с пуном главом прича о ньегово] госпожи: како je то зла жена, цици]а <...> А тамо, где му je она нашла место, живеЛе ко бубрег у nojy; све he му се готово донети, и он he бити као правя господин. С. РанковиЬ. Порушени идеала. <...> Би ли ти пристала да те на npoaehe одведем у Mojy варош да живиш, море, ко бубрег у nojy? A ja бих ти долазио сваки други-тре!1и дан. С. РанковиЬ. Горски цар. Било би можда прстериваше pelin да смо живеле као бубрег у nojy, али повлашЬено, удобно и поштовано — то свакако. Penjy, аристократски. 3. ЖивковиЬ. Юьига. Жи-вели смо на «Сабени» ко бубрези у aojy, Meljy разноразним чудесима од богатства и удобности. М. Капор. Ада. Сад си, Cpejo. ето без бриге. Стао си у добру Kyhy, биИеш као бубрег у nojy. М. ГлишиЬ. Свирач.
Син. Живети као камеи у бубрегу.
Бува
Пустити (метнути) буву у уши (уво) коме. Сказать, сообщить что-н., что волнует, лишает покоя.
Кад смо у четири ока — богзна како je лубазна, а овамо, на сокаку или где у друштву, nehc ни да ме погледа честито. Bajarn, она ми je нешто бол>а!... Баш волим што joj пустих буву у уши, нек се мало jeди... М. ГлишиИ. Подвала. Метнеш joj [жени] буву у уво па готово! П. Пеки] а ПетровиЬ. П/ьусак.
Син. Пустити муву.
Буквица
Читати/очитати (држатн/одржати) буквицу коме. Долго ругать, бранить кого-н.
Ср. русск. Читать нотацию, устраивать разнос кому-н.
<...> Кад добьем Пемаков потпис о приему новаца, онда hy му лепу буквицу очитати. Л. Лазаревич. Писмо В. Jaeuhy. 14.Ш. 1880. Онда га jeднoг дана позвао сам велики «во]сково!)а» <...> и на н>емачко-хрватском je3HKy стао му читати буквицу <...> С. Колар. Натраг у нафталин. А директор <...> позове онда несреЬног коректора на разговор <...> Одржи му оштру буквицу пуну високопарних речи и претеЬих тонова <...> 3. ЖивковиЬ. Кзьига.
<Буквица (устар.) — алфавит, азбука>
Бул а
Као (капо) були rahe [помагати, вредети коме]. Ирон. Нисколько, совсем, совершенно (не нужно кому-н.)
Ср. русск. Как собаке пятая нога.
То he ти, Moj френд Фернандо, помоЬи кано були rahe. Д. Не на duh. Ураган.
Бура
Бура у чаши воде. Книжн. Большое волнение, шум из-за пустяков, по ничтожному поводу.
Ср. русск. Буря в стакане воды.
Дуго би и излишно било причати те консулске буре у чаши воде и све шихове борбе и смицалице. И. АндриЬ. Травничка хроника.
— Важин —
27
Важан
Правити се важан. Зазнаваться, важничать.
Ср. русск. Задирать нос.
У пометку npnnajy KOMopuaje као узгред. Кад примете да их лъуди радо cayuiajy. праве се они важии и, вейе сензаци]е ради, дода]у join понеки измишл>ени летал, ко]и се доцни]е препричава као догата]. С. Заков/ъевиб. Деветсто четр-иаеста. Кад би макар мало личила [Л>ил>ана] на ceojy MajKy, Koja jecTe и ситна и танка али грациозна, женствена. не прави се важна, мила je, све разуме, велики лаф. С. Лукиб. Слом 1941. A ja, ето, не водим кала се негко прави важан. И. Дончевиб. Безимени. Олга се прави важна као она укочена фра_|ла за енгле-ски. Та je бар бивша полска грофица. В. Петровиб. Бабан иДикан.
Ваздух
Бити у ваздуху. Ощущаться заранее, предугадываться.
Ср. русск. Носиться в воздухе.
Смрт je била у ваздуху. Б. Ъосиб. Покошено по/ье.
Ватра
Бо]ати се као живе ватре кога. Очень сильно бояться кого-н.
Ср. русск. Бояться как огня.
Пазио je [Мийо] ону Делицу join дево]ком ко две очи у глави <...> Кад се венчайте, она узе да командира и н>им и куйом. Bojao се >ье као живе ватре. Она га туче, а он заурла <...> па плаче ко киша. С. Ранковиб. Тзаво.ьа посла.
Дати ватру табанима. Поспешно уйти, убежать, скрыться.
Значи, дали су ватру табанима и — измакли. М. Палий. Извидница. — Како би било да скочимо на ноге ]уначке, па да дамо табанима ватру? — упита лажни Тюпавко. — Кад виде да смо здрави, бацийе нас у бувару. Б. Ъопиб. Приче испод зма]евих крича. — Аха, држ’ га! — продера се она дели]а и диже револвер, а сироти путник даде табанима ватру и стаде тако да струже <...> да га нису стигли чак ни револверски меци. Б. Тчопиб. Приче испод зма]евих крила.
Извлачити кестеже из ватре за кога. См. Пестеле.
Ийи у ватру и у воду за кога, за ким. О готовности подвергаться любой опасности вместе с кем-н., ради кого-н.
Ср. русск. Идти в огонь и воду.
Обо]ица би у ватру, у воду за мене. J. Драгашевиб. Истинске приче. Душе ми ма]чине и живота очинога, био сам спреман. Стево Цвикерашу, да за тобом идем и у ватру, и у воду!.. М. Лалиб. Докле гора зазелени.
На леду ватру ложити. См. Лед.
Осути (сасути) ватру на кога. Выступить с обвинениями против кого-н., публично резко осудить.
<...> Чим се дозна да je Липовац на Цетилу и у милости кнежево], аустро-ма!)арски листови осуше ватру, називлуйи Липовца свако]аким. С. Матаву.ъ. Бшъешке]едног писца.
Падати/пасти у ватру.
1. Болеть с высокой температурой.
Join те исте нойи прозебли Терзи]а паде у ватру и стаде да бунца, а десетак дана доцни]е сахранише га на сеоском гробзьу. Б. Тзопиб. Д)ечак прати зма]а.
28
— Ведрити —
2. Сердиться, приходить в состояние крайнего раздражения.
Разговор je био стратепуски и као да се тицао напала на Требшье. Tannjan je падао у ватру, бранейи ceoje гледиште <...> С. Матаву.ъ. Снага без очгцу. И како би raj шегов сабеседник намерио и дазье хвалио Травничане и правдао ьихов раскош у оделу, хазнадар би падао у све achy ватру. И. Андрий. Травнички хроника. <...> Он ме одмах упита колико aapaljyjeM, а кад сам поменуо цифру, сасвим довозьну за одржаваше скромности и сличних врлина, пао je у ватру и дрекнуо: — То iiwje довольно ни за штуцоваье jefluor брка, а камоли за издржаваше породице! М. СтанковиЬ. Човек у тесном капуту. Баш то што je викао, што je увек у iiajKpHTHHHHjeM тренутку по 1ьу падао у ватру, баш то joj je показивало да joj je на пеки начин наклошен <...> М. ЪурЬевий. Дозива!ье химера. Све више na/iajy у ватру и jeдaн другом пуно ствари пре-6auyjy. Д. Васий. Црвене магле.
Сипати/насути (додавати/додати, доливатн/долити) узье на ватру. См. Узье.
Чуватн се као жнве ватре кога, чега. Быть очень осторожным, осмотрительным, стараясь избежать кого-н., чего-н.
<...> Сава je био опрезан. Ако му се укаже прилика те заметив шалу с KojoM удовином или ‘нако женском — чувао се ту!)ег погледа и «гласа» као живе ватре. С. Ранковий. Порушени идеала. <...> Ja ти само то велим: nyeaj га се, Дкуетс, ко живе ватре! Оно ти je опак душманин... С. Ранковий. Горски цар.
Ведрити
Ведрити и облачити. Обладать большой властью, повелевать, властвовать.
<...> Bjeiue новика па BojBO/iy Маша Врбицу, ондаш!ьега министра унут-рашших зцела, Kojn je, штоно pnjen, ведрио и облачно у Upnoj Гори. С. Матаву/ь. Билешке jednoe писца. А што носи капут од преправзьеног шишера и с nujaue шарана на прсту? То квари углед чиновнички, затвара приступ онима Kojn ведре и облаче и чини те човек добива трипут Belie бркове него што му je плата. Л. Лазаревой. Секци/а. Да, мени треба PHjeKa <...> да могу у iboj ведрити и облачити <...> В. Цар Емин. Дану ищу ада. <...> Или je oeaj човек био неко добро знамеше за н>у: нека порука с HajBHiner места? Неки Мишин успех код оних Kojn ведре и облаче... М. Ъур!)евий. Дозива!ье химера.
Век
Лести век коме. Устар. Сердить, раздражать кого-н., причинять огорчения, неприятности кому-н.
Ср. русск. Портить кровь.
Па што су га зьутили и jean му век у кафани, и да отрпи, али што су га врезали и у iberoBoj concTBenoj берберници — то га je на]више дирнуло. С. Сремац. JeKCUK-ayuja.
Матусалемов век. Книжн. Долголетие, долгие годы жизни.
Ср. русск. Мафусаилов век.
<...> Нисам философ и <...> nehy постати «мудрац» па ма ми господ Бог подари и Матусалемов век. С. Марий. Раскршйа.
Откако (откада) je света и века. См. Свет.
— Вера —
29
Вера
Алал ти (му) вера. Возглас одобрения', молодец!
\ кад се стиша палуба, долазе официри и во)ници из суседних чета да виде развалине од непри)ателских ровова. Bojnnun расположена весело прилазе Та-nacnjy. — Алал ти вера, тобии]а! С. JaKOfUbeeuh. Деветсто четрнаеста. Та то му само служи на част!.. Алал му вера! П. Петровиб. Млади кур}ак. Отан тера Бошка ИлиБа да чита дале. «...да помогну владу чи)'и je први задатак у овом тренутку да очува ред у земли и мир спола». Алал вера! С. Лукиб.
" Слом 1941. Уопште, испу!ьавао сам задатке, кад горе— кад бол>е. Али, ]едном, опростите, морам да се похвалим, тако сам завршио неочекивану, чудну улогу да сам сам себя рекао: — алал ти вера! Е, то сматрам, запета, подвигом. В. Петровиб. Себазьа и маштазьи.
Весло
Весло (весла) сисати. Быть наивным, легковерным, глуповатым.
/Бутила се. Не, 1ьу не може нитко само тако насадити, подметнути joj рог под cBujehy, нека то себи изб^у из главе! Hnje она валда весло сисала! И. Дончевиб. Миротворци. Hujecy ни они сисали весла. J. Тзоновиб. Хронике и путописи.	'	в.
Ветар
Гонити (jypifTH) ветар. Напрасно, впустую делать что-н., заниматься бесполезной, бессмысленной работой.
Huje он пеки фантаста, не гони он ветар и не прича 6ajKe. J. Поповиб. Реда мора да буде. Ово има!ье нема домаБина. АБим ни о чему не води раЧуна <...> А он не може свуда да стигне. Он jypn ветар и мучи коше. Све he ово остати пусто и ту!)е. Д. Тюсиб. Корени.
Имати луд ветар у глави. Быть неразумным, нерассудительным, легкомысленным.
МладиБ je <...> имао пеки луд ветар у глави, kojh му никако iiHje дао да се ура-зуми и смири на jeAHOM занату и Kojn га je гонио да свуда и у свему тражи нешто више и лепше за себе. И. Андриб. НаДрини 6ynpuja.
Капом ветар гонити (терати). Бездельничать.
Moj Пера join nnje зрео, сад му je тек седамнаест година, па join капом ветар тера. J. Игзьатовиб. Вечшпи младоже/ьа. MajKa je наваливала, тврдеБи да onaj у Паризу не студира него капом ветар гони <...> И. Андриб. Панорама. Младост. вели, лудост, Тера ветар капом. J. 3.uaj. Певанща.
Син. Бесполине терати. Богу дане красти. Хватати з]аке ^ала). Продавати з]аке (з]ала).
На сва четири ветра. Повсюду, во все стороны.
<...> Ъесар )осиф, сиротишска MajKa, растурио о Савину— дневи на сва четири ejerpa o6jaey у Kojoj пише: «Наумио сам, с бoжjoм помоБи, избавити турскога ропства крштене народе, Koje стешу под телигом ОтмановиБевом <...> С. М. Лзубиша. Горде, или како Црногорка ъуби. Одоше ктьиге и раезргани текстови <...>, разле^еше се на сва четири ejeqja. Б. Ловриб. Свето прол,ебе. t
Окретатн/окренути кабанину по ветру. См. Кабанина.
Оги Б и у ветар. Исчезнуть, пропасть без следа.
30
— Вила —
<...> Он, по CBoj прилици, на *Kpajy синоЬшег посла напросто исклучио комп]утер <...> не снимивши претходно написани текст <...> ]еданаест и по jeдинcтвeниx, непоповливих страница оде у ветар! 3. Живковиб. Писац.
У ветар |говорити, pehw|. Впустую, зря (говорить что-н.)
Ср. русск. Бросать слова на ветер.
Оно старо: «Не пада снег...» unje тек онако у ветар речено. Т. Поповиб. Вагон друге класе... Рекао сам му, ко]екуде, да држи ]език за зубе; он добро зна да никад не говорим у ветар. С. Живадиновиб. Byjuya Вулибевиб. Ja не говорим у ветар. Кад ja нешто кажем — казано, але! Можете бити сигурни. Позна]ем cboj посао. Б. Tiocuh. Покошено поле.
Ударити у махнити ветар. Начать вести себя безрассудно, утратить здравый смысл.
У памет се. HOBjene, зар би се Турин и МлечиЬи обрадовали таквоме госту? Л и народ не би ли у махнити в]етар ударно? Боже не дaj да ja то дочекам. С. М. Лзубиша. Шбепан Мали. Moja je Kyha од ламтив^ека побожна и бого-6oja3Ha <...> Но откад калу^сри ударише у махнити sjerap, омрзну ми с н»их Свети Михаил <...> С. М. ТЬубиша. Проклети кам.
Уз ветар иАи (плувати). Из упрямства поступать во вред себе.
Ср. русск. Плевать против ветра.
Уз ejerap идет, брате <...> BpujeijaiH народ. 3. Шубиб. Калуга. Суверен oдycтaje брже боле од протестовала и решава се да дале не пл>у]е уз ветар. М. Г'арашанин. Доколице.
Вила
Као да виде гоне (носе) кога (бежати, ]урити, трчати). Очень быстро, опрометью.
Ср. русск. Сломя голову, очертя голову, без оглядки.
Она нагло сподби сахане, навуче хитно нануле на босе ноге, па jypuy махалом као да je виде гоне. Б. Jeemuh. Табашница. <...> Махом би дохватио камеи и бацио га преда н>, на што би ууечарац отпрхнуо као да га виде носе. В. Цар Емин. Старца.
<Внлы — « южнославянской мифологии женские духи — прекрасные девушки с длинными распущенными волосами и крыльями. Могут летать, как птицы. К людям относятся дружелюбно, но если их рассердить или обидеть, могут жестоко отомстить и даже убить>
Вирити
Ни (нити) вири ни (нити) пири/Ни пири ни вири. О том, в ком (чем) жизнь едва теплится.
4yj, попе, остало му je jejuio чаме <...> Koje ни пири ни вири, ни расте ни преде; но ако дочека opyжje, као што nelie. нагнаЬу га клетвом и укорбом да освети оца <...> С. М. Лзубиша. Проклети кам. <...> Ако се и посади [дрво], нити вири нити пири тридесет година. В. Десница. Божибна прича.
Висина
Бити на висини. Удовлетворять самым высоким, строгим требованиям.
Ср. русск. Быть на высоте.
— Во —
31
— А да ли сам добро наступио? Да ли сам био на висини? — упита [Непомук] нацеривши се. И. ДончевиВ. Миротворцу.
Гледати с висине кога. Относиться к кому-н. надменно, высокомерно, с презрением.
Ср. русск. Смотреть свысока на кого-н.
ВраБао се с бо]ишта додуше без пли]ена, али je зато ипак на св]етину испод себе гледао с висине као на поражене. Тако га, гордог, коначно и песта с трга. А. Цесарец. Златни младиЬ и /ьегове жртве. Hnje глуп да не увиди како га оне богатое удаваче, кад се приближи, гледа]у с висине. Н. СимиВ. БраЬа и кумиру. Нас, истина, гледа]у [Немци] с висине, неБе ни да разговара]у. али су потпуно у праву — овдаппьи Немци то су праве бабе!.. М. T>ypheeuh. Сечке над Београдом. Било je нечег смешног у то] мушко] гордости због цигаре-та <...> Та дружба пушача, та пушачка MacoiiepHja (ипак они с висине гле-да]у на непушаче!) М. ЪурЬевиВ. Дозива!ье химера.
Син. Гледати преко рамена кога.
Во
Као вола у купусу [бити, дерати кога]. Жестоко, беспощадно.
Ср. русск. Как Сидорову козу (драть, пороть).
— Jao што he да доби]е батина! — новика други [дечак]. — ОдераБе га ка вола у купусу! — повикаше join неколицина CMcjyhn се другу у невол>и. С. Сремац. Чича-Jopdan. — Jecre, noTBpfjyjy остала дена CMejyhn се — би]е га [отац] кад скриви, па све као вола у купусу. С. Сремац. ЧичаДордан. У вече у бирцузу <...> неуморно прича [«живописац»]: — Хе-хе, знам ти ja Хитлера као злу пару, учили смо за]едно сликарство у Бечу. Уштва ]една, обичан молер. Тукао сам га као вола у купусу. Б. Tionuh. Не myeyj. бронзана стражо.
Вода
Бити у CBojoj води. Чувствовать себя свободно, непринужденно, хорошо где-н. Ср. русск. Как рыба в воде.
Кад je навече или у благдан било у крчми бучно, он je био у ceojoj води. В. Калеб. Изван ствари.
Син. Бити у свом елемеиту.
Вода иде (навире, удара) на уста коме. Кому-н. очень хочется чего-н.
Ср. русск. Слюнки текут у кого-н.
<...> За л>уде ни]е било ничега. Beh треБи дан како не npuMajy храпу <...> Кожи су вруштали зоб, а л>удима je вода ударала на уста, гледа]у!1и како кожи алапживо ]еду. С. УакоюъевиВ. Деветсто четрнаеста. Капетан Нанта се хвали чиме су их све служили. Нама навире вода на уста. С. JaKoejbeeuh. Под крстом. ПлаБа! ПлаБа! То je оно, je л”? Зато вам иде вода на уста! То je ваша доброта, то je ваша л>убав за нас. А. Шеноа. Прос]ак Лука. МариБ оставио велик иметак па je ри!)ану вода ишла на уста. А. Шеноа. Млади господин.
Држати воду у устима. Молчать.
Ср. русск. Набрать в рот воды.
Ни сводима, комши]ама и познаницима, сел>анима не смеш ништа да кажеш. Држиш воду у устима пред Пуловим сипом, а овамо си био пеки ратник и спасилац отаибине. Д. ПоповиЬ. К/ьига о Милутину.
32
— Вода —
Дошла je вода до пода коме. О крайне тяжелом положении.
Кад министру до!)е вода до пода, он му caejeTe дaje. Д. Тзукиб. Сенке са висова. Он се ocMjexiiy. Па се уозбили: — Шалу на страну,ово je дошла вода до пода! М. Лалиб. Докле гора зазелени. — Полако,Симоне, — каже Jyco ЛишаниЬ. — Немо] да се изда]емо npuje времена. — Ово iinje npuje времена. — виче Симон. — По je дошла вода до пода. Таи же.
Жедна преко воде превести кота. Перехитрить, провести, обмануть.
Знам ja вас, Моравце, <...> умете ви жедног преко воде да проведете. Д. Тзосиб. Далеко je супце. Вала изиграти непр1уател>а, превести га жедна преко воде. В. Калеб. Би/ели камен. Да ти Bjepyjem млетачктуема лудима?! А сваки од ших би те седам пута жедна преко воде превео. С. М. Лзубиша. Проклети кам. «Млади господин Павао изгубио je главу». — «Bujeca! А како?» — «Оставио главу код HHjene Доре». — <...> «Валда те тко жедна превео преко воде?» — «Оштрих сам очгуу». А. Шеноа. Златарово злато.
Као да je пало у воду. Бесследно исчезло, пропало.
Ср. русск. Как в воду кануло.
npujauiibe расположеше се unje вратило, као да je пало у воду. И. Козарчанин. Сам чов]ек.
Као из воде |реЬи, говорити|. Быстро, без запинки.
У nnjenoj годинн д|ачеша не 6jax примио ни да сричем, то ли да читам, него уту]ио часове и псалме, па би’ их среда наизуст изрскао ка из воде. С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевиба.
Као мало воле „а длану [носити, чувати, држатн кога). Заботливо, бережно относиться к кому-н., как к самой большой ценности.
Ср. русск. Как зеницу ока (беречь).
Имао сам <...> jeднy Khep од прве жене <...> Штед^ах je од труда, од BjeTpa, од влаге, и држах (а ово ми je срамота реЬи) као мало воде на длану <...> С. М. Лзубиша. Суд добрих луди. Та зар то iinje несреЬа кад ти невалалац луби чедо Koje си, штоно кажу, неговао и чувао као мало воде на длану? М. Шапчанин. Катанска буна. Треба нам добар Србин инжеььер <...> Што ви не бисте, млади човече? Носили бисмо вас ми као мало воде на длану. В. Петровиб. Молох. За лешаке je главно да ja пуцам. Да могу, терали би они мене и дан и Hoh, jep су тада jefluno мирни <...> Зато ме пазе као мало воде на длану. С. Заковлевиб. Kanuja слободе. Преузели бисмо и чуваше двадесе-так бродова и чамаца у сидришту <...> Па држали би нас ко мало воде на длану, разумеш? М. Капор. Ада.
Син. Као jaje на длану. Као зеницу. Као око у глави. Као лист росу.
Као риба у води |кретати се, осейати се]. См. Риба.
Мутити воду. Сеять смуту, раздор.
Ср. русск. Мутить воду.
Кондуктер му скреЬе пажшу да je муцавко сигурно «ТЬотиЬев човек», jeflan од тих што се сада Myeajy свуда и муте воду. С. Лукиб. Слом 1941.
HaBuja rn (навраЬати) воду на нечи]н млин (воденицу). Действовать в чъих-н. интересах.
Ср. русск. Лить воду на чыо-н. мельницу.
— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако epehan да схватим драго-цене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ja бих рекао да он
— Воденица —
33
iianpaha воду на ceojy воденицу <...> С. Ранковий. Горски цар. — Ja, ja — поче опет Ъуко да наврайа воду на ceojy воденицу. — Оно, истина, тако je, али шта Ьемо, кад то некако nehe бити у реду? М. Гл ишuh. Глава uiehepa. — Да ти то не нави]аш воду на ceoj млин? — дочека десетар сад веЬ добро расположен. — Нека, нека одбора. Бол>е he судити четири чо-BjeKa него jeдaн. Б. Tionuh. Пролом. Oeaj <...> сместа станс да Haewja воду на ceojy воденицу. Л. Комарчий. Преци и потомци. А од те лоше оцепе, наравно, издавач нема никакве користи. па онда ни крив ни дужан мора да се дови]а како би ocyjeTHO ibeno непово/ьно дejcтвo <...> Довитл»иви|и из-давачи yMejy, ме^утим, и овде да наведу воду на ceojy воденицу. 3. Живковий. Кншга.
Не држати воду. Оказываться недостаточным, неубедительным.
Ср. русск. Не выдерживать никакой критики.
Никакво поуздано указивашс да je он [Нерон] Рим запалио иксам нашао. Оп-тужбе хришЬана су само онтужбе, уз то пристрасне <...> Тацит што гврди — ни то не држи воду, не само зато што и он уместо доказа пружа ]едино пуко рекла — казала, веН и због сумшивости шегових сведочеша против принципата и импери]е. Д. Kaaajuli. Последзьи Европ/ъани.
Падати/пасти у воду. Не давать ожидаемого результата, заканчиваться впустую, разваливаться.
Ср. русск. Пойти прахом.
Ме1)утим, априлском катастрофом земл3е и арми]е све je пало у воду и од казне nnje било ништа. Народни лист. 2.VI11.1986. Мендоса je, найме, предложила се игноришу године какой 1900. <...> али све je пало у воду, jep je истеком последил године деветнаестог столеЬа, под нераз]ашн>еним околностима, уби]ен први председник Друштва за заштиту деветнаестог века. А. Гаталица. Век. У часовима предаха маштали смо за]едно да Би]афру претворим© у земал>ски paj <...> А онда je све пало у воду <...> Изгубили смо на хиладе л>уди. Тада сам спознао шта je то пакар. Д. Kaaajuh. Последзьи Европзьани. Шта се забога са овим светом дешава?! Кренуло je наопако и сада сви н»ени принципа, правила и навике пада]у у воду. Д. НенадиЬ. Ураган.
Подлити воду коме. Обмануть, перехитрить кого-н.
И миелите ви <...> мени да подлеете воду? Мали сте море за то! Б. Hyiuuh. Општинско дезззе.
Полно би (утопио би) у капи воде кога. См. Кап.
Пуштати/пустити низ воду што. Оставлять без внимания что-н., примиряться с создавшимся положением.
А што се посреди© и касно сазна, то паданка некако пушта низ воду. Скандал и новост Mopajy бити вруЬи. И. Секул uh. Госпа Нола. <...> Громби више нико не носи, носимо се то негде шездесетих, онда je било шик и питаше престижа, директорска одеЬа, али ко да гледа на моду, важно je да ти je топло, пусти моду низ воду. Д. Heuaduh. Ураган.
Турити прст у вреду воду. См. Прет.
Воденица
HaBiijaTii (навраЬати) воду на нечи]у воденицу (млин). См. Вода.
34
— Вола —
Вола
Давати/дати волу за неволу. Вынужденно покоряться силе обстоятельств, смиряться.
Beh што би, можете замислити. Не разумев се, што ко говори, ио се разл^еже грохотни CMujex. И Липовци дава]у eojby за неволу, па се CMnjy. С. Матавул. Како се Латинче оженило. Бепо се шалио, али се познаде да je давао волу за неволу, jep кад je4an млади MOBjeK малко одгрну 3aejecy, Бепо плану и поче га слати ме!)у «фрамасуне». С. Матавул. Нови ceujem у старом Розопеку.
До миле воле. Вдоволь, вволю.
Ср. русск. Сколько душе угодно.
<...> После може до миле воле да колута очима, али не на лу (иако je то био он, cвejeднo). М. Hypfyeeuh. Дозивале химера. Лулао je до изнемоглости, слободан да у самоЬи до миле воле трза раменом или да, nonyuiTajyhn не-oдoливoj навици, додиру)'е прстом сваки куЬни праг или CTaje йогом тачно на сваку треКу плочу на плочнику. В. Десница. Од j'ympa до мрака. Било je топота, чеврлаша, звекета, поздрава и псовака до миле воле. А. Шеноа. Зла-тарово злато. У ове дв^е године што paTyjeMo join никада ми се imje испу-нило што сам толико желио — да jeflHOM имам метака до миле воле, да их имам пуне фишекли)е <...> J. Хорват. Мачак под шлемом. <...> Нажалост, носим и ja то име литератора, око кога je дозволено свакоме да испреда лажи до миле воле. Р. Драинац. Пламен у пустили.
Драге воле (радити нешто). По своему желанию, добровольно.
4yj ти, кувару, jecaM ли ja ово драге воле пристао да по!)ем доле на жетву, под саме бункере? Б. Tionuh. Вук Бу баю. Има тамо доста банде Koja nehe драге воле положити opyжje. Б. Tionuh. Пролом.
Пустити срцу на волу. См. Срце.
Восак
<Снгурно> као у воску. Без сомнения, с уверенностью', наверняка.
<...> Уредник ПавловиЬ на питала: «Ко je дао рукописа? Шта je ко дао?» — од-говараше само да je Липовац дао jeднy CBojy njecMy, а на остало се TajancTBeiio ocMjexusauie. По томе држасмо, као у воску, да he на прво MjecTO no h и почетак Балканске. С. Матавул. Билешке]едног писца. Зар ти то не знаш?... Па Стана лржи сигурно као у воску, да he удати лену Драгу за господина Ранка. М. Гnuuiuh. Подвала. Неки од лих [сведока] ста)али су збулени као да су криви, док су други били лути што им се, очигледно, из-макла даЬа на Kojy су рачунали као у воску. Н. TpajKoeuh. Велике паре. Наши he доЬи ... то ти ja кажем, и то je сигурно као у воску. Запамти што сам ти казао: долазе! Б. Tiocuh. Покошено поле.
Врабац
Врапци 3iiajy (прича]у) што. Всем известно что-н.
— Зар не знаш ко je iiajeehn газда у Београду? — Да iiaje...? — И врапци 3Hajy, а ти мислиш. Н. TpajKoeuh. Велике паре. <...> Навалише питалима и дозна-доше да то веЬ и врапци npunajy како се Справка гледа и cacTaje са скита-чем. С. Матавул. Петлина цура.
— Враг —
35
Син. Врапци по стрехама цвркуЬу.
Врапци по стрехама цвркуЬу шта, о чему. Что-н. всем известно, не является тайной.
Ср. русск. Воробьи на крышах чирикают о чем-н.
Па то je позната ствар, то за ратну штету, то вей и врапци по стрехама цвркуЬу! Б. Tiocuh. Покошено по/ье.
Син. Врапци 3Hajy (npunajy).
Враг
Kora врага. Выражение скептического отношения к чему-н., отрицания возможности чего-н.
Ср. русск. Какого черта.
— Kora he ти врага ту /цед помоИи кад она банда попово крене? — ПомоЬи he, како не би. Б. Tionuh. Дожив/ъсуи Николетине Бурсайа.
Не лези враже! О неожиданной неприятности, невзгоде", как назло.
Баш кад му хтеде бити прода]а, на!)е сиромах неког поштеног човека овде да му да новаца. Хтеде се лепо искобел>ати. Али, не лези враже, то некако прокопка капетан и УзловнЬ <...> М. Глиший. Глава шейера. Пера «Ъеврек» причао je тада о неком ловцу, Kojn je пошао у лов на лавове. «...Узме га на око па нишами <...> и дум! <...> Кад мало дале — други лаф <...> Кад... не лези враже, отуда треЬи лаф...» С. Заков/ъевий. Kanuja слободе. Док ти — не лези враже! — ощедном o6ojnua кроз лед па у воду преко колена! Т. Тзукий. Стари видици. Да су ове грешке несувисле, ни по jafla <...> Али не лези враже! Слово jecre погрешно, али je на добром месту, реч nnje без смисла, премда то HHje onaj Смисао Kojn je аутор имао у виду <...> Словослагач, рецимо, от-куцао «мокар», а треба «модар». 3. Живковий. Кн>ига.
Врана
Бела врана. О ком-н. или чем-н., резко выделяющемся, не похожем на окружающих.
Ср. русск. Белая ворона.
Али ти такви што nnahajy старе дугове били су ретки, били су, такореЬи, беле вране; велика веЬина их се чинила невешта. С. Сремац. Чича-Jopdan. Не знам да ли je онда Марко све то предви!)ао, али je истина да се у томе мом раду огледао не провинц^ални je3HK него доста правилни кшижевни, — права 6njeaa врана у оно ври^еме. С. Матаву/ъ. Би/ьешке jednoe писца. Kyhepun дрвени, сламом покривени, плотови трошни, craje климаве — ну, боже Moj <...> Има и у Брезници б^елих врана — има боме и зиданих згра-да. Crojn ту црква некако изврнута, а до н>е звоник <...> CTojn тих б^елих врана и више, а све je то дика мале Брезнице. А. Шеноа. Млади господин.
Врана je мозак (памет) испила (попила)/Вране су мозак нониле коме. Кто-н. глуп, неумен.
Taj гиздавац код и je модему Андреи рекао на в^ечници да му je врана испила мозак. А. Шеноа. Златарово злато. Hnje мени вал.да врана попила памет, да ми треба жена тутор! Л. Лазаревой. Преи пут с оцем на jympe/hu. А шта си ми ти, стара будало, дошао да солиш памет под старост? Вал>да и мени нису вране мозак попиле? М. Шапчанин. Катанска буна. Ceoj живот и своду бу-
36
— Bpant —
дуйност не полажем на погрешну карту! — jaen се глас <...> — Вране ми нису мозак попиле! Ja знам шта радим. Д. КалиЬ. Обала без сунца. Hnje ми врана попила мозак, добро знам о чему смо говорили. Д. Henaduh. Ураган.
Врат
Бити (сто]ати) за вратом коме. Ожидаться, грозить в самое ближайшее время (о неприятности, опасности).
Ср. русск. Висеть над головой.
И дуго je тако старац сам за себе ryuljao и ни за шта се ;ьутио. и не cnyuiajyhn више шта му хоца говори. Смрт му je и онако за вратом, па шта... Б. Tionuh. Насрадин-Хоуа г Босни. Без шале, нож ти cTojn за вратом. А. Шеноа. Клетва.
Бити (седети) на врату (за вратом) коме. Не оставлять в покое кого-н., постоянно контролируя, надзирая, заставляя подчиняться.
Можемо отийи из овог Kpaja <...> ИзмаЙи се извап AOMamaja наших прогони-тел>а. Ако останемо, они he нам непрестано бити на врату, и штогод започ-немо вазда he они у томе видети прст Давола. Д. Heuaduh. Дороте]. Тко je немаран, тога <...> нейе ни Mjecnn школски надзорник принукати на рад, па макар да му сваки дан деди за вратом. Напредак, РСАНУ. Да смо ми и ших први’ дана попалили онако као Турке, не би они нама данас на врату Цедили. Б. Tionuh. Пролом.
Бити камеи о врату коме. См. Камен.
Висити о (на) врату коме. Обременять расходами, заботой о себе.
Ср. русск. Висеть на шее у кого-н.
Ти си jinjerc а мени о врагу висиш. С. Лзубиша. Скочид]ево]ка. Виси ми о врагу сва Moja вамили)а. С. Сремац. Вукадин.
Доhи на врат. Вплотную приблизиться, наступить (о времени).
<...> Кад до!)е зима на врат, посла BojnoBuha у Боку да добави брод <..,> С. М. ТЬубиша. Шйепан Мази. Кад нам се досади, а до()е noh на врат. по1)осмо у liejinjy Арсениеву. С. М. ТЬубиша. CKouudjeeojKa.
На врат — на нос И наврат — нанос.
1.	Торопясь, спеша, как можно скорее.
Bjiaroje истрча, наврат-нанос, нагкмье. Л. Лазаревий. Све he то народ позлатити. <...> Натарошевина похигала je, обукавши се на врат на нос, госпожи Гециници касирки и госпожи апотекарици <...> С. Сремац. Поп Пира и поп Спира. Тако се iiaje/iaiinyr пропарало небо и гром je ударно уз урнебесни прасак у близини, да су Непомук и н>егов знанац наврат-нанос заглавитьали под се.1ьакову стреху, преплашени веома. И. Дончевий. Миротворци. Настаде трка и помепьа. Наврат-нанос народ се поче спремати да с оно nejann бежи у шуму. Б. Tionuh. Пролом. Наврат-нанос читава трупа погрча да види г/уе je граната експлодирала jep се jacHO чуотутать експлозде из долине. Б. Tionuh. Пролом.
2.	Быстро, сразу, вдруг.
<...> Мени су сви л>уди страни, непознати. те мн je управо немогуйе онако на врат па нос спр^ателити се с непознатим човеком <...> J. Козарац. Мртви капитали. Леший се на врат на нос опрости с Матковийевима као да га je нешто оданде гонило, као да му je шаптало: «Ти си ту сувишан». J. Козарац. Мртви капитали.
— Врат —
37
3.	Наспех, наскоро.
Каву му je направила служавка на врат на нос да jy je je/iea попита могао,— нити je била слатка, нити горка, веЬ чуднога, 1ьему доселе непознатога окуса. J. Козарац. Мртви капитане Муж joj прича како, кад се на врат на нос o6pnje дома, трчи на станицу подземне железнице и улази у црвене вагоне метроа. М. Црнмнски. Роман о Лондону. Kyha je, канда, окречена лошом мешавином креча и штрицле, цео посао ура!)ен наврат-нанос, па je почела одмах увече. по одласку Majcropa, таваница да се разлистава, за н>ом зидови да nyuajy. С. ЛукиЬ. Слом 1941.
Huje сабл>а за вратом коме. См. Сабл>а,
Осетити шире око врата. См. Широко. <.
Пасти на врат коме. Обременить заботами о себе.
Ср. русск. Сесть на шею кому-н.
Изагнан из ceoje средине и oдвojeн од свог посла, OBaj бродоломни CBHjeT сва-ком je одмах падао у очи и eeh самом ceojoM nojasoM noTcjehao je сезъаке на рат и на то да noejeK данас може зачас остати без иг/це ичега и пасти на врат бог те пита коме. Б. Tionuh. Пролом.
Потесни око врата коме. Кто-н. оказался в трудных, тяжелых обстоятельствах.
Зар не видите да eeh nocraje o6n4aj: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па xajд’ у гору. С. РанковиЬ. Горски цар.
Скинути с врата
1. кога, шта. Освободиться от кого-н., чего-н.
Ъути Божо, прави се нечуо а Гороган Tjepa cBoje: «Колико рече?... Нешто не-маш гласа данас, туесам чуо шта кажеш». «Николико,» — одфче Божо да га скине с врата. М. ЛалиЬ. Докле гора зазелени.
2. коме, шта. Избавить, освободить кого-н. от чего-н.
Хвала богу што Taj Талибан долази да им бар мало бриге скине с врата. Б. Tionuh. Пролом.
Сломити врат.
1. Потерпеть неудачу, погубить себя.
Ср. русск. Сломать шею.
Све заправо овиси о низу cnynajuocra <...>, ако дакле прескочи и мимои^е сто-тину запрека и ако буде имао epehe да ни на jeflHoj не сломи врат, можда би могао остати жив. J. Хорват. Мачак под ш/ьемом.
2. коме. Нанести поражение кому-н., погубить кого-н.
Ср. русск. Свернуть шею кому-н.
Но иза TBojnjex ле!)а гьеко cnje раздор и мржн>у како he ти Fjeuy завадити, да завиди jeднo на друго, а теби врат сломити, у Hajewmoj TBojoj победи! С. М. Лзубиша. Проклети кам. <...> Сачувао je [Капара] ceojy кожу захвал>у)уЬи томе што je ве-ома често говорио себя и другима:— /Буди, рат je рат...! <...> 1Ьему су те р^ечи казивале jeflHiio Moryhe правце узмицан>а <...> Откривале- су му 1^духовити)'е варке и смицалице кад je требало преварити непри)ател>а, заскочите га и сломити му врат... J. Хорват. Мачак под ш/ъемом.
Товарити/натоварити на врат коме шта. Обременять чем-н. неприятным, хлопотным.
Нема више оног густот зеленила Koje je ишло на руку зал>убл>енима и крило их од оне несносне контроле Kojy je Бог сваком младом зазъубзьеном створу, у
38
— Врата —
лицу жегових родителе, латоварио на врат. С. Сремац. Поп Пира и поп Спира. Hnje му доста жеговог трошка и y6oK4Hje, него join товарити на врат и те сеоске беспослице. Б. Tionuh. Пролом. Нек Тигар npolje с миром, а ви се г/цегод склоните. Зар нам join и то треба да и ibera на врат натоваримо. Б. Tionuh. Глуви барут. Она je cboJhm женским лукавством и cboJom женском мизерном, успела да се испетзьа и ко зна шта je све н>ему натоварила на врат! М. T>ypljeeuh. Дозивате химера.
Трпати за врат коме шта. Несправедливо обвинять в чем-н.
Ocehaiu, чини ти се, има ту и TBoje кривице, али зашто ти то BjeMHTO Tpnajy за врат, докле he то тако? Нек jeднoм осуде jacno и одре1)ено: толикр и толико MjeceuH, дана, сати, па да посл^е тога имамо чист рачун, нико никоме не ду-ryje. Б. Tionuh. 8. офанзива.
Врата
Врата затворена коме где. Кто-н. лишен доступа куда-н., возможности заниматься чем-н.
Ако се нешто слично понови, може слободно да тражи друго намештеже, али не више у oBoj бранши, ту су му сва врата затворена. 3. Живковий. Юьига.
Као теле у шарена врата (бленути, бечити|. См. Теле.
Куцати/закуцати на врата. Быть в непосредственной близости, надвигаться, наступать.
Ср. русск. Стучаться в дверь.
Рат je закуцао на врата — треба мислити унапред. С. ЛукиЬ. Слом 1941.
Мести пред cboJhm вратима. Думать прежде всего о своих недостатках, заниматься своими делами.
Шта се >ьега све то на Kpajy Kpajeea тиче? Рад1це пека мете пред властитим вратима. И. Дончевий. Миротворци.
Общатн/обнтн <многа> врата. Обращаться ко многим, прося помощи.
Ср. русск. Обивать пороги.
И тако je наш Трдак Вид мпога врата обио на Марковом гргу и на многа узалуд покуцао. М. Крлежа. Хрватски бог Марс. Бродарима je сада jeflHno преоста-ло да o6njajy врата Kanueaapuja najBHLUHX републичких функционара и да их yejepaBajy како je лимитjeAna ствар. а оно што се догата с нашим поморци-ма — друга. BjecHUK, 1973.
Отворити врата чему. Создать благоприятные условия для появления, осуществления чего-н.
Устав? — Не, jep je он баш имао да <...> широм отвори врата страном ме-шан>у у српске ствари. Л. Комарчий. Преци и потомци. <...> Чланак Фраже Буторца Национализам и je3HK, o6jaBJben у Комунисту 5. српжа 1985. отворио je врата бу)ици сличних чланака. С. Бабий. Хрватски]учер и данас.
Показивати/показатн врата коме. Выгонять кого-н., требовать, чтобы ушел, удалился.
Ср. русск. Указывать на дверь кому-н.
Он je сад <...> код жене Kyhe и то je било страшно кад би на то помислила, али ако иза!)е, кад би изашла одавде, прво би joj било, да том ул»езу покаже врата! М. Typheeuh. Дозивате химера.
— Време —
39
Време
Зуб времена. Си. Зуб.
Из (од) дуга времена. От скуки, от безделья.
Ср. русск. От нечего делать.
Тога дана се он преко обича]а задржа, a ja из дуга времена изноем и станем шетати дугим ходником. Л. Лазаревич. Ветар. Нашао je био у Поукама како се поправка туринца кад се почне кварити. Прочитао je из дуга времена и то — из дуга времена, велим, jep MajcTop — Ивку шце то требало. С. Сремац. Ивкова слава. Место je дошао к нама стриц Филип по послу или од дуга времена. И. Козарчанин. Сам чов]ек. Тако смо разговарали из дуга времена седеЬи на камежу поред железничке пруге, док су boJhhiih уговаривали голове. С. JaKoex>eeuh. Под крстом. По навици, а и из дуга времена. пресамиЬени преко ограде, осматрали смо и ми пучину. С. JaKoe.beeuh. Под крстом.
Bpeha
Куповати/купити (пога^ати/погодити) мачка (мачку) у врейи (иаку). Gw. Мачак.
Нашла врейа закрпу. Один не лучше другого; оба стоят друг друга.
Ср. русск. Два сапога пара.
Поп и Жидов, нашла вреЬа закрпу! Сложили су се, и )едино join npeocraje пази-ти кад почну je3epo сушити и извуИи онда што сте у ж бацили. А. Цесарец. Златни младиЬ и гьегове жртве.
Вук
Hojeo (yjeo) вук магаре (магарца). Не следует никакого наказания за проступок, как будто ничего не случилось.
— Е, видите ли... покварила се и власт, истанчала. Ако je што драге воле по-слушаш, добро и jecT, ако не послушаш ником ништа — yjeo вук магаре. Б. Tionuh. Пролом. Овако испада да нитко ни)е крив. Као и обично— вук nojeo магарца. Ф. Xayuh. Лзуди и ма]муни. Отац: ... И нашао сам да нема места притвору. Ни за jeAHor приведеног. Председник: Значи, nojeo вук магарца! С. ЛукиЬ. Слом 1941. —Шта би народ са голим рукама? Народ трпи, чека, док му не прекипи <...> — Па шта he бити нajзaд?— Ништа! nojeo вук магарца. Шта може да буде, Право jauera je увек неприкосновено. Р. Драинац. Пламен у пустшьи.
Слати од Вука до Новака. Посылать от одного к другому, не решая дела.
Ср. русск. Посылать от Понтия к Пилату.
Присте Калош у Млетке <...> Г/це he, rnje nehe, те он код оне тродице г/це je пио кафу. Не пусти га стража од прве улести, него му викну: «Не можеш амо, но ако hem да се судиш, xajдe код Четрдесетине». Ви))е Калош да су га почели слати од Вука до Новака <...> С. М. Лзубиша. Kaiboui Mayedonoeuh.
Гавран
Од како je гавран поцрнео. С незапамятных времен, издавна.
<...> Зедно се у рату прича, друго се у миру догата, тако je од како je гавран поцрнео. Д. ПоповиЬ. Ктига о Милутину.
40
— Гас —
Гас
Бити под гасо.м. Быть в состоянии легкого опьянения, пьяного возбуждения. Ср. русск. Быть под хмельком. Быть под градусом.
Па како се могао оженити кЬерком jefluora ветеринара Kojn je на]бол>е шофирао кад]е био под гасом. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
ГаПе
Дошле су rahe на решето. Наступил опасный момент, угрожает серьезная опасность.
<...> И тако се, заозбилно, у CBannjoj глави поче утвр!)ивати yejepeibe да je ово права чета и да joj вала водити прави правцати рат. — Е, буразери, нема више мрдаша, сад су дошле rahe на решето! — говорив je ceojoj 4eTHpj братики Николетина Bypcah <...> Б. Tionuh. Доживыуи Николетине Eypcaha.
Крвавнти rahe за кога, шта. Погибать,умирать, защищая кого-н., что-н.
Ср. русск. Проливать кровь за кого-н., что-н.
Пpeбpojaвaли су се и проверавали ко nnje дошао, слали по неколицину да доте-pajy кукавицу што xohe да се caKpnje а они да крваве rahe за н>ега, општину и власт<...> Д. liocuh. Корени.
Носити/изнети rahe на решето. Подвергаться/подвергнуться опасности, оказаться в опасном положении.
Ето ти види, узврти се цура око тебе, лале-миле, тамо-амо, и ти у ceojoj осамде-сет шестое години носиш rahe на решето. Шта je ово, де? Б. Tionuh. Вук Бу-бало. Вала изн^ети rahe на решето, па слободу стеРш. Б. Tionuh. Пролом.
Пунити/напуннти rahe. груб. Испытывать чувство сильного страха, испуга.
Ср. русск. Положить в штаны.
Дабоме да су другови поштени фpajepи. Kojn не пуне rahe само так. опазили како им Глиста спушЬа. 3. MajdaK. Кужиш, стари moj.
Г вож1)е
Отерати (банити) у старо гвож!)е кога. Отстранить, считать кого-н. устаревшим, бесполезным, ненужным.
Ср. русск. Списать в тираж.
Шта га знаш, ако се ми успавамо, може неком на ум пасти да нас, ратнике, пребаци у старо гвож!)е, па шта he онда бита. Б. Tionuh. Осма офанзива. Старци, очиг-ледно, нису подносили генераци)у Koja je тада владала градом и кшижевношЬу и Koja их je отерала пре времена у старо гвож^е. М. Капор. Чувар адресе.
— Шта je, ратници, прошло je ваше ... одосте у старо гвож!)е. Б. Tionuh. Осма офанзива.
Глава
Бити наврх (преко) главе коме. Довольно, достаточно, больше не нужно.
Скитараша по белом свету било му je наврх главе, старост му je jaxaлa на врату. Д. НенадиЬ. Дивтье звезде. Овога ми je свега преко главе — протисну Вучи-ца. — Не могу више да предахнем у oeoj бари. Б. Tionuh. Не myeyj, бронзана стража. А нервозни су, нервозан je oeaj иследник, због тога што му je eeh сигурно свега доста и преко главе. М. Tiypfyeeuh. Дозива!ье химера.
Бити од главе до пете ко, какав. Целиком, во всем — в мыслях, в поступках— быть кем-л., как им-л.
— Глава —
41
Ср. русск. С головы до пят быть кем-лг, каким-л.
1ездимир je Хамлет од главе до пете! — jouj ]едном се одушев;ьава штркл>асти Мита <...> М. СтанковиЬ. Хамлет и крокодили. <...> Ако Франце завесе у живо Петраркино м]ерило. ако ceoje cjajue мисли и окива веригама арапских газела — опет je тврд Кра>ьац — Славен од главе до пете. А. Шеноа. Каран-фил са Лесникова гроба. Разум^е се, био je [Мануел] складан, како и при-личи особи шегове кондициони, кавалир, центлмен од главе до пете. В. Десница. Спирити. <...> Господин де Лернон био noejeK висок, гибак, црних OMHjy <.. .> од главе до пете кавалир. А. Шеноа. Златарово злато.
Бити ceoje главе. Быть упрямым, своевольным.
Ваш господин син je <.. .> ceoje главе. А. Шеноа. Златарово злато. Mapnja je yenjeK била ceoje главе. И. ДончевиЬ. Безимени. У суштини, он je по нарави исти какав je био кад je оно с Караманлирм водио преговоре на кагпуи: човек cBoje главе и oдвojeнoг мишл>ен>а, увек и у свему. И. Андрий. На Дрини Tiynpuja.
Букова глава. Ограниченный, глупый человек, глупец.
Ср. русск. Дубовая голова.
Orpatjyjy се куйе господском 6jeannoM, презривим Ьуташем иза спуштених 3aejeca: шта je, сел>ачине босанске, букове главе, миелите да je ово за ваше кожухе и опанке, за ваша говедарска опьишта и гараве котлове! Б. Tionuh. Не rnyeyj, бронзана стража. HHje Crojan блека, unje— штоно pnjen — бу-кова глава. И. Vjeeuh. Доконице. «Ej, луди Данило, ej главо букова, шта учини ... Оде ти Ъули|ета»... Заплака и зари лице у промрзле руке <...> Д. Калий. Обаза без сунца.
Глава виси о концу. Жизнь в опасности, угрожает гибель.
Ср. русск. Жизнь висит на волоске (на ниточке).
Шта xohe они од мене ... па и oeaj Новица?... Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на jeднy страну. Шта да чекам? С. Ранковий. Горски цар. <...> Не треба BjepoeaTH пиком кад глава виси о концу. С. Ранковий. Горски цар.
Глава игра 4Hja. Чья-н. жизнь подвергается смертельной опасности.
Одмах по приему ове наредбе, кмет тога села скупиЬе до 80 поузданих л>уди са opyжjeм <...> — тако je гласила капетанова наредба. У n>oj беше и засебно парченце xapTHje, на коме je писало: «Павле, за ово игра глава». С. Ранковий. Потера. Нако je и сам видно да je дошло стани — пани и да сад свач^а глава игра, сумшичави и пепов^ерливи, Блапуе ипак je претпоставлао да ово join unje OHO Hajrope. Б. Tionuh. Пролом.
Глава je у торби коме // С главом je у торби ко. Кто-н. рискует жизнью, кому-н. грозит смерть.
И не зна да му je глава била у торби. И. БрлиЬ-МажураниЬ. Приче из давгьине. Зар му сам Хасан <.. .> unje вей двапут у najeeheM поверешу дошануо да je о Глиго-pifjy ВозаревиЬу било речи на пашином дивану, и, разуме се, неповол>них речи. А неповол>не речи на пашином дивану значе— глава у торби! Н. TpajKoeuh. Jedna жеъа. Марко веГ1 унапр»уед зна: чим чу]е опрезан пл>есак весла, сав he се напети и заборавити и куЬу и фамили)у. Од читава чов]ека ocrahe само Bojanoe обавенгпуац, лукав, пажл>ив и BjenHTO с главом у торби. Б. Tionuh. Пролом.
Главом без обзира [бежати, трчати]. Опрометью, без оглядки.
Ср. русск. Сломя голову.
42
— Глава —
У два маха бежао из земле, што оно реку, гдавом без обзира. С. Матавугъ. Билешке ]едног писца. Иза мене je остала прошлост, чист^едан пораз, преда мном Kpaj не-познат у ко]и доспех бежеби главом без обзира. Д. Ненадий. Дороте]. Чим ти се женско зали]епи или прислони, те ти некакву услугу нуди — то значи да тражи пеку Tajuy, а зато бjeжи главом без обзира! М. Лалий. Докле гора зазелени. Рени му да б]ежи главом без обзира, док му je join глава на рамену, а мени како да Бог. С. М. Лзубиша. Скочид]ево]ка. <.. .> Рекао би наредник да су се нобас, пред jcAan, веб видели испред ове кубе. Штуче он тада главом без обзира. А наредник nnje знао да he одмах затребати. С. Лукий. Слом 1941. <...> Филоктет излете главом без обзира из колибе, неспреман за сунчеву светлост Koja га забл>есну, те по-трча ка обрубу брда и Мис^'и, не мислеби на опасност Koja je вребала са свих страна. М. Петровой. Самомучите/ь.
Главом и брадом. Лично сам, собственной персоной.
Пред собом имаш главом и брадом Или]у «Громовника». Б. Tionuh. Сунчана република. Да, он главом и брадом <...> TBoj слатки Нале. Д. Радий. Тако ми, планинци. Onaj ко их [штампар^е] je изумео за нас [кн>иге] unje нико други до сам нечастиви, главом и брадом! Штампар^е су право извориште свих наших потоших мука и зала. 3. Живковий. К1ьига.
Губити/изгубити главу.
1. Оказавшись в трудном положении, от волнения, растерянности не знать, что делать, как поступить.
Ср. русск. Терять!потерять голову.
Он у тешким приликама nuje губио главу, веле за шега. М. Ковач. Врата од утробе. Тада се они покупише, а ми у onoj забуни Мирку ни кошулу, ни мало шебера, — изгубисмо главу. М. Ъур1)евий. Сенке над Београдом. Сестра je пушила и гледала кроз прозор, a ja joj нисам крив што je лекар отишао, па она из!убила главу. М. Ъурйевий. Сенке над Београдом. Hehy да KpujeM од вас и не могу. Видели сте и сами да ту команда не nocTojn никаква, све je живо изгубило главу. Неко нас je издао, брабо <...> С. Лукий. Слом 1941.
2. Погибать (погибнуть).
Сличне гуесме саставлао je и njeeao и Tjoptjnje Кришкапа у свом fcpajy, Ускоци-ма — због н>их je и главу изгубио. М. Лалий. Докле гора зазелени. Оба смо ми команданти, Милошу. Ако веб треба губити главе због будаластог jynaneiba, договорибемо се к’о другови. Je ли тако? Б. Вопий. Глуви барут. А ко je са ових чука припуцавао за нама, ко je лешинарски jypHinao на наше болнице, од кога je tboj Bajo главу изгубио? Б. Вопий. Осма офанзива.
Дизати/диби главу. Обретя уверенность в себе, своих силах, начинать активно действовать.
Ср. русск. Поднимать голову.
Дурнули су се подгорички муслимани, стекли noejepeibe Тал^ана, дигли главе нарочито nocanje устанка, Bjepyje им се све што кажу; на кога они прст упе-ре, Taj HecTaje. М. Лалий. Докле гора зазелени. А ти тако, синак, шапубем ja над жим, дигао си главу ко да ти иза ле!)а не crojH ерави haha Пепо, него чи-тава наша Федеративна, а? Б. Вопий. Осма офанзива. Попусти кулаку, па кад ти cjyrpa пета колона дигне главу, питабу те онда како мислиш. Б. Вопий. Глуви барут. Hajrope je што и «екстремни елементи» попут лотибеваца све више дижу главу... С. Лукий. Слом 1941.
43
Долазити/дойи главе коме. Губить, уничтожать, убивать кого-н.
Желе he ми дойи главе. Б. Tiocuh. Покошено поле. 4yheui ти само, 1)аче: нико мени nehe дойи главе него баш сам ja. Од сваког осталог зла и неволе чов]ек се може спасити ако je само опрезан и брз, али од себе сама joK* Б. Tionuh. Д/ечак прати злиуа. Ух, што мрзим зми]е! Опасне су и за стоку и за д]ецу, али смо им ми. полари, долазили главе, чим их само видимо. Б. Tionuh. Де-nuje на Бихабу. Нисмо ни слутили да he Taj исти Ка]макчалан дойн на Kpajy и нама главе. С. Заковлевиб. Kanuja слободе.
Замаглити се у глави коме. О состоянии влюбленности, утрате способности трезво, здраво рассуждать.
<...> Хиладу je нута у себи р]ечито импровизирао Taj заносни славосп]ев од кога би joj се замаглило у глави. В. Десница. Од jympa до мрака.
Знати у главу кога. Знать по внешнему виду, по облику.
Ср. русск. Знать в лицо.
Беркс, разуме се, зна у главу сваку личност Capajeea. Зна и Зунуза. Б. Jeemuh. Табашница.
Играти се (шалитн се) главом. Рисковать своей жизнью, подвергать свою жизнь опасности.
Пази, дете, кога пушташ у Kyhy у ово време, не nrpaj се главом, гледа] ти ceojy школу и музику! В. Петровиб. Молох. Ама ти нас нешто далеко водиш? Не-Moj, стари, да се играш главом, — шапуЬе командир. С. Заковлевиб. Под крстом. Рекоше му нека се промисли и нека се не шали главом. С. Колар. Н'атрагу нафталин.
Син. Метати (ставлати) главу у торбу. Став.ъати (гурати) главу на пан..
Извуйи (излети) главу. Спастись.
Ето...]едва извукох читаву главу. С. Заковлевиб. Девет сто четрнаеста. Камо ти Радован? Погибе. Зедва и ja изнех главу. С. Ранковиб. Горски цар. Угура ме [Елпида] у фи]акер, с]еде и она поред мене и не даде ми да свратим за ствари. Нека ствари, лако je за ствари, само да извучеш главу! М. Далиб. Докле гора зазелени.
Имати бубице у глави. См. Бубица.
Имати луд ветар у глави. См. Ветар.
Имати соли у глави. См. Со.
Испрати (опрати) главу коме. Отругать, отчитать,распечь кого-н.
Ср. русск. Намылить шею (голову) кому-н.
Ако je крив командант бригаде, на састанку штаба o6jacnHT he му грешку, а на napTHjcKOM састанку испрат he му главу како треба. 3. Хорват. Мачак под шлемом. Зато му je <...> громко «опрао главу» [директор] и наредио му <...> да се има исте вечери вратити. С. Колар. Или jecMO или нисмо.
Истерати бубице из главе. См. Бубица.
Као <мува> без главе ходати (тумарати). В волнении, растерянности, не зная, что делать (ходить, слоняться).
Онда стаде [Роза] ходати по кафани као мува без главе, па с]еде до прозора и наслоил чело на стакло. С. Матавул. Бодулица. Узмувао се Сулага. Као без главе тумара по соби и б]ежи од "Ьаволе насртливе напасти. X. Хумо. Гоеш-но искуше/ье.
Као око у глави [пазити, чувати|. См. Око.
44
— Глава —
Капа се око главе врти коме. См. Капа.
Лупати (ломити, разби]ати) главу. Усиленно думать, стараясь понять, разрешить что-н. трудное.
Ср. русск. Ломать голову.
Не треба главу лупати — навал>у]е трговац— видиш писмо и слику, /цетелину. И. Andpuh. Коса. — Богме нам сада вал>а прописно лупати главу док се нечем паметном не до^етимо — рече крчмар. Б. Tionuh. Доживлмци мачка Тоше. Та дао бих десно око да ми je изшушити ту та]ну руку Koja je Mojy паучину помрси-ла. С)едио сам читав дан на jeднoм Mjecry те сам разбгуао главу, али ништа и ништа. А. Шеноа. Златарово злато. Копао се дубок и широк japaK, наводно за-прека за тенкове; копао се под капстановим личним надзором и одговорношбу, према нацртима ко)е je он чувао и над ко]има je ломио главу. В. Десница. Бо-жиЬна прича. <...> За шу je било савршено (да ли баш тако?) неважно да ли je он разведен или не; никада imje помшшьала на брачну карьеру <...> Чак ни на сам брак <...> Прстпоставзьала je да he се то догодити, али nnje сувише лупала главу. М. Typljeeuh. Дозивазье химера.
Метати/метнути (ставл>ати/ставити) главу у торбу. Подвергать себя смертельной опасности, рисковать жизнью.
<...> То су TBojn душмани... Ти си био ... ти си могао биги красан домаЬин и рад-ник, али те они наведоше на клизав пут. Па сад мораш да им аргату)еш, да Meheiu главу у торбу ради шихове користи. С. РанковиЬ. Гэрски цар. Као патриота и послушан и добар возник жртвовао се, метнуо главу у торбу и, прерушен у одело непр^ател>ског eojiiHKa, прешао као Bojun ухода да уходи не-лргуателэску войску. С. Сремац. Величанствена шепиъа мадам Помпадуре. Пу-чисти га [СимовиЬа] окруже као да ипак очеку]у join нешто с правом оних Kojn су, макар и jeднy noh, ставили главе у торбу. С. Лукиб. Слом 1941. Понека onajHa удовица, оптерейена ситном /цецом, ставзъала je главу у торбу и заборавл^уЬи на сваки страх одлазила je с д|ецом у ceoj спепелени иемат. Б. Tionuh. Пролом.
Син. Играти се главом.
На главу дизати/диЬи шта. Создавать беспорядок, шум где-н.
Ср. русск. Поднимать на ноги.
Не може човек увече да разлади собу и да пусти фришка луфта од ларме и музи-ке: дигли сокак на главу! С. Сремац. Поп Тира и поп Спира. Ма стани ти, младийу, нс мислим ja сад у бубагь ударати и читаву кубу на главу дизати. Полако hy yhn и привирити ко све унутра седи. Б. Tionuh. Дожив/baju Нико-летине Bypcaha.
Не боли/заболи глава кога за шта. због чега. Не волнует, не беспокоит кого-н. что-н.
— Ви сте ту у селу, пак не знате што ме!)у господом у граду бива. — Не боли ме за то глава. Ja се у те мудрее не разумеем. А. Шеноа. Процак Лука. Ма какви, ibera не боли глава због таквих ситница. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj. Док врли писан не уобличи прву страну како треба <...> страйи се више eneprHje него што би цео jeдaн некадашгьи манастир потрошио током пуних годину дана за расзету на ceehe и баюъе. И никога због тога не заболи глава. 3. Живковиб. К'ьига. <...> Нашег Борисавд>евиЬа не боли глава што преду-зehejeдвa животари; Hajecen он оде дал>е. Ч. Мирковиб. Погорелци.
— Глава —
45
Немати ни репа ни главе. См. Реп.
Не Mohn ухватити ни за главу ни за реп кога. О том, кто очень хитер, изворотлив.
Путем je Капара <...> покушавао разговарати с пратионем, стражаром. покушао je из ibera извуйи штогод <...> али je стражар мудро шутио и одговарао тако лукаво да га нитко не би могао ухватити ни за главу ни за реп! J. Хорват. Мачак под шлемом.
Ни за (по) живу главу |не желети ураднтн нешто|. Ни в коем случае, ни при каких обстоятельствах.
Ср. русск. Ни за что на свете.
Што рекне, nehe попустити ни за главу. Л. Лазаревич. Преи пут соцем на jympeibu. HeMoj ги то пред оцем рейи, ни за живу главу! С. Матаву/ъ. Откопац и Била. 4Bojnua синова бербера Салиха с Алифаковна хдели су да noCjeniy од бербер-ског занята, иако je jeaan од 1ьих, старей, нонио бритву из очеве рад!ье, али je 6pnjao само себе, ни за живу главу никог другог. М. Селимовий. Tepljaea. Ocjehajyhn да их ова ровита «нова држава» не може да заштити, муслимани се ни по живу главу не х^едоше oaeajaTH од cbojhx села. Б. Tionuh. Глуви барут. Спремите се да чу)етс лепих ствари. Али ни за живу главу не об^авл»у]те од тог материала ништа. Б. Tiocuh. Покошено поле. Ипак, ни за живу главу не би био изустно то име пред другима <.. .> В. Десница. Од jympa до вечера.
Син. <Ни> за живе очи.
Носити главу у торби. Подвергаться смертельной опасности.
<...> Он се одлучи да по!)е и на хаиилук пут Меке и Медине. На деви <...> jaxao je он шеснаест дана, хранейи се самим пилавом као nanaraj и npeaajylin сва-ког часа пред бедуинским нацаком. Тако, носейи главу у торби, обишао je света места <...> X. Хумо. Добри.
Окретати/окренутн главу од кога. Переставать интересоваться кем-н., обращать внимание на кого-н.-, прерывать отношения, связь с кем-н.
Ср. русск. Отворачиваться от кого-н.
Али у гренутку наше najeehe несрейе, када je у питашу био наш опстанак, он je ок-ренуо од нас главу и прешао нашим непри)ател>има. Д. Heuaduh. Дороте]. Или може бити да сте ради, дотле да ми се одричете и да ми пркосите и мучите ме. докле се и мени ach нс досади, те ]еданпут не стегнем ерце и окренем главу од вас. Вук Kapapuh. Писма. Данае je Симан будала и бескуйник <...> луди окрейу главу од 1ьега, гюдсмева му се свака ptja <.. .> И. Andpuh. Прича о кмету Симану.
Попети се на главу (на врх главе) коме.
1. Подчинить себе кого-н.
Ср. русск. Сесть на голову кому-н.
Владо je само подругливо кривио усне и глсдао Уроша искоса, norcMjeuubHBo. — Нека, нека. Нек вам се кулачка банда попне на главу кад je Милан и ти пушта-те да ради шта хойе. Б. Tionuh. Глуви барут. Ово je и дошло зато што ja 1ьу су-више волим, што сам joj претерано показивао ceojy лубав <...> док ми се nnje попела на главу. М. Станковиб. Тесан орман.
2. Очень надоесть, досадить кому-н.
Покрени и ове муханире да ти не napMajy иабе овуда по вароши. — Е, то, то, вей су ми се попели на главу CBojoM кукшавом и занов^етажем. Б. Tionuh. Про
46
— Глава —
лом. Ово четвором]есечно беспосличеше у забаченом и одвише мирном Пи]евчевом Долу Beh му се било попело на врх главе. Б. Tionuh. Пролом.
Син. ПреЬи преко главе коме.
Преко главе |бити дужан, задужнти се|. Очень, сверх всякой меры (задолжать, быть в долгах).
Ср. русск. По уши (быть в долгах, влезть в долги).
Павлова кли)ет iwje никада без раки]е и мезе, а шегова дувашара из]утра je уви]ек пуна као око, ради чега, буди речено, уви]ек je дужан преко главе. Ту се мезети, nuje, пуши и разговара <...> С. Матаву/ъ. Би/ъешке]едног писца.
ПреПи преко главе коме. Очень сильно досадить, надоесть.
Наравно сам говорио о 1ьему са омаловажавашем, делом зато да je умирим, али више због тога што су ми o6oje eeh прешли преко главе. Д. Ненадий. Дороте/.
Син. Попети се на главу (на врх главе) коме.
Радити о главк коме. Стремиться погубить кого-н.
A onaj баш xohe да ме смакне, па то ти je!... <...> Куд год се окренем, сви ми о глави раде... С. Ранковий. Горски цар. Jecn ли и срачунао с ким све имамо посла, тко нам све о глави ради? А. Шеноа. Владимир. Tsoj ми je Ъед о глави радио, па отац, па сви тво]и. П. Копий. С танине и испод планине. Имам листу л»уди Koje мрзим и желим им све najrope. То су ови ко]и нам тренутно раде о глави и Kpoje капу. НИН, 7.VH1.1992. А та 3MHja сада спава. Мирно. Moje jc-де, Moje nuje, под MojnM кровом се rpeje, а о глави ми ради. Д. Ъосий. Корени. <...> Све су очи упрте у два чов]ека што с]еде сучелипе и MjepKajy се непов)ерл»иво и подмукло као да jeдaн другоме раде о глави. И. Дончевий. Миротворци.
Скратнти за главу кога. Лишить жизни,убить кого-н.
Нэему никад unje падало на намет да се уби]е. Да некога скрати за главу, то да. Д. Ковачевий. Билау'едном jedna зем/ьа.
Ставл»ати/стави1 и на коцку нечи]у главу (живот). Подвергать смертельной опасности,риску чыо-н. жизнь.
Ср. русск. Ставить на карту.
Мало-помало сердар ми се прил»уби, поче <...> пов]ерливо читати ми ceoja сти-xoTBopennja, ме!)у ко]има на)чудни)е 6jexy: Ода републици и Ода Гарибал-ди]у. Сердар ме преклишао да га не одам, да му главу не ставкам на коцку! С. Матаву/ь. Би/ъешке jednos писца. У рату се добро подносио [Дука од Ме-дуна]; често je, без потребе, ставдьао живот на коцку. С. Матаву/ь. Би/ьешке jeduoe писца. Издат he ме, nacjH син, издат he ме... На]бол»е je заклати га и ослободити се брига. Ако га поштедим, ставлам ceoj живот на коцку. J. Хорват. Мачак под ш/ьемом.
Ставл»атн (гуратн) главу на пан». Подвергать свою жизнь опасности, рисковать жизнью.
За такву идejy не исплати се ставл»ати главу на паш. J. Матеший. Р]ечник. «Гу-рао сам главу на пан», а сад «машиново^а» (како je називао Мустафу) xohe да ми отме Moje паре», — причао je [Марко] Наталии планира)уЬи одлазак из земл»е у Kojoj «поштен човек не може више да живи». Д. Ковачевий. Била ]едном jedna зем/ьа.
Син. Играти се (шалити се) главом. Метати (ставл»ати) главу у торбу.
— Гпас —
47
Увртити (забити, утувитн) <себи> у главу што. Укрепиться в каком-н. мнении, убедить себя в чем-н.
Ср. русск. Вбить себе в голову.
Но он je тврдоглаво себи забио у главу да иде куЬи пречким путем. А. Цесарец. Златни младиб и тегове жртве. Тек би га [Тодора] пренуо нелубазан и отужен глас Ибре нестара. чов]ека koj’h je себи увртио у главу да je ово сад дошла легова држава <...> Б. Tionuh. Пролом. <...> Он je себи утувио у главу нешто сасвим супротно од онога што je ejepojaTno. И. Дончевиб. Миро-творци. Она je себи уврт]ела у главу како je управо iboj дано да игра ]едну од првих улога у оном одабраном <...> кругу <...> ко]и назива]у боле друштво. И. Дончевиб. Миротворца.
Ударити у главу коме. Стать главным, определяющим в чьих-н. поступках, поведении', захватить кого-н.
<...> Он код те жене и одлази и не само одлази, него <...> то и jecTe легова жена! Jep она je била тако богата да je он никада не би оставио: лему je новац ударно у главу <...> и сам je за себе хтео да зграби што више може <...> М. Ъурбевиб. Дозивсиье химера.
Глас
Buje некакав глас кога. Кто-л. пользуется какой-л. репутацией, о ком-л. сложилось какое-л. мнение.
А воле, иначе, наша брайа да нас загледа]у са свих страна, утолико пре што нас 6nje глас да смо учени и умни упркос жалосном нашем изгледу. Д. Ненадиб. Доротеф Вей у детишству би]е га глас да je зао. В. Глигориб. Позоришне критике.
Бити на гласу. Быть известным, пользоваться признанием.
А иза вина и paKiije iinje по квалитету изостало ни ]ело. Kyjna чича-Зорданова била je на гласу. С. Сремац. ЧичаДордан. Има луди незналица, ко]и се могу скрити и живи и мртви за прстом од руке, а има луди на гласу, Koje не може заступити планина! С. М. ТЬубиша. Причала Вука До]чевиба. Пре двадесет година био je Moj отац трговац на гласу <...> Л. Лазаревиб. Ветар. Посавци наши <...> на гласу су кошари па су им CTaje пуне <...> А. Шеноа. Млади господин.
Бити на ржавом (злом) гласу. Иметь плохую репутацию.
Неке од ових кафана су на злу гласу, што значи добро познате и добро по-сейиване; у >ьих залазе и луди из других Kpajeea вароши као стадии гости. И. Андриб. Бифе «Титаник». — Важила сам за веома... — застала je начас, тражеЬи праву рей — предусретливог испитивача, због чега сам ме!)у коле-гама била на ржавом гласу. 3. Живковиб. Палеолингвиста. <...> Пролазим поред затараблене некадашле кафане «Задран», Koja je, због нечега што он-да нисам разумео, била на злу гласу <...> Д. Михаиловиб. Ухвати звезду падалицу.
Глас (крик) Bannjyher (лута)уйег) у пустили. Книжн. Напрасный, тщетный призыв к чему-н., остающийся без ответа, внимания.
Ср. русск. Глас вопиющего в пустыне.
Солжелицинов глас, глас Bannjyfter у пустили, je управо то и због тога што на Западу готово више и да нема— или се бар не примейу]у, можда йуте... —
48
— Г,ьива —
мислеЬи луди. Л>уди од савести ко]и би имали joui нешто да кажу! Дуга, 1993. ЬЬегов наступ на Другом каналу француске телевизи]е може се означи-ти и као крик nyrajyher у пустили <...> то и jecre, на неки начин, крик ва-nujyher у пустили. како каже JcBauFjeJbe. У jefluoj пустили духовно], у пустили где више нема <...> етичких путоказа. Дуга, 1993.
Дизати/диЬи ceoj глас за кога, шта, против кога. чега. Книжн. Выступать, высказываться.
Ср. русск. Поднимать/поднять свой голос (против кого-н., чего-н., в защиту кого-н., чего-н.).
А и он je сада сасвим миран, не диже више гласа свога противу насила и неправде... Т>. JaKiuuh. Успомене. Тко се у то ври]еме усудио да дигне ceoj глас за тебе <...> И Крлежа. Глемба]еви.
Изийи (избити) на глас. Стать известным.
Па онда почеше и неки дописи по новинама, те, бога ми, село Ровни изи!)е на глас као ни]едно село. Б. Нуишй. Храм св. Луке у Ровцима. Газда Tboplje je одавно изишао на глас због ceoje велике радше са шливама и свишама. С. Ранковий. Горски цар. [Сремац] je брзо избио на глас приповетком из нишког живота «Пвкова слава». J. Скерлий. Hcmopuja нове српске к/ызжевности.
Ни гласа ни трага// Ни трага ни гласа коме, од кога. Не известно, где кто-н., что-н. и что с ним.
Ср. русск. Ни слуху ни духу от кого-н.
Другое jyrpa на^оше коше у ста]и, кола са робом под сушом. JaiiKy ни трага ни гласа. А. Шеноа. Млади господин. Лукреции ни гласа ни трага. А. Шеноа. Клепиза Мину година. дви]е, три <...> од Радула ни гласа ни трага. С. Матавул». Бодулица. Пастаде и друга година, те he и она скоро Kpajy, а од С ре до] а опет ни трага ни гласа. Б. Нуишй. Храм св. Луке у Ровцима. Огледам се. кад шему пи трага ни гласа! Уплашио се ватре па одмаглио ко najeeha кукавипа! 3. Maj да к. Кужши. стари Moj.
Побейи (нестати) без трага и гласа. Убежать, исчезнуть без азеда.
Лопови! — удари човулак дреновачом у землу— лопови, помислите, поб]егли без трага и гласа. А. Шеноа. Млади господин.
Уживати добар (зао) глас. Пользоваться хорошей (плохой) репутацией.
Пореза je одмерена сувише писко, jep je познато да иста фирма ужива добар глас. И. Андрий. Злостав.ъа/ье. Не знам какав je, али ужива зао глас и свашта се о шему прича. J. Матеший. Р/ечник.
Гл»ива
Луде гл>иве (лудих г.ьива) nojeo неко. Обезумел, сошел сума.
Ср. русск. Белены объелся.
Ил’ миелите да he npocjaK Kojy Kpajuapy поклонити од сво]их крвавих нована та-ковим пи]анцима ко што сте ви? Нисам, хвала Богу, луде гливе nojeo. А. Шеноа. HpocjaK Лука. Да ми je тко реко, кад сте први пут са Видом били на магистрату, да here с временем бити гра!)анин, асесор, црквени отац и стражместар наше гарде, ja бих му рекао да je луде гливе nojeo <...> А. Шеноа. H.'iujuua опорука. Да сте му рекли да ту ругобу вала порушити <...> био би вам се лудски насми]ао у брк. «Шта? Порушити?»— знао je одговорити кроз сми]ех, <...> — «валда ни]есам nojeo лудих глива. Та куЬа
— Година —
49
стсди посве добро, а вргуеди више него ваше зидане параде са вапненим UBHjeheM». А. Шеноа. Канаринчева л>убовца.
Син. Стати на луди камеи.
Година
Доживети Матусалове године. Книжн. Дожить до глубокой старости.
Ср. русск. Мафусаиловы года (лета) прожить.
БлагодареГш дуговечну животу, велику искуству, маси зна>ьа и нечувено] енерпуи нашег нреузвишеног господина министра Андре Jananua, je/iHHor нашег савре-меника koj’h je доживео Матусалове године <.. .> С. РанковиЬ. У ХХТ веку.
Отезати се (бити издужен) као зла (гладиа) година. Тянуться, казаться очень длинным, бесконечным.
Та прва noh на стражи отегла се као гладка година— никада да сване. J. Mameiuuh. Р]ечник. Лауш je пресудио да Букара буде обешен за ceoj зло-чин <-...> И опет je jaдни Букара био смешан док je онако мршав и издужен, као зла година, висио на грани. Д. НенадиЬ. Доротеу
Ил а кати као <л>ута> година. Горько плакать.
Ср. русск. Плакать в три ручья.
<...> Плакаше као л>ута година клечеИ Kpaj мртвог jynaKa. А. Шеноа. Владимир. ]една ситна, црна бакица понам]естила се пред nocTpojeiiy дивиз^у, па плаче као година и брише сузе кибанкама ceoje празне торбице. Б. Tionuh. Де-iuje на Buxahy. — Богами сам ти ja плакб ко година кад су читали оно како je погинуо наш командир Личина— прекиде га Тодор. Б. Tionuh. Прича о Тунацима.
Син. Плакати као киша.
Голуб
Печени голубови (печене шеве) пада]у с неба где. Об изобилии, благосостоянии.
Данае he кренути у те лепше Kpajeee. г/це, по причалу <...> тече мед и мл^еко, а печени голубови naflajy из неба. С. Tiopoeuh. У часовима одмора. И ти опет правници и липнете, што уче тамо по Београду, мисле — тако je то, мисле овамо печене шеве пaдajy с неба. М. Глиший. Глава uiehepa.
Син. Тече мед и млеко где.
Гора
Бити исте (]едне) горе лист. Быть близкими друг другу по своим качествам, свойствам.
Ср. русск. Одного поля ягода.
А нас двojицa, Сксндср и ja? Видиш да до1)ошс и та времена да кренемо зajeднo, раме уз раме, у нету борбу — TjeiimM га ja. — Ето, jeдaн je Муслиман, а други Србин, а какве ту разлике има? Исте смо горе лист, за исту зем;ьу 6ojaK 6njeMO, истим je3HKOM говоримо. Б. Tionuh. Дели]е на Buxahy. Поникле из на-родних дубина из грча и бунта народа — борца, kojh се никад unje помирио са ту!)инском управом и ceojoM обесправл>еношГ1у, а и сам исте горе лист, боран по нужности <...> КочиЬ nnje стигао да се сав посвети yMjeTHHHKHM склоностима <...> Р. Трифковий. Щесничке генераций.
Бити nenuje горе лист. Быть своим человеком, земляком кого-н.
50
— Грана —
Ошу римски hecap [Диоклеци]ан] био je родом из Солина, дакле наше горе лист. М. Цар. Наше Приморье. Ме!)у жима [партизанима] jeflaii ражен. Не знам чи]и je, не no3HajeM дете, ал позна|ем да га je рана запекла, да je у вруЬици и noanajeM да je наше горе лист, да мушки подноси гадне ране <.. .> Д. ПоповиЬ. Кшига о Ми-лутину. Ви сте, Вуче, дивзьи и глупи, пак чим да се пред л>удски)ем свистом похвалим кал бих казао да сам ваше горе лист? С. М. /Ьубиша. ШЬепан Маш. За-гребачки се CBujer ипак приучио напокон Ернесту, нитко unje више питао 4nje да je горе лист. Луди вид(ели да je фин, /ьубезан noejeK <...> и неодолшво Йутаже Ернестово ушутка за годину дана cвejeзикe. А. Шеноа. Млади господин.
, Грана
Метати/метнути (бацати/бацити) грану на пут коме. Мешать, препятствовать выйти замулс (девушке).
Дара му вели да joj je он метнуо грану на пут, а Вукадин, да му je родбина жена баксуз. С. Сремац. Вукадин. Онда се шьесну руком по челу: — Ох, шта ja, грешна, у Бога радим!... MeheM Aeeojun грану на пут!... Иди!... Иди!... Л. Лазаревы!!. Ветар. Шта си се почео устезати!.. <...> Додуше, Милка ми nnje potjeno дете; али нисам рада да нас после куне — што смо joj због jeднe ситнице бацили грану на пут. М. Глиший. Подваза.
Cehn (резати) грану на Kojoj седиш. Действовать себе во вред.
Ср. русск. Подрубать сук, на котором сидишь.
Сваки од нас, KojH се м^еша у то, реже грану на Kojoj ^еди. И. Козарчанин. Сам чову’ек. Не сеци грану на Kojoj седиш, Мустафа. ПашЬеш, сломиЬеш врат. На месту hem остати мртав... JecH ли ме разумео, Мустафа? Д. Ковачевый. Била jednoM jedua земзьа.
Грло
<Голим> грлом у |агоде (поПи, кренути|. Необдуманно, без подготовки браться за что-н.
Ср. русск. С бухты-барахты.
Ово му je прва np<yiaja рукописа у штампу. Знао je он шта га чека, unje баш сасвим кренуо грлом у janwie, па ипак узбу!)еже и неискуство чине ceoje. 3. Живковий. Кшига. — Имаш ли нека документа? — Немам. — Па како, — праснуо Стани-мир, па како то, празних шака, голим грлом у )агоде? 3. ШубиЬ. Фазлиба поток.
До грла (до гуше). См. Гуша.
Душа je стала у грлу коме. См. Душа.
Из пуна (свега) грла. Очень громко, во весь голос.
Ср. русск. Во все горло.
Да je смела, jayKana би из свег грла. J. Веселиновий. PajcKe душе. Кад je Цврчак први пут након толико година угледао родну обалу, од радости je 3anjeBao. 3anjeeao je из пуна грла. П. Каталины!!. Цврчак морепловац.
Колико (што) га (je, их) грло носи. Очень громко, во весь голос.
Ср. русск. Во все горло.
]едан се жабац веЬ неколико година дере колико га грло носи. С. Сремац. Поп Тира и поп Спира. Ал запева Мехо што га грло носи. И. Великановы!!. От-мица. Врисне [Зурнета] колико je грло носи. Б. Jeemuh. Табашница. Грлати Малета Бул> <...> держао се колико га грло носи: Пета чета, митражез на
— Грм —
51
десно крило! Ураа! Б. Tionuh. Пролом. Стражар с високе сахат-куле раздера се колико га грло носи: — Народе, лавови кол.у вашар! Б. Tionuh. До-жшиьсуи мачка Тоше. Колико га грло носи он запева о бици на ByqjeM Долу. М. Капор, 3. Цумхур. Зелена uoja Монтенегро.
Грм
У том грму лежи зец. См. Зец.
Гроб
Окречени гроб. Книжн. О ком-н., чем-н. скрывающем за привлекательной внешностью отвратительную суть.
Ср. русск. Гроб повапленный.
Овде су сви показивали само осмехе. поштен>е, патриотизам, оданост народу, па, иако je у себи говорио да су то вебином само окречени гробови, BajKuh ипак HHje могао да се отресе извесног поштоваша за те л>уде. Б. Tiocuh. Покошено поле.
У гроб отерати кога. Довести до смерти.
Ср. русск. В гроб вогнать (загнать) кого-н.
А уто je слабо, подмукло <...> почео да oceha csojy jeTpy. — Аха, ево сад и 1ье, и она се jaB.n>a, Moja гробарка! Знам да he ме баш она у гроб отерати. Н. TpajKoeuh. Велике паре.
Гробл>е
Пролазити као мимо турско гробл»е (као поред турског гроб.ъа). Не замечать кого-н., не обращать внимания на кого-н.
И учител>, чим види попа, а он погне главу, намргоди се jouj jane, игра се пру-тибем и пролази као мимо турско гробл>е. Л. Лазаревиб. Школска икона. А сада пролазе мимо мене као мимо турско гробзье, правейи се да не 3najy или да су заборавили. И. Андриб. Осатичани. Извшьавате се као да пролазите noKpaj poljene 6pahe као поред турског гробл>а. М. Капор Лан>ски снегови. Често npolje поред вас као поред турског гробл>а. М. Матош. Наши луди и Kpajeeu. Шта je то што ми недос^е? Да je све у реду, он би ме макар погле-дао понекад, што би било сасвим довозъно, а не као до сада пролазио noKpaj мене као поред турског гробл>а. 3. Живковиб. Клига.
<Кладбища у сербов всегда пользовались большим почитанием-, проходя мимо кладбища, обычно снимали шапку, отдавая дань уважения умершим, в то время как турецкие кладбища не пользовались этим почитанием, т. к. турки на протяжении сербской истории были врагами, завоевателями>.
Г ром
Као гром из <ведра> неба. Совершенно неожиданно.
Ср. русск. Как гром среди ясного неба.
Као час npnje Винкова здравица, тако сад OBaj 6p3ojae паде као гром из неба у ту гозбу. J. Козарац. Мртви капитали. За то се joui и ме!)у свистом не зна — шапну Лука. — Дойи he то као гром из ведра неба. А. Шеноа. Процак Лука. Taj глас ошину Ернеста као гром из ведра неба. А. Шеноа. Млади господин. То nocTojH у романима и то долази увек «као гром из ведра неба». И. Андриб. Панорама.
52
— Грош —
Hehe (не 6nje) гром у конриве. Тому, кто не является важным, значительным, не грозит опасность.
Ама да видиш, Милане,— каже расположени Александар <...> — све топове закон и изузев првога где je био потписати! — и показа прстом на себе. — Ама нема... види се да смо праведници бож]и. — То може и друкчи^е да се протумачи. Ти знаш оно народно: не би]е гром у конриве. С. ЗаковзъевиЬ. Де-ветсто четрнаеста. — Ха]де, брже <...> ! — вели строго поднаредник. — Xohe да одани, nehe моЬи после да се врате! — Поднаредниче, nehe гром у конриве. С. JaKoe.beeiih. Деветсто четрнаеста.
Грош
За ceoj Трош. Рассчитывая только на себя', для себя, про себя.
Oeaj гарави Бокан по свему се o^eaja^ 1ьих и сто] и пострани; no6jerao je с по-нора и сам, за ceoj грош, л/гао по шуми. Б. Tionuh. Пролом. <...> У iiajMaity руку било je неучтиво пред другим CMejaTH се за ceoj грош. И читати за то време, разуме се <...> М. Tiypljeeuh. Дозива!ье химера. Жика само ryulja за ceoj грош. Отацтера Бошка ИлиЬа да читадале. С. ЛукиЬ. Слом 1941.
Не вредети гроша. Ничего не стоить, никуда не годиться, не иметь никакого значения.
Ср. русск. Гроша ломаного не стоить.
A JaiiKOBo службоваше и не вргцеди гроша. А. Шеноа. Процак Лука.
Син. Не вредети <ни> боба (зрна боба, шуплива боба).
Губер
Пружати се (простиряти се) премя губеру. Жить, поступать в соответствии со своими возможностями.
Ср. русск. По одежке протягивать ножки.
Човек се простире према губеру и квит посла! Д. Paduh. Живи наковат. Истина je да je катихетска плата <.. .> доста малена <.. .>. Ja hy гледати да се пружам према губеру. J. Грчиб. Портрета с nuca.ua.
Губина
Држати губицу. Груб. Не говорить лишнего, не болтать, молчать.
Ср. русск. Держать язык за зубами; держать рот на замке.
<...> Ако je Крал, досад држао губицу, више nehe, хем. Hehe! <...> Нека само чу)у господа. А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве.
Завезати губицу себи. груб. Перестать болтать, замолчать.
Ср. русск. Заткнуть рот.
Како сам Крала — (Дери се join боле — чуло се госпу Резику) — тако hy — и ту се сад окренуо [Васо], залупио за собом врата, праснуо на Папкраца — и тебе не завежеш ли себи губицу! А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. — К врагу иди! — покушала се од ibera окренути бака, и коначно се уразумила. — Избрисат Ьемо из опоруке оне четири године, и сад завежи Beh jeaannyr губицу! А. Цесарец. Златни младиЬ и тегове жртве.
Метнути локот на губицу. См. Локот.
ryja
Криги као ryja (зм>ца) ноге што. См. Зми]а.
— Гу it —
53
Гун»
Гун» и кожун (кожух). О крестьянах.
НеЙемо више господе за вратом. сад суди гуш и кожун. Капут се више не пита. Б. Tionuh. Пролом.
<Гун>— крестьянская мужская верхняя одежда из сукна; кожун (кожух) — крестьянская одежда из меха, без рукавов>
Гуска
Као гуска у маглу (ийи). Необдуманно, наобум, на авось.
Одоше ка’ гуске у маглу, нейе <.. .> ни стий’ до мора. Д. Радиб. Живи накован?. Вртц главом Живана: Што йеш ти, Милутине, ме!)у дену и учител»е <...>, немо] да те <...> за пеку несрейу искористе и намагарче; бол»е ти je да не идеш ко гуска у маглу, нек про!)е ова липуа без тебе. Д. Поповиб. Ктига о Милутину.
Гусле
Да видиш гусала! Возглас удивления". Вот удивительно! Смотри-ка что случилось!
Кад сутрадан, Moj брате, да ви’ш гусала! До))е ти срески йата. J. Веселиновиб. Слике из сеоског живота.
Старе гусле. О том, что давно известно, не ново.
Ну, — дода Крупий, — то су старе гусле <...> ал кад ми рекосте како je, видим да he све по старом. А. Шеноа. Златарово злато.
<Гусле— народный смычковый музыкальный инструмент с одной струной, свитой из нескольких конских волос, под который исполняются народные героические песни>
. Густ
Кад до!)е до густог. Когда станет очень опасно.
А кад до))е до густота, онда he им бити први посао да те уби]у да би себе сачу вали, и да узму уцену за TBojy главу. С. Ранковиб. Горски цар.
Гуша
До гуше (грла).
1. Очень много, сверх меры.
Ср. русск. По горло.
Ни у шта му теме ври]еме, пролазе дани, а напол»у je jecen, посла до гуше. Б. Иопиб. Осма офанзива. Ако се не задужи до грла и не прода добар дио стоке <...> nehe имати чим Kyhe оправити. 3. Шубиб. Пред спомеником. Ко да му беде ни]е никада ни било до гуше, уклони се у благосташе и после с висине и са чу!)ен>ем гледа испод себе на мизери]у Koja <...> с муком сас-тавл>а Kpaj с KpajeM. Илустрована политика. 20.1V. 1976.
2. (дойи, попети се, бити). Очень сильно надоесть.
Ср. русск. Быть чем-н. сытым по горло.
Hnje оженити се као отийи у крчму на вино па после казати: дошло ми je до грла <...> и не могу више. J. Томиб. Трулеж. Свима се eeh та н»егова теоргуа попела до грла. J. Казарчанин. Сам чову'ек. <...> У1)оше joui два Грка, апаша, стисли уста и накострешили се. Али и мени je eeh било дошло до гуше’. Ста-вио сам брзо руку у цеп од блузе, где напипах револвер. Е, сад ми je лако. С. JaKoe/ьевиб. Kanuja слободе.
54
— Дан —
Дан
Бели новци за ирие дане. См. Новац.
Бити <добар> као добар дан. Быть очень, в высшей степени хорошим, добрым.
Л,а, Huje данас добре во/ье — рече ]едан. — Huje, а за час-два биЬе опет као добар дан; поштшьаковиЬ <...> J. Козарац. Мртви капитали. Пази ме као и отац што ме je пазио, и, божепрости, join бол>е. А добар je као добар дан, и — зна све! Л. Лазаревич. Он зна све! Па ипак учител. основне школе коме сам ja допао шака био добар као добар дан, тако да je onaj штап, што je ви-сио испод иконе св. Саве био више jeднa педагошка декорашуа a ]едва по-гдекад инструмент за васпитаваше. Б. Нуший. Аутобиографща. Што се тиче управника полишуе, може се тако^е реЬи да je био красан човек. Добра на-рав као добар дан. Б. Нуший. Кикандонска посла.
Син. Бити добар као крух.
Дан и ноб. Постоянно, непрерывно.
Он [човек] je вечито на опрези, чак веИма него и ма Koja друга животшьа, као да одиста увек nocTojn неко Kojn и дан и noh само ради о iberoeoj пропасти. JДучий. О страху. Ja сам одрастао у малом градийу на граници Босне, уз ко]и je дан и noh текла жута, мутна Сава <...> И. Козарчанин. Сам чов]ек
До кукова дана. До времени, которое никогда не наступит.
Ср. русск. До морковкина заговенья.
Bjexy Beh примили [чиновници Београдске банке] циркуларно писмо из централе Koje je гласило отприлике овако: «Ако Црногорци нешто траже, наби изговор да им се не да; кад нема погодног изговора — одлагати до кукова дана че-Kajyhn одобреша од надлежних установа»... М. ЛалиЬ. Докле гора зазелени.
До суджега дана. Очень, бесконечно долго.
Ср. русск. До скончания века, до конца света.
Он je био готов да врши ceojy дужност обвезника чиновничког реда до суд же га дана. Б. Tiocuh. Покошено поле. Протестира]те макар до суджега дана. Сад знате што вас чека. Збогом! — заврши Темпа и оде. А. Шеноа. Златарово злато.
Jacuo као дан. Совершенно ясно, очевидно.
Ср. русск. Ясно, как Божий день.
<...> Кад MaTeja виде да има нешто, узе пушку и фишекли]у, jep му je било jacuo као дан да воденицу треба ватром бранити. И. Вукийевий. Прича о селу Врачима и Сими Ступици. <...> Тада им je све jacuo, jacuo као дан било... ССремац. Зона Замфирова. Црвоточна мисао самоубиства imje га напушта-ла. Било je то jacuo као дан и веЬ je на рубу гледао ceoj xpaj. Р. Драинац. Пламен у пустшьи.
Красти Богу дане. См. Бог.
Црни дан. Трудное время, время нужды, несчастий.
Ср. русск. Черный день.
<...> Теби су, Капара, nohac украли тво]и властити другови чутурицу и оно мало раки]е што си чувао за црне дане. J. Хорват. Мачак под шлемом. Штедлшви обычно граде породичне куЬе или оставлю] у новац у банке за црне дане <.. .> М. Капор. Последши лет за Capajeeo.
—Диска —
55
Даска
Наилазити/наиЬи (стати) на труду даску. Поступать опрометчиво, необдуманно, неосторожно, подвергая себя опасности.
Навалио: мора се <...> Ко да imje могло причекати то писмо. Aja, богами, ни сам на труду даску стао. Па и не ocehaM се на)боле. М. Селимовий. Ске-лецца. Не желеби да наилази на труду даску, поп се <...> ухвати за теолош-ко питаше. М. ПавиЬевиЬ. Црногорциу причама и анекдотами.
Налити се до даске. Очень сильно напиться.
Ср. русск. Напиться в доску. Напиться в стельку.
Кена вам се онда нали)е до даске на неко) свадби и почне да држи говор о свом случа)у, а они сви дрекну на шега да свадба ни)е тренутак за такве говоран-UHj’e <...> М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Син. Напити се (опити се) као ма]ка. Напити се (опити се) на мртво име. Напити се (опити се) као тука. Напити се (опити се) као hycKiija.
Дати
Да] што даш! Все равно что, что окажется под рукой.
Ср. русск. Что под руку попадет.
Маму су обилазиле куме, npuje и наше расквоцане тетке и yjne с торбицама пу-иим дарова: ораха, jaja, сувих крушака или бар краставаца — да) што даш! Б. Tionuh. Батта слезове 6oje. Одлучих да на^ем запослеше, било какво, све)едно, да] што даш. Седох Hajnpe да напишем оглас. Шта бих могла да шлакам? М. Капор. Белешке]едне Ане.
Дах
У <]едном> даху. Очень быстро, сразу, в один прием.
Ср. русск. Одним духом.
У )едном даху исприча joj о понуди. Б. Tiocuh. Покошено поле. Роман сам про-читао у даху. Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребне руке».
Два
<Као> два и два четири. Наверняка, несомненно.
А кад Пи)еро xohe да банкрота <...> слете око шега претури, а!)унте, имп)егати, авокати <...> жале га, Tjeuie га, Tenajy му, па држ’ око дужитела! И, два и два четири, Пи)еро je спасен! С. Матавул. Пщеро и Дзандза. <...> Kaja се нада да he на гьегово [капетаново] место доЬи пеки млад, неожешен правник, и онда eeh сигурно je, као два и два четири, да би она одмах постала капета-ница. С. Ранковиб. Капетаница.
Дебело
Изаби на дебело. Привести к неприятной ситуации, вызвать тяжелые последствия.
Ср. русск. Плохо кончиться. Выйти боком.
Ама то he канда да иза!)е на дебело, господар-комши)а! — плану поп Спира <...> С. Сремац. Поп Пира и поп Спира.
Длака
Висити о (на) длаци. Быть, находиться в смертельной опасности.
Ср. русск. Висеть на волоске.
56
— Длака —
Странац-Србин на]чешЬе je висио о длаци док би се читава томила куривала за]едно с «Турчином» у какву вртачу и ту га дотукла. Б. Tionuh. Гпуви барут. Ти мене шазъеш да избавлам главу Минину, а не знаш да и Moja виси о длаци. М. Милийевий. Поменик знаменитых /ьуди у српскога народа noeujee до-ба. А могао je бити и неухваЬен; како je мален размак од вшцети и не ви/цсти. MoBjeK виси на длаци. В. Калеб. На камезьу.
Син. Висити о <jeflnoj> нити.
За длаку | избе!) и, измакиути шта]. Едва, еле, с трудом (избежать чего-н.).
Je’a сте видели шта je могло да испадне? За длаку сте роби]у избегли. Д. Михайловой. Петрщин венац. Смрт je на мене раз]апила ceojy грозну чел>уст, a ja joj за длаку, танку, ташушну нит измичем <...> Д. Ненадиб. Доротеу <...> Властима je после неколико за длаку избегнутих necpeha великих размера на]зад постало jacuo да се нешто мора предузети. 3. Живковий. Ктига.
На длаку. Со скрупулезной точностью.
Исто тако je судац на длаку записао шта га je ста]ала нова neh за стан господина бана <...> А. Шеноа. Златарово злато. — Je л’ тако, господине Сервашуо? — JecT тако, на длаку тако, ли]епа госпо! — поклони се генерал <...> Там же.
Немати длаке иа ]езику. Быть находчивым в разговоре, уметь свободно, гладко говорить.
Ср. русск. Не лезть за словом в карман.
Majop Pejna, ко]и ни иначе нема длаке на ]езику, сада отворено критизира. В. Цар Емин. Данунцщада. <...> Тоница, Kojn иначе ни]е имао длаке на ]езику, прсплашено се загледа у Сремца, а затим нагло завесла обувеним ру-кама. В. Петровой. HejaKu Шестак.
Син. Немати узла на ]езику. Лезик лети као по ло]у коме.
Ни за длаку. Нисколько, ничуть.
Ср. русск. Ни на волос.
И запета: брда се не 6jexy проми]енила ни долине унапри]едиле ни за длаку <...> М. Лалий. Докле гора зазелени... <...> Такмичи се [Ново Станивук] са оним тво]им брундалом, Николетином Бурсабем. Не да му испредшачити ни за длаку. Б. Вопий. Де.иуе на Бихайу. И бог и душа, тако hy. Ни за длаку попустити господи, али ни за длаку и од нашега права. А. Шеноа. Златарово злато.
Син. Ни за палац.
О мало] длаци (с отриц. глаг. прош. вр.). Едва не, чуть было не.
Зедном о мало] длаци не удари у 6ecnyhe код пеке раскрснице да га мазга не на-пути. С. М. Л>убшиа. Скочид]ево]ка.
Тражити длаку у jajery. Быть излишне придирчивым, стараться во всем найти недостатки, ошибки.
НесреГши кооператор на пропов]едници сплете се и постане сми]ешан, каоноти чов]ек Kojn тражи да се допане и онима Kojn га мрзе, Kojn траже длаку у jajy. С. Матаву/ь. Нови ceujem у старом Розопеку. Заустави се [наредник] насред штале и погледа свуда около себе. — Шта je оно? — и показа прстом у правцу таванице. 3najy сви да je то нека ситна ствар, да им наредник тражи длаку у jajery. С. JaKoe/ьевий. Под крстом. И кад je човек расположен, то се, тако!)е, види. Он je весео, он не тражи длаку у jajery, он пита раднице jecy ли виделе <...> нови немачки филм <...> М. Ъур^евий. Сенке над Београдом. — Понегде
—Длин —
57
се на!)е начина да се псуедином члену самоуправне радничке контроле не по-Beha лични доходак сразмерно другима или се девалвира 1ьегово радио место, или се и код ibera самога по сваку цену тражи длака у jajeiy. Борба. 21.3.1981.
У длаку. Совершенно точно, без всяких отклонений.
Да бих отерао Taj намет/ьиви призор, kojh ме je годинама ки1ьио у ceojoj не-cHoimbHBoj упорности увек у длаку исти <...> отворим очи. Д. Ненадиб. До-pomej. Све су то биле старе, скоро у длаку исте приче и подвизи Kojn су се некад приписивали jyHauHMa из босанских буна <...> Б. Tionuh. Majop Баук. Зачу!)ен je што je najeehH 6poj мушкараца у Београду одевен у длаку као он! М. Капор. Добар дан, Београде! Знао сам, запело сам знао да hem до11и. Тако сам баш у длаку рачунао. Л. Лазаревой. Све he то народ позлатити.
Длан
Го као длан. Полностью лишенный волос (о голове).
Ср. русск. Голый, как колено.
Глава му je ко ja6yKa, црвена, глатка, на Демену утиснута. Гола je ко длан, само иза клапастих yinnjy стрше дв^е црне чупице <...> А. Шеноа. ПроцакЛука.
Док дланом (длан) о длан // Док би ударно дланом о длан. Сразу же, быстро. Никако HHje могао да разуме како се то други свет жени: док длан о длан — и готова посла!... Нит’ мисли, нит’ пита, нит’ изучава: гурне у гомилу, па што Бог да <...> С. Ранковиб. Страшна ноб. Причеках join мало, па кад видех да ме нико не зове, а време се раду примиче, дигох се и, док би ударно дланом о длан, обукох се и иза!)ох из Kyhe. С. Ранковиб. У XXI веку. Док дланом о длан, Васа се вратио и пpeдaje штафету чику-Бошку. С. Лукиб. Слом 1941. Moje понашаше jy je привлачило и збушивало у нети мах, осетио сам то, ре-дак тренутак кад се жена може смандрл>ати док дланом о длан, оженио сам je шест месеци донное. В. Павковиб. Тркач.
Као на длану |видети се, ]авл>ати се]. Очень ясно, отчетливо.
Ср. русск. Как на ладони.
У мисли je дизао кровове с куЬа и видно као на длану свач1ци живот и свачи]е ситне Tajiie. В. Десница. Конац дана. Са чистине на Kojoj се обрео видело се као на длану десетак чудних гра!)евина Koje су биле nopeljane дуж потока. Д. Ненадиб. Диеме звезде. Из napoxnjcKor врта борба се видела као на длану. И. Дончевиб. Никола Жезьезни. Често ja nohy пребирам по глави па ми се до-raljaju jae/bajy ко на длану. Д. Поповой. К/ьига о Милутину.
Као кап воде надлану |чувати, носити]. См. Кап.
Као мало воде на длану (носити, држати]. См. Вода.
Као jaje на длану |држати, пазити]. См. Jaje.
Дно
Из дна (дубине) душе. См. Душа.
Доба
Бити у Метузалемово] доби. Быть очень старым, в преклонном возрасте.
<...> Зош и данас he вам старица, Koja je у Метузалемово) доби, с чудним тихим заносом разлагати како he нам бити у pajy кад се сви вратимо на осамнаесту годину. В. Калеб. Изван ствари.
58
— Доки —
Златно доба чега. Время наивысшего развития, расцвета чего-н.
Ср. русск. Золотой век.
У XVI. je столейу чакавска кжижевност дожив]ела златно доба. М. КачиЬ. Хрватски ]език\ прошлост, садаииьост и будуйност. Велики успон ерпске истори]ске науке без сумше представла прва половина XX века. У том раз-доблу ]авла се читав низ историчара ко]и су видно обележили ceoje време <...> У златно доба српске истори]е без сумше спада и Радослав М. Гру]ий <...> Д. МедаковиЬ. Животни кругови Радослава М. Tpyjuha.
До Гт
Добро дойн коме. Быть полезным, прийтись кстати.
Марко има доста познаника <...>, али су му за шегове послове нарочито добро дошли муслимани из околних села <...> Б. Tionuh. Пролом. Зазирем од ду-гих рачуна, али oeaj су ми пут добро дошли. А. Шеноа. Златарово злато. У ходнику пикога iiwjc било и никога nnje видео. Других дана би вероватно подигао узбуну због тога. Али овога пута добро му je дошао Taj немар укуйана <...> Н. TpajKoeuh. Велике паре.
Долазити/Дойи <к> себи. См. Себе.
Домак
На домаку руке И На дохват руке. Совсем близко, рядом.
Ср. русск. Рукой подать.
То je била као лека коб, да су увек у тренутку кад je расплет био на домаку руке, били су спречени да га доживе: нешто се увек испречило... М. Tjyptjeeuh. Дозивазье химера. Четничко пушкараше све ближе и учестани]е, шихове ватре на дохват руке. Б. Tionuh. Глуви барут. Увидела je [Борка] напокон да je оно о чему се падала, што je похлепно желела и што je вей било такорейи надохват руке, пропало, да од пота]не желе нейе бити ништа, баш ништа <...> И. Дончевиб. Миротворци.
Дохват
На дохват руке // На домаку руке. См. Домак.
Драг
Вратити мило за драго. См. Мио.
Дрвл>е
Дрв.ъе и камен>е бацати (валати, сипати) на кога. Резко, гневно осуждать, критиковать кого-н.
Ср. русск. Забрасывать камнями кого-н.
И одмах навалише на Зону све сложно <...> И petjaxy joj све редом момке с на-значешем ко]и су неприлике, а ко]и би могли бити прилика за 1ьу. Код Мане KyjyinjHje се, наравне на]дуже задржаше, на лега и дрвл>е и камеше!... С. Сремац. Зона Замфирова. Посланици <...> су дотле сипали дрвле и ка-меше на владаоца. В. Hopfyeeuh. Европа и Балкан. Дрвле и камеше валаху на 1ьу: да je лена, свадлива <...> Б. Mauiuh. Директор Прокиб. Када су луди у najiioBiije време дошли у прилику да се клонира]у <...> подигла се невинна бура. Ко се све nnje томе успротивио, осувши дрвле и камеле по сиротим научницима <...> 3. Живковиб. Юьига.
—Дрен —
59
Дрен
Здрав као дрен. Об очень здоровом человеке.
Ср. русск. Здоров как бык.
Л Цигани су, познато je, здрави као дрен, легендарно здрави, да им треба зави-дети. J. Поповой. Леда и Шука. Ja, хвала Богу, здрав као дрен. А. Шеноа. Млади господин. Кеве <...> надживиЬе и ceoje унуке, на часну реч! Здраве су као дрен и потпуно неуништиве, само yMejy да се сруше у несвест у право време, у томе je штос. М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Син. Здрав као )абука. Здрав као риба. Здрав као тресак.
Дрина
Исправл>атн/исправмти криву Дрину. Пытаться сделать что-н. невозможное, неосуществимое.
Боне би му било да гледа тебе и ту дену него да се вере око оног пакленога гнезда. Брзо шил>и по ibera, jep се доцн^е може 1)аво изродити. Не исправи он криве Дрине. М. Шапчанин. Катанска буча. У твр!)аву се 3aTBapajy р!)ави нуди, лопови, злочинци, xajAyHH, цареви непр^атени. Понекад, a Hajneiuhe будале. Зато што мисле да нису криви, а то 4oejeK никад не зна. Ув^ек ис-npaenajy криву Дрину, а то unje н>ихов посао <...> М. Селимовий. Дервиш и смрт. А што смо ми луди да исправл>амо криву Дрину! <...> Xajдмo, Буле! <...> А ти иди до врага — до врага, брате, jaKaKo! М. Глиший. Подвала. Нек скептици говоре <...> да смо ми упаиена омладина Koja се дигла да исправна криву Дрину. Б. Tionuh. Пролом.
<Дрина — река с очень извилистым руслом на границе Сербии и Боснии, правый приток Савы>
Дубина
Из дубине (дна) душе. См. Душа.
Дуван
Не вредети <ни> <пишл»иве> луле дувана. См. Лула.
Дувар
Дотерати цара до дув ара. См. Цар.
Притсрати уз дувар кога. Поставить в безвыходное положение (в споре, разговоре), лишить возможности отпираться, отрицать что-н.
Ср. русск. Припереть (прижать) к стенке кого-н.
Наум je остао стално при томе, да je Ьир Моша Абеншаам злоупотребио CBojy по-властицу <.. .> и тиме годинама штетио све редом кафеи^е и KOMUwje ceoje. Наум му je непобитним доказима доказао то, притерао га уз дувар <...> и hup-Моши све врдаше и правдаше ни)'е помогло. С. Сремац. Бир Моша Абеншаам.
Дуг
Како (колнко) дуг и широк [пасти, испружити се|. Во весь рост, всем телом (растянуться, упасть).
Кран се у свом узнемирешу изгубио равнотежу или се и поклизнуо о руб грабе до Koje je crajao, те се, како je дуг и широк, испружио баш у Toj граби. А. Цесарец. Златни младий и >ьегове жртве. Пропаде ми пета у кртичжак, заглавшьах и
60
—Дужан —
лоснух колико сам дуг и широк. Д. Анбелиновиб. Галебови. Уто у!)е и госпо дин. И он дошао да посети дену <...>, спотаче се и л>осну колико je дуг и ши* рок пред господине ноге. М. Капор. Xej, кисам ти то причала.
Дужан
Ни крив ни дужан. Gw. Крив.
Дупке
Дупке (дупком) пун. До предела наполнен, заполнен.
Ср. русск. Битком набит.
Тако стиже [поручник] до Bojnor стана, где приземна, najeeha соба беше дупком пуна скоранпьих во]ника. С. Матаву/ъ. Фронташ. На дан избора школско двориште било je дупком пуно св^ета. Б. Tionuh. Пролом. Аутобус je био дупке пун сиротшьски одевеног народа. М. Капор. Ивана. И тако тога дана 6ejaiuc црква дупке пуна, а пеки су само главом вирили кроз нрквена врата да бар само *iyjy када им се треба по реду прекрстити. И. Вукибевиб. Прича о селу Врачима и Сими Ступици.
Син. Пун као шип.
дух
Клонути духом. Прийти в отчаяние,уныние.
Ср. русск. Пасть духом.
Али кад први пут ytjox у Лувр, клонух духом jep ме остави надаше да бих могао ушеколико задоволшти жел>у и кад би га MjeceuHMa свакога дана подуже обилазио! С. Матаву.ъ. Би/ьешке jednoe писца. Видео сам и схватио одмах. Али друпуаче иксам могао реИи због околних, да не би join одмах у почетку клонути духом. С. Уаков/ъевиб. Kanuja слободе. Видиш, TBoja мама и ja никад ни за jeдaн часак нисмо клонули духом нити се пропустили onajaiby. А било je. дабоме, упочетку и тешких момената. В. Десница. Флв]цановиб. Што се тиче Mojnx официра ... расположение je такво да, без обзира на новости, не треба клонути духом. С. Лукиб. Слом 1941. Срезом, тада су уведени комгуутери Kojn су <...> имали низ преимуЬстава у односу на л>уде: били су неупоредиво бржи, делотворшуи и поуздан^и, а и не би лако клонули духом када би успех изостао. 3. Живковиб. Седам додира музике.
СиИушни дух. Ничтожный, пошлый человек.
Ср. русск. Мелкая душа.
И Илгуи се самом чинило да се Mopajy пре ььега задовозьити сиИушни духови Kojn се CMaTpajy заго1ьене. прескочене, занемарене. Л. Лазаревиб. Секщуа.
Син. Снтна душа.
Душа
Бити с душом у носу. Быть близким к смерти, быть при смерти', быть слабым, болезненным.
A raj je НаЬвар с душом у носу. Hehe живити дазъе од БожиИа, а све he шегово остати jeflHOMe му лупежу синовцу <...> С. Матаву/ь. Бако/ьа фра Брне. За нуору Нену ми причаху да je jycBojKOM и neejecTOM била танана, цигзъаста, «с душом у носу», али ja je познадох као поштовану матрону од стотину и четрдесет килограма тежине. С. Матаву/ь. Бшъешке jeduoe писца.
Бог н душа. Gw. Бог.
—Душа —
61
Виднти душу коме. Изводить, терзать, мучить кого-и.
('р русск. Вытягивать, выматывать душу.
11|ми1шьа приче на Moj рачун <...>, а нарочито мн вади душу због тога што сам у Београду 6jexao од политичког рада и само се бавио литературом. Б. Tionuh. Де-uje на Бихабу. Нико не може бити такав пргуател> као друг, али нико тако не може да вам вади душу као они. М. JaiiKoeuh. Jbydu из скашуе. <.. .> Сви су ме cMejyhw се карали, a ja сам joui морао да богорадим: само да npehyre raj Moj подвиг. Нарочито да не кажу ништа оцу и старшем брату и господину учител>у. Jep душу fie ми вадити тиме целога века. В. Петровиб. Себала и маштала.
Дахнути душом.
I. Отдохнуть, сделать передышку.
('/>. русск. Перевести дух.
Уморан сам. Вас дана лисам душом дануо. Xohy да лешем. J. Веселиновиб. Стари познаници. Бегуний се зауставише на jefliioj стрмо] коси <...> Требало им je од-морити се и душом дахнути, jep их умор савлада. С. Ранковиб. Горски цар. Ja сам се одмах упрегао у посао овде и свршиЬу га за Kojn дан. Наравно, кал би Пола дошла седео бих и десет дана и више, jep знам да кад до!)ем куИи nchy мо1ш дахнути душом од посла. Л. Лазаревиб. Писмо родбини 4. VIII. 1884.
2. Почувствовать облегчение.
('р. русск. Вздохнуть с облегчением.
Дахнусмо душом кад чуемо HOBenju глас. С. Ранковиб. Потера. Прел подне по-че духати «маистрал», те на броду све дахну душом. С. Матавул. Балетке jeduoe писца. Отада je читава Kyha дахнула душом. Jaдикoвкe и клетве пре-стадоше. Б. Tionuh. Пролом.
До дна душе.
I. Очень сильно (трогать, волновать и т. п.)
Ср. русск. До глубины души.
Опржи га до дна душе та пролазност свега, та равнодушна мирна заборавност. Б. Tionuh. Не myeyj, бронзана стражо. Увр>уеГ)еп до дна душе, Адемага je дуго crajao Kpaj прозора. J. Кушан. У процщепу.
2. Полностью, целиком, всем существом.
<...> Бива настрана Роза, али поштена и добра до дна душе, те стога лубл>ена и поштована. С. Матавул. Бодулица.
Душа je на ]езику коме. Кто-н. едва жив, близок к смерти.
Било ми je зло, врло зло, господине млади. Душа ми je била на jesuKy. Moj доб-ри сип избавио ме je од смрти <...> А. Шеноа. Процак Лука. <...> Мога она с подданства скинули да je од жалости умро. Тко je тому крив? Тахи. А лани, кад му je sell душа на je3HKy била <...> nnje ли мога poljenora брата Балтазара бонкао те боцкао, док Taj слабиГг себе, мене и свс Грегоргуанчево племе погрди <...> А. Шеноа. Златарово злато.
Син. Душа je у носу.
Душа je у носу коме. То же. что Душа je на jc3iiKy.
А мене остави на миру, видиш да ми je душа у носу. Б. Tionuh. Не myeyj, бронзана стражо. 1Ьему душа у носу. Гладан, болестан, едва ноге вуче. Д. Поповиб. Клига о Милутину.
Душа je стала у грлу коме. Очень сильно испугался, помертвел от страха кто-н.
62
—Душа —
Ср. русск. Душа ушла в пятки.
Кад угледа стражаре, с брсуевима у облику месеца под вратовима, само што сс не соргижа с крова; душа му стала у грлу. Б. Зевтиб. Табашница.
Син. Душа оде у пете.
Душа оде у пете коме. Кто-н. испытал сильный страх.
Ср. русск. Душа ушла в пятки.
— Вала, брате, пек чини шта xohe, али мене je стра’, — вели ]едан.
— Море, кога nnje? Знаш ли да ми душа оде у пете док смо пролазили оним ^аволэим закопаником...С. Ранковиб. Потера.
Син. Душа je стала у грлу.
Душа he на нос изаЬи (искочити) коме. Кто-н. лишится жизни,умрет.
Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако jyipo noepaha, a nocniije неколико Mjecena и ноге joj почете OTjeuaTn <...> «Xohe — вели — душа на нос да ми искочи!» Л. Лазарева!, Школска икона. Не браним ти се ja, мрцино матора, али се 6ojHM да he ти душа на нос изаЬи чим ми се примакнеш. М. Булатовиб. Црвени петао лети према небу. Доволно je само да се навали на жега — душа he му на нос изаРш. М. Булатовиб. Црвени петао лети према небу.
Душом и телом. Целиком, всем своим существом, во всех отношениях.
Ср. русск. Душой и телом.
И господин начелник штаба, иначе душом и телом пешак, предложив je коман-данту дивиз^е да jeдaн од вас иде код те jypnmne чете <...> као осматрач. С. Заков/ъевиб. Kanuja слободе.
Душу дати за што.
1. Быть очень подходящим для чего-н., годиться для чего-н.
<...> НаЬосмо нову забаву; то 6jeme «нацираваже» зидажа Зетског дома,— нацираваже. за Koje Црногорац душу даде. Та je pnje4, мислим, скована у Cp6njn и ставл>ена у уста Црногорцима, али je eeh постала класична <...> Црногорац yMuje бити врло добар радник <...>, али je истина да су махом на-кложени, ако могу, да другима команду)у <...> С. Матаву/ь. Би/ъешкеjednoe писца. Ово je место душу дало за 6ycnjy. С. Веселиновиб. XajdyK Станко. Он пати од комплекса необразованости, — 3HjeBHe Грза. — Али иначе je душу дао за друштвс. 3. MaJdaK. Кужиш, стари Moj. Улица je баш на благом почетку дунавске падине: душу дала за сваковрсне котрл^ке, клизалже, тоцил^ке, за трицикле, ролшуе, лопте и кликере. В. Петровиб. Тротинета и Жуба. Април je душу дао за излуЬиваже. Нарочито Први април — Ме^ународни дан по-вратка умилних ласти! М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
2. Очень любить кого-н., что-н.
Госпар Балдо je диван mobjck <...> Ja сам га одмах заволио свом душом и поносим се што сам га често разгалио шалама, CBaKojaKUM причама, за Koje он душу даде. С. Матаву/ь. Би/ъешке jeditoe писца. Познато вам je да сам ja душу дао за шумом, ливадама, пол>ем, брдима, равницама итд., а тога je у Таранту било да се нисам могао сит нагледати. Л. Лазаревиб. Писмо мау'ци 6.X.I873.
Душу нспустнтн. Высок. Умереть.
Ср. русск. Испустить дух.
JayKame беше у први мах ужасно, после све тише и слабее <...> Многи je мученик под 6ojeM и душу испустио. М. Шапчанин. Катанска бука. Када испусте
—Душа —
63
душе, Хиландарци се caxpaibyjy на том малом гробл>у где н>ихови земни ос-таци проведу три године. М. Капор. Хроника изгуб.ъеног града. Кал би она, .1улка, каква власт била, знала би шта би радила тим офуцаним чичегиштима што изиграва]у младийе <...> Тукла би их мокрим конопнем док душу не испусте. Д. Ненадиб. Ураган.
('ин. Богу душу дати. Отийи Богу на истину. Отнйи Богу на рачун. Склопн-ти очи. Изути опанке. Отегнути папке.
Из дна (дубине) душе. Очень сильно, безгранично, беспредельно.
( р. русск. Всей душой.
Ja сам био жел>ан само градскога живота, а ред, запт, правилно учеше, )еднако сам мрзио из дна душе. С. Матаву.ъ. Би/ъешке ]едног писца. Господа Jena мрзила je из дна душе. М. Беговиб. Ду/ьа у ковчегу. Он се 6ojn погибче?.. Не, по je жели из дна душе и вей му се причшьава да му се жел>а остварила. М. Далий. Докле гора зазелени. Секретарица никако не воли промоине. Штавише, мрзи их из дубине душе. 3. Живковиб. К/ьига.
Као без душе [трчати/отрчати, летети/улетсти|. Очень быстро, опрометью, в крайнем возбуждении.
(. 'р. русск. Сломя голову, без памяти, точно угорелый.
С друге косе трчи, као без душедьегова другарица Мирослава... А по crpnocBoj (ьиви плинуле краве, овце, па чак и козе... С. Ранковиб. Порушена идеала. От-рчао сам, као без душе, са Калемегдана, из страха да она не примети да сам je видео <...> //. TpajKoeuh. Господа из ветке собе. Таман шала и разговор у najeehH jeK, док его ти момка трчи као без душе озго к механи. М. Глшииб. Шило за oeibuno. Потрчим као без душе на осматрачницу и видим како пурша земзьа и лети камеше изнад наших пешачких ровова. С. }аковл>евиб. Под крстом. Три конобара као без душе притрчаше шиховом столу да их услуже. М. Капор. Ивана. У салу утрча, као без душе, дечак са плетеним балоном. Био je узнемирен. блед. Д. Ковачевиб. Била jeduo.M jedua зем/ьа.
Лаке душе. В хорошем настроении, без забот и тревог.
(‘р. русск. С легким сердцем.
I (ознадох се одмах и са знатн^ом омладином, те лаке душе отидох са зем.ъаком и другом на вечеру и пренойиште. С. Матаву/ь. Би.ъешке jeduoz писца.
Мирне душе.
I. Совершенно спокойно, не испытывая угрызений совести.
('р. русск. Со спокойной совестью.
Варати иноплеменика и у свакидашшем рату за опстанак, то je било правило у племенском животу, а рано je join да то ишчезне из душе нгродне, те га суз-6nja само страх од казне. Дука je, дакле, пошао у свищет с том nawjepoM а мирне душе. С. Матаву/ь. Би.ъешке jeduoz писца. <...> Панкрац се послов бшъежникова одласка join поташе споразумио с баком шта има да каже до1)е ли ради Кразьа до каквих 3anaeTaja. а потом се и он <...> дао на пут. Дао се задовол>ан и мирне душе <...> А. Цесарец. Златнимладиб и шегове жртве.
2. Вполне вероятно, вполне возможно; спокойно.
Учини му сс смсшним то што jc овоме дсчаку Kojn сс играо са шсговим часов-пиком могао мирне душе да буде отац! М. Капор. Провинцц/алац.
Ни живо душе. Никого, ни одного человека.
( р. русск. Ни души.
64
—Душа —
Док се Ъерзелез примакао ле оста на ледини ни живе душе. И. Андрий. Пут Али/е Тзерзелеза. Након дуга времена и напора он се nalje на рубу равнице на Kojoj нс|) давно ни]е било ни живе душе. И. Андрий. Пут Anuje Тзерзелеза. <...> Жине вит ког инструмента су join трепериле када сам хрупио у велику музичку собу или омалу балску дворану... Huje било живе душе. Г Петровий. Ситничарница «Код срейне руке». Ту лежаше гомила свих могуhих хрватских часописа <...> Силна гомила, али je ни жива душа прочитала nuje. А. Шеноа. Млади господин.
Отварати/отворити душу пред ким. Откровенно рассказывать о своих пе-реле пеан иях, чувствах.
Ср. русск. Раскрывать душу.
Ретко je [удовицу] ко nocehyje, разговара само с мачкама, нема коме да се честите пощада. И она отвара душу, не смета joj што то чини пред незнанием <...> 3. Живковий. Кзьига.
Познавали (знати) у душу кога, шта. Очень хорошо, досконально, до мельчайших подробностей знать кого-н., что-н.
Знам ja Павла у душу <...> Добра je ерца, здрава мозга. А. Шеноа. Златарово злато. Ja тс no3najeM у душу и само ja знам какво си ти чудовиште <...> И. Андрий. На Дрини hynpuja. Био je [часовничар] до тог часа уверен да му je дово;ьан тек jeflan поглед да препозна не само марку него и врсту било ког часовника, чак и годину израде <...> noauaje их у душу, могло би се ре1ш. 3. Живковий. Часовничар.
Ситна душа. О ничтожном, пошлом человеке.
Ср. русск. Мелкая душа.
Одобраваже и повла1)иваже je радостан напитак ситпих душа. Н. Шаулий. Мисли. Син. СиЬушни дух.
Срце и душа je коме шта. См. Срце.
Ставл>ати/ставити на душу коме шта. Поручать, ставить в обязанность кому-н. что-н.
Господине генерале, знам да сте се залагали за nuejy о Балканском ... о новом Солунском фронту. Ево сведока да сам и ja то заступао пре недедьу дана у Крупском савету. Ja вам ставкам на душу Taj фронт. С. Лукий. Слом 1941.
Такнути се душе. Проникнуться сочувствием, сжалиться.
Неко се из села такие душе и узме то сироче, да му за храпу и o6yhy чува и пасе чопор свшьа. С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевийа. Донесе [uoBjeK] збил>а ону жалбу несретжу, и написа под жом пет-шест pHje4H, пак ме опра-ви на другога, а други на треЬега, док се oeaj треГш такну душе. С. М. Лзубиша. Kaiboui Мацедоновий.
У дну душе. Внутренне, подсознательно.
Ср. русск. В глубине души.
А у дну душе дошао je до закзьучка да су и око листова уствари jefluaKH л»уди као и они на опйини <...> В. Десница. Конац дана.
Узимати/узети на душу што. Взять, принять на себя ответственность за что-н.
Шетао je [капетан] нервозно, npeMHuubajyhu, па би се 1^'зад обратно мени: «Xajдe ти, кжижевниче, реци: je ли или nuje минус пет?» A ja сам морао да узмем ствар на душу, да одвагнем и капетанову одговорност и помодреле прсте л>уди, па да отси]ечем. В. Десница. Божийна прича.
— Ъа —
65
ha (на) или бу. См. Ца.
Ъа
Ъаво
Без 1)авола. Спокойно, без неприятностей, тревог.
Главару омрзну родбина, не XTjene eeh меЬу Климентима да живи, но диже имубем и чел>адима у дуждеву земл>у, да ]еде хлеба без 1)авола. С. М. Лзубиша. Причазьа Вука До]чевийа.
I де je Ьаво рекао лаку noh. Очень далеко.
( 'р. русск. У черта на куличках.
Кал би иски путник запитао за чича-Тришин млин. селами би обично одговори-ли: — А, чича-Тришин млин? То ти je тамо rjje je 1)аво реко лаку noh <...> /> Вопий. Доживлкуи мачка Тоше.
( ин Где je Бог рекао лаку noh. Богу иза леЬа (за лечима).
Ьаво донесе кога. Кто-н. пришел, появился некстати, не вовремя.
('р. русск. Черт принес кого-н.
Гога jyrpa, док je новакжьа <...> среЬивала ceojy санитетску торбицу, однекле Ьаво донесе JoBHuy .(ежа, па се и он наштрли перед 1ье на дрва и узе да при-шива дугме на CBojoj кошули. Б. Вопий. Дожшоъа]и Николетине Бурсайа.
Ьаво зна И Ъаво he знати кога, шта. Неизвестно, невозможно сказать что-н. определенное о ком-н., чем-н.
Ср. русск. Черт знает', шут знает.
Ништа ту не мен>а ствар што не веру]ете у судбину или Бога— а можда и ве-pyjeTe, Ъаво he вас знати! — када не умете да видите шта ту може и треба да се уради. Б. Восий. Покошено поте.
Знати где Ьаво слава. Очень много знать, быть очень сведущим.
Снажан je и вешт, да знаш,— рече старац <...> — Ако се буде на стрица метнуо, знаЬе и где !)аво спава, — рече MajKa и осети да joj се epaha поуз-дан>е. М. Булатовий. Црвени петао лети према небу.
ОтиПи до Давола. Окончательно развалиться, погибнуть.
Ср. русск. Пойти прахом, к черту, ко всем чертям.
Не cTpaxyje Селим да je oeaj шихов сада шли живот и посао у граду нешто неси-гурно и привремено што he jefliior дана, напречац, отиЬи до Давола. Б. Вопий. Осма офанзива.
Сваки Ьаво. Неодобр. Каждый, любой, всякий (о человеке).
Opyжje [je] временем постало jeBTHunje, те га сад има сваки Ьаво, али правда и чов]ечност од тога ништа не добише, npuje he бити да су изгубиле. М. Лалий. Докле гора зазелени.
Ъон
Увалити Ьон коме. Навредить, напакостить, устроить каверзу.
Ср. русск. Подставить ножку.
Мислила сам на све оне дискаЬе <...> и на сва она кежеша шупавцима где je обича] да се приликом сусрета одмах ували Ьон другоме и да се испадне духовит на туЬ рачун <...> М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Елемент
Бити у свом елементу. В обстановке, которая наиболее отвечает характеру, склонностям.
66
— Енглез —
Ср. русск. Быть в своей стихии.
Као таквога, у таквом оделу, no3Haje га свет суботом и недезъом. Али je он добро по-знат и радним и пазарним даном,— онда кад je у свом елементу. Jep неделом и празником он HHje onaj прави и поглупи Абеншаам <...> jep je без посла. С. Сремац. Лир Моша Абеншаам. Комарица <...> покуша трпгути рсволвср иза паса, али се дети да тамо револвера нема <.. .>. Налазио се у свом елемензу, огап> je cHjeeao из itera. Али и они други налазили су се у свом елеме1пу. Викали су са свих страна: «Жнвио хрватски народ!» И.Дончевий. Миротворцы. Сада je попово била у свом елементу или се барем тако чинило. Хтела je да свечаност изведе како долику)е,у свом стилу, на врхунском нивоу<...>Д. Ненадий. Ураган.
Син. Бити у ceojoj води.
Енглез
Правити се Енглез. Держаться незаинтересованно, холодно,равнодушно.
А кад престанете бити министарка. праве се сви Енглези. Б. Нуший. Госпойа ми-нистарка. Ето. цикад нисмо умели да се правимо Енглези, свима смо били на путу и на зубу <...> М. Станковый. Излет. Она патница епилептичарка се сад захвално емдузьи и позива ме кажипрстом леве руке да си!)ем до дворишта и попоем кафицу с ibom <...> Н>ена стара MajKa, правеЬи се Енглескшьом, одла-зи назад у шупу да доврши черупаше. В. Павковий. Долазак пролейа.
Жалост
Бабина жалост. Нестоящий человек, слабак.
Е, 4CKaj мало, погурабемо се, па ко над)ача! Нисам ни ja бабина жалост! — дрско се трже момче и оштро погледа пут raja. Б. Л опий. Пролом.
Жив
Ни жив ни мртав. Очень удручен, расстроен, напуган.
Ср. русск. Ни ж-ив ни мертв.
<...> Гавранов газда дошао je куби ни жив ни мртав и одмах се сложно у по-стелу. Б. Л опий. Д/ечак прати 3Maja.
Живац
Губити живце. Расстраиваться, нервничать.
Губимо живце 4CKajy6n ватрене пошизьке <•...•> М. Лалий. Докле гора зазелени. Очи му се испунише сузама <...> «Не вазьа, ништа не вазьа»,— помисли.— «По-crajeM сентименталан. Губим живце». М. Капор. Последит лет за Capajeeo.
Иби на живце (нерве) коме. Раздражать, вызывать досаду.
Ср. русск. Действовать на нервы.
(Ьегово крета!ье по соби у спавабици <...> ишло joj je на живце. 3. Шубий. Калуга. Кад je naj33A прегтао са тим усиленим кашлуцалем, Koje ми je до те мере ишло на живце да сам све време стезао зубе <...>,— Maxapuje je дубоко уздахнуо. Д. Ненадий. Дороте]. Оглашаван>е телефона и иначе му je страшно ишло на живце, чак и током обичног баска>ьа (зато га цикада nuje ни увео) <...> Од зво|ьаве телефона више су га нервирали вазьда jeдинo пси. 3. Живковий. Писац. Од свих присутних на промошуи секретарици ипак nonajBHHie иду на живце предавачи. 3. Живковий. Кинга. — Зашто сте избрали плочу Kojy не волите? — Желео сам да слушам нешто што ми иде на нерве. М. Станковый. Два бела голу
— Живот —
67
ба. Како да се смирим кад ми све иде на нерве!? — раздражи се пациент. — <...> нервира]у ме и рошена деца. М. Станковий. Heypacmenuja. <...> На Kpajy, сем оних koj’h се тако туку на живот или смрт, нико више не зна ко кога тужи, зашто; пронес почише да иде на нерве и суди)ама, и адвокатииа, и сведоцима, icojn понижу да беже <...> Б. Тюсий. Покошено полк». Она арогантно-бучна афирмаци)а (ьихове назочности са свим агрибутима кокетери)е и самодопадно-сти ишла му je на нерве. М. Беговий. Гига Барийева. Beh ми се крагне сасвим омастиле. То пониже да ми иде на нерве. Д. Киш. Башта, пепео.
Син. Ийи на jeTpa.
Живот
Борба на живот и смрт. См. Борба.
На живот и (или) смрт [борити се, туйи се|. Не щадя своей жизни.
Ср. русск. Не на жизнь, а на смерть.
Бори се против окупатора <...>, бори се на живот и смрт, а од cnojnx савезиика немаш готово никакве користи. J. Хорват. Мачак под шлемом. <...> На Kpajy, сем оних Kojn се тако туку на живот или смрт, нико више не зна ко кога тужи, зашто <...> Б. Иосий. Покошено поле.
Став.ъати/ставити nenujn живот (главу) на конку. См. Глава.
Жиги на
Kyha од жигица. См. Куйа.
Жила
Из летних жила. Напрягая все силы, изо всех сил.
А богами не жал»аше КиЙун Латинче, но упро из петни)ех жила да га обали. Уд-ри, удри, ломи се, мота) се <...> С. Матавул. Како сеЛатинче оженило. Ми се из летних жила напрсжемо да отклонимо голему опасност. А. Ковачевий. Од данас до сутра. Из летних жила борио се за ceoje идеале. Б. Иосий. Грешник. Памтим )едино, као кроз маглу, да бих се раздрао из петних жила <...> када бих желео да нешто по сваку цену добьем, делотворно уцежу)уйи тиме оца у ма)чином одсутству <...> 3. Живковий. Писац.
Жито
Испод жита. Тайно, скрытно.
Конференци)а je прошла некако као испод жита. X. Хумо. Адем Чабрий.
Раздва]ати кукол, од жита. См. Кукол».
Жмура
Играти се жмуре (жмурке). Скрывать, утаивать что-н. от кого-н, стараться обмануть кого-н.
Ср. русск. Играть в жмурки (в прятки)
<...> Ja се, другови, не слажем да се играмо жмурке, нека се зна тко je одгово-ран. Ф. Хауий. Лзуди и маумуни. — Хойете ли поновити ту реченицу и пред делово!)ом? — Зашто да не! Ja се са вама не играм жмуре. Само, пустите ме join мало овако, самог, молим вас. Б. Иосий. Покошено поле. И ja велим да ни)е баш лако играти се жмуре са народом, па уз то свесним! J. Грчий Миленка. Сремска ружа.
68
— Жул —
Жул.
На жул. нагазити (стати) коме. Причинить неприятность', испортить настроение кому-н., затронув наиболее чувств отельное, уязвимое место.
Ср. русск. Наступить на мозоль кому.
Испод цера на окупи иза!)е Новак Попниковий с пушком. Чекао je неког другог, па му се пружила прилика да и мени на жул. нагази. М. Лалий. Докле гора зазелени. Нису такве прилике да би могли пазити да коме не стану на жул.. В. Калеб. Б щели камеи. Л>ут сам и нека ми нитко не стане на жул. jep hy га убити не трепнувши оком. J. Хорват. Мачак под шлемом. <...> Францеку je данас веЬ нетко стао на жул. и све je cxeahao одвратно озбиляю. 3. MajdaK. Кужиш. стари moJ.
Жут
Надрл.ати као жути <мрав>. Попасть в неприятное, тяжелое положение, пострадать.
Ср. русск. Попасть в переплет.
Циганин се примаче глумчевом уху: — Чуо сам, куме, да си опет надрл.о ко жути. Не yiaj, бре, да те поткачи onaj JlajepT, што aaje на звезде! М. Станковой. Хамлет и крокодили. Е, Moj Пепо, Пепо, Moj друже Бандийу, видим ja да си ти надрл>ао као жути мрав! Hnje тебе сахранио ни Швабо, ни усташа, али Bjepyj га Majun и oeoj си)алици што ти гори пред носом, сахраниЙе тебе ботаника. Б. Tionuh. Осма офанзива.
Зазубице
Хватати зазубице. С вожделением смотреть на что-н. заманчивое, соблазнительное, но недоступное.
Ср. русск. Гпотать слюнки.
Леши су седели, 6ojann се жандара, страховали да нс падне бомба, а сад xeaTajy зазубице: Живан лопов, Живан се накрао, има ово, има оно, ко вам je крив што и ви нисте?.. М. Нуриевой. Сенке над Београдом.
Син. Сушити зубе.
Расту зазубице коме. Кто-н. испытывает сильное желание съесть что-н. (вкусное).
Ср. русск. Слюнки текут у кого-н.
Д]еца rneflajy, расту им зазубице, и све говоре занесена неостваривом жел.ом: «Их, Mjeca! Пустог Mjeca!» В. Десница. Бунаревац.
Заклан
Спавати/заспати као заклан. Очень крепко, беспробудно спать.
Ср. русск. Спать как убитый.
Бакоша се хитро прекрсти, духну у cenjehy и одмах заспа као заклан. С. Матаву.ъ. Бако/ьа фра Брне. Кад ми мирно ручамо и вечерамо, бану се капа око главе врти; кад ми спавамо као заклани, он лежи на узнаку jep му поели не дajy да борави cnoKojno. С. М. ТЬубиша. Причала Вука До]чевийа.
Закрпа
Нашла врейа закрпу. См. Bpeha.
— Закопчан —
69
Закопчан
Бити закопчан. Быть очень сдержанным, молчаливым, замкнутым.
Био сам данас у дивизии. Прилично су закопчани. Зедан ми при]ател> рече да je ситуаии]а критична... С. JaKoemeeuh. Kanuja слободе.
Зал и вен
Ъутати као заливен. Упорно молчать, не говорить ни слова.
Ср. русск. Молчать как убитый.
Нгуман je оборио главу и Бути као заливен. С. Ранковий. Порушена идеала. Кад до!)е с вечери куБи, /ьутит, Бути у мраку као заливен по читаве сате <...> Б. Jeemuh. Табашница. Из дал>ега Бе joj дата наслутити да умде шуцети ко заливен, али да то досада nnje могао показати <...> 3. MajdaK. Кужиш, старимо]. Газда Иван и фра Рафаел Бутали су као заливени. X. Хумо. Кад тутти иза брда.
Замка
Пасти у замку коме. Дать себя увлечь, обмануть, провести.
Ср. русск. Попасться на удочку (на крючок) кому-н.
Знао сам ja да Бемо тебе тешко преварити. Али она fleojniia су пали у замку. С. Уако&ъевий. Под крапом. ]едном je свега испричао CBojy напаст jeAHOM мла!)ем фратру, неком фра Мартину. Taj je брат пао у замку неко) удатху сел>анци Koja je била невазьала и целом свету позната <...>И. Андрий. Напаст.
ЗапеБак
Бацати/бацити (ставл>ати/ставити) у запеБак кога, шта. Оттеснять, отодвигать на второй план.
Koja нова fleeojKa <...> Бе iby ceojoM лепотом бацити веБ jeaHOM у запеБак. Б. Станковий. Нечиста крв. <...> Дошао сам до jacHora закл>учка да je и данас важна jc3H4»a култура. Не сми)емо je ни на тренутак ставити у запеБак. С. Бабий. Хрватски ]учер и данас.
Син. Бацати у засенак; бацати у прикра]ак; гурати у кут.
ОтиБи у запеБак. Остаться в тени.
Та и куд Бе се ова наша мерити с оном женом! Тако и на балу, тако свуд, свуд. Увек ова наша оде у запеБак. С. Сремац. Поп Лира и поп Спира.
<ЗапеБак —узкое пространство между печкой и стеной в доме>
Засенак
Бацати/бацити (гурати/гурнути) у засенак кога, шта. Оттеснять, отодвигать на второй план.
Назлакше се забораве oeananajHH догами што ни смрде ни миришу или што су npecjenenn неком болешБу, изненадним болом или весежем или вешБу Koja их баци у заденак. М. Далий. Докле гора зазелени. Тривун je <.. .> сумшао да му он код штаба подмеБе ногу и гура га у засенак. Б. Tionuh. Пролом. Hajnpe се препиру само мушкарци, али се ощедном и девочка уплиБе у сва!)у, упише се да достигне жихову жестину Koja je веБ бацила у засенак жену малопре!)ашжу вриску <...> М. Миланков. Незнанка. <...> ЬЬегова пат-риотска ревност избрала je у први план и бацала привремено у заденак и приватну и чиновничку страну жегова живота. В. Десница. Бунаревац. Мно-
70
— Збрда-здола —
ги богаташи, власници тада на|лепших куГ1а, чак су се и зьутили што Павле као xohe да шихове куйе. на Koje су они «силне паре просули», бани у засс-нак, и тиме ших, власнике, тако реЬи понизи и увреди. Н. TpajKoeuh. Велике паре. Кн>ига мог живота, кн>ига Koja оставила у мени дубоке и далекосежнс трагове <...>, откриЬе Koje je банило у засенак инкриминисани очев Ред вож|ье <...> то je била Мала школска Библи]а <...> Д. Киш. Башта, пепео.
Син. Бацати у запеЬак. Бацати у прикра]ак. Гурати у кут.
Збрда-здола
Збрда-здола (ср. С брда с дола).
1.	Кое-как, без выбора, без разбора.
Из те збрда-здола слупане банде створио je господин сатник сасвим присто]ну caTHHjnuy. М. Крлежа. Хрватски бог Марс. Соба у Kojy смо ушли била je она обична гола соба с неким нам]ешта]ем скушьеним с брда с дола, П. Шегедин. Осам/ъеници.
2.	Непоследовательно, сбивчиво, путанно.
Хтио бих понешто о шима [партизанима] да испричам. Знам, биЬе то збрда-здола, као што KpajniiiHHUH обично npH4ajy. Б. Tionuh. Делще на Buxahy.
Звезда
Звезда водил»а. Книжн. Человек, который направляет, указывает путь в жизни, деятельности.
Ср. русск. Путеводная звезда.
<...> 1Ьегош [je], уз Светога Саву, Досите]а и Вука, стуб носач и зви]езда во-дил>а нашег народа. Ж. Каманин. ТЬегош данас.
— Ирон. <...> Жандарм, неколико корака испред н>е. осврЬе се да она не оде на погрешну страну и она за том звездом водилюм почжье да корача у неиз-весност... М. Ttypheeuh. Дозива!ьехимера.
Ковати/исковати у звезде кога. Непомерно расхваливать.
Ср. русск. Возносить до небес.
У многим новинама <...> сад видим чланке у корима се HajounpHje ocyljyje прошла владавина, а у звезде ку]е нова. Р. Домановиб. Cmpaduja. Био сам наИукнуо како стара МариЬка сваком приликом загорског оног ри!)ана Kyje у зви]езде, jep Бо]чевиГ1 обилазио око же као мачак. А. Шеноа. Млади господин. Тришлер <...> ковао je домаЬина у звезде. Хвалио га je као она, мужа, као гра!)анина и колегу. В. Петровиб. Бучьа. И ма шта мислили учени критичари, ко]и обично jaBHO Kyjy у звезде писце пьаваторе, а пота]но ужива]у у кшигама Koje после нaпaдajy <...> ja лично волим кшигу са KojoM hy провести jeднy узбушьиву ной. М. Капор. Ада. <...> Док се без нас nnje могло, они су нас у звезде ковали, а сад смо ми девета рупа на свирали. Д. Honoeuh. Книга о Милутину. Не би му [аутору] баш при]ало да откри]е, пошто прочита Kpajite ласкав текст о свом остварешу, како кригичар, у ствари, нема по]ма о делу Kojeje исковао у звезде. 3. Живковиб. Книга.
Родити се под среЬном звездом. Быть удачливым, везучим во всем.
Ср. русск. Родиться под счастливой звездой.
Драга Moja ма]ко, кажу ми л>уди да немам cpehe, кажу: шта Неш кад ниси ро))ен под среБном звездом! М. Станковиб. Писмо о cpehu и звездама. Бурмаза ухвати права вртоглавица: бити ро!)ен под тако срейном звездом давало je вртоглавицу! Б. Tiocuh. Покошено по.ъе.
— Звоно —
71
Звоно
Ударати/ударити на велика звона шта. Распространять широко (какие-н. сведения, слухи), разглашать всем.
(р. русск. Звонить во все колокола.
<...> Било би непоправливо ако би шта непри]атно процурело у jaenocr; нико nehe да ризику)е бламажу и скандал, жута и опозициона штампа би тако што удариле на велика звона. Д. НенадиЬ. Ураган.
Здрав
Здрав као дрен. См. Дрен.
Здрав као ]абука. См. Дабука.
Здрав као риба. См. Риба.
Здрав као тресак. См. Тресак.
Здраво
Дати (продати) здраво за готово. О честной купле-продаже, равноценном обмене.
Ако га страхом удавите, ми вам неЬемо од тога гри]сха ди]ела. Ми дадосмо здраво за готово. С. М. ЗЪубиша. Ilpodaja nampujape БркиЬа.
Примати/примити здраво за готово. Принимать что-н. на веру, без проверки, как соответствующее истине.
Ср. русск. Принимать за чистую монету.
Све што je чуо, доктор TiopoBuh примио здраво за готово. Д. Muxajaoeuh. Пет-рщин венац. Taj хоризонтални систем [образовала], без вертикалног, веш-тачки зауставл>а разво] на инфантилно] разини <...> Тако бива]у произ-во!)ене генераци]е ма]муна у лудском облику, поколе1ьа духовних, душев-них и интелектуалних богал>а, ко]и прима]у и yceajajy, здраво за готово, без икакве моИи критичког односа, све, сваку лаж и сваку лудост <...> Д. Kaxajuh. Послед>ьи Европлани. Посматрала je госпо^ицакрадом дотичног Анастаса Браницу и мада се све видено слагало са увреженим варошким мишлешем о том чудаку — она je осейала неслагаше. Не само зато што je била сво]еглава на MajKy и васпитована да ту!)ем суду никада не приклаша здраво за готово <...> Г. Петровичи Ситничарница «Код cpehue руке».
Земл>а
Као да je у земл>у пропао. Исчез без следа.
Ср. русск. Как сквозь землю провалился.
1Ье joLLi у суботу увече беше нестало, и нико о iboj unje знао ништа казати, као да je у земл>у пропала. М. СретеновиЬ. МилиЬев гроб. Oeaj се unje вратио, не ]авл>а се, као у земл>у да je пропао... Можда je жив, а можда и ни]е. М. Ъур^евиЬ. Сенке над Београдом.
Хтети (бити готов) пропасти у земл>у <од стида>. Испытывать острое чувство стыда.
Ср. русск. Сквозь землю провалиться \готов, рад бы]
Било ми je више пута да пропаднем у црну земзьу. А. Шеноа. Клетва. Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земл>у пропали, па нити ко зна на Kojy су страну отишли, ни с Koje he се стране и кад вратити. С. Сремац. Ивкова слава. Ста]ала сам. онако злочеста, насред реке у чамцу и хтела сам начисто да пропаднем у земл>у од стида <...> М. Капор. Xej нисам ти то причала.
72
— Зеница —
Обетована (обебана) земл>а. Книжн.
1. Место, куда кто-н. страстно мечтает, стремится попасть.
Ср. русск. Обетованная земля.
Са je4iiora брежулжа угледасмо Дунав и ускликнусмо од радости као да видимо обетовану зем.ъу. Jep ту je граница и Kpaj наших мука. С. Заков/ьевий. Де-ветспю четрнаеста. Уколико се раду) ем што вам je стара жел>а испушена, утолико ми je жао што оставл>ате Берлин <...> Може бити ако je кад и видим (та то he валда бити) ту ceojy обетовану земл>у, да Hehy вас више у H»oj застати <...> Л. Лазаревич. Писмо В. Jaeuhy. 23.6.1877. ОбеЬана земл>а Ка-лифорни]а где су сви препланули и HMajy по тридесет и два бела зуба у глави. М. Капор. Добар дан, Београде!
2. О чем-н. очень желанном, но трудно достижимом.
<...> Зедноставно [се] cehao сво]их младих дана када je иез био обебана света земл>а а иез музичари жени апостоли. М. Капор. Последп>и лет за Capajeeo.
П и jail као земл>а. Очень сильно пьяный, до полного беспамятства.
Ср. русск. Пьян в стельку (в дым).
Директор и главни наш уредник сву noh лумповао, и сад, nnjan као земл>а, спава <...> С. Сремац. Зона Замфирова. КазаИу да си jyne био nujan као земл>а и да си продао сел>ацима неколико чутура раки]е. М. Булатовий. Ъаволи дола-зе. Гледао сам га из свог собичка или кроз плот како се врайа из вароши у канцелари]у nnjan као земла. М. Булатовий. Ъаволи долазе.
Син. nujan као ма]ка. ГЬцан као чеп. Трештен nujan.
Зеница
Као зеницу <ока> [чуватн, пазнти кога]. Заботливо, тщательно {беречь, охранять).
Ср. русск. Как зеницу ока.
Taj ила je свог синчиЬа и чувала као кап воде на длану, као зеницу ceojy. М. Глиший. Подваза. Ceoje мильенче, ]единца Ивана пазили су сретни родителе као зеницу ока у глави. J. Косар. Мирис земле и мора. Излечи га [Црног], молим те... И чу-eaj oeaj народ, као зеницу ока свог... Д. Ковачевий. Била jedHOM jedna зелиьа.
Син. Као кап воде на длану. Као мало воде на длану. Као jaje на длану. Као око у глави. Као лист росу.
Зец
Протрч и зече. Упущено время, поздно {делать, предпринимать что-н.)
Е, а да ми je онда била ова Moja садашша намет. Али беше му; протрч’ зече! С. Сремац. Вукадин. Проучио сам и грчке мудраие и латинске адвокате и арапске параграфе, ал’ протрч зече. Не могу ja сад овако матор у сками]у и полагати испите пред горим од себе. J. Томий. Трулеж.
Cehn ражан>, а зец у шуми. См. Ражан>.
Стари зец. Искушенный, опытный человек, которого трудно обмануть, провести.
Ср. русск. Стреляный воробей.
Ja тала баш нам]ерно не облачим ништа нарочито да je искушам и сазнам je ли спремна на све, или то она само глуми, маше репом да би ме пошкакл>ала испод носа. Стари сам ти ja зец. 3. MajdaK. Кужиш, стари moj.
— Зид —
73
У том грму лежи зец. Именно в этом суть дела, главное.
('/). русск. Вот где собака зарыта.
«Чим почну нешто да муте, одмах ме заглувл>у|у да се не додетим у ком грму лежи зец» — помисли у себи Шушзьа. Б. Tionuh. Детуе на Buxahy. [МирковиЬ:] Ja знам ово: пучем ми нисмо ништа учинили ако одмах, сутра, не у!)емо у рат на страни савезника... [СимовиРг] ...и за шихов рачун. Е, у том грму лежи зец. За кога да гинемо?! С. ЛукиЬ. Слом 1941. Та ко би и у сну могао наслутити да he ]едан jaxan japua некада баталоном командовати. — Е, то, то, у томе ти лежи OHaj прави зец. Б. Tionuh. Делите на Buxahy. — Ну па шта ти мислиш, брит-виЬу, — запита га господар Сцепко. — Е шта мислим, ваша милости — Дору мислим. У том грму зец лежи. А. Шеноа. Златарово злато.
Спавати као зец. Спать очень чутким сном.
Све до иза поноИи Марко спава као зец. Б. Tionuh. Пролом. Прекал>ени су то борци. A cnasajy као зечевн. Истина, пуцагь пушака их не буди. Али на najмаши додир руке или ноге, скачу одмах. С. Заков/ьевиЬ. Kanuja слободе.
Зид
Догурати (дотерати) до зида кога. Поставить в безвыходное положение, одолеть кого-н.
Ср. русск. Положить на обе лопатки.
У главном се тврдо веровало да je СолдатовиЬ на]зад био догуран до зида, да je са последним одлагашем верификашуе употребио последше средство <...> Б. Tiocuh. Покошено по/ье. Hajзaд je <...> побелен годинама и суметом, сат-рвен и дотеран до зида. М. Капор. Последуй лет за Capajeeo.
3]ака
Продавати з]аке ^ала). Проводить время, ничего не делая, бездельничать.
Mapnja je била брза, марлива, спретна за сваки рад, док je шезина сестрица знала у najoAay4HHjH тренутак продавати 3jaKe, скривена iser^je у хладу. И. ДончевиЬ. Безимени. Ух, anaj, сам огладнио, a Taj мали звркан сигурно сад деди у млину и пpoдaje 3jana <...> Б. Tionuh. Делще на Buxahy. И док су тако продавали 3jana, зачуше како их неко зове. М. Капор. Ада. По улицама измену четири дуга павильона <...> ослушкивао сам je3HKe и Hapenja младих л>уди, Kojn су, oдвojeни од великог града, лежали на клупама <...>, рвали се, бацали камена с рамена или jeднocтaвнo продавали 3jana. М. Капор. Фоли-ранти. Xohy да кажем, зар има ичег лепшег од базаша, глувареша и продавала зjaлa док je човек, то jecT, fleeojKa, у MojHM годинама, xohy да кажем док join ниси разменио трейу банку? М. Капор. Белешке jedne Ане. — Салон-кипер, jeдaн бренди за Ника! — намигу^е yjaK на старог Haajy, нашег ком-Lunjy, Kojn ту пpoдaje 3jana, гледа да штогод муфте nonuje и добро вол но точи Tyljy paKHjy. Б. Tionuh. Батта с/ьезове 6oje.
Син. Богу дане красти. Капом ветар гонити. Хватати з]*аке (з]ала).
Хватати з]аке (з]ала). Проводить время, ничего не делая, бездельничать.
Нема ту ничего изузетног, као што нам се често сервира; уместо, дакле, да пенцетирате ципеле, када сте професионални писац, само хватате 3jaKe и про-дajeтe маглу. М. Капор. Ада. ИмаЬе секретарица чиме да се позабави <...> а не само да доконо седи, празно 3Bepajyt™ преда се, чита новине, решава укрштене
74
— 3jano —
речи <...> или вей на неки други начин хвата 3jana. 3. Живковий. Кншга. Он je CBoje сазншье користио да пркоси очуху, да у инат 1ьему хвата з]але, док се у ohoj ncToj радио] соби <...> надносио над укориченим поучником «Здравл>е». Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребне руке».
Син. Богу дане красти. Капом ветар гонити. Продавати з]аке (з]ала).
3]ало
Продавати з]ала (з]аке). См. 3]ака.
Хвататн з]ала (з]аке). См. 3]ака.
Зми]а
Го]ити 3Mnjy у недрима. Проявлять внимание, заботу по отношению к человеку, который впоследствии отплатит за это неблагодарностью.
Ср. русск. Пригревать змею на груди.
Ja сам одавна властелу опоменуо да го]имо зми]у у недрима. С. М. Лзубиша. Проклети кам.
ИЬи зми)и на руну. Заведомо рисковать жизнью.
Ср. русск. Лезть в петлю.
— Власт казнила, па he власт и опростити. Бол>е je да се сам ]авим. — Де ти, де, иди зми]и на рупу кад си луд. Б. Иопиб. Пролом.
Син. ИЬи меч к и на рупу.
Крити као зми]а (ryja) ноге што. Очень тщательно скрывать что-н.
Нека никад не помене, на пример, да му се жена разболела <...> Нека то кри]е као зми]а ноге, уопште, у Лондону. М. Цр!ьански. Роман о Лондону. Мора, сиромах, све крити ко зми]а ноге, бо]и се друга Стсуана, руководиоца курса. Б. Tionuh. Вук Бубало. Посто]и у Београду цеп-сет друштво Koje ми начисто иде на jerpy <...> HajeehoM 6pojy >ьих нико никада ни]е ни видео raj6y. Кри]у je као зми]а ноге. Иначе, прича]у да има]у портрете бакута и деда, сребрне све^ьаке и родословии балван, xohy реЬи, стабло. М. Капор. Xej, нисам ти то причала. Боб je напросто обожавао то дете <.. .> Био je л>убоморан на жене вршжаке, дечаке, али je то крио као ryja ноге. М. Капор. Последнш лет за Capajeeo. Шмрца]уби од лука kojh joj je штипао очи, Лул ка je била у току ]едне Majcropnje Kojy je крила као зми]а ноге и Kojy никада пред другим ни]е обавл>ала <.. .> Д. Ненадий. Ураган.
Зно]
У 3iiojy лица свога. Книжн. С большим напряжением, прилагая все силы (делать что-н.).
Ср. русск. В поте лица.
Huje се видело звезда ни месеца. Густи облаци дима сакриваху та небеска кан-дила да се тим бол>е покаже дивл>и елеменат, ко]и у бесу своме све прожди-раше што je сиротиша годинама у зно]у лица свога полизала. Тэ. Закшиб. Ус-помене. 3apat)yjeM хлеб у 3nojy лица свога, али то нико не eepyje. М. Станковиб. Ненормалан гра^анин.
Зуб
Бити на зубу коме. Раздражать кого-н., мешать кому-н.
Ето, никад нисмо умели да се правимо Енглези, свима смо били на путу и на зубу, и стекли смо истори]ско оправдаше што у велико] прошлости нисмо по-стали велика сила. М. Станковиб. Излет.
— Зуб —
75
До зуба [бити наоружан]. Очень хорошо, основательно.
Ср. русск. До зубов.
Ja погледам бол>е и видим капетана, а за н>им три-четири до зуба наоружана пандура <...> Т>. Закшиб. Зедна ноб. Са свих страна Срби и остали хришИани, из свих савских махала, наоружани до зуба, стизаху у бул>уцима иами)и, решени да се л>уто освете Турцима <...> Н. TpajKoeuh. Три euljeiba. И читава та, до зуба наоружана, добро плаЬена и обучена иихад-леги]а гми-зала je и пузила у бул>унима уза зидове града караказана, углавном nohy <...> М. Капор. Хроника изгубленог града. Kpehyhn се према шему, два млада, до зуба наоружана ратника, сваким следеЬим прамичком светлости са бакл>и поста]али су све више живи л>уди а све маше силуете Koje су могле значити халуцинашуу. М. Петровиб. Самомучитезь.
Држати je3HK за зубима. См. Зезик.
Гледати/погледати у зубе чему. Придирчиво осматривать, оценивать что-н.
Ср. русск. Дареному коню в зубы не смотрят.
Поклону се не гледа у зубе, поготово не онда кад je дат из сажал>еша. 3. Живковиб. Палеолингвиста. (Временски дарови).
Зуб времена. Разрушительная сила времени.
/Ьуди често yMejy да се туже на зуб времена а не виде да човек уме бити много гори глодач и уништител». Д. Kanajuh. Последит Европъани. По средини ба-самаци изглодан и зубом времена, истрошени. J. Радуловиб. Сумрак на Перешей. <...> Ни по чему не може [се] наслутити да je Toj прози нашкодио зуб времена. Г. Крклец. Нобно ueepje. Седмо годиште Данине за 2000. годину посвеЬено je Срби]и <...> Приказан je вишевековни напор да се сачува]у Hajno3HaTHjn средшовековни Споменици Koje су, поред зуба времена, раз-арали и вандали <...> М. Матицки. Даница за двехшьадиту.
Имати зуб на кога. Сердиться на кого-н., испытывать желание причинить вред, неприятность кому-н.
Ср. русск. Иметь зуб на кого-н.
Стипан, ко]и одавно има^аше зуб на фра-Срдара, излазеЬи, простри]е;ьа га очи-ма, па рече опрхо: — Лако се искалити на не]ачем и на мла^ем, али ни]е право <...> С. Матаву/ь. Баконш фра Брне. О хо-хо! — Удари у сми]ех шеки Ьюсасти дебелжо. — Шта je то теби jyrpoc, Антуне! Ни]еси му, ватьда, и ти што уза]мио?— Има зуб на Пи]ера!— Вели ]едан од мла!)их другова. С. Матаву.ъ. Пферо и Дзандза.
Ломити/сломити зубе на чему. Терпеть неудачу в чем-н.
Ср. русск. Ломать/обломать зубы.
На Toj сили ломили су зубе и други чиниоци. Б. Тзосиб. Покошено поле.
На зуб узети кога. Начать преследовать кого-н., причинять неприятности кому-н.
<...> Повремено прирежу [главари] и свечана такмичеша у ха]кан>у и лову на по]единце или групе Koje су због нечег изабрали и на зуб узели. М. Лалиб. Докле гора зазелени. Ако смо се Истоку истргли да предахнемо за тренутак, одмах нас je зато Запад узео на зуб и лослао на нас во]ске и невол>е веЬе но што ми можемо дочекати. М. Лалиб. Докле гора зазелени. Послови никад ни-су ишли горе, признао joj je, народ се, истина, и дал>е тужи, али нико ништа
76
— Зуб-
це плати, суди]е су поткупжене, а и свемогуйи Маки га je узео на зуб и од-6nja од жега и оне ретке, преостале клиенте. М. Капор. Ивана.
На nacje зубе. С большим трудом, с величайшими усилиями (делать/сделать чпю-и.)
Све сам ja ово на nacje зубе одбранила од овога мога гладног комши]е. Б. Tionuh. Сурова школа.
Hwje (нема) ни за (на) <]'едан> зуб нешто. Очень мало, совершенно недостаточно чего-н.
Морате признати, деда, да му ни]е лако. Оно на кжижици по банкама, што му мама чува у вешу. ме!)у гайицама, ни]е ни на зуб. Б. Hocuh. Покошено поле. O6phe Tpyja оно парче хлеба и вели:— Ово, бре, нема ни за ]едан зуб. С. JaKoesueeuh. Под крстом.
Показатн зубе коме. Дать отпор кому-н., проявить непокорность, враждебность по отношению к кому-н.
Ликвидираже Teojnx копкурената, дьуди за Koje ти се чинило да ти кад-тад могу показатн зубе, <...> поверио си другим горилама. М. Булатовий. fbydu са четири прста. Мрзи [га] и само чека прву прилику да му покаже зубе. И. Козарчанин. Тихи пупюви. Баш зато што сам ja лично повре!)ен у тучи, мислим, имам права да кажем шта мислим. На]важни]е je да смо ми данас показали зубе домайим фашистима. С. Лукий. Слом 1941.
Ставжати/ставитн зубе на полипу. Испытывать острую нужду, голодать. Ср. русск. Класть!положить зубы на полку.
Мислиш ти да бисмо сада имали пуну мрежу да нам мотори страше и краду ри-бу? <...> Ти са ujeuoM и сви ви скупа ставили бисте зубе на полицу <... > С. Новак. Изгублен и завича].
Стегнути(стиснути) зубе. Проявить выдержку, стойкость в трудных обстоятельствах.
Ср. русск. Стиснуть зубы.
Шта можемо, другови! Борба je. Морамо да стегнемо зубе и да трпимо. Д. Hocuh. Далеко je сунце.
Сушити зубе. С вожделением смотреть на что-н. заманчивое, желанное, но недоступное.
Ср. русск. Г ютить слюнки.
— Гле, набавио тазе, па и не нуди. Нейемо тако, Максо! — узвику]е весе.ъак, пружа]уйи руку дуважари. — Е, бела]а!.. Шта he остати мене, онога]... Тако ви свакад. Навали, а Макса суши зубе! — одговара Максим. кри]уйи дуважару у хальину. — Суши зубе-е-е... — понови он, сави]а]уйи цигару. С. Ранковий. Порушена идеала. Милан je често добивао по ко]и колач <...>, а сиромах Милу-тин, што-но кажу, сушио je зубе. С. Ayah. Васпитачеве забелешке.
Син. Хватати зазубнце.
Трейн зуби никли коме. Кто-н. очень стар, глубокий старик.
Пред куйом Мир]анийа у Овчини седи <...> стара, престара бака. Вей саставила браду и колена, изгледа као нека аветижа. Трейи зуби давно joj никли. М. Diuuiuh. После деведесет година.
Тупити зубе. Напрасно много говорить, зря тратить слова.
— Па свак je господар од себе и ceoje главе — рече Видак, позеленевши. — А и ти би <...> боже чинио да гледаш ceoja посла <...> Она] при]ател>, неравно,
— Игла —
77
види да ту не вреди тупити зуба, па се iinje, вазьда, човек ни за jeднor више ни заузимао. Л. Лазаревой. Он зна све!— Ja мислим да знам где цизьаш. — Нигде не цизьам, то ти се само чини. — Знам ja, знам. — Добро ако знаш, join бозье, да не тупим зубе. Д. Ненадий. Ураган.
Цсдити/процедити кроз зубе. Говорить невнятно, неразборчиво.
('р. русск. Цедить1процедить сквозь зубы.
Маса нешто процеди кроз зубе у знак разумеваша и остаде нема и укочена. С. .1аковл>евий. Деветсто четрнаеста.
Игла
I ражити иглу у пласту сена. Пытаться обнаружить, отыскать то, что невозможно найти.
( '/> русск. Искать иголку в стоге сена.
<...> Можда тамо имам ди]ете <...> — Друете je више Majnnno но очино. — Не би тако говорио да je TBoje у пита>ьу. — Не бих, богме, ни тражио иглу у пласту cnjena. — Сад Huje пласт, но су ми остала join та два MjecTa. М. Лалий. Докле гора зазелени.
Игра
Игра мачке и миша. Лукавство, хитрость.
('р. русск. Игра в кошки-мышки.
- Узмите како xohere, ja нисам ништа рекао! — Бурмаз се загрцну од драго-сти, толико му je то као било забавно. Он настави join неколико минута ту игру мачке и миша и онда, као заморен, као побелен пр^атезьством <...> поверзьиво и озбизьно рече <...> Б. Tiocuh. Покошено поле.
Играти
Играти (плесати) како неко свира/засвира// играти по нечи]о] свирци. Поступать, как угодно кому-н, безоговорочно подчиняться чьей-н. воле.
( 'р. русск. Плясать под чыо-н. дудку.
Има [ПашиИ] сложне сараднике— куд он оком, они скоком. Х^ели би све да поделаете и ripnceoje, да свак игра како он засвира <...> М. Лалий. Докле гора зазелени. Имаш да радиш како ja кажем, да играш по Mojoj свирци. Н. Симий. Epaha и кумири. А што се тиче капетана, xja, Taj од данас има да плеше како he му он свирати! А. Цесарец. Златни младий и шегове жртве.
Ижица
Од аз до ижице. См. Аз.
Име
На мртво име.
1.	|испреби]ати, истуби]. Жестоко, до полусмерти (избить кого-н.).
Било, те je загребачки бискуп дао у градском купалишту на потоку похватати и на мртво име ncnpe6njaTH варошкога суца и бизьежника. А. Шеноа. Златарово злато. У век само Ьути, ради <...> Отац му да побесни. Зедном га исту-као на мртво име и истерао. Б. Станковий. У нойи. Тако je чича-Дордан из-вшьавао увек дечурли)у Koja му je и после тога досаживала и крала га, а он je Bnjao оном ужасном и дугом мотком <...> и претио, страшно претио да he их
78
на мртво име испребгуати. Претио само, али цикад шуедно дете nuje ударно С. Сремац. Чича-Jopdau. <...> Он joj исприча <...> како je отац дojypиo као луд, испреб1уао га на мртво име и затворио под кл>уч (Миле признаде то о тучи сасвим отворено, без зави)а1ьа). Б. Tiocuh. Покошено поле. Кажу, пеки кви одозго из Ча1)авице испреб^али га на мртво име због некакве старе ceatje. Б. Tionuh. Щечак прати 3Maja.
2.	|опи)ати се, опити се|. До потери сознания, до бесчувствия (напиваться). Ср. русск. Напиваться в дым, в стельку.
Кришом je из куйе износила и продавала жито и опи)ала се на мртво име Б. Tionuh. Д}ечак прати 3Maja.
Син. Као ма|ка |напити се, опити се|.
3.	[псовати, сва1)ати се]. Очень сильно, не выбирая выражений.
Ср. русск. На чем свет стоит, в пух и прах.
Сваки зад!ьи балави отрцани кадет cMjeT he да га Hcncyje на мртво име, а он ништа. М. Крлежа. Хиладу и jedua смрт. — Ви сте, стварно, чудан народ! — кажс — <...> Откуд вам та oncecnja да вам je све што имате велико и najeehe? Ту се испосва!)амо на мртво име! М. Капор. Добар дан, Белграде!
Син. На nacja кола. На nacje обо|ке. На nacjn опанак. На nacja прескакала.
4.	В высшей степени, сверх всякой меры.
<...> Да не говоримо о томе како си била на)лепше дете у граду и у француском забавишту, где све васпитачице котр.ъа)у слово Р и афектира)у на мртво име. М. Капор. Белешке jedne Ане. <...> Толико се спремали да се проведу па мртво име кад ти одеш, и да излазе свуда! Ъавола! Там же.
Инат
Терати ннал. Делать что-н. наперекор, назло.
Ти мислиш да ja терам инат, каки, joK, бога ми. J. Веселиновиб. Селанка. Кад би се Taj Дороте) макар крио, кад не би тако пркосно, на наше очи, пел>ао тс ништаке. Не, он као да тера инат. Д. Ненадиб. ДоротеД
Истина
Отийи (пойи) Богу на истину (на рачун). См. Бог.
Лабука
Здрав као )абука. Об очень здоровом и крепком человеке.
Sjeuje то красан дечко, здрав као ja6yKa. С. Матавул. Бакола фра-Брне.
Син. Здрав као дрен. Здрав као риба. Здрав као тресак.
Лагма
Отийи као на jarMy. Быть очень быстро распроданным, съеденным (о том, что пользуется большим спросом).
<...> Што je било ледине уз море, све je отишло као на jarMy. В. Цар Емин. Да-нунцщада. Око подне испекоше се обнови. И рашчеречише се и одоше као на jarMy. Зело се прождрливо. X. Хумо. Кад тутти иза брда.
Син. Ийи (отийи) као алва.
Лагода
<Голим> грлом у j а годе |пойи, кренути]. См. Грло.
— Jад —
79
Лад
Ila jeviBHTC ja/ie. Еле-еле, с большим трудом, насилу.
(едва се сетише шега [Давола], и на ]едвите jaae извукоше га полумртва. С. РанковиЬ. Ъаво/ъа посла. Помогао ми je звекет тих плочица: по 1ьему сам знао да се зви]ер приближава, те сам тако, cKnaibajyhn се, на ]едвите ]аде жив остао. М. Лалиб. Докле гора зазелени. Пошто сам на jeдвитe jaдe добио стан, довео сам у н>ега ceojy младу. В. Петровиб. Себа/ьа и машта/ьа. Попадоше га [Т>ура]ицу] за ноге и на]едвите jaдe извукоше из торбе <...> Б. Tionuh. Де-лц]е на Buxahy. Дуго чекано npojbehe je, коначно, наjeдвитejaAe дошло и до нашег интерната. Б. Tionuh. Д]ечак прати зма]а.
11и по j ада. Молено смириться, молено простить, ладно уле.
Ср. русск. Куда ни шло.
Он годинама jypn партизане, а они у iberoBoj куИи, и то Ьерка! Да je сип — ни по ja;ia! М. Tlepoeuh. Хроника о Пусто] Реци. <...> Има оних малих [грешака], сасвим неупадлэивих, загулених. <...> Да су ове грешке несувисле, ни по jaдa. <...> Али не лези враже! Слово jecTe погрешно, али je на добром месту, реч unje без смисла, премда то imje onaj смисао Kojn je аутор имао у виду <...> 3. Живковиб. К/ьига.
Шака ja.ia. См. Шака.
Jaje
Као jaje на длану (држати, пазити]. Заботливо, тщательно (беречь, охранять). Ср. русск. Как зеницу ока.
Ею, упропасти ме, — кукао je — а држим га и пазим к’о jaje на длану. П. Петровиб. Землю оставлена.
Син. Као кап воде на длану. Као мало воде на длану. Као око у глави. Као лист росу.
Као noje у jaje |гледати, пил>ити|. См. Hoje.
Сличити (наликовати, бити слични) ко jaje jajeiy. Быть очень похолсими.
Ср. русск. Быть похолсими как две капчи воды.
Мора да je ова жена MajKa one дeвojчицe, сличе jeдвa другое ко jaje jajeTy. Д. Поповиб. К/ьига о Милутину. Л>удска рука Koja npenncyje никада не може бити верна као машина Koja штампа, те je отуда сваки примерак испадао jeдинcтвeн и непоновл>ив, а не да налику)'е на остале као jaje jajery. 3. Живковиб. Ktbuea.
Лама
JaMy дубити (копати) коме (под ким). Вредить, причинять неприятности кому-н.
Ср. русск. Рыть яму кому-н.
Но у Млецима H3HeejepHO се пук; чоек чоека припрежу}е и yxatje му стопе и р^ечи, cBoj своме jaMy дубе, док o6oje у tby суноврате <...> С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевиба. Зедни дeнyнциpajy друге, jeflHH Konajy jaMy под другима. М. Казарчанин. Туба жена.
Ларац
Жртвени japan. Книжн. О человеке, на которого сваливают чулсую вину, ответственность за других.
80
— Jедин —
Ср. русск. Козел отпущен им.
Врио место изигравао сам жртвеног japua а да нисам ни знао шта je то. М. Капор. ОН.
Лсд ан
Бити je,ian по ]едан. Быть исключительным, необыкновенным, как редко кто иной.
Милан ЛукиЬ беше ]едан по ]едан газда не само у селу, него и у капетан^и. J. Веселиновиб. PajcKe душе. То je jeAHo добро и честито дете! Знала сам joj и матер — красна жена! И T>opFje je jeдaн по jeдaн човек! Л. Лазаревич Ветар. Осман je паша jcflan по jeдaн био, па je и он на Плевни изнемого. П. Кочий. Мргуда.
Живети као (ко) jeaan по ]едан. Очень хорошо, в довольстве и достатке.
Ср. русск. Как сыр в масле кататься.
— Е, Moj TannjaiiMnliy, Moj Николица, одвешЬе тебе имен>ак тетки Ружици, на Кеш код ше живети ко jeдaн по jeflan. Б. Tionuh. Доживлкуи Николетине Bypcaha.
Син. Живети као бубрег у ло]у.
Живети као камеи у бубрегу.
Лезик
Бити на врх (иаврх) ]езика коме. Быть готовым сорваться с языка у кого-н. Ср. русск. Вертеться на кончике языка у кого-н.
Join у пометку 6jeiue [)ози] наврх je3HKa да им noejepn, е he л^епи PlHjepo музи-кант тога вечера свирати код Вола. С. Матавул. Немирно душе. А, да ти примам! — реме Александар брзо, као да му je та прима била на врх je3HKa. С. JaKoejbeeuh. Деветсто четрнаеста. И jeднoмe и другоме били су на врх je3HKa Мили и шегова дам^аница, и као да су jeдaн другоме читали ту мисао <...> В. Десница. Бог све види. На врх je3HKa je било Пахомку да каже: — Ко мисли да влада, nuje згорег ни да ослушне. Д. Heuaduh. Диеле звезде.
Син. Голицати ]език коме.
Везати je3HK у чвор. Быть осторожным, сдержанным в словах, высказываниях.
Ср. русск. Связывать язык.
<...> Презиме ИзрековиЬ узели су за опомену себи и другима — да скрате приму и да вежу je3HK у чвор. М. Лалиб. Докле гора зазелени.
Byhn/noeyhn за ]език кога. Заставлять, вынуждать высказаться, ответить.
Ср. русск. Тянуть!потянуть за язык.
Али je долазило тьуди Koje мори превелика брига за државу, за цара, за... Они су тражили и проналазили непр^ателе, a join више их стварали <...> Па су за-тварали, премлаИивали, слали у прогонство л>уде Koje су сами повукли за je3HK и чули од 1ьих баш оно, што су мислили да би морали чути. В. Калеб. На ка-ме/ьу. Па што да се м^ешаш дол>е с поганима, да те оне лукаве лисице изази-eajy и вуку за je3HK, па да ти сваку pujen разгласе и протумаче. М. Лалий. Докле гора зазелени. Кад их je веГ1 Урош повукао за je3HK, неки почеше join отво-peHHje да ncrynajy <...> Б. Tionuh. Пролом. Japnh се спрема да npeflaje «Teopnjy», али ту га yenjeK, по прастаром !)ачком договору, неко од ученика
--Je3UK---
81
повуче за ]език и наведе га да се расприча о сводим атлетским доживл>а]има <...> Б. Tionuh. Делц}е на Бихабу. Не разумем се у TajHe послове TBoje маме, само кад ме веб вучеш за ]език да ти давим и ово: чу]е се да леп комад вашег богатства вуче корен из тако неких послова. Д. Ненадиб. Ураган.
Голицати ]език коме. О сильном желании сказать что-н.
('р. русск. Вертеться на языке у кого-н. Проситься на язык.
•...> Такозвани интелектуалци небе да увиде како их прави ратари и мануелни радници, често, порупъиво мотре из прикра]ка. ГЬиховом начину изража-Baiba недоста]е реч: «непристо]на индискрешуа», али тако нешто им голица ]език кад нас ослушну. В. Петровиб. Послеробще.
Син. Бити на врх (наврх) ]езика коме.
Држати ]език за зубима (за зубе, иза зуба). Не говорить лишнего, молчать.
(р. русск. Держать язык за зубами.
<...> Старта [д]ево]ка] га je оштро погледала у очи, промрмл>ала нешто што je могло бити и увредзьиво. Зато joj je Панкрац <...> добацио исто увредзьиво да држи je3HK за зубе. А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. Стриц се почео дерати на >ьега [Тону] да га небе никако пустити и да нека држи ]език за зубима, шмркавац ]едан <...> С. Новак. Изгуб/ъени завича]. Мора да си шарао и бушкао и сигурно imjecn могао да држиш ]език иза зуба, па су те зато онамо довели? М. JIaiuh. Свадба. Крзмао je да ли да се jaen Галиле]у или да држи ]език за зубима. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Душа je на ]езику коме. См. Душа.
.1сзнк за зубе! Как требование молчать, ничего не говорить.
Ср. русск. Прикуси язык!
Не ла]! — виче Беркс иепрестано. — Лезик за зубе, чу]еш ли! Б. Jeemuh. Та-башница. Лезик за зубе, бабо Пепо! Метите пред сводим вратима. А. Шеноа. Ильина опорука. «)език за зубе!» Франк Bejnep зарежи. «Шта ти знаш о ГЬемачко]? У ГЬемачко] je фирер учинио реда. Па бе и овд]е учинити». И. Дончевиб. Миротворци.
Лезик се завезао коме. Кто-н. от волнения, страха потерял способность говорить.
Ср. русск. Язык отнялся, язык прилип к гортани у кого-н.
Господину Пери се завезао ]език па ни речи да рекне. С. Сремац. Поп Ттра и поп Спира. Око шатора самртна тишина, сваком се ]език завезао, као да нигде говорити ни знао nuje. М. Шапчанин. Катанска буна. Jan ко се оча]но усил>аваше да брани свога несу!)еног побратима, али му се ]език завеза. Л. Лазаревиб. Вертер.
Лезик лети као по ло]у коме. Кто-н. умеет хорошо, свободно говорить.
Ср. русск. Язык хорошо подвешен у кого-н.
<...> Имбрица би]аше <...> чов]ек кому лети ]език као по ло]у. Знао je китити и чичкати]езиком <...> А. Шеноа. Ильина опорука.
Син. Немати длаке на ]езику. Немати узла на ]езику.
Млатити ]езиком кога. Злословить, сплетничать о ком-н.
Ср. русск. Точить языки на ком-н. Чесать языками о ком-н.
Женскс по граду, навлаш ружне крстиле се на име Лукрешдино, па су je млати-ле]езиком до немила <...> А. Шеноа. Клетва.
82
— Jempa —
Немати длаке на ]езику. См. Длака.
Немати узла на ]езику. См. Узао.
Одрешити (развезати) ]език.
1. Заговорить свободно, без стеснения', разговориться.
Ср. русск. Развязать язык.
<...> Го]ко би сс cjeTHO о чему je све выьало причати. па се л>утио сам на се » зарнцао се, да he други пут одри]ешити ]език. Б. Tionuh. Пролом.
2, коме. Заставить кого-н. разговориться, говорить свободно, откровенно.
Ср. русск. Развязать язык кому-н.
Ушут]ех не зна]уби како да му развежем ]език <...> JaHKo je више марио за кра-ставце, jaibeTHHy, колаче неголи за мене. А. Шеноа. Млади господин.
Развезао се ]езнк коме. Кто-н. начал много говорить, разговорился.
Ср. русск. Язык развязался у» кого-н.
<...> Он као да сс опоравл»ао из часовите слабости Koja га je вазьда уистину ухватила малочас npuje, па му се сад развезао je3HK и наставио je да се жести: — Ако миелите да сам nnjaH. шта ме опет вучете да пи]ем? А. Цесарец, Златни младиб и зиегове жртве.
Сврби/засврби jc3HK кога. Кто-н. не может промолчать, удержаться, чтобы не сказать что-н.
Ср. русск. Язык чешется у кого-н.
Сербе ме и je3HK и ерце, не мог/ да бутим! И. Секулиб. Записи о моме народу. Мене засврбе )език, те им ово казах: «О томе бол>е да сте бутали, бар бете пола срамоте сакрити!» М. Hacmacujeeuh. Реч о животу оца Тодора овог и оног света.
Летра
Ибн на ]етра Сотру) коме. Раздражать, вызывать досаду.
Ср. русск. Действовать на нервы кому-н.
Зад1ьа станица— накревел>и се таксист. Глисти je задших десетак минута збил>а ишао на jerpa. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj. Поста]и у Београду цеп-сет друш-тво Koje ми начисто иде на jeTpy <...> М. Капор. Xej, нисам ти то приказа.
Син. Ибн на жнвце (нерве).
Лово
Jobo наново. Опять все сначала
Треби дан <...> све Jobo наново. J. Павичиб. Кзьига о давнини. Кад би ме, не да) боже, прекомандовали ме!)у н>их [борце елитне ]единице], они би ме шл>ивили само колико обичног редова и морао бих опет Jobo наново да се доказу]ем за капетана. Д. Kanajuh. Последит Европгъани.
Л утро
Видети CBoje добро jyTpo. Столкнуться с большими неприятностями.
Он [ревизор] се онда окрете]едном 1)ачибу из трсбег разреда: «Кажи ми. мали, je ли кнез Лазар jeo кромпира?» Ето ми сад! Дете опет туц-муц <...> «Нисам задово;ьан, учитезьу!»— опет примедба. Веб сам видео cnojc добро jyrpo. М. Глишиб. Учите/ь. Е, ‘Орвати, Шокци, ко 1ьих не зна!... Вид)ели би и они ceoje добро jyrpo, само да се Дрвар не Mnjeuia у послове нашег капетана. Б. Tionuh. Пролом.
— Зуче —
83
Од j.YTpa до сутра. Постоянно, непрерывно.
Данина при^е радио-апарату, угаси га. — <...> Ja.. .ja не могу овако! Oajyrpa до сутра стадно то на то, и Бог! С. Лукий. Слом 1941.
Jy’ie
Не би ги од jyne. Быть искушенным, иметь жизненный опыт.
('/). русск. Не вчера родился.
Стари, то je neejepojaTiio. Не — eje — ро— ja— тио! Кужиш, то join нисам до-живио. A ja нисам од jyne! 3. MajdaK. Кужиш, стари moj. Иснрича ти све што мисли о теби, као, то су казали други, а он само преноси <...> Али nuje ни ваша стара Анчи од jyne: нстог часа дрекнем као да ме кол>у <...> : Слу-iuaj ти, кретену jcaan блесави! 3aopaibyjeM ти да ме браниш од сада па до вечности! М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Кабаница
Окретати/окренути кабанину. Изменять свои взгляды, свое поведение.
Када се уjecen године 1854. опет састасмо у гимназии <...>, они нети професори Kojn су нам дотле предавали све науке на хрватском je3HKy морадоше окренути кабанину те се претворите у — Немце. В. Jaeuh. СпомениMojeea живота.
Син. На другу шаку окренути. Окренути (обрнути) други лист.
Окретати/окренути кабанину по (према) ветру. Беспринципно менять свое поведение, свои взгляды, применяясь к обстоятельствам.
Ср. русск. Держать нос по ветру.
А сад си окренуо кабанину по ejcTpy! Нек те je стид! А. Шеноа. Клетва. HajeeliH дно 1ьих сналазили су се и правили карьеру тако што су окретали кабанину према ejeTpy. 3. Шубий. Пред спомеником.
<Кабаница — старинная крестьянская верхняя одежда из грубого сукна с ка-пюшоном>
Кабао
Као из кабла (падати, лити|. Потоками, струями (о проливном дожде).
Ср. русск. Как из ведра (лить).
<...> Господа каноници разилазили ее журним кораком к сводим дворовима jep je падала киша као из кабла. А. Шеноа. Златарово злато. Киша je л>евала као из кабла, маглуштина се хватала све гушЬа, а нас четворица, )едан за другим, час кроз дивл>ину и голи)’ет, час кроза шумарке, и!)асмо «cjeTHH и оборених глава». С. Матаву.ъ. Бшьешке jeduoe писца. Cpeha те си узела аршеве, jep би све било као из воде изва!)ено, пошто су кола ноЬила на станици напол>у, а киша je сву noh лила као из кабла. Л. Лазаревий. Писмо жени 30.IX. 1885. И као из кабла шьусак ти се спусти. М. Поповиб Шапчанин. Жубори и вихори.
Ка]мак
Упасти као мува у ка|мак. См. Мува.
Камен
Бити камеи о врату коме. Быть обузой для кого-н., обременять, стеснять кого-н.
Ср. русск. Быть камнем на шее у кого.
84
— Камен —
riocroje луди Kojn има]у храброст и за себе и за ону Kojy воле, Kojn eepyjy и у жену храброст ... можла liy и ja срести човека коме iiehy бити камеи о врату... М Станковиб Зелене очи.
Жинетн као камеи у бубрегу. Быть окруженным заботой и вниманием, жить вольготно, хорошо.
Све до ceoje седме године Кепа je заиста живео као камеи у бубрегу. /Ьулали су га када би плакао, хранили га када je био гладан, а кад би му се приспавало, спавао je. М. Капор. Датски снегови.
Син. Живети као бубрег у ло]у. Живети као ]едан по jcnan.
Камен спотицажа. Книжн. Препятствие, помеха в каком-н. деле, занятии, отношениях.
Ср. русск. Камень преткновения.
МеЬутим том приликом najjacHi'je се показала различитост наших характера, Koja je давно и давно била често и пречесто кал ja4H, кад слабли камеи спотицажа у нашем другарству. Л. Лазаревиб. Писмо сестри и Зету. 1876.
Намерила се коса на камеи. См. Коса.
Пао je (спао, свалио се) камеи с срца коме. Кто-н. почувствовал душевное облегчение, избавление от чего-то гнетущего, неприятного.
Ср. русск. Камень с сердца (души) свалился.
То тихо в)енчаже без славе и cjaja тако je одговарало itenoj души, тако je било складно с шуелим жезиним мишлежем, да joj je пао камеи са срца, те се она некако eeh сматрала BjennanoM. J. Козарац. Мртви капитали. Менн као да спаде камеи са срца и прошаптах: «Хвала Богу кад се сврши на том!» С. Матавул. Бил.сшке jednoe писца. Мени се свали камеи са срца. Д. Поповиб. К/ьига о Милутину. Енглезове песиичке планово переметили су Монголи, Kojn су под Тамерланом, године 1402. код Анкаре, премлатили Турке. Европи je, тад, пао камеи са срца. М. Булатовиб. Лзуди са четири прста. <...> Преко питала прешао [je] шармантним осмехом Kojn je требало да покаже задоволство склопленим савезом. А заправо, пао му je камеи са срца. Да сам ja жега kojum случаем истовремено питао чега се Hajenuie пла-ши, да je искрен, рекао би: Твог одб»уажа. В. Bajaij Друид из Синдидуна.
Стати на луди камеи. Потерять рассудок, обезуметь.
Ср. русск. Безены объесться.
<...> Taj исти Kpaj, господине министре, шале у eojcKy ceoje синове, шале их радо, пошто у жима, у eojcnn, гледа потпору ceojy,— рекох господину министру лутито, иако то nuje требало реЬи, е, али до!)е тако човеку те рекне и учини штошта као да je стао на луди камеи. Р. Домановиб. Cmpaduja. И сад му je цела нада у вама: да вам се, не дaj Боже, деси штогод пре него што станете на луд камеи — прича тага да хобете да се жените неком ... онако <...> Б. 7i оси б. Покошено поле.
Син. Луде гливе nojeo.
Угаони камеи. Книжн. Основа, фундамент, важнейшая часть чего-н.
Ср. русск. Краеугольный камень.
•1едини камера [аутора] je била да се укаже на угаони камен на KojeM je зидана зграда наше среджовековне писмености и кжижевности <...> Г. 7овановиб. Почеци српске писмености.
— Комете —
85
Каме>ье
(кути дрв.ъе и камен>е по коме. Си. Дрвл>е.
Кантар
1’изумети се у чему као магаре у кантар. Си. Магаре.
Кап
Као кап воде на длану [чуватн, држати и т. п. ]. Заботливо, тщательно (беречь, охранять).
('/> русск. Как зеницу ока (беречь).
I ujn.ia je свог синчиба и чувала као кап воде на длану, као зеницу CBojy. М. Глишиб. Подвала.
Син. Као мало воде на длану. Као jaje на длану. Као око у глави. Као лист росу. Као зеницу <ока>.
Полно би (утопно би) у капп воде кога. Очень сильно ненавидит кого-н., что-н., готов навредить, погубить,уничтожить.
(р. русск. В ложке воды бы утопил кого-н.
Гричани ме мрзе, распели би ме, утопили у капи воде. А. Шеноа. Клетва. Ви бисте )едни друге у капи воде попили! Кол>е се брат с братом. Л. Комарчиб. Зедна угашена звезда. Ja само себе жалим. Ти и тво) отац би ме у капи воде попили. Али. зна)те. више ми ништа не можете! Д. Tiocuh. Корени. Ми га добро знамо, Taj би попио ову државу у капи воде. Б. Топиб. Пролом.
Капа
Доби капе коме. Подчинить своей власти кого-н.
Вал>а скупит» силе да нам господа не до!)у капе, jep иначе зло по племенити град. — Да, да и како. Обрезу)у нам старе градске слобоштине као златан Пекин. BojnM се. Особито Ст)епко,— заврши златар живл>е. А. Шеноа. Златарово злато.
Капа се око главе врти коме. Много дел, забот, переживаний у кого-н.
Ср. русск. Голова кругом идет у кого-н.
Кад ми мирно ручамо и вечерамо, бану се капа око главе врти; кад ми спавамо као заклали, ои лежи на узнаку jep му поели не Aajy да борави спокойно. С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевиба.
Капа расте коме. Кто-н. испытывает удовлетворение, радость.
<...> Газда-Рака чучи у тржаку, па стен>е и пути, а рога му стрчи за вратом!
<...> — JecH ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га на!)е тако убра!)ена. М. Глишиб. Рога.
Син. Кика расте коме. Расте nepje коме. Косе расту коме.
Капом ветар гонити (терати). См. Ветар.
Капом и шаком И Шаком и капом |давати, делити, плаЬати|. В большом количестве, щедро.
II тако, почасии кнежев секретар, дворски п)есник ко)и je enjeeao барем десет ода сейма члановима динаспуе, коме je заиста у двору д^ел>ено и капом и шаком. на jeaan мах излази пред народ са таком тужбом! С. Матавул. Бшьешке jeduoz писца. Он посведочи да je велики добротвор «воло млого, да простите, (Jipajne» <...> и да су старца <...> «(ppajne» много волеле, a join више «што су они плаЬали и капом и шаком <...> » Б. Tiocuh. Покошено
86
— Карта —
како деле шаком и капом*.
> била je слична оцу, а можда join и борбешуа од шсга. О себи je гово-— «Ja сам из турских времена!» А то je значило да не воли да joj други
поле. <...> Ко памти н>их, некаданпье газде и господу окружене чанколизи ма и иабалебарошима — сводом свитом,
М. Капор. Далеки снегови. Помагао je и шаком и капом свакога ко би му за-тражио помоИ, не стижуЬи да прими захвалност. вечито у журби и покрет) <...> М. Капор. Последит лет за Capajeeo. Он [Нерон] je делио сиротишн капом и шаком... Од свих императора он je био на]омилени]и. толико за< вол>ен и по добру упамйен да се народ дуго nuje могао помирити са шеговим одласком из живота <...> Д. Kaaajuh. Последит Европлани.
Капу K-pojiiTH И Кро]ити капу коме. Решать за кого-н., не считаясь с его желанием, волей.
Бака <..
рила
«Kpojc капу». //. TpajKoeuh. Господа из велике собе. Ja сам на]бол>е знам кога ту држим и с ким радим. 11е бо]те се ви да he ту мени неко капу Kpojinn. Б. Tionuh. Пролом. Радикали у Лондону Kpoje капу за после рата, кандидатура, адвокатура, сад да се претрпимо, а после Ьемо лако — само да unje партизана! М. Tiypheeuh. Сенке над Београдом. И за ших [бизнисмена] he бити места ако поштено раде, али nehe они нама кро]ити капу, aeh само наш Бог. Д. Kaaajuh. Последит Европлани.
Накривити капу. Ни о чем не беспокоиться, зкить без забот.
За дал»е je Moja брига. Ти само накриви капу па чека] мандат. Б. Hyiuuh. Пародии послания. Чим видим да Koje дете слабо учи, ja шега испиши из школе, а код Kyhe му ]едва то и чека]у. Па онда само накривим капу! М. Глишиб. Учител.
<...> Свака невол>а има Kpaja, 6nhe нам лепо и лако, сви !1емо накривити капе кад кренемо куЬама... М. Станковой. Писмо о cpehu и звездами.
Пуна капа <чега>. Очень много, достаточно, в избытке.
Jcaho од мо]их писама Обру нашло га je на]зад <...> Одговор je на четири стране — пуна капа новости, све испретуране]елна преко друге. М. Лалий. Докле гора зазелени. Куд све, па му се ут рпа ето и oeaj Бо]анов стриц, a Taj ти jc сам дово/ьан, па да чов]еку буде пуна капа. Б. Tionuh. Пролом.
Син. Као мал о га боба. Као пл>еве.
Скинути капу коме. Выразить свое уважение кому-л.
Ср. русск. Снять шляпу перед кем-л.
Наилазио je технички баталюн и у шегову саставу чета минера и диверзаната. Капара промрмл>а: — Ха]де де... Овима понекад треба скинути капу... али само понекад! J. Хорват. Мачак под шлемом.
Ста]ати/стати пол капу коме. Нравиться, вызывать симпатию.
Ср. русск. Быть по душе, по сердцу кому-н.
А и ови TBojn муслимани... Некако ми не crajy под капу, па Бог. Б. Tionuh. Пролом.
Карта
Играти на две карте. Поддерз1сивать две разные по своим интересам, позиция.» стороны, стремясь извлечь собственную выгоду', двурушничать.
Ср. русск. Вести двойную игру.
[Кум:] Влада je неефикасна као и Генералштаб. Сад je дошао Мачек, можда he бити бол»е. Искусан je политичар. [Жика:] Мачек игра на две карте. Пусти ти шега. С. Лукий. Слом 1941.
— Кашал —	87
Отворити карте. Перестать скрывать свои замыслы, намерения', начать действовать открыто.
('р. русск. Раскрыть карты.
Аха, дакле, ocehaui да he то бити зло по тебе!
Сад Павле не одговори. У]еде се за усну jep осети да je отворио карте. Заиста, то не би било добро. И. Tpaj копий. Велике паре. Све je cTpHjenno [Мачак] nehe ли Бикан у jeднoм тренутку отворити карте и показати сасвим друго лице. Б. Tionuh. Пролом. — Шта heuu друго. друже комесару, кад се тамо искупла сва банда што je има у Подгорини. Jyne yjyrpy стиг’о je и onaj Саво .Ъусина. — Дакле, и Саво je отворио карте — чисто као да се обрадова Урош на ту новост <...> Б. Tionuh. Пролом.
Чешлати карте. Проводить время за игрой в карты, картежничать.
Лексо je crajao непомичан <...> nieflajyhn тога лошег учитела Kojn ncnuja полисе и чешла карте по механама <...> И. Андрий. Осатичани.
Каша.ъ
Manju каша.ъ. Что-н. незначительное, мелочь, пустяк.
<...> Сл^едим ja с далека младога господина Грегор^анца сл^едом <...> По табору, по селима je лакше било. Тко зна Чоколина? Али у Загребу raje ме HO3Haje и кроз мрак свака баба, у Загребу гд)е знаду да сам имао посла код пр^евоза, гд[е мисле да сам мртав, HHje то Manju кашал. А. Шеноа. Златарово злато. Железница nnje ManjH кашал, за такову работу треба луди. В. Цар Емин. Иза плиме. Л, на прилику, зашто не би валала Moja npetja? Нисам ни ja вал,да Manju катал. Б Tionuh Приче испод змсуевих крила. Богами, bejo, HwjecMO ни ми, Грмечл^е, мач]и кашал: ево нас и у Москву одосмо. Б. Tionuh. Осма офанзива. <...> Знаш ли ти шта je равнина, а шта су Немци? Немци нису ManjH кашал. Немци су Немци, опасни су и без равнице, а тек у равници <...> Д. Поповий. К/ьига о Милутину. А директор <...> мора да чу-ва углед куЬе. imje то мач)и кашал <...> 3. Живковий. Ктига.
Кашика
HpiicTajaTH као магарцу кашика. См. Магарац.
Упала je кашика у мед коме. Очень повезло кому-н.
Ср. русск. Счастье привалило.
HeMoj тако, 5ездимире, и теби je, ако Немо право, упала кашика у мед, и ти 1>еш да се oBajflHUJ. БиЙе ту нешто и за тебе и за TBojy Jyay. Hehe тебе Teoja npnja Мара оставити без ништа. Д. Ненадий. Ураган.
Син. Пала je секира у мед.
Квекер
Ударити квекер коме. Жарг. Причинить неприятности, отомстить кому-н. Ср. русск. Свести счеты с кем-н.
Ако хоИеш да знаш, »ьима je мило што су ти ударили квекер. О. Давичо. Бетон и свичи.
Кер
Као кер (пас) и мачка |живети]. Си. Пас.
Тсрати/протерати кера. Вести разгульный образ жизни, кутить, бражничать.
88
— Кеса —
Бечкеречки нотарош, кад тера кера — обично после асентирунга — не може без ibera; одмах: «Да] Совру, — вели, — да], да] десну руку нашу». С. Сремац. Поп Пира и поп Спира. Каже, има неволу, то ]ест не он него син легов ко]и ради у Београду < > Kyhn долази само суботом, а жена, сна]а, тсра кера. Ни батине, ништа не вреди. С. Лукиб. Слом 1941. Код Kyhe. нажалост, немамо баш много прилике за провод... Могли бисмо ]едно вече за]едпо да проте-рамо кера? Знам иска згодна места! М. Капор. Зое. У дну стомака остаЬе за-увек нека неиспушена жела, магловита и удал>ена, па he je ти обесни момци <...> утапати суботом, суботом увече и неделом у вину, у какво] коноби, cehajyhH се старих добрих времена када су били млади и слободни и када су тсрали кера! Л/. Капор. Лаюски снегови.
Кеса
Henuja je кеса дубла. У кого-н. больше денег, кто-н. богаче.
Хе! Драги куме, али у легову зденцу има више воде, легова je кеса дубла. А. Шеноа. Процак Лука.
Одрешити кесу. Пойти на издержки, траты; раскошелиться.
Ср. русск. Развязать мошну.
— Ирон. Директор je баш сасвим одрешио кесу и набавио боцу неког жестоког алкохолног пиЬа. Средше величине. 3. Живковиб. Кн>ига.
Кестен>е
Извлачити (вадити) кестен»е <из ватре> за кога. Выполнять за кого-н. трудную, опасную работу.
Ср. русск. Таскать каштаны из огня для кого-н., кому-н.
Они не експлоатишу директив. Haljy тако младе и амбициозне луде као што си ти, претворе их «поверешем» у своде машице и онда ти извлачиш кестсле за лих. Б. Тзосиб. Покошено по/ье. Енглези нас неспремне rypajy у рат да за лих, у Грчко], ми извлачимо кестеле из ватре. С. Лукиб. Слом 1941. Одмаг-ли та] лепо негде на сигурно <...> одакле онда, као дисидент у изгнанству, настави да пркоси и долива уде на ватру, а нама остави да из ше вадимо костеле. 3. Живковиб. Кшига.
Кец •'
Упали кец коме. Повезло, посчастливилось кому-н.
Мухарсм пребира по глави хидаду пута ломлену мисао: упали ли ми кец с во-деницом, и ако ме и на пролеЬе прескочи смрт, иЬи hy да просим дево]ку. М. Булатовиб. Тзаволи долазе.
Кика
Кика расте// Расте кика коме. Кто-н. испытывает радость, находится в приподнятом настроении.
Бакоши све кика растрате на ту помисао. С. Матавул. Бакола фра-Брне. А Срети мило па му све расте кика. С. Сремац. «Лимунацща» у селу.
Син. Косе расту. Капа расте. Расте nepje.
Кичма
Бити без кичме. Быть беспринципным, не иметь твердых убеждений.
— Киша —
89
У главном, л>уди Kojii пуно npunajy пуно се и понавзьа]у, то сам одавно Beh про-кужио. Брбтъавци су та сорта без кичме. 3. MajdaK. Кужиш, стари .uoj. Они не 3najy куд he са собом, и сликар je због тога и означио Андри]у као чов]ека !<ojn «xohe оно што нсЬе». Без чврс1инс cic и кичме — говорив je. Н. Симиб. Закони и ог/ъеви.
Киша
(аобилазити (вртети се) као киша око KparyjeBua. Говорить о чем угодно, только не о том, что нужно, важно', намеренно избегать разговора о важном.
Атмосфера je не може бити мучни]а. Врте се као киша око Kparyjeeiia <...> Жи-ка презриво гледа Hajno3BaiiHje л>уде. Kojii треба да одлуче о jeднoj прекрет-ници државе, како не схвата]у ни величину ceoje одговорности, ни величину опасности од Немана. С. Лукиб. Слом 1941. О тим «стварима» раенравтъа се вечерас и код нас у ку!1и <...> Не може више да се заобилази као киша око Kparyjeena. С. Лукиб. Слом 1941.
Kparyjeeau — город в Сербии, в Шумадии, на левом берегу’ р. Лепеницы. Отличается особым микроклиматом', таи очень редко идут дожди, тучи как бы обходят его стороной>
Падати као киша. Обильно, в большом количестве появляться.
Ср. русск. Течь рекой.
1:ле, Cpeja свира, а коло се завило велико и заплетено <...> Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра, к onaj Cpejnn момчиБ за!)е купити бакшиш. Пада пара као киша. М. Глишиб. Свирач.
Син. Падати као плева.
Плакати као киша. Очень сильно плакать.
(. 'р. русск. Обливаться слезами', плакать в три ручья.
Она Целина] га туче, а он (Muho] заурла, па се буса у прса, мислиш сикиром у бачву, па плаче ко киша. С. Ранковиб. Ъавол>а посла.
Син. Плакати као <л»ута> година.
Клетва
Тврд као клетва. Твердый, непоколебимый.
Оган je crajao тврд као клетва. М. О.ъача. Син.
Клин
Као клин у тесту. Совершенно один, в полном одиночестве.
Пред Kpaj посла, он je Beh био без помоБника, без новца, сам као клин у тесту, и BojiinuH су га свакога jyrpa опомитьали да не 1)убри око гра!)евине. М. Павиб. Ко/ьи светога Марка.
Клип
Банати клипове (клипке) под ноге (под точкове) коме. Намеренно мешать в каком-н. деле кому-н.
Ср. русск. Вставлять палки в колеса кому-н.
Чов]ек <...> у сабору сваком приликом бана влади клипове под ноге <...> J. Ко-зарац. Mehy cejemnoM и тмином. <...> Велг у Бечу <...> да Степан Грего pnjaneu из зас]еде бана клипе под ноге ]асному надво]води Карлу <...> А. Шеноа. Златарово злато. ПоказаЬу ja шему како се 6auajy партии клипке под точкове. О. Давичо. Бетон и свичи.
90
— Клипак —
Клипак
Бацати клинке (клипове) пол ноге. См. Клип.
Bylin се/новуЬи се клипка с ки.м. Вести тяжбу, тягаться с кем-н.
Ча-Byjo. повуЬи Ьемо се клипка. па или Moja или TBoja глава!.. С. Ранковиб. Гор-ски цар. Кад се оно join к’о 1)акон вук’о клипка и рв’о с паорима, место да го каштигу)у, он доби за попа; а кад je задоцнио оно на jyrpeibe, а он, опет, уместо да оде на епитим1уу, а он доби црвен nojac! Е, па а)д’ се вуци клипка с н»им! С. Сремац. Поп 'Вира и поп Спира.
Клопка
Пасти (запасти, упасти) у клопку. Внезапно оказаться в трудном, опасном положении.
Ср. русск. Попасть в западню.
Она му je признала да je означени друг nnje сачекао где je требало — всроватно je пао негде у клопку. В. Петровиб. Препелица у руцч. Cu ryauHja je onajua <...> Чудим се да нигде нисмо пали непр^ател>у у клопку. С. Заковмевиб, Kanuja слободе. Сад смо запали у клопку. Унезверсно се окреИем, oneKyjyha сваког часа да се горе, на бедему, nojaBH непр^ате/ъека пешад^а и све по-6nje. С. JaKoeaeeu6. Kanuja слободе. Црни играч са црним фигурама на шаху je упао у клопку! О. Неде.ьковиб. Знатели шах?
Кожа
Бити у He'injoj кожи. Быть на месте или в положении кого-н., испытывать то же, что и он.
Ср. русск. Быть в чьей-н. шкуре.
Погурени и мокри <...> одмицали су пешаци, извлачеЬи с муком ноге из житко-га блата <...> Окретох се уназад, радостан што нисам у ibuxosoj кожи. С. JaKoejbceu6. Под крстом.
Бити под кожо.м крвав. Быть обыкновенным человеком со всеми его слабостями и недостатками.
Сви смо ми, драги Moj, под кожом крвави, ето то je, но осим тога што смо под кожом крвави, ми имамо и пеки важан задатак, страховито важан, je ли тако? И зато морамо веома озбилшо водити рачуна о свему што радимо. И. Дончевиб. Миротворца. А)де! — махне Anapnja. — И он je крвав под кожом! Нисмо се дошли ту!Г! М. Божиб. Курлани.
Дерати/одерати кожу <с ле1)а> коме, с кога. Брать, отбирать все дочиста у кого-н., жестоко эксплуатировать кого-н.
Ср. русск. Драть шкуру.
Опанчар на cajsiy одере кожу с чов)ека за те проклете опанке. М. Крлежа. Хрватски бог Марс. Jaeno се одмах управнику Kojn je био дебео и подмукао као и сви управници ко)и деру кожу с ле!)а свомс персоналу. Б. Jeemuh. Дани на Мшьацки.
До <голе> коже |мокар, покисао). Очень сильно, насквозь.
Ср. русск. До костей (мокрый, промокший).
Силазио сам према неко) ували и баш у потоку угледах jeднy трупу водника <...> Одело им увал>ано у блато. Чак и лице и руке. Били су мокри до коже. С. JaKoeaeeu6. Под крстом. И Taj je припев говорив, наравно, о л>убави. О томе како млади крал>евиЬ jypn кроз noli и oayjy на когьу-зеленку, носейи у
— Кожун —
91
седлу ceojy бледу виду, покислу до голе коже. Д. Киш. Башта, пепео. А хладна киша, терана ватром, 6nje у лице. С тешком муком пешемо се уз леки прево], прокисли до коже. С. Факовлевиб. Под крстом.
До коже |свуГ1и, игули iи кит]. Абсолютно все, до последней вещи (отнять, забрать).
('р русск. До нитки.
Гу част фамили]е си ти eeh себи обидно наплатио! И join би хтио! До коже да нас све свучеш! Jeer <...> до коже нас хобе свуби! А. Цесарец. Златни младиб и п>егове жртве. Ствар je хитна. То je за порез. Огулили су ме до коже. Ако данас не платам, сутра буду све запломбирали. 3. MajdaK. Кужиш, старимо).
Имати дебелу (тврду) кожу. Быть грубым, нечувствительным, нечутким.
(Р русск. Быть толстокожим.
Ja. наравно, небу све да читам, сувише далеко би нас одвело — а и право да кажем немам тако дебелу кожу, ха, ха... М. Ъурбесиб. Дозива!ье химера. Некад nuje био ос)етл»ив, напротив, имао je веома тврду кожу. И. Дончевиб. Миротворци.
Имати танку кожу (кожицу). Быть очень чувствительным,легкоранимым.
Г и знаш више пута чов]ека уразити као шилом, a ja ти имам од ceoje матере танку кожицу, а од свог оца злу крв. А. Шеноа. Профак Лука.
Искакати/искочити (изиби) из коже. Приходить в состояние крайнего раздражения.
Ср русск. Выходить из себя; лезть на стену.
И Taj дан хтео je бир Трпко из коже изиби што му нико nehe да eepyje да у Koc.Majy има ха]дука и кур)ака. М. Глишиб. Шило за огншло. Капетан из коже да искочи од зьутине што Т>уко не даде израза сад гакоме весе;ьу <...> М. Глишиб. Глава шебера. <...> Никад се iwje узру|авала што je нетко због >ье искакао из коже. М. Божиб. Неисплакани. Тетка Печурка je клела, стари Печуран je псовао, а деца су добила надахнубе за нове враголи]е <...> Тетка Печурка je хтела да искочи из коже, a Majcrap Печуран сасвим се одао пибу <...> М. Станковиб. Како расту печурке. Па кад ми у канцелари]и пребаце што сам одоцнио, до!)е ми да искочим из коже. М. Станковиб. Неурастени/а.
Кост и кожа. См. Кост.
Кожун
Гун» и кожун. См. Гун».
Коза
Писмо за]едно козе чували. Как выражение возмущения чьей-н. фамильярностью.
Ср русск. Мы вместе коров не пасли.
Браво! <...> Сад си ме уверио да су и тво]и преци били доспцни борци као и ти. — Како се ycytjyjere!? — кипео je поласкани. — Писмо ми за)едно козе чували! М. Станковиб. Послед/ьи Мохиканац.
Син. Нисмо за]едно краве пасли.
Нису све козе на 6pojy (код кубе) коме. О том, кто чем-н. обеспокоен, кого что-н. тревожит.
Датеби нису све козе на 6pojy, то видим добро. С. Веселиновиб. Неприлика. Из разговора je могао домабин, поп Олуда, приметити да ни ]едном ни другом госту нису све козе на 6pojy. С. Сремац. Поп Бира и поп Спира. Кад до!)е у вече куби, зло-
92
— Кола —
возьан и уморап, MajKa одмах виде да му нису све козе код куЬе. Али no3HaeajyhH му добро карав, не хтеде га засад ништа питати. Л. Лазаревой. Побратимы.
Син. Срце nuje на месту.
Кола
Па nacja кола |грдити, псовати). Очень сильно, жестоко, не стесняясь в выражениях [ругать кого-н. |
Ср. русск. На чем свет стоит.
Beh с]утрадан, за jyrpa, стигао je Bojan у Janary с читавом четом борана, али су се колово1)е похода биле веЬ посакривале, а остали учесници, користеЬи то, бацали су сву кривицу на и»их, клели их и грдили на nacja кола. Б. Tionuh. Пролом. Микача je на nacja кола испсовала и жене и д)ецу и читаво село <...> Таи же. Комесар нас je на nacja кола изружио због тебе. Таи же.
Син. На мртво име |грдити, псовати]. На nacje o6ojKe. На nacjn опанак. На nacja проскакала.
Колац
С кона и конопца |сакупити, напабирчити]. Отовсюду, без разбора (о группе разнородных, разношерстных, случайно оказавшихся вместе людей).
Ср. русск. С бору да с сосенки.
Уто се nojaBH швапска njeuiaAHja. То су готово све били старей BojnnuH, што се каже, сакушьепи с кона и конопца. X. Хумо. Кад тутти иза брда. Осе11ала се врло нелагодно у jeAiioM с коца и конопца напабирченом друштву. М. Вукасовий. Савремене басне. У предратном Офинирском дому, сада Дому ap.MMje, скршьен са коца и конопца, симфош^ски оркестар извод но je Фанта-стичну симфошуу Хектора Берлиоза <...> М. Капор. Чувар адресе.
Колач
Прошла баба с колачима (с колами). См. Баба.
Колено
Адамско колено. О добром, порядочном человеке.
<...> Тада je Аргусовим очима мотрио на поверено му чуважу иман>е. Али шта су помагале жегове Аргусове очи, кад je чичаДордан био право, што рек’о народ, адамско колено. С. Сремац. Чича-Jopdan. Добар човек «адамско колено», онакав како joui непокварен наш сезьак сматра неког правим човеком. В. Петровой. Времена и doeafjaju.
Нс бити ни до колена коме. Не стоить кого-н., быть ничтожным, незначительным по сравнению с кем-н.
Ср. русск. Мизинца чьего-н. не стоить.
Кад би Лауш издахнуо, Дадара би пресвиснуо од туге jep би му нестало главног супарника, нас и не рачуна, писмо му ни до колена, а без супарника, зна се, Дадара не може. Д. Ненадий. Доротеу Што Нина! Што Дворни! Ни до козьена нама, ни до кол>ена! В. Цар Емин. Иза плиме.
Коло 1
Бити пето коло у чему. где. Быть лишним, ненужным.
Ср. русск. Пятое колесо в телеге.
— Коло1 —93
Бан! Да! Jlnjena pwjeq! Jlnjena част! <...> Али ja —ja сам пето коло у кралевини и npuje бих Bjepoeao да сам вита стаса и узраста као што ево господичиБ Павле, неголи да сам бан хрватски! А. Шеноа. Златарово злато.
Коло 2
Ухватити сс у коло с ким. Неодобр. Вступить в какие-л. сношения, общение, общее дело с кем-л., связаться с кем-л.
Мислим шта бива кад сс официр ... кад се човек као ти ухвати у коло са политича-рима. С. Лукиб. Слом 1941. Робака je улетела у гужву да извуче Даиче, али je била изгурана. Само je могла да joj запрети телсфамом Kojn he послати ону у Трстеник, с ким се она, join дeвojчиna, ухватила у коло. С Лукиб. Слом 1941.
<Коло —хороводный народный танец у южных славян>
Комад
Живети о свом комаду. Жить за счет собственного труда, зарабатывать себе на жизнь.
Бабо каже да коч^ашим: «да се израна научим, каже ми он. како je од ceojn руку и о свом комаду живети!» С. Сремац. Поп Тз ира и поп Спира.
Комарац
Правити од комарца магарца. Придавать чему-н. незначительному, неважному большое значение, сильно преувеличивать что-н.
Ср. русск. Делать из мухи слона.
Л>уди npenpunaBajy, и. правеБи од комарца магарца. чине од TBojer испада свет-ско политичко пита1ье. О. Давичо Кетон и свици.
Син. Правити од мувс мсдведа. Правити од мувс коша.
Конац
Без Kpaj а и конца. Си. Kpaj.
Висит о концу. Быть в опасности, оказываться под угрозой гибели.
Ср. русск. Висеть на волоске.
Она не само што je спречена да шеи трогодиильи грч доб»ус расплет, него je и jeдинo биБе Koje за >ьу nocrojn. обмануто, и сад непри)ател»ско прсма iuoj <...> и najaaa, оба завалена живота висила су о концу и била у туфи.м рука-ма! М. Ъур^евиб. Дозивазье химера. И ва/ьда због тога, због др-XTaja Kojn je откривао ysGytjeibe, Koje стварно тус поскуало, за тренутак je све висило о концу, могла je чак и да заплаче <...> М. ЪурЬевиб. Дозившьехимера.
Кад .lolje мак на конац. Си. Мак.
На концу конца. В итоге, наконец.
Ср. русск. В конце концов.
Oeaj je одиста join одвише Bjepoeao у ceoj yenjex у фаду, тамо му се и журило, а ванн га je чекао и доктор, па je зато на концу конца с патосом добра сипа <...> препустио nujeny одлуку уви1)авности CBojnx родитоьа. А. Цесарец. Златин мзадиб и Iиегове жртве. Бити велик 4OBjeK, нарочито велик ухуетник, на концу конца и не значи углавном друго него то: бити свакакав ломало — како би иначе ухуетник и могао свакога разухуети и одетити! В. Десница. Од jympa до мрака.
Син. На Kpajy Kpajeea. Кад Kpaj к-pajy до!)е.
94
— Конопац —
Не види се Kpaja ни конца. Си. Kpaj.
Плести (разапишати) <ceoje> конце. Совершать тайные, скрытные действия, направленные на достижение какой-л. цели.
Ср. русск. Плести интриги.
Давна je почео да <...> шири вести о ржавим намерама Аустри]е и разапише конце за дочек новог консула. И. Андрий. Травничка хроника. Ja мислим да je raj А. Г. jeднocтaвнo uinHjyn. Некакав интернационални шп^ун. Али шта има у том? Зеднога су ухватили, других стотину yjjeayje и плете ceoje конце на слободи. И. Дончевий. Миротворци.
Похватати <све> конце <у руке>. Понять, в чем суть дела.
Из тога што су други провалили зид те извели Т>урицу, он [капетан] одмах заклучи да he имати посла са великом, организованом дружином <...> Али, опет, зашто да npoeaJbyjy зид? То беше велика загонетка Kojy кад би одго-нетнуо, похватао би све конце у ceoje руке. С. Ранковий. Горски цар. Како да похвата бар иске, najKpyniiHje конце и повеже последние са узроцима? И. Андрий. Травничка хроника.
Смрсити конце коме. Расстроить чьн-н. намерения,расчеты, планы.
Ср. русск. Спутать (смешать) карты кому-н.
Страховита експлоз^а запара земзъу <...> «Ето, тако по цео дан, — говорио je мирно командир. — МораИемо да му смрсимо конце што пре. Овако се више не може». С. JciKoeA>eeuh. Kanuja слободе. Готова си, рече себи, готова си. Oeaj четврти he ти смрсити конце. М. Булат овий. Црвени петао лети према небу. Она спава? <...> Ништа не брине. спава <...> Жена ... стрина Виияьа, све су исте. Сигурно се спрема да ми смрси конце. Д. Иосий. Корени. Због пара та he шему смрсити конце. Д. Иосий. Корени.
Терати мак на копай. См. Мак.
Конопац
С коца и конопца [сакупити, напабнрчити]. См. Колац.
Когь
Бити на’кошу. После пережитых трудностей снова чувствовать себя уверенно, быть в положении победителя.
Ср. русск. Быть на коне.
<...> Он jeдвa проговори: — Нисам могао више... Лсгао сам попречке на пугу, и први Kojn наиГ)е згазиЬе ме, па hy се пробудити... Знаш, друже... oeoje eeh Tpeha noh... Je ли близу командант?
Рекох му да he за пола часа наиЬи...
— Ах, сада сам на кошу... Ово ми je доста до зоре, — говорио je протежуЬи руке. С. Заковлевий. Деветсто четрнаеста.
<...> Отео сам се од сви неприлика и сад сам на кошу: волови ко ла1)е, коше купно. нове амове <...> Д. Поповий. Кшига о Милутину.
С коша на магарца [пасти, сиби]. Утратить прежнее более высокое, привилегированное положение, материальный достаток.
Очеку)емо да наш стандард барем донекле изравнате с вашим, иначе he ваша кЬи преко Hohn пасти с коша на магарца, nehe jecra бечке шнииле и печеве ододке, него индустргдскс jyxe и ijecreiiHuy— мрачно je предсказивао будуГш зет.
— Коприва —
95
Ф. Хауиб. Jbydu и мау'муни. Johjko <.. .> се уозбилио и махнуо руком. — Не тргам се, не рачи ми се с ко(ьа на магарца! Но пусти то Beh ]едном! Шта си опет започео томе! Ja сигурно боле знадем што радим него ти! А. Цесарец. Златин младиб и /ьегове .жртве. Па зар тако?!.. Зар с кожа на магарца! <...> Из ар-тилери)е у пешади)у. С. Ааковуъевиб. Деветсто четрнаеста.
Коприва
Hehe (не 6nje) гром у конриве. См. Гром.
Корак
Држатн корак с ким. Действовать, поступать наравне с кем-н.
Ср. русск. Идтн в ногу с кем-н,
И ме1)у усташама се не снадази [Степан Ковий] <...> Ма колико се трудно, он не уме, не може да држи корак са жима. И. Андриб. Бифе «Титаник».
Пружити (опружити) корак. Пойтн быстрее,ускорить шаг.
Устаде. па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да кора-чи четири нута. С. Ранковиб. Сеоска учите/ъица. Док ми стигнемо, све he бити готово, чуо си шта каже Коста — подстицао ме je Скендер да што боле опружим корак. Б. Тзопиб. Делще на Бихабу.
Корен
Репа без корена. См. Репа.
Тиква без корена. См. Тиква.
Кормило
Држати кормило у рукама. Книжн. Управлять, обладать реальной властью. Ср. русск. Держать руль в руках.
Садашжа влада ипак не држи кормило у рукама, догаВДи je и с лева и с десна превазилазе, нико жоме unje задоволан, ни жена класа, а поготову народ. С. Лукиб. Слом 1941.
Корпа
Датн корпу коме.
1. Не дать согласия на брак, отказать кому-н. (о девушке).
Кад nyjy момци да си ти JaKoey дала корпу, предан те више nehe хтети ни по-гледати; ако ти 1акова одб^еш, никад nehein nahn japana у uenoj Bajn. Б. Атанацковиб. Бузьевка.
2. Не принять то, что предложено, отказать кому-н.
— Изволте мало даже <...> — Па могу баш jeднy кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу.— вели Габриела и остави UJTpHKepaj. С. Сремац. Поп Пира и поп Спира Изволите, господине прсдседниче, Ьурлинског нектара. Heheine ми валда дати корпу! — вели onaj и nputje ус-лужно и грациозно да му наточи. С. Сремац. Ивкова слава.
Добити корпу. Получить отказ (обычно от девушки при сватовстве).
Дошао да je видим и без сваке церемошуе запросим, ако би’ корпу добио, да ми се свет не CMeje. J. Иг/ьатовиб. Вечити младожезьа.
Коса 1
Коса <на глави> се диже/дигне (подигне) коме. Кто-н. неприятно поражен, кого-н. охватывает ужас.
96	— Коса * —
-------------------------------------------------------------------
Ср. русск. Волосы встают дыбом у кого-н.
Дена, шта могу, у жечи ла се удобре, —jep она их туче, туче као дрво, као да иксу гьена крв, — лена измишл»а]у <...> лажу, коса ми се на глави дигне кад по неки пут лажуЬн кажу <...> баш тачно оно што ja мислим као najeehy Tajuy, Б. Tiocuh. Покошено пол>е. Посматрао сам са задовочством како се тешки бомба H3BHje у внсину, па одозго супе наниже. И нама се коса диже од страхе, jep све мислимо, сад he ме!)У нас. С. JaKoejbeeuh. Kanuja слободе. А зора ие!» почшье, и месечев cjaj све више бледи. Видим и друго ребро онога брда, ни скоро сам назрео треЬе и гада ми се коса диже... Пред треЬом четом у*гледлх Бугаре. С. JaKoe/ueeuh. Kanuja слободе. Наводно, опустошио je Taj цин мног» градове и неколике шуме, побивши при том нешто маше чудских би11а него животшьа, од чгуих се успугних описа младом ловцу <...> дизала коса на гл>* ви (при том се страх мешао са неким чудноватим поносом због тога што je он jeannn лично упознао тог jyiiaxa). М. Петровиб. Самомучител. Од паклене дрскости Сул>аги се подиже коса на глави. X. Хумо. Гоешно искушете.
Косе расту коме. Кто-н. испытывает радость, удовлетворение.
RoBjepeiiHK je разговорчив <...> Хвали он Лосину одлуку да даде сипа «Занату» <...> A Jocn косе расту. В. Калеб. На комету.
Син. Кика расте коме. Капа расте коме. Расте iiepje коме.
Коса2	I
Намерила се коса на камеи. О непримиримом противоречии различных взглядов, интересов, характеров.
Ср. русск Нашла коса на камень.
И то 3Haj. Мико, пази да ти се коса не naMjepn на камен. Има код нас три-четирн тврде главе Koje се не би дале под наш japaM. Тих се кани! А. Шеноа. Процак Лука.
Кост
До ержи KOCTnjy. См. Срж.
Кост и кожа И Кожа и кост. Об очень худом, изможденном человеке, существе. Ср. русск. Колса да кости.
У прегратку гризао je Кур^ел, ситан. ри1), готово CHjea магарац, танких ногу, сама кост и кожа. С. Матаву.ъ. Пилипенда. <...> Путко липса у недечу <...> Беше сама кожа и кост. а грбина као гудало. М. Hacmacujeeuh. Реч о животу оца Тодора овог и оног света. Видиш да си смршавила код тога гада. Сама си кост и кожа; све ти се рамена заоштручила... В. Ксиьеб. На комету. Кад се вратио [Кирча], било га je тешко препознати: мршав, кост и кожа, изнурен бесаницом, изгребан трчем, поиепан <...> Д. Ненадиб. Дороте].
Нарадити се до костгцу. Наработаться вдоволь, до изнеможения, отдать все силы работе.
А доба je године било кал за мушке руке tinje било посла <...> Имат he времена nocnuje да се наради до Kocrnjy. В. Калеб. На комету.
Коцка
Ставчати/ставити на копку шта. Подвергать опасности, риску. Ср. русск. Ставить на карту.
— Коштац —
97
	- И сам се подсмешливо позивао на «ерску» мудрост:— са сваким
nijeiio! — А кад би се десило да he ипак морати из]аснити, ставла]уЬи и лично доскуанство и утица] на коцку, гледао би свакако да се благовремено повуче с попришта. В. Петровиб. Загонетка на друму. Bpaha, сестре, родители <...> свако je видео само ]едну страну Tpajaiba... <...> Je ли трагично што на Taj начин цикада нисмо потпуни. Што писмо цели <...> Али да ни]е тако, ла смо увек потпуни, како би било страшно да се све што je она, сад ставл>а на коцку и да све то овде треба да доби]е ceoj епилог. М. ЪурЬевиб. Дозивазье химера.
Спцзлати/ставити nennjy главу (живот) на коцку. См. Глава.
Коштац
Хна тати се/ухватити се у коштац с ким, чим. Вступать в борьбу, пытаться совладать с кем-н., чем-н.
\ хнатао се у коштац и са самим касапским пацовима, ко]и су eeh познати као врло дреки. С. Сремац. Поп Вира и поп Спира. HajnocAiye, бокелска буна (1869) узру]а шцело Словенство и привуче пажшу свега образованог сви]ета на шаку ]уначких горштака. ко]и, бранеИи ceoja в]ековна права, ухватите се у коштац са силном царе вином! С. Матаву.ъ. Билешке jednoe писца. Када се хватао у коштац насилник са народном волом, сила je на Kpajy била увек побелена. Н. Шаулиб. Мисли. Ocjehao je да нема те тешкоИе с ко]ом се он не би смио у коштац ухватити и временем je савладати. Б. Tionuh. Осма оф анзива.
Кошузьа
{нити као кошулу кога. Очень хорошо, основательно знать кого-н.
('р русск. Знать как облупленного кого-н.
Знам те као кошулу. Д. Тзосиб. Корени.
Син. Као злу пару знати. Као црнн пета к знати.
Крава
Крива музара. Источник материальных благ, которым можно постоянно пользоваться в личных интересах.
(р. русск. Дойная корова.
Можете се тамо anjerio сами о свему избрбллти, о Васи, па и о Ценеку, цркнут he вам ли]епа крава музара! Или валда не миелите да he вас noennje тога Сму!)еви и лале митити и подмазивати ко досад! А. Цесарец. Златни младиб и /иегове жртве. Миелите тако, стари Сму!)еви су ионако веИ цркли напб <...> Па шта joni могу добити од лих? Вала се, лок je времена, окренути на другу страну! A ja знам и Koja je то страна, знам ту вашу тобоже масшуу краву муза-ру! Toje Блуменфелд! А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве.
Писмо 3ajcAiio краве пасли. Как выражение возмущения чьей-н. фамильярностью.
( р. русск. Мы вместе коров не пасли.
Оно да je лако, nuje — одмаху]е Зунуз главом. — Али, шта се то тебе тиче? Нисмо за]едно краве пасли; ти си, joui, ту!)ин, куфераш; nuje адет да се страшски чо’ек ми]еша у наше куЬевне послове. Б. Jeemuh. Табашница.
Син. Нисмо за]едио козе чували.
4 ПО. Трофимкина
98
— Крагудевац —
Крагу]евац
Заобилазити (вртетн сс) као киша око Kparyjeeua. См. Киша.
Kpaj
Башл и у Kpaj кога. Поставить кого-н. в безвыходное положение.
Истина, дакле. Лука бацио га у Kpaj, Лука га преварио <...> А. Шеноа. Прос]ак Лука.
Без Kpajа и конца. В очень большом количестве, во множестве.
Ср. русск. Без конца и края.
<...> Поче [BajKuh] да нише CBoj чланак. Готове реченицс, готово елико, одмо-тавале су се без Kpaja и конца испод шегова пера. Глава му je била jacna. Б. Тюсиб. Покошено no/ье. И питала су сс pojwia без Kpaja и конца. В. Десница. Конац дана.
Везати (саставл.ати/саставити) Kpaj с Kpaje.M. Едва справляться с трудностями. нуждами.
Ср. русск. Сводить концы с концами.
И paunje, за мирних дана, Демировл>ани су тешко везали Kpaj с KpajeM. Б. Ъопиб. Пролом. Сиротшьа не бира, ве!1 чини што мора, cacTanjbajyhn Kpaj с KpajeM. Л/. Селимовиб. lepljaea. <...> Беспринципи)елпост je постала принципом, пор-нографзуа моралом, бар. варьете, кино, плес. мода, тоалета и спорт су зргнули на себе цио интерес нс само оних имуЬних него и оних Kojn jcflBa вежу Kpaj с KpajeM <...> А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. МатиН je некако сас-тавл.ао Kpaj с KpajeM и намиривао трошак за вино и паклиИ цигарета «Драва» пишуЬи молбе и поднеске за селаке, ме!)у корима je уживао пеку врсту ува-жела. В. Десница. Бунаревац. Место су луди говорили: «Баш штета што oeaj момак нема epehe, а овако вреда)i и поштен!» Он се опет навикао па тако живи cacTaBn»ajyhH Kpaj с Kpaje.M, и где може што зарадити — 3apal)yje. М. Глишиб. Свирач. И ко су жители capajeecKHX махала <...> ? Обични, сироти луди скромних занимала. Они што су столеЬима jwiea саставлали Kpaj с KpajeM <., .> М. Капор. Хроника изгубленог града.
Где je репу Kpaj. В чем суть, истинный смысл деза.
Зовпи ово1-а, зовни онога <...>. Ал тихо, nyjcuj, не реци зашто, ни да писнеш о том rfljeje репу Kpaj. А. Шеноа. Процак Лука.
Извлачити/извуЬи (доби]ати/добити) дебли Kpaj. Оказываться в проигрыше, в незавидном положении.
Ъаволски синови, зар се тако дочеку)е друг, а? Добро си учинила, ЛерковиИу! Ако те гуже, не 6oj се, извуЬи he они дсбли Kpaj... Излазите одма, или hy сад ка гвард^ану. С. Матаву/ь. Бакозьа фра Брне. Ово je наша земл>а, и ко xohe с нама да сс игра, изву11и he деблн Kpaj. М. Булатовиб. Тзаволи долазе. Onaj се-дамнаести [Тшпуан], непарни, вскакав ситан, сплашен jaao, сив као миш, nalje се на зачелу. Он je, канда, у животу yenjeK и у свсму извлачио дебли Kpaj, па ево и сад, у колони, нашао сс без друга, без саговорника. Б. Ъопиб. Дожи&ыуи Пиколепшне Бурсаба. Секретари на сс штрецне, уверена да he сад она извуЬи дебли Kpaj зато што je допустила да се ова innu rapuja обре ту где никако unje смела, кад се директорово лице озари осмехом — од уха до уха. 3. Живковиб. Кшига. Када каплар доб>уе батине, то ти je оно BojnunKO предоволство, у го-
— Kpaj —
99
лини дана jeaannyr... Али када поднаредник доби)е деб/ьи Kpaj. е то je мало пеобично. С. JaKO&beenh. Под крстом. Huje од наших... Он je одлевих, Kojn су извукли дебл>и Kpaj из туче с деснима те побегли, оставивши га на цедилу <...>Д. Kanajuh. Послед/ьиЕвроплшни.
Син. Извлачити/извуНи та ши kpaj.
Извлачити/извуЬи та>ьи Kpaj. Оказываться в проигрыше, в незавидном положении.
Она [Мина] je била joiu мамурни]а и зловол>ни]а него jynep, а на Крал>а нарочито кнвна као на главног кривца поради Kojer je у питашу опоруке извукла та»ьи Kpaj. Л. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. Пекао га [Muhy] je iipiijeKop што je извукао тан>и Kpaj и што се пустио насамарити. «Сигурно дам^’аница држи и четири и но литре» — прерачунавао je у себи — «а у o6jc боне iiajBinne ако има литра и три четврта чистога. И joui je дами]аница ос-тала шему [Jypnnn]!» В. Десница. Бог све види.
Син. Извлачити/нзвуйн деб.ъи Kpaj.
Излазити/иза1)и на Kpaj (naKpaj, Kpajy).
I. С ким, чим. Справляться с кем-н., чем-н., осиливать кого-н, что-н.
•...> Кад je nujaii, нико с н»им не може да иза!)е на к-paj. С. Сремац. Поп Тира и поп Спира. Само са je;uioM ствари не може oeaj зрезвени и сувопарни човек никако да се помири и изи!)е на Kpaj. И. Андриб. Осатичани. Ма колико говорили и бу-нили сс [Лука и Т»у1)а]. Crojan je опет умно с н>има naKpaj да иза!)е. Б. Tionuh. Глуви барут. Са jefliiHM противником прави Арбанас мора сам и лако нзайи на Kpaj! С. Селениб. Прцатезъи. С н>оме вредна [жена] inije могла изиЬи на Kpaj, jep nnje лагала и jep je била искрена и jep се знало да joj je само ]език отрован. В. Петровиб. Буша. Напали су их Kypjauu! Дадара би изашао накра] сатри чопо-ра. Д. Ненадиб. Доротеу И да знаш. HHje било лако изаИи на Kpaj с PajKOBHheM, Kojn je на целу ствар гледао као на криминал. О.Давичо. Бетон и свици. <...> Види малог окретног мунгоса, не веЬег од веверице, како излази на Kpaj са кра/ьевском кобром <.. .> М. Капор. Послед/ьи лет за Capajeeo.
Син. Стати на (у) Kpaj коме, чему.
2. без. доп. С трудом справляться с нуждами, едва укладываться в сумму заработка.
Ср. русск. Сводить концы с концами.
Целсо je правио планове како he ограничили издатке, одреЬи се неких сувишних трошкова, тако да he и без тастовс помоги некако излазити Kpajy и са самом платом. В. Десница. <!>.iopjanoeuh. Све те наслуЬене везс. та удобност у време отите глади, онда уздржаност госпоже Лугавчанин, Koja никад не пита cBoje сланаре како излазе на Kpaj, него се само л>убазно ]авл>а и пролази, били су од другог света <...> Б. Tiocuh. Покошено по.ъе.
Син Везатн Kpaj с кра]ем.
Кал Kpaj Kpajy aolje. В итоге, наконец.
Ср. русск. В конце концов.
Ама добро, л>уди, кад Kpaj Kpajy до!)е. сви смо ми уз ово и сви heMO главе заложили — врпол>или су се домаЬини. — Али, брате, шта ту одмах треба она негдашша дисциплина и crporoha? Б. Tionuh. Пролом.
Сип На Kpajy кра]ева. На концу конца.
100
— Kpajuna —
Ha Kpajy KpajeBa. В итоге, наконец.
Ср. русск. В конце концов.
<...> Па на Kpajy KpajeBa, на ouoj yxacnoj земалсод кугли и смрт треба да буж смрт, пошто je он у itoj умро, зар je иигта могло да га васкрсне и то против ibeiii воле?.. М. ЪурЬевий. Дозшинъе химера. <.. .> Поче Стари да монологише <...>• то с болним ужнва1ьем jep све je то било на Kpajy KpajeBa мучно самораздираМ В. Петровий. Она) сладокусац Micioje. ЬЬиховоje славле на Kpajy KpajeBa. Васа j< пажлив, а Злата залублена до yuinjy. С. Лукий. Слом 1941. Инсам се одве!1 из* не над ио када сам. noxpaj jejiHHX врата, угледао на]зад и ceoj портрет <...> Нп Kpajy KpajeBa, ако ueh толики други могу да HMajy портрет, зашто би то мени ло ускраЬено? 3. Живковий. Немогуйи сусрети.
Син. На концу конца. Кад к-paj Kpajy до1)е.
На Kpaj света | ulinj. Куда-нибудь очень далеко, куда угодно.
Ср. русск. На кран света.
Па сад <...> кад je здравле у питан, у, спреман сам да идем и на Kpaj света. М. Станковий. Неурастенфа.
Нс вид и се Kpaja ни конца чему. О том, что бесконечно долго продолжается, длится.
Ср. русск. Конца-краю не видно.
Спор оне ABojmie претворив би се у спор измену двajy одавна зава!)ених табора и ве11 му се nuje видело Kpaja ни конца. Б. Tionuh. Пролом.
Стати на (у) Kpaj коме, чему. Справиться с кем-н., чем-н., осилить кого-н., что-н.
Имате jaKe зубе, надам се да here стати у Kpaj овим орасима. Б. Tionuh. Дели)е на Бихайу. Та Земка je била пуштеница, и то eeh по треЬи пут, витка, зелсних 04Hjy и 6njejia мимо све остале Ци ганке. Кажу, нико joj nnje могао на Kpaj стати. И. Андрий. Пут Али)е Ъерзелеза.
Син. ИзаПи на Kpaj с ким, чим.
Ухватити Kpaj кому, чему. Понять кого, что-н.
Нико шеговим Ьудима imje могао Kpaja ухватити. И. Андрий. Травничка хроника. Onaj Мачак <...> био je MajcTap у томе да и najnpocrHjy ствар тако изокрене и заплете да je више нико жив не може разрастили и ухватити joj Kpaj. Б. Tionuh. Пролом. И не знаш ни куд гледа а камоли шта мисли. И нс можеш да joj ухватиш Kpaja ни рачуна. И. Андрий. Kyha на осами.
Kpajuna
Па мирна Kpajuna. Об окончательной развязке чего-нг. и все в порядке, нет повода для разногласий, спора.
Ср. русск. И дело с концом.
У сну je викао [ча — Глиша]: «Е, moj’ ПериЬу, не иде то тако, uchy ja, брате, ми-то, ja xohy само правду; напослетку, даЬеш ми педесет дуката, па мирна Kpajmia»... С. Ранковий. Капетаница. <...> Ти се спреми и чим доби|еш депешу. крени се. Разуме се поведи и децу <...> Утопли дену. Овде liy те ja дочекати — па мирна Kpajuna! Л. Лазаревой. Писмо жени. 8.ХП.1885.
Син. Па мирна Босна. Па мирна Бачка. Па мир и Бог.
cKpajinia. или Босанска Kpajnna — пограничная область на северо-западе Боснии, где постоянно возникали военные конфликты, восстания>
— Крв —
101
Крв
На крв и нож.
1. (борити сс). Жестоко, беспощадно, до решительного исхода.
(р. русск. Не на жизнь, а на смерть (бороться).
11рипадник )едне гра!)анске napnije Koja je просто слишйена налетом Народне странке, он се против н»е и против свих нових napraja борио па крв и нож. Huje се колебао да у Toj борби искористи чак и политичку ха]дучи]у. Б. Иосий. Покошено по/ье.
Сии. На живот и смрт |борити се].
2. (посва1)ати се). Полностью, окончательно, совсем (разругаться, поссориться). Ср. русск. В пух и прах.
Писао je [отац] писма давно заборавленим пр^ателима и ро!)ацима, молио за onpouiTaj ceoje сестре с корима се био nocealjao на крв и нож пре неколико година <...> Д. Киш. Башта, пепео.
Нити/испити крв на памук коме. Мучить, притеснять, жестоко эксплуатировать кого-н.
Ср. русск. Пить (сосать) кровь кому-н., чыо-н.
Они Kojn ништа не раде, све сам голи дембсл, испише нам крв па памук. Надни-це сваког дана маше, радио ври)еме дуже, а скупоЬа расте ли, расте. Б. Зевтий. Табашница.
Крив
Ни крив ни дужан. Совершенно невиновный, без всякой вины.
Загреб да je вазда Bjepan био круни и да се nuje дао замамити по Ивану вojвoди срдезьском, а сада je пао ни крив ни дужан у jaд и срамоту. А. Шеноа. Златарово злато. <...> Криво ми je било на вojвoдy РадошиЬа, због ьегове грубе npnMjefl6e, премда се томе нимало зачудио nnjecaM jep je шему у крви било да Rpnjetja л>уде ни криве ни дужне без икаква повода и разлога <...> С. Матаву/ь. Би/ъешке jeduoe писца. ЬЬемци тамо [у Београду] iiinaimpajy, y6njajy сто за jeAHora, <...> те се може догодити да ни крив ни дужан 4OBjeK упадке у пеку од тих стотина, ако не у прву или другу, а оно у педесету <...> М. Лалий. Докле гора зазелени. О Боже, Боже! Што мене удари, ни кривог ни дужног!.. С. Лукий. Слом 1941.
Криж
Носнти ceoj криж (крст). См. Крет.
Крик
Крик (глас) Banujyher (лута)уйег) у пусти1ьи. См. Глас.
Крпа
Блед као крпа. Очень бледный (от страха, волнения, потрясения).
Ср. русск. Бледный как полотно.
[Зио je бл^ед ко крпа, канда се je из гроба диго, дрхтао je на свем THjeny <...> А. Шеноа. Прос]ак Лука. <...> Прогурао се до катедре осумшичени Мети-кош, бл»уед као крпа, а глас му je устрепсрио нервозно. М. Крлежа. Заставе. )едан старац, блед као крпа, диже се од земле и загушливим гласом по-вика: — Ево бесних наоружаних Маиара! Т>. Закший. Успомене. <...> Он се
102
— Крет —
блед као крпа, врати натраг. Т>. JaKiuuh. Сирота БанаЬанка. <...> A Moj бабе ништа, ама баш ни сузе не пусти, ни «ух!» да рече <...> прислонио сс iui врата, блсд као крпа, па Луги. Л. Лазаревна. Преи пут с оцем на jympeihu. ШаЛирагиница, бли]еда као крпа, прсклшье га да остане: — Не иди, мо| ШаЬирага, жив ми био. Сашала сам ружан сан. X. Хулю. Цигит.
Син. Блсд као смрт. Блед као сир.
Крет
Носити CBoj крст (криж). Книжн. Терпеливо переносить тяготы, страдания, выпавшие на чыо-п. долю, судьбу.
Ср. русск. Нести свой крест.
Жалим вас од ерца, господине Заборски. jep сте нссретни, jep сте поштен mobJck <...> Носите стргиьиво ceoj крст и ja вас благосивл>ем — заврши старац кроз плач. А. Шеноа. Млади господин. Тако ти je то. Лерце Moja, сви носимо CBoj криж. од зоре до мрака и од ро!)е>ьа до смрти!.. В. Десница. Од jympa до мрака,
Крух
Бити добар као крух. Быть очень, в высшей степени хорошим, добрым.
Анте je био добар као крух. Никад се нитко nuje на шега потужио. В Калеб. Из-ван ствари.
Син. Бити добар као добар дан.
О свом руху (руву) и круху (круву). См. Рухо.
Трбухом за крухом. См. Трбух.
КЛи
Евина кЛи. Книжн. О женщине со всеми ее достоинствами и недостатками. Ср. русск. Евина дочка. Дочь Евы.
У CKpajibCM закутку (ьезине душе дри)емала je canjecT, а та неумолива пратили-ца рода Адамова пришапну oxoaoj EeiiHoj кЛери: «Ту ти немаш права гово-рити. Ти си сс потитрала са ерцем ceojera мужа <...>, ти си од богагаша учинила сиромаха, паче више.ти си га преварила <...> А. Шеноа. Владимир.
Куван
Бити куван и печен с ким (од кога). Быть тесно связанным с кем-л., постоянно находиться в чъем-л. обществе.
Била je. што кажу, и печена и кувана кол попа Спириних. С. Сремац. Поп Нира и поп Спира. Moj отац и он беху и кувани и печени, па ми ипак он не учини <...> никаквога добра. J. Игтатовий. Стари и нови лиустори. Готово je, ja видим да сам веЛ с вама куван и печен, нема ми пута на другу страну. Б. Tionuh. Пролом.
Кука
ЗавиjaTH куке на седморо. Не говорить прямо,уклоняться от прямого ответа.
Не 3aenjaj, стриче, кукс на седморо као баба питу сав^ачу. Каз/j шта je. Б. Tionuh. Делще на Buxahy.
Кука и мотика. Все люди, весь народ.
И збил>а, на први миг. кад се оно диже кука и мотика, нико други до Taj, у име брата господара. поведе народ у буну. М. Hacmacujeeuh. Откуда до^осмо.
— Кукол —
103
Кукол»
PiiMBajaTii (одва]ати) кукол» од жита. Книжн. Отделять плохое от хорошего, вредное от полезного.
Ср. русск. Отделять пшеницу от плевел.
Ставра не излази пред корумпирапи капиталистички суд, вей пред народим, Kojn he по правди раздва]ати кукол, од жита <...> С. Селений. Убиство са предомишлсуем.
(cjani (nocejaTu) кукол» ме1)у ким. Книжн. Вызывать несогласие, ссоры, вражду между кем.
( р. русск. Сеять раздор.
I I ти сиромашни чнповници, Kojn су се довукли у Боку треухом за крух. cjejy кукол» и распру ме!)у пучанством мирни.м, али мучним. С. М. Лзубиша. Го-вор заступника С. М. Лзубише. Тешко onoj души Koja je nocjejana кукол» veljy Србима и Хрватима, ме!)у католицима и православнима, jep je то о.мело нагли развитак укупне народности и je3HKa. С. М. Лзубиша. Ауто-биографща.
Кула
Вавнлонска куда. О месте с большим скоплением людей, говорящих на разных языках.
Ср русск. Вавилонское столпотворение.
Гарибалдинци, до jyne проклето име ме!)у Аустри|’анцима, почете гомилама дола-зити под Дубровник и Боку! За и»има наи!)оше добровол»ии руски. чешки, сло-веначки. Еле, настаде права «вавнлонска куда». С. Матавул. Снага без ouujy. Могао бих join да поменем и неколико новинара, вейином страних дописника, Kojи су у ceoje собе били увели и телефоне, тако да су се из шихових соба могли чути стадии узвици на многим ]езицима <...> Данас бих чак због тих ме1)ународних ]езика, готово, у малом, у право] «вавилопско] кули», могао по-мислити да je несреГши Рака Драинац у CBojoj поези]и и био зато толики «космополит». Н. TpajKoeuh. У мансарди занатског дома.
Кулин
Од Кулина бана. Очень издалека, с самого начала', со всеми подробностями.
Но, хвала Богу. Развукао си од Кулина бана, уместо да си одмах прешао на «Taj ствар». С. Заковлевий. Kanpja слободе.
Син. Од Адама.
<Бан Кулин — боснийский правитель 12 в. Его договор с дубровницким князем Крвашем о правилах торговли дубровчан в Боснии, известный как грамота бана Кулина (1189), относится к древнейшим датированным сербским памятникам писъменности>
Кумир
Златни кумир. Книжн. Власть денег, золота.
Ср. русск. Золотой телец.
C'repnja je живео у време када je капитал био све и када се бескрупулозно ишло напрел ка златиом кумиру. Ж. Милисавац. Савест jedne епохе.
Син. Златно теле.
104
— Куси —
Куси
Куси и репати. Каждый, всякий человек без исключения.
Ср. русск. Каждая собака.
Jen де, Иво, давао си и кусом и репатом, само да те пусте на миру и да те не зову у акци]е? М Лалий. Свадба.
Кут
Гурати/гурнути у кут кога. Оттеснять, отодвигать на второй план кого-н.
Помишлао je, уви]ек с несмашеним убодом бола, на свог наследника на опбини, дра Дражо]евиба <.. .> и признаваоje сам себи да га je Taj улез уствари истиснуо из опбине, гурнуо у кут и засио на шегово MjeCTO. В. Десница. Конац дана.
Син. Бацати/бацити (гурати/гурнути) у засенак. Бацати/бацити (гурати/гурнути) у запебак. Бацати/бацити (гурати/гурнути) у прикра]ак.
Куба
Бити код ceoje кубе где.
1. Быть хорошо принятым, усвоенным где-н.
Ср. русск. Быть на своем месте.
Ако се каква крупна мисао искаже на ]едном ]езику, она npelje на све ]езике <...> она je свуда код ceoje кубе, лен je стан свака глава. Л>. Ненадовий. Писма из Немачке.
2. Быть знатоком в какой-л. области, хорошо разбираться в чем-л.
Ср. русск. Выть в своей стихии.
Ту napTnjy из зоологов зиао je врло добро; темат за професорски испит и док-торска дисертаци]а била je баш о ма]мунима, дакле ту je био, што рекли, код ceoje кубе <...> С. Сремац. Величанствена шет/ьа мадам Помпадуре.
Далеко (далека) <лепа> куба коме, чему. Как выражение досады, негодования по поводу кого-н., чего-н.’. не желаю иметь дела с кем-н., чем-н.
Ср. русск. Пропади пропадом кто-н., что-н.
Тужимо се на законе, мало нам их je, и тражимо нове, али се овим, Koje имамо, нимало не служимо. Озбилни се луди повукли, буте и слежу раменима, а сви од некуд чекамо некаког меси]у — далеко му лепа куба! Л. Лазаревой. Писмо В. Jaeufty 18.11.1887. Кад угледа Симицу с шеговим «коч^ама», на-смехну се па рече: — Е, Симо, ‘обеш join да копаш нахотчад? — Никад, господине, далека им лепа куба! — одговори Симица <...> М. Глишиб. Раскис. А сваки од ших [путника] сматра да je неопходно потребно да га пусте у ва-рош, и сваки уверава да je здрав као дрен и да нема никакве везе са колером Koja je — «далеко joj nujena куба» — тамо негде у Capajeey. И. Андриб. На Дрини бупрща. Тэаволи, далеко им куба, обиоб на]воле да ’ода] у око млин-ски]е ]ажа. Б. Тзопиб. Борци и б]егунци. Желимо им стога на растанку свако добро. Нека их среба прати. Далеко им лепа куба. 3. Живковиб. К/ьига. Зове неки чова из Европске комиси]е. Каже како би могли да нас усребе са око сто педесет «елитних» гости]у, али под условом да им створимо базене с морском водом <...> Далека им лепа куба! Д. Каларзб. Последзьи Европлани.
Куба од жигица. Книжн. О том, что очень непрочно, недолговечно.
Ср. русск. Карточный домик.
Сто)и д]ед Мартин тако и гледа, и ocje6a како се у шему растапа мноштво ства-ри, мушевито, руши се као куба од жигица <...> В. Калеб. На каме/ьу.
— Куче —
105
Куче
Немати ни кучета ни мачета. Не иметь никого, о ком нужно было бы заботиться', быть совершенно одиноким.
А шта he шима двома добро? Ни кучета ни мачета! Док су join живи, биЬе им доста, a nocnnje — народно je и било. Л. Лазаревич. Школска икона. Сад у миру живим, сам сам, штоно кажу, немам «ни кучета ни мачета». J. Иг/ьатовиб. Потница. А, имаш ли деце? — Немам ти ja ни кучета ни мачета... Таки смо ти ми Калугине, све нешто бежимо од живота <...> В. Петровиб. Ни имена му не знам. Па, добро, Попе! — рече Кева пошто je одслушала рьегову тираду против брака и фиранги. — Немаш ти ни кучета ни мачета: ко he ти, бре, додати чашу воде кад остариш? М. Капор. Ада.
Кучине
Грине и кучине. См. Трине.
Унегъавати се/упетл»ати се као пиле у кучине. См. Пиле.
Куш
Бити куш. Помалкивать, не высказывать вслух свое мнение, свои мысли.
Ср. русск. Молчать в тряпочку.
Имам ja у малом прсту све шегове свшьарНе на ергели, причао je то некад мени Ценек! Зато он мора бити куш! А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. Од cBojnx поданика Tpajuo и непрестано xohe да плаГ^у порез и да буду куш. М. Крлежа. Три домобрана.
Ла!)а
Потонуле(потопл>ене) су <све> ла!)е коме. Чье-н. положение, деза очень плохи.
Баш и ja видим да су му нешто потонуле ла!)е, — додаде и Николетина и заштит-нички ме загрли <...> Б. Tionuh. Деице на Buxahy. У пугу никог unje требало опомишати на тишину. Било je тога и превише, и потиштености и тишине. Раде-Kuh чак покуша да понеког и осоколи: — Шта je, момче, што су ти потонуле ла!)е? Б. Tionuh. Гпуви барут. Што je теби, ujypjane? У najMaiby руку као да су ти све ла!)е потонуле?— запиткивао га je ЗрниЬ поспрдно. М. Божиб. Курлани. Требало би, значи, да вучем неко псетиште или опустим нос као да су ми по-топл>ене све ла!)е. Мени je npnjaTHHjH разговор са живим биЬем <...> него да сама са собом играм nacnjanc. М. Станковиб. Човек и н>егов штап.
Лажа
Лажа и паралажа. О человеке, который много лжет, большой лжец.
Ja их noKapaj и прекори што nnjecy в^еровали свештеницима Kojn су им на име владичино говорили да je Тада лажа и паралажа. С. М. Лзубиша. Причала Вука До]чевиба.
Лакат
Гуркати се лактима. Добиваясь своей цели, действовать без оглядки, не выбирая средств.
Ср. русск. Пробиваться локтями.
Ето, боре се зъуди свакако у животу <.. .> ]едан je опНеднут жел>ама да се истакне, да постане уважена особа, па се гурка лактима <.. .> В. Калеб. На каме/ьу.
106
— Ланац —
Ланаи
Држати на ланцу кога, шта. Не давать воли, сдерживать.
Ср. русск. Держать в узде.
<...> Све старе радости и жалости, давно умрле или одгурнуте и заборавлене, сад ослобо^ене nrpajy у iboj, jep оно што их je досад држало на ланцу више не по-crojn <...> М. Тзурбевиб. Дозивазье химера. Вашу младеж ви држите на ланцу. Не дате joj ни да слободно дише! Ваше кйери удайете за старе и досадне луде, да би целого века кукале и 1^зад умрле незадоволне!.. Н. TpajKoeuh. Гocnolja из велике собе. Била je [домоуправителю] незаменлива у куйи, да држи на ланцу осталу послугу: куварицу, собарице, момке. Н. TpajKoeuh. Велике паре.
Лед
Навлачити/навуйн (наводити/навести) на танак лед кого. Хитростью, обманом заставлять кого-н. взяться за опасное, рискованное дело, ставить кого-н. в трудное, опасное положение.
Еле. тамо-амо— сва je прилика да je Неша навео Пупавца на танак лед... М. Глишиб. Подвала. Навлачим грба на танак лед. Знам да йе залетети и да йе и мели нредложити опкладу. Д. Ненадиб. Дорозпе]. <...> Насели сте. вели, навукли вас комунисти на танак лед. ЬЬима поверовали, а мени не Bepyjere <...> Д. Поповиб. Кзьига о Милутину. Чини им [пи]аницама] се join да их je намагарчио, навео на танак лед. па оставио овде у oeoj MHinjoj рупи, ме!)у селацима што чека]у jyiapibe возове <...> М Капор. Лазьски снегови.
На леду ватру ложити. В борьбе с трудностями, бедностью пытаться сделать невозможное.
Злопатимо се и дови]амо, што се каже: на леду ватру ложимо, радимо, стичемо, штедимо. И. Андрий. Травничка хроника.
Стати на танак лед. Оказаться в трудном, опасном положении.
Хтео сам пред осмехнутим лицима да испричам каквих све има лептирийа <...>, али сам пазио да не станем на танак лед. М. Станковиб. Велики подвиг.
Син. Бнти/наЙи се на муци (на сто мука).
Jlelja
Богу’ иза ле1,а (за лечима). См. Бог.
Заби]ати/забити нож у ле!)а. См. Нож.
Окрегати/окренути ле1)а коме.
1. Проявлять безразличие, пренебрежение по отношению к кому-н., чему-н.
Ср. русск. Поворачиваться спиной к кому-н., чему-н.
Снубили су je и други, добро CTojclHi луди, да, вей два пута могла се удати у друго село, а то за Je.ieibaHKy nuje шала, ал* je сейма окренула ле))а. А. Шеноа. Процак Лука. Но када би наступили празници, те o6ojnna дошли куйи на село, онда би му Винко окренуо ле))а и отказао сваку послушност. J. Козарац. Мртви капитали. Кад смо ми тели да спасемо вашу славу и победе. ви сте нам ле!)а окретали, избpojaли сте нам сваку ]аловицу и сваку гиба-ницу Kojy смо побели <...> Д. Поповиб. Кзьига о Милутину. Докад ми да водимо рачуна о томе шта йе рейн они у манастиру. Ми смо слободни луди, je/iaiinyr за сва времена смо им окренули ле!)а. Д. Ненадиб. Дороте]. <...> Да туцате шодер уз цаду, то je вама Cp6Hja дала и Кралевина Лугослави)а
— Лек —
107
потврдила, а ви, да joj зато захвалите, опет сте ле!)а окреиули cBojoj cpehn и слобод и <...> М. Лалий. Докле гора зазелени.
2. Перестать сопутствовать кому-н. (об успехе, удаче).
У пометку се играло за мале улоге, а и поглавито je он [MajcTop] доби]ао. Али онда му je cpeha нагло окренула ле!)а. 3. Живковий. Седам додира музике.
Лек
Ни за лек кога, мега. Очень мало, почти совеем нет кого-н., чего-н.
Види се покаткад и noKoja «фабрикуша» <...>; али све je то шокачки или влаш-ки свет; Туркин>е ни за лек. Б. Jeemuh. Табашница.
JIcKuwja
Даватн лекци]у коме из мега. Поучать, наставлять кого-н.
Да нам сад ту пеке фуксе дajy лскшуе из nujenor поиашажа и како се послови воде! 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Лепак
Падати/пасти (и11и/nohn) на лепак коме. Давать себя обмануть, провести-, становиться жертвой обмана.
Очевидно желе да ме се отарасе, да ме макну одавде. Не треба да им паднем на ли|епак! В. Десница. Конац дана. Други, лукашди, безопасней начин да jeflHOM завазда сврши с тим 4OBjeKOM наметао му се join од првих тренутака кад je спа-зио ту поплаву. <...> Питале je npnje свега било, дакако, то: xohe ли му Крал xijeTH да nolje на anjenaK? А. Цесарец. Златни младий и /ьегове жртве.
Лето
Бабле лето. Теплые солнечные дни осени.
Ср. русск. Бабье лето.
11ебо се разведрило као стакло, сунне je весело дало као да се весели прозьсЬу и лету, MjeCTO да тужно очеку)'е зиму; но, било je, штоно веле, бабле лето. А. Шеноа. Процак Лука. Игра Зденка, а згдедно с лом, cpehno опуштен у фо-тели, игра и лети CTojan, лише се и плови као прозрачна свила зрелог бабл>ег лета над 3aropjennM кукурузом Подгрмеча. Б. Tionuh. Осма офанзива.
Син. Мнхолско лето.
Михолско лето. Теплые солнечные дни осени.
Ср. русск. Бабье лето.
Унутрашша страна мантила, ме^утим. imje обична. Уместо поставе, Koja не би била сасвим неумесна упркос топлом времену михолског лета, тамо CToje низови широких, плитких иепова од дожег руба па све до рукава. У сваки цеп заденута je по jeднa кшига <...> 3. Живковий. Kimiea.
<Михолско лето получило название по церковному и народному празднику, посвященному архангелу Михаилу (Михо.ъдан), который празднуется 12 октября (29 сентября по старому стилю)>
На Куково лето // О куковом лету. Никогда.
Ср. русск. Когда рак на горе свистнет.
CaBujao се око ТЬубише <...> док му не искамчи четири динара на 3aja.M; а, бош посла, вратио му их je о куковом лету. Л. Комарчий. Два аманета. Ула-
108
— Лист —
зиЬемо, Анчи, у бонд-стритове и показивати прстом на прве гиларке Koje нам се свиде, а продавачици Ьемо казати да старе победе, па Ьемо тек онда питати шта кошта да кошта; ]едног дана, Анчи, jeднoг дана ако не и paunjc, на куково лето десиИе се то. М. Капор. Xej, нисам ти то причала. Рецимо: кад je он, Зездимир Мунта, пре двадесет и кусур годинаjaeno и гласно гово-рио како he Амери свет да упропасте <...> сви су му се подсмевали <...> Ej, где je Америка! Чак онамо с оне стране океана. <...> А где je сада? <...> Вири у лопан. А видейете кад he да оде. О куковом лету, его кад he. Дошла да остане. Заувек. Д. Ненадий. Ураган.
Сироттьско лето. Теплые ясные дни поздней осени или ранней зимы.
Прошло и «сироти1ьско лето» и настаде позна, влажна и мочварна jeceu. С. Сремац. Поп Ъира и поп Спира.
Син. Циганско лето.
Циганско лето. Теплые ясные дни поздней осени или ранней зимы.
Заре!)ашс тешке ноЬи у току циганског л.ета у коме се природа послэедн>им сна-гама отимала сну. С. Заневски. Ко/ь голем као судбина.
Син. Сироппьско лето.
Лист
Бити исте (je/uie) горе лист. См. Гора.
Бити иечи]е горе лист. См. Гора.
Као лист росу чувати кога. Заботливо, бережно относиться к кому-н., холить кого-н.
Ср. русск. Как зеницу ока (беречь, хранить).
И роли сипа, после годину— две опет сина, и шу ти у куЬи почеше да nyeajy као лист росу. Д. Tiocuh. Корени.
Син. Као jaje на длану. Као кап воде на длану. Као мало воде на длану. Као око у глави. Као зеницу ока.
Окреиути (обрнути) <други> лист. Начать говорить, делать что-н. противоположное предшествующему, начать поступать совсем иначе.
Ср. русск. Запеть другую песню.
Настаде сва^а и лом по куЬи. Све не помажс; Минко све лу!)и и лу!)и. Жена га молила и молила, док joj се imje досадило <...> Кад виде да су све молбе узалуд, опа окретс други лист. Поче га платити. С. Сремац. JeKcuK-ayuja. Видиш, Срето, ти си чудан човек! Откако je Taj момак дошао овамо за учи-телэа — хвалио си га на сва уста, где год седнеш и станеш. Готов си био да учиниш за (ьега све и сва... Сад си (^еданпут окренуо лист! М. Гл и ш uh. Подваза. А говорник <...> стаде причати о постанку српских манастира <...>, како су српски иноци ревносно и с великим прегнуИем радили у йену евреи с KojoM су и основани манастири <...> Монаси се одобровол>или <...> па само enymajy оно што им по заслузи припала... Али говорник обрте лист... HajupibUM, HajyxacHujHM 6ojaMa стаде цртати сувремене монахе и манастире <...> С. Ранковиб. Порушене идеали. Мислиш: Рауцука ме воли, заблесавила, а не знаш, jaдaн, да она уме да окрене лист. Д. Радий. Три километра на cam.
Син. На другу таку окреиути. Окреиути кабанину.
— Лице —
109
Лице
Имати лице и налич]е. Иметь положительную и отрицательную сторону, достоинства и недостатки.
Миелит да je инженер само ouaj Kojn измишл>а машине <...> Да, то je лепя страна тога позива, али... машина, машина, ех, та може и да намучи човека! Него, шта да ти кажем... ти join то не можеш да схватиш! Све има лице и наличие. И. TpajKoeuh. Господа из велике собе. <...> Свака ствар има лице и наличие. М. Крлежа. Заставе.
Лицем у лице. Непосредственно, вплотную друг с другом.
('/> русск. Лицом к лицу.
Али уви)ек му се, на самом д)елу <...> узманжала куража да joj приступи, да стане прела 1ьу, лицем у лице, и да joj <...> изрече то што je тако дуто и тако често фантазирао. В. Десница. Од jympa до мрака. Онда се окренуо [старац} према мели, и ми се први пут на1)осмо лицем у лице. 3. Живковиб. Немогуби еусрети. Ипак, она и ja се пикала нисмо видели, онако. лицем у лице, збигьски. Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребне руке».
На лицу места. Там, где что-н. происходит, где кто-н. находится', на месте.
'...> Кренут he у Београд, да на лицу Mjecia нзвиди JojHuy ствар, nanajyhn се naj6ojbCM <...> М. Крлежа. Заставе. — Треба ли да будем у неком санато-pujyMy или...— ВидеЬете на лицу места. М. Станковиб. Heypacmenuja. Призор подсеЬа на изградшу Вавилонске куле. 1 ^различипуим политичким ]езицима се говори; на лицу места иа]различити;и прсуекти се импровизова-но, журно уобличу]‘у, или се обнав-rbajy стари <...> С. Лукиб. Слом 1941. Избегло селаке. затечене по Jacrpenuy убирали су на лицу места. Д. Тзосиб. Далеко je сунце. А кад сам увече исплази на улицу и за]едри према стадном радном Mjecry — бирцузу — онда каже да му je потребно на лицу Mjecra сазнати иске податке из живота пролетариата у социализму. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Осветлатн липе коме. Совершить что-н., чем можно гордиться.
Ср. русск. Не уронить чести.
Све ceoje знанье и умеете пако скупио он [Иван ДакоповиИ] да продичи CBoj родни град, да му обрани слобоштине и да племенитому варошу ocejerna лице. А. Шеноа. Златарово злато.
Сии. Осветлатн образ.
У 3iiojy лица свога. См. 3noj.
У лице бацати/бацити коме шта. Открыто, прямо говорить что-н. неприятное.
('/). русск. Бросать в лицо.
Очигледно намеравао je да joj у лице бани нешто jane од свега досад, или резиме, рекапитулац^у. «Укратко, ви овде тврдите да он imje мртав?» М. Т)ур1)ввиб. Дозива!ье химера.
У лице {говорити, казати) коме. Открыто, прямо обращаясь к кому-н. (говорить, сказать).
('/>. русск. В лицо [говорить, сказать].
...> Ja не волим никакве интервеншуе и ja сам у стажу то и самом шефу у лице да кажем... М. Ъур!)евиб. Дозивазьехимера.
I 10
— Ловорика —
Ловорика
Брати (побирати) ловорнке. Книжн. Пользоваться успехом.
Ср. русск. Пож инать лавры.
Она као мати жалила je да joj и cTapnja кЬи не бере онакове ловорнке, жалила jc да joj машка onaj живахни темпераменат Нелин <...>/ Козарац. Мртви ки питали. <...> Кад не Gjeuie женских, када сам могао давати маха CBojoj при Boj BjeiuTHHH — казивашу нрича какве увече воле средов]ечни и стари л>уди. онда сам тек нобирао ловорнке, онда сви 6jexy сложна да сам у томе пенс-црпап и прави Majcrop. С. Матаву/ъ. Би/ъешке jednoe писца.
Jloj
Живети као бубрег у ло$у. См. Бубрег.
Као по ло]у |и!)и, теЬи|. Без затруднений, осложнений, помех (идти, протекать) (о делах, событиях).
Ср. русск. Как по маслу.
<...> Све je у naj6oJbCM реду! Све иде као по ло]у. И. Дончевиб. Миротворца. Его. има л>уди KojuMa шуелог живота све иде као по Jiojy. И. Кушан. Наивци. Све му опет тсче, лако, глатко, као по ло]у <...> В. Цар Емин. Данунщцада. Добре си вол>е, сигурно вам иде све ка по aojy <...> J. Бирковиб. Синови слободе.
Лезик лети као по ло]у коме. См. Зезик.
Локот
Метпути локот па губицу коме. Сниж. Заставить молчать кого-н.
Ср. русск. Заткнуть рот.
Hajnocanje je схватио <...> зашто Франк xohe да га ожени Пепицом. Напроси» xohe да joj метке локот на губицу. то. Да yuanpujeji оиемогуйи сваку прим]едбу. сваку брбльаргуу Koja би могла нашкодити iberoeoj ствари. И. Дончевиб. Миротворца.
Луд
CMcjani се (смешити се) као луд на браппю. Смеяться без причины и повода.
Па се тапшу по раменима и cMHjeiue се je>3an другоме као луд на браппю. М. Лалий. Докле гора зазелени. Уместо да се забрине, он [Апдргуа] се оду-шевио. CMejao се као луд на брашно. Д. Ненадиб. Ураган.
Лук
Нашао тук па лук. См. Тук.
Ни лук jeo ни лук мирисао. О том, кто не имеет никакого отношения к чему-н., совершенно ни при чем.
Пурко се мефутим упита за здрав;ье са Ъебом, Срданом, Ъиласом и осталима. Они сс чине— ни лук jenn ни лук мирисали. М. Глишиб. После деведесет година БудуЬи да нема писаннх правила, влада нрава crnxnja, па куверте npnMajy чак и они kojii кису ни лукjenn ни лук мирисали. Ф. Хациб. Jbydu има/муни.
Лула
Не вредети пи <пишл>иве> луле дувана (духана). Ничего нс стоить.
Ср. русск. Гроша ломаного не стоить.
— Магарац —
I I I
А они су, и то сви, изгледа по договору, одмах и вал и рукама. као да нисам вредео ни дуле дувана. М. Булатовиб. Ъаволе долазе. Све то не ври]еди ни дуле мацарског <...> духана. С. Колар. Ми смо за правицу. <...> Злопате се сви сел>аци исто, и ]една je пена живота: нс вреди пшшьиве дуле дувана. С. ЛукиЬ. Слом /941.
Магарац
Као магарцу кашика npncTaje што кому. Нисколько, ничуть, совершенно не идет что-н. кому-н.
( р. русск. Как корове седло идет (пристало) кому-н. что-н..
Ама, шта он овде тражи? Ilpncraje му ово место ко магарцу кашика. Ово niijc н>егов топал идет. Д. Heuaduh. Ураган.
Ilojeo (yjeo) вук магарца (магаре). См. Вук.
Правити од комарца магарца. См. Комарац.
( кои>а на магарца |ирс11и, cnhn|. См. Кои».
Магаре
<Таман> колико магаре у кантар разумети сс у чему. Сниж. Совершенно, нисколько не разбираться в чем-н.
('р. русск. Как свинья в апельсинах разбираться в чем-н.
Кнез запита Беару: «Шта се теби чини о oeoj Mojoj работи?» — «Господару, ja сс у то разумеем таман колико и магаре у кантар. али, на Mojy душу, задо-возьан сам, врло сам задово/ьан!» С. Матаву/ь. Би/ъешке jедног писца. <...> Реме ми <...> да без ноговора морам пристати да будем «секретар економ-ског друштва». Узалуд сам се ja бранно на]бол>им разлогом да се ja у тим стварима разумеем таман колико магаре у кантар <...> С. Матаву.ъ. Бшьешке jeduoe писца. Ja се у нам]есникова1ье на отоцима разумеем колико и магаре у кантар. И. Великановиб. Срщемске приче.
Ilojeo (yjeo) вук магаре (магарца). См. Вук.
Магла
Као гуска у маглу. См. Гуска.
Продавати маглу. Сознательно вводить в заблуждение, обманывать кого-н.
Нема ту ничего изузетног, као што нам се место сервира. уместо, дакле, да пенцетирате цинсле, када сте професионални нисан, само хватате з]аке и прода^ете маглу. М. Капор. Ада. Како imje имао духана, у задн>и час одлучи да им не пpoдaje маглу, па их само <...> поздрави. В. Калеб. Бригада.
Хватати/ухватити маглу. Убегать, скрываться.
<...> Пружи нам [командир] руку и у шали добави:— Xajд... BarajTe маглу! С. JaKoejbeeuti. Деветсто четрнаеста. Предлагао му je JaiiKO Yjoenh да хвата маглу к Београду— ако тамо не спаси главу, барем nehe бити повод за освете и крв;ье»ьа ме!)у братствима. М. ЛалиЬ. Докле гора зазелени. <...> Ис-тицано je да he незгодно о/цекнути, у зем/ьи и у иностранству, код npujaTCJba и nenpnjaTejba, кад се чу)е да наследник npnjccToaa «хвата маглу» и тражи бол>е ври|еме док н»егов народ води борбу за опстанак. Там же. Чим би на-мирисао таквог лопужанера. чича би накострруешио бркове као jeж и тако се страховито развикао да су пред 1ьим хватали маглу и прави и криви <...> Б. Tionuh. Делц/е на Buxahy. <...> Стигао бих рано yjyrpo у Forpas-pres, упи-
112
— MajKa —
cao се у Кн>игу, разбацао xapraje по столу и оставио отворену ташну, а онда хватао маглу и уживао цео дан у Сави и Попову друштву. М. Капор. Ада. Он je потегао столицу и тако се с н>има разрачунао да су дасовани уватили маглу за тили час. Илустрована политика. 2Q./K 1976.
MajKa
Го као од ма]ке poljeii. Совершенно голый, нагишом, без всякой одежды.
Ср. русск. В чем мать родича.
Силно као киша падали и шьуштали су ударци гневнога «сшьор-Морета» па све, али iiajenme на мадам-Помпадуру. За неколико секунди спаде све с >ье: и шешир, и горша хатьина и доша хазъина <...> и мадам Помпадура остаде неглиже <...> остаде, што рекли. гола као од ма]ке poJjena!.. С. Сремац. Ве-личанствена шетша мадам Помпадуре. Прво их je, голе као од MajKe poljene, бичевао 5озеф-Франц, онда ja. М. БулатовиЬ. Jbydu са четири прста.
Напити се (опити се) као ма)ка. Напиться до беспамятства, до бесчувствия.
Напиву се данас ко MajKa. видим ja. Па, пека, не patjajy нам се сваки дан синови. Б. Tionuh. Осма офанзива. Кад се nocnnje пцегод наврати, опиве се к’о MajKa и с ким се побити или he код Kyhe, из чиста мира, pacTjepa™ по дворишту прасад и кокоши и измлатити /цецу. Б. Tionuh. Щечак прати зма]а.
Син. На мртво име |опити се|.
Ilnjan као MajKa. Очень пьяный, до полного беспамятства.
Ср. русск. Пьян в стельку, пьян в дым.
Тужни Moj najo, лалинска 6eKpHjo, кад ли hem, новом, шором, nHjan ко MajKa, nponjeBarn 3ajeAiio с колонистом Довандеком Бабивем <...> ? Б. Tionuh. Не myeyj, бронзана стражо. Картало се тако, jeao и пило до понови. Миво— ко MajKa: ни беле не види. С. РанковиЬ. ТЬаво.ьа посла.
Син. Hiijaii као земл>а. nujan као чеп. Трештен nujan.
Мак
Кад до!}е мак на конац. Когда дело дойдет до крайности, когда наступит решающий момент.
И xajдyци су, и убице и onajuHUH, а опет, кад до!)е мак на конац и кад примакнс последн>а и jefluna, 4oejeK се epaha noojeKy и CToje тако jeдaн уз другог, здружени и 6paha пред маглом и страхотама. Б. Tionuh. Д]ечак прати 3Maja.
Терати мак на конац. Упрямо оставаться на своем, не отступать, не уступать.
Истовремено je пак разабрао да he бити ynyrnHje не ^ерати мак на конац. В. Цар Емин. Данунцщада. Поручник Против се уозбил>и: «Баш данас, кади нас глад сатире, л>уди умиру на сваком кораку, данас треба да смо великодушии и да не терамо мак на конац». С. JaKoejbeeuh. Под крстом. <...> Ju сам од)едном био сасвим уверен да оне приче нису биле измишл>отина гос-по1)е Розике, и да се Moja MajKa unje успротивила Toj сплетки не зато што HHje хтела да тера мак на конац са том припростом прал>ом, него зато што je и сама веровала у могуЬност такве везе и таквог исхода. Д. Киш. Башта и пепео. Нисмо ^ерали мак на конац вев се понашали по otiaj угостител>ско] да гост и кад нема има право. Народны лист 2. VIII. 1986.
— Max —
113
Max
На сав мах. С предельной интенсивностью.
Ср. русск. В полную силу, во всю мочь.
Кад сам данас ушао овде, било je, као што рекох, превалило подле, сунне je пекло на сав мах <.. .> Л. Лазаревич. Писмо жени. 18. VII. 1884.
Пуштати/пустити (давати/дати) маха чему. Не сдерживать (чувства, проявления чувств).
Ср. русск. Давать волю чему-н.
Старта сестра je немо показала на коч^'ашева непомична широка ле!)а, пот-cehajyhn je тако да се пред послугом не пушта маха осеЬанима. И. Андриб. Змц/а. О^еЬало се да he ти узаврети тек вечерас, у мраку, кад се nemje окупе и даду маха свом незадовол>ству. Б. Tionuh. Пролом. Миле je започео ceoje начелниковагье пун неког захвалног гануЬа у коме се MHjemao гпуетет према стрицу с нестршьешем да даде маха сводим <...> начелничким прегнуЬима. В. Десница. Конац дана.
Узнмати/узети (хватати/ухватити) маха. Распространяться, развиваться, расширяться.
Ср. русск. Приобретать большой размах.
Ратне успомене проглушише попово, узеше маха jynanKa бакочеша и познато презираше «учевн^ех». С. Матаву/ь. Билешке jednoe писца. Дечак Beh полово спава, преморен од дневне игре, тврдим деч^им сном у коме страхови join не могу да ухвате маха и не Tpajy дуто. И. Андриб. На Дрини hynpuja. Болеет je, док смо чекали кола, а затим ишли пешке, била узела исувише маха. Б. Twcuh. Покошено поле. Како je ствар узимала маха, испоставило се да je за углед награде од пресудног 3Ha4aja н,ен пазив. 3. Живковиб. Кшига.
Мачак, мачка
Byhn/noeyhii мачка за реп И Byhn/извуЬи мачку реп. Мучиться, страдать.
Шта има да ти причам: сликати се треба после рата, не вреди пре, а нисам ни рад да ми neyjy матер и кад се буде страдало да nHTajy куд ли се деде onaj чичегаша што je окиЬен и шарен вуко мачка за реп па се jom и сликово. Д. Поповиб. Кшига о Милутину. Никад ти горе imje било. Док си имао петла некако се и могло. Л сад hem повуЬи мачка за реп. М. Булатовиб. Црвени петао лети према небу. Само што Гземо ми да извучемо мачку реп. Д. Тюсиб. Далеко je сунце.
Син. Родити мечку.
Игра мачке и миша. См. Игра.
Испреби]ати (пребити) као мачку кога. Жестоко избить.
('р. русск. Выдрать (выпороть) как Сидорову козу.
Апотекар je морао да се закуне пред иконом Светога Архангела Mnxajna, ceoje куЬне славе, да he ме као мачку испребирти. Б. Нушиб. Аутобиографща. <...> Кад се мали никако не одазва, Дмитраш се зьутито врати у ковачнину заричуЬи се, први пут до тада, да he га испреб^ати ко мачку. Б. Tionuh. Сиво mpaja/ье. Да те Moje очи више не виде, jep hy наредити да те npc6njy као мачку. И. Андриб. Проклета авлиуа.
Као пас (кер) и мачка (живети]. См. Пас.
I 14
— Маче —
Купона i и/ку нити (пога1)ати/погодити) мачка (мачку) у вреИи (у иаку). Покупать, приобретать что-н, не глядя, не видя, что приобретаешь.
Ср. русск. Покупать кота в мешке,
PacriHTyjy свате, куну главашуе, али нико не каза ла je iieejccry iipnje гледао, но сви посв)едоче да су погашали мачку у вреГш. С. М. Лзубиша. Причшьа Вука Д<цчевийа. Да вам право кажем: Петар Kynyje мачка у вре!ш. И. Тнтико. Пауци. Тко се више Mjepn: домаЬи или страни гост? — Па пи jeaan ни други не Kynyjy мачка у врейи. Ипак, за странце unjene иксу тако високе колико за наше. Народна лист. 2.08.86. <...> Заинтересовали купан ужива, jacuo, пуно право да се претходно увери у квалитете робшье Koja му je запала за око. Hche, вазьда, допустити да купи мачку у иаку. 3. Живковий. Кшига.
Нс видети ни белу мачку (ни беле мачке). Ничего не видеть.
Одавдс, Gpaic, нс видите ни би)еле мачке! — виче курир, сан занесен као да je nujaii. — Сидите доле, ено Првог баталюна веЬ на Уни <...> Б. Tionuh. Де-.iuje на Бихайу. Не видим ни белу мачку сада, толико ме боле ноге... С. JaKoeMieuh. Под крстом. 3najyhn да га je оставила nujaiior, Ъу.иуета по* мисли ла му je зло <...> Пруживши му руку, рече: — Дух, ссшор Данило, па ви не би вплели ни белу мачку. Ха)де, да)те руку iiainoj Ъули)ети... Д. Калий. Обала без супца.
TpajaTii колико мачки муж. Очень недолго продолжаться, длиться.
Наредн Сенат да се то Mjecro за дов>уека назива «славенски)ем тргом» <...> Но су те наредбе и ти прописи тра)али колико мачки муж. С. М. Лзубиша. Кашош Мацедоновий.
Маче
Немати ни кучета ни мачета. См. Куче.
Мед
<Тече> Мед и млеко где. О благосостоянии, изобилии.
Ср. русск. Молочные реки и кисельные берега.
Данае he кренути у те л»епше Kpajeee, гд|е, по причалу <...> тече мед и мли)еко, а печени голубови пaдajy из неба. С. Тюровий. У часовима одмора. <...> Доста си и видео, па им кажи тамо у Београду: не лете овуда печене шеве, нити тече мед и млеко, него се вазьано крвавимо. Б. Tiocuh. Покошено по.ъе. Стизали су чудни гласови из Колашина <...>, nnje им се могло в)еровати. Напротив — замишл.ао сам да je тамо мед и млгуеко. М. Лалий. Раскид. Мислили су неки, и ja сам тако мислио да he потсИи мел и млеко кад се зав-рши рат. М. Станковий. Писмо о срейи и звездама. — А шта вам би да се бу-ните, — ишчу!)ава се Зунуз — кад под Швабом тече мед и мли)еко? Е, баш се сви]ет избезумио. Б. Jeemuh. Табашница.
Пала je секира у мед коме. См. Секира.
У мед |радити што|. С особенным удовольствием, с наслаждением.
Господа MaTKOBiih nnje могла угодни)ега листа од листа ceoje к!1ери пожелити, она га je двапут у мед прочитала. J. Козарац. Мртви капитали.
Медвед
Правити од муве медведа. См. Мува.
— Месец —
115
Месец
Jccth се као месец. Раздражаться, расстраиваться, нервничать.
Милан се jejie као месец. види шта je учинио. J. Николай. Jedan живот. Jono ПетровиЬ се jco као месец али се cboJckh трудно да се то не примети. Д. Ненадиб. Ураган.
Место
Место нс држи кога. Кто-н. не может успокоиться, очень возбужден, взволнован.
Л шта he бити ако команда стигне доцкан, па их [лешаке] Бугари narepajy на жицс... Место ме unje држало. Желео бих да инициатива не потиче од мене. С. Заков/ьевиб. Kanuja слободе. Био сам ван себе од cpehe. Место ме unje држало. То «сутра» изгледало ми je као пека вечност. С. Заковзъевиб. Kanuja слободе. Очи су му cjajnae гла!)у за осва]а>ьем свеса што види. Место га просто nuje држало. М. Капор. Ивана.
На лицу места. См. Лице.
Cpue nuje па месту. См. Срце.
Угре]ати (загре]ати) место. Надолго остаться на одном месте.
Управо он [Ивко] и не зна шта ради од ово неколико дана <...> Нигде не може да yrpeje место. Таман седне, a eeh му се чини да дангуби, па се дигне и иде дал.е. С. Сремац. Ивкова слава. Beh се неколико пута удавала и никако место туе могла ла 3arpeje. J. Николай. Jedan живот.
Мета к
Taj мстак nehe уналити коме. Не удастся что-л. сделать, осуществить кому-л.
Ср. русск. Этот номер не пройдет у кого-л.
Овакве немогуЬности и скроз невероватне ствари могу само замислити и у злoj намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе, али им Taj метак nehe уналити <...> Р. Домановиб. Cmpaduja.
Син. Не пали то код нас.
Мечка
1111 и/доЬи мечки на руну. Предпринимать что-н. заведомо опасное, рискованное.
Ср. русск. Лезть в петлю.
клино ми iinje jacuo зашто je рекао [stajop]: «Баш си нашао место. Идет мечки на рупу». С. Лукий, Слом 1941.
Син. И11и змн]и на рупу.
1’одити мечку. Перенести много трудностей, намучиться, настрадаться.
Због тво]е луде главе треба ми да родимо мечку. Д. Тзосий. Далеко je супце.
Син. ПовуЬи мачка за реп.
Чачкати мечку. Неосторожными, необдуманными действиями вызывать раздражение у кого-н.
Ср. русск. Дразнить гусей.
Аугор начас доГ)е у искушеше да o6jacnn како се ]унаки!ьа шеговог кн>ижевног првенца nuje отровала него утопила, али се ипак уздржи. Huje баш рад да чачка мечку. Уосталом, врио важно. Огров или вода <...> 3. Живковиб. Кзьига.
116
--MlLlO —
Мило
Вратити мило за драго коме.
1. Ответить тем же самым, таким же отношением, поступком; отомстить.
Ср. русск. Отплатить той же монетой.
Господа Перса се договори са попом да у идуГту недел>у буде прстен, а после БожиЬа свадба. Тако he бар вратити госпожи Сиди мило за драго што je она предухитрила с прошевином и прстеном. С. Сремац. Поп Бира и поп Спира. <...> Свако велича и хвали ceoje, што бол>е може, али, ако ту!)е куди, yenjeK га и у томе прати помисао да he му се вратити мило за драго!.. С. Матавул. Билешке у'едног писца. Одлучио сам тог поподнева уочи нове године да се прославим jeднoгa дана и тако вратим свету мило за драго, за оне панталоне Koje нисам имао. М. Капор. Лашски снегови. <...> Ми ти нудимо две ствари, обе корисне по тебе: кредит, ко]и ти треба <...> и учешЬе у jeAHOM рента-билном послу. На страну што ти се пружа прилика да ДеспотовиЬу вратиш мило за драго. Б. Иосий. Покошено поле.
Син. Вратити шило за опьило.
2. Отблагодарить, вознаградить за что-н.
Доро, избавих ти живот, Доро, врати ми мило за драго, избави ти мени живот <...> А. Шеноа. Златарово злато.
Милом или силом И Силом или милом. Любым способом; неважно, хочет ли этого кто-н. или не хочет.
Дома!ш жупник, 4OBjeK чист и редан, кушао je силом или милом да се 5анкова соба бар сваке године о Ускрсу обвели. Бадава. А. Шеноа. Млади господин. Да ми жега, силом или милом, задржимо вечерас и сутра, да не иде. Б. Нуший. Пучина и обичан човек. MaKapuje одлучи да пошазье некога у Митровачку nehniiy не би ли оданде довео, милом или силом, нашега испос-ника и noKajHUKa Никанора. Д. Ненадий. Доротеу Tcne(|)OHHpajTe у Загреб генералу НеделжовиЬу да кнеза хитно врати у Београд. Милом или силом! С. Лукий. Слом 1941. Милом или силом, жито се од сезьака морало истерати. А пошто га они добрим нису хтели дати, Свети je било jacuo шта треба да чини.Д. Muxajnoeuh. Трейе пролейе Свете Петротуевийа.
Милост
Оставл>ати/оставити (препуштати/препустити) кога, шта на милост и немилост коме. Оставлять кого-н., что-н. без защиты перед кем-н., отдавать во власть кого-н.
При овом мучном и тешком повлачежу eojnnuH су пролазили кроз ceoja села, ос-тавлхууЬи у жима на милост и немилост непр^атежу и ceoje породице и CBojy имовину. С. Заковлевий. Под крстом. Жели нам [отац] cpehny Лазареву субогу, односно Врбицу <.. .> али je питаже xohy ли ja то дочекати jep су ме препустили овде на милост и немилост малим сел>ачким мангупчиЬима, да ме разносе од зе-за>ьа како се зором избуде, падок подноЬ не цркну уморни. С. Лукий. Слом 1941. СледеЬег тренутка они беху немилосрдно избачени из аутобуса KojH je на знак водича одмах крснуо, оставл^уби тако уваженог господина Нордберга са супругом на милост и немилост линцским аутобусима, cnynajiiHM аутомобилисти-ма, таксистима и осталим учесницима у cao6pahajy. Л. Петрий. Господин Бун-
— Мир —
117
дер. Избеглице успеше да се докопа]у заклона, оставл>а]уЬи ceoje Kylie на милост и немилост нападачима. М. Петровий. Самомучител,.
Нредавати се/предати се на милост и немилост кога. Безоговорочно, без всяких условии сдаваться {противнику)
Ср. русск. Сдаваться на милость кого-н.
<...> Приб]егли устаници, гладни и yonhe незбринути, клели су тако1)е Маша, ко]и се]еднако дружи са бароном Темелом и иде на то да их примера да се, од невол>е, предаду на милост и немилост Ьесаровцима. С. Матавул,. Бшъешкеjeduoe писца.
Мир
Из чиста мира. Неожиданно, без всякой причины.
Ср. русск. Ни с того ни с сего.
Толико je Bjepoeao [Тодор] држави — nehe вальда, из чиста мира окренути да y6Hja л>уде. Б. Tionuh. Пролом. Преко ноЬи ее омрзну и охладе ]едно према другом чов]ек и жена, из чиста мира no6njy се отац и сип, а старац се nocealja с бабом и обома им се огади кава. Б. Tionuh. Щечак прати 3Maja. Како je Вековиб из чиста мира одби]а излажегье Koje je тако желео? О. Давичо. Песма.
Оставл>ати/оставити на миру кога. Не трогать, не беспокоить кого-н.
Ср. русск. Оставлять в покое.
— Господин-Ъиро, — викну императивно поп-Спира — hep да сте ми оставили на миру! Не испира]те уста с н>ом! Н>у ми оставите на миру! С. Сремац. Поп Пира и поп Спира. Био je у праву што je мислио да ja то не разумем. Али ja га више ни-сам оставл>ао на миру — био сам врло радознао дечак. Н. TpajKoeuh. Гocnoha из велике собе. HocToje, ме^утим, извесне ствари Koje <...> Mojy иначе просечну радозналост не оставл>а]у на миру и стално ме нагоне на размишзьаше да ли се тако што могло десяти <...> Л. Петрий. Господин Вундер. <...> Остави ме на миру, перем кухишу, има] милости! М. Станковый. Последп,а кап.
Па мир и Бог! И все в порядке! Нет повода для разногласий.
Ср. русск. И дело с концом.
<...> Ja hy се см]естити на тавану, у штали или на с]енику, па мир и Бог! J. Козарац. Мртви капитали.
Син. Па мирна Босна! И мирна Бачка! И мирна Kpajuna!
Мирисати
Ни смрдети ни мирисати. См. Смрдети.
MupoljHja
Бити у свако] чорби мироОДа. Вмешиваться во все.
Ср. русск. Быть в каждой бочке затычкой.
Жена и мачка треба да остану код кубе, а не да буду у свако] чорби миро!)и]а. J. ТомиЬ. Назарени. То новинарско шушкало одувек му je несимпатично jep je у свако] београдско] чорби миро!)и]а. Д. Bocuh. Грешник.
Миш
Го (сиромашан) као црквсни миш. Очень, до крайности беден.
Ср. русск. Беден как церковная мышь (крыса).
118
— Млеко —
Отерабе нас у колхозе, останеш го као црквени миш, па идеш на казан. Д. Tiocuh. Далеко je супце. Она у своме живозу <...> je различите луде упознала, чак и ]едпог правог баруна, Taj je додуше имао плаву крв, али иначе je био жицар и прогуха, сиромашан као црквени миш... И. Дончевий. Миротворца.
Игра мачке и миша. См. Игра.
Као миш у расолу |живети|. Испытывая трудности, лишения, невзгоды, трудно, тяжело.
<...> У ходу запитах: — «Друже. како je?» Не гледа]уби ме, онако мрачан и ту-робан, одговори: «Као миш у расолу»... «Бибе боле, бибе боле»— рекох, тек да нешто кажем. С. Таков.ьевиЬ. Под крстом.
Окисао (мокар) као миш. Очень, насквозь мокрый, промокший.
Ср. русск. Мокрый до костей.
<...> Xaj/i онако у плитким ципелама, те по на]вебем плуску поред Савкине кубе. Окисао као миш, све се цеди вода с тега. М. Глиший. Злослутни 6poj.
,	Млеко
<Тече> Мед и млеко. См. Мед.
Млин
1 laBiijaTii (наврабати) воду на нечи]и млин (воденицу). См. Вода.
Мозак
Врана je мозак (памет) испила (попила) коме. См. Врана.
Солити мозак (памет) коме. См. Памет.
Мрав
Надр.ъати као жути <мрав>. См. Жути.
Плева и мрав чега. См. Плева.
Мрежа
Пасти у мрежу (мреже) коме, чгцу. Будучи неосторожным, доверчивым, оказаться обманутым.
Ср. русск. Попасть в сети, в ловушку кому-н.
Импулзиван и сиров <...> упустио се [дон Педро] у некакве безизгледне спеку-naiwje Koje су га докра]а уништиле. Неки су говорили да je пао у мреже jeAHoj групп спретних пробисви]ета Koja га je преварила и до гола оплачкала. В. Десница. Флор]ановий. Да je она на шеном Mjecry, вели, старац би веб морао у »ьену мрежу пасти. J. Иг!ьатовий. Потница.
Плести/сплестн мрежу против (око) кога, чега. Тайно осуществлять какие-н. действия против кого-н., чего-н.
Не BjepyjeM у оно што пеки npoiypajy: да je комесар из тога скровишта плео мрежу против устанка и храбрио реакци]у да истра]е <...> М. Лалий. Докле гора зазелени. Веб три неделе како je организовао и сплео читаву мрежу око Симиба. Б. Чиплий. На велико и на мало.
Мртав
Мртав хладан. Совершенно невозмутимый, равнодушный.
Када га je ужаснути Робинсон упитао зашто му je ишамарао госте, Норман je мртав-хладан одговорио, бришубе руку о салвету: «Хтео сам само да проверим основаност тог албионског осмеха уображене супериорности <...>
— Мува —
119
Д. Kajiajuh. Последки Европ/ьани. Рекао сам му <...> да ме оставлю мртвим хладним будуhи да je црнка а не плавуша. 3. MajdaK. Кужиш. стари moj.
Мува
Као мува без главе |ходати, тумарати|. Си. Глава.
Правити/направити (чинити/начинити) од муве медведа (ме!)еда). Придавать чему-н. незначительному большое значение, сильно преувеличивать значение чего-н.
Ср. русск. Делать из мухи слона.
Безбели, лаже и Цепелин као и сваки политичар, прави од муве мс!)еда, али пек je свака трейа истинита — опет je добро. Б. Tionuh. Не mysyj, бронзана стража. Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа <...> J. Игп>атовиб. Вечити младоже/ьа.
Син. Правити од комарца магарца; Чинити од муве (мухе) коша.
Пустити муву коме. Внушить кому-н. какую-н. мысль, убедить в чем-н.
Ср. русск. Вбить в голову.
II тако му наш Срета пусти муву па Г1ир-Ъор1)е никако не изби]а кметство из главе. С. Сремац. «Лимунаци}а» у селу.
Чинити/начинити (правити/направити) од муве (мухе) кон>а. Придавать чему-н. незначительному большое значение, сильно преувеличивать значение чего-н.
(. р. русск. Делать из мухи слона.
Л сто су сви отрцани, нагорушили се и брину се о ситним стварима: од мухе чине коша. В. Калеб. На каме/ьу.
Син. Правити од комарца магарца; Правити од муве медведа.
Упасти као мува у ка]мак. Оказаться в неловком, неудобном положении.
Ja сам им прекинуо говор и покварио расположеше. Ja им сметам. Упао сам као мува у ка)мак. В. Петровой. Бучьа.
<К'а]мак— жирный верхний слой, образующийся на поверхности охлажденного кипяченого молока, который собирается и употребляется как особый молочный продукт>
Муж
I pajaTH колико мачки муж. См. Мачка.
Мука
Бити (бивати)/наБи се на муци (на сто мука). Быть, оказаться в очень трудном, опасном положении.
Кад би у njecMH дошло до «густота» и кад би се наш jynaK нашао на муци, Мадиган се забринуто окретао д)еду. Б. Tionuh. Щечак прати 3.\iaja. Он je и сам бивао на муци. П. Todopoeuh. Смрт Kapafyopfyeea. Од тог дана капетан je сваког jyrpa био на сто мука да оци)ени je ли ниже од минус пет или nuje: термометра нисмо имали. В. Десница. Божийна прича.
Син. Стати на танак лед.
Haneoje
Надво]е-натро]е. Наскоро, наспех.
Вечерао je брзо, надво)е-натро)е, и не зна)уБи шта jeдe. И. Audpuh. На Дрини hynpuja. Он сам [J. Добровски] <...> unje писао четким )езиком што je
120
— Наду гач ко —
сматрао да nuje довольно изранен за кжижевни je3HK и што ни]е одобравао л се ствара надво]е-натро]е. А. Белиб. Око нашег кн>ижевног ]езика.
Син. На брзу руку. Наврат-нанос.
Наду гач ко
Надугачко (надуто) и нашироко//нашироко и надугачко |говорити об]аппьавати|. Очень подробно,многословно.
Председник ее узе об]аш!ьавати с жим надугачко и нашироко. Р. Домановиб Cmpaduja. Описивао joj je надугачко и нашироко све около, a на]више ceoj) живу и колибицу под грмом. С. Пауновиб. Пуста зем/ъа. Он о овоме ни]< нашироко и надугачко расправжао. А. Белиб. Вук и Даничиб. <...> Чуде С» што им нема никога. Huje дошла ни Агла]ица <...>, ни богата баба Хрисант! да их пьави npunajyhii им надугачко и нашироко о ceojoj парници, о суду i адвокату. С. Сремац. Зона Замфирова. Од прве плаЬе посла [Или]а] cuojnjc\ ]адницима стотину динара и попрати ту пошижку писмом у коме надуго i нашироко распредаше о велико] epehn и yenjexy што га у животу постиж <...> И. Дончевиб. Миротворци. И тако je господина Наталка Димш ри]еви!1ева остала да живи измену две жубави. One ceoje, пикала изречене. I оне 1ьегове, надугачко и нашироко исказиване у сваком писму Koje joj j Анастас Бранила доносио да прегледа. да га посавету)е у KojeM би правд могао дал>е <...> Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребнеруке».
Налич]е
Имати лице н налич]е. См. Лице.
Наручен
Долазити/доби као наручен. Появляться очень своевременно, когда особенш ощущается необходимость в этом.
Ср. русск. Как по заказу.
Другим посланицима [je] долазио као наручен. В. Цар Емин. Старцы. Баш стев| сво]ом опаском дошли као наручени да одговорите на питажс из квиза KOjns уби]амо досаду <...> Д. Kanaju6. Последти Европлани.
Начисто
Бити начисто (начисту) с чим или с придам. предл. Ясно осознавать что-н. иметь ясное представление о чем-н.
Био je потпуно начисто с тим у шта улази. В. Петровиб. Препелица у руци. Нис) били начисто ко lie плаЬати за жега и у ко]и разред he га сместити у Швар перовом заводу. В. Петровиб. Бута. <...> Зар у овом времену, nuje бил( опасно бити начисто са собом? М. Ъурбевиб. Дозивате химера. Ми нисм< били начисту да imje ко од нас украо и, рецимо, прогутао та два слом Б. Нуишб. Ауто б награфи/а. Стилистичар мора бити начисту с нам]срама ау торовим. М. Франгеш. Стилисмичке cmyduje.
Нашироко
Нашироко н надугачко. См. Надугачко.
Небо
Бити на (у) ссдмо.м (деветом, десето.м) небу. Быть, чувствовать себя очеш счастливым.
— Невеста —
121
(./?. русск. Быть на седьмом небе.
<...> П poll и Ьемо, — рече весео Гецко, Kojn je био на десетом небу од радости. С. Ранковиб. Сеоска учительница. Oeaj се учтиво поклони, а Тодор на деве-том небу. Р. Домановиб. Cmpaduja. Глиста je нвао, у седмом небу. 3. MajdaK. Кужиш, стари moj. <...> Рукопис право из ауторових руку, такореби, иде у 1нтампарску машину. Нема се шта оклевати и дангубити. Чиста револушца. Директор je на седмом небу, тим више што су уз техничког уредника отпуш-тени join и уредник и лектор. Као технолошки вишак. 3. Живковиб. Кшига.
Из ведра неба |до11и|. Совершенно неожиданно.
Ср. русск. Как с неба свалиться.
Сад je имао шта jecni, имао je новаца. Како му je то дошло онако из ведра неба, баш у najropH час? Да, да, жена je мислила да je профк. А. Шеноа. Прос/акЛука.
Син. Као гром из ведра неба.
Падати/пасти с неба.
I. Освобождаться от иллюзии, понимать реальное положение.
Ср. русск. Упасть с неба на землю.
Оба \ioja млада друга падоше с неба yajepHBiuH се да има Срба Kojn симпатишу Тур-цима: jacaM их умиривао како сам знао. С. Матаву/ь. BicbeuiKcjednoe писца.
2. коме. Доставаться легко, без труда кому-н.
<....> Сви мисле да je то Маки]у пало с неба — настави он. — Где су били да виде кад je Маки копао каналнзашуу у Бечу? Jecy ли икад питали шта je Маки jeo у Фра] бургу <...>? М. Капор. Ивана.
Скидати свеце с неба. См. Светац.
С (из) неба па у ребра. Совершенно неожиданно, неизвестно почему.
Ср. русск. Ни с того ни с сего.
Стварно, а колико ваша ординашуа има квадратних метара, докторе? — бубнух с неба па у ребра. М. Капор. Белешке jedne Ане. Без увода, с неба па у ребра, рекао сам му да je дошао одлучни час. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj. Изне-нади ме. насми]а ме тим питан>ем с неба на у ребра. М. Лалиб. Докле гора зазелени. Умела je [бака] и одлучно да говори, изнена!)у)у11е, штоно веле «с неба па у ребра». И сад тако, о/уедном рече: — Седите ближе! Ja волим такве жене као што сте ви! Н. Трщковиб. Господа из велике собе. О/цедном, без икаква видл>ива разлога, све гледа]уЬи у ceoj грозд, Капара he онако из неба па у ребра: — Морао сам je жега убити! J. Хорват. Мачак nod шлемом.
Уздизати у небеса кога. Непомерно расхваливать, восхвалять.
Ср. русск. Превозносить до небес.
Ilajeeha ми je мука, ма]ко, кад се на!)у уздигнути л>уди ко]и сами себе уздижу у небеса, a ja знам где су се све спуштали <...> М. Станковиб. Писмо о среби и звездама.
Син. Ковати у звезде.
Невеста
Дати бабу за невесту. См. Баба.
Невешт
Чинити се/учиннтн се (правити сс/направити се) невешт. Держаться незаинтересованно, равнодушно', делать вид, что ничего не видишь, не слышишь, не знаешь.
122
— Нево. ьа —
Иво. Kojn се сручио с крова. ]едва дише. Из noraje намигу)е Joxany, али он нс види, или се прави невешт. Б. Jeemuk. Табашница. Посли]е оне тихе афере с нотама, Koje je rija Maja посудила г!)и ЛорковиИ, а ова joj тек половицу вра-тила. да се nocnuje направи и Hesjeiura <...> н>их дв^е се уопште нису сас-та)але. С. Колар. Или jecMo или нисмо. Ибрага je могао да потражи начина како да ca6nje рогове своме кмету, али je уви1)ао да je бол>е правити се невешт <...> и стршъиво je сносно ситне Нуди свога кмета <...> И. Андрик. Прича о кмету Симану. Шумари су добро знали чиме се то баве Вргел>чани, али су за Jty6aB руна вуне и кога jaribera жмирили на оба ока и правили се neBjeiuTH, jep им ионако ништа не би помогло. Б. Tionuh. Пролом.
Син. Правити се Енглез.
Невол>а
Давати/дати во.ъу за невол>у. См. Вол>а.
Недра
Горгги зми]у у недрима. См. Зми]а.
УвуИи се у недра коме. Приобрести доверие, добиться расположения кого-л.
Ср. русск. Влезть в душу.
<...> Они [главари Црногорског националист покрета] су CBoje комунисте одби-ли од цвете, изагнали их у планине <...>, па су се тиме Тал^анима увукли у (ведра, ако не 1)е друго. М. Jlcuiuh. Докле гора зазелени.
Нсдраг
Потуцати сс (преби|ати се) од немила до недрага. См. Немио.
Немилост
Остав.ъати/оставити (препуштати/препустити) кога, шта на милост и немилост коме. См. Милост.
Немио
Потуцати се (преби)ати се) од немила до недрага. Мыкаться, безуспешно пытаясь справиться с нуждой, невзгодами.
Да Бог да се и ти под TBojy седу косу npe6njo од немила до недрага, те просио и крова и крува. J. Веселиновик. Слике из сеоског живота. Да не би Фурлана што je ставио Млетке у KO3jn рог, плати Кан>ош тридесет на сто и nulie, или би залуду по Млецима удара до Ускрса од немила до недрага. да се она фу-кара с !ьим руга. С. М. Лубиша. Кан>ош Мацедоновик. Ни паре нисам саб-рао. а потуцао сам се ове две године од немила до недрага. те jeflea што сам себе исхранио. Б. Нушик. Храм светог Луке у Ровцима. Ja не могу гледати да се пород мога брата и сустрадалника од немила до недрага потуца. И ja мислим да nehy према вама грешити ако их к себи примим. 75. JaKiuuh. Успоме-не. Их! Тешко ти je сад ономе Kojn нема нигд)е никога свога, него се, jajuaii, по овакву времену потуца од немила до недрага! В. Десница. Око.
Неповрат
Падати у неповрат. Пропадать, исчезать навсегда.
Пальа je пут великог уздизаша, на коме се руше и naflajy многи у неповрат. Н. Шаулиб. Мисли.
— Нерв —
123
Нерв
Иhn на нерве (живце) коме. См. Живац.
Низбрдо
Кретати/кренути низбрдо. Развиваться в неблагоприятном направлении.
Ср. русск. Идти, катиться под гору.
Флор)ановийи су могли разабрати да су му послови кренули низбрдо <...> В. Десница. Флор]ановий.
Нит
Внсити о <)едно]> нити. Находиться под угрозой.
Ср. русск. Висеть на ниточке, висеть на волоске.
Све, ама све завися од таквих тричавих околности, од незнатних ломака наше психе <...> Читава стварност виси о )едно) нити! Наш удес, сам наш живот, леже у руци произволшога, у власти луде случа) пости. В. Десница. Бунаревац.
Син. Висити о (на) длани.
Новац
Вели новин за црне дане. О том, что может служить утешением, опорой в жизненных трудностях, в беде, несчастье.
Успомене, то су бели новци за црне дане. Како he некад, много дошпуе, изгле-дати ово море у Mojoj успомени! J. Дучий. Писмо са Зонског мора.
Нога
Бацати клипове (клипке) под ноге. См. Клип.
Бацити образ под ноге. См. Образ.
Би । и на дибро) нози и ким. Быть в хороших, добрых, дружеских отношениях с кем-н.
Ср. русск. Быть на короткой ноге с кем-л.
Лли, мала су нам и предмет и професор били симпатични, мада сам инстинктивно ocehao извесну гра!)анску обавезу према овом предмету, ипак нисам никако ус-пео подесити да будем на добро) нози са н>ом. Б. Нуший. Аутобиографгуа.
Бити (ста)ати) на крхким ногама. Быть ненадежным, слабым.
11>ена и Мишина веза била je на сувише крхким ногама према то дво)е умрлих: Toj прво) жени и том првом мужу! М. Тзурйевий. Дозива!ье химера.
Бити (живети) на ратно] нози.
I. с ким. Быть в неприязненных отношениях, в ссоре с кем-н.
( 'р. русск. Быть не в ладах с кем-н.
Валпургаje)еднако трп|ела од тога што су СтипанчиЬ и Jlyunja жив)ели непре-стано на ратно) нози. В. Новак. Посл>едн>и Спптанчийи.
2. с чим. Не быть в состоянии одолеть что-н., справиться с чем-н.
( Р- русск. Быть не в ладах с чем-н.
...> Знао je латински бо/ье од целог разреда, а у дружини «Нади» водио je прву реч <...> Само je са математиком био на ратно) нози. В. Ча]кановий. Из мога школова/ьа.
Би ги сигуран на ногама. Быть самостоятельным, независимым,уверенным в своих силах.
('р. русск. Твердо (прочно) стоять на ногах.
124
— Нога —
Како су ови л>уди ов/це сигурни на ногама: у чему je шихова сталност на нуту? A ja, ево, искрцао сам се из себе као из предобро познате ла()е, па се следам I игри, у филму, и немам реда: проматрач самбез пута. В. Калеб. На камену.
Губити тло под ногама. См. Тло.
Дати ногу кому. Отказаться иметь дело с кем-н.
Huje послушао Mapujany кад му je рекла да са Johom ништа не везу]е, да му j она дала ногу. Д. Ненадиб. Ураган.
Долазитн/доЬи на ноге коме. Приходить лично к кому-н., показывая зтш уважение, признание.
<...> Глас о iteroBoj [бравара] вештини шири о се и по граду и околини па су м муштери]е долазиле па ноге. В. Петровиб. Себа/ьа и машта/ьа. ЧекаЛ [Момир] да му поносни Га]иб до!)с на ноге. М. Катании. Трокошу/ъник.
Дочекатн се на <обе> ноге. Искусно выйти из тяжелого положения.
Ухватите се. Зеданак она махну н>им, као треком, али се он хитро дочека на но ге. — Махни ти сад! — вичу му (ьегови. С. Матавул». Како се Латит оженило. Нек пропала ко друкчгуе не уми]е, а он he вазда наби начин да с дочека на o6je ноге. М. Лалиб. Докле гора зазелени. <...> То што он nuje би у сташу да joj буде суди]а, то jy je охрабрило и на]едном се дочекала на ног и постала свирепа (самим ти.м што je успела да се cualje, да се прибсре <.,.. М. Ъурбевиб. Дозива!ье химера.
Живети на велико] нози. Жить богато, не стесняясь в средствах.
Ср. русск. Жить на широкую ногу.
У главно] улици ниче тако потпуно страно тело хотелског здаша чудноватих of лика као да je залутало из неког другог, cpehnujer филма, у коме се живи и велико] нози. М. Капор. Лсиьски снегови.
Критн као змн]а ноге. См. 3.Miija.
На равно] нози (на равну ногу) с ким. Как равный с равным (быть, держапп ся, разговаривать).
Ср. русск. На равной ноге.
Сад Немо на равно] нози, милен и друже, nuje ово више четрдесст прва, кад си ти, ка командир, могао да се подругнеш д]ево]чурку са Обгыуа. Б. Tionuh. Осма офси зива. Зсдан пакосии колега, Kojn nuje могао да гледа како разговарам са дирекп ром на равно] нози, дунуо je у микрофон: — Има реч друг Тюка, Kojn je вечерас велико] форми. М. Станковиб. Велики подвиг. <...> СедеЬи у тами кинотеке ра говарао сам на равно] нози са на]веЬим светским режисерима <...> М. Капо^ Фолиранти. Спочетка су га слушали са страхопоштова1ьем, али су убрзо ночей да с жим дискутира]у на равно] нози <...> В. Десница. Конац дана. У неким npi годама шушкала je нов]ерл.иво с теткама, и по лицима сам им видно да с на говоре као с одраслом, на равну ногу. В. Десница. Спирити.
Ногу пред ногу' |иЬи, корачатн]. Медленно, еле-еле передвигаясь.
Ср. русск. Нога за ногу.
Дугачка поворка плавих униформи отегла се поред морске обале <...> За 1ьи* кретосмо и ми полако. заста]емо, опет ногу пред ногу. С. }аков.ъевиб. Пс крстом. А Силвестар, све ногу пред ногу као покисао узмиче низбрдо, н боже и он зани]ет погледом за нечим далеким. М. Бо.жиб. Курлани. Види nohac, попово, и погурене очеве породица, занатли]е и ситне трговце, ка»
— Нога —
125
се, ногу пред ногу, гледа^уЬи преда се, пену из чаршгуе на БабиЬа башту, Бистрик, Коваче <...> М. Капор. Хроника изгубл>еног града. Зелена je с про-зора гледала како стара дама, ногу пред ногу, пажзъиво одмиче janyapcKOM, зацакленом ПалмотиЬевом, како се несигурно провлачи измену попречених аутомобила <...> Г. Петровий. Ситничарница «.Код срейнеруке». Ногу пред ноту, с торбом у руци пород Ттамила лагапо промаче неки железничар. Не-спаватьем измученог гаравог лица, очигледно. враЬао се са дугог путовака <...>Д. Михаиловий. Ухвати звезду падалицу.
Од малих ногу. С раннего детства, смолоду.
Ср. русск. С малых лет. С младых ногтей.
<...> Ево сам увребала час да вас на1)ем на саму, пак да ми по истини рекнете, што je с тьим. Ви то морате знати <...> Од малих сте му ногу пртуатсл. и брат. А. Шеноа. Владимир. Сиротоватье joui од малих ноту на лицу му je оставило сталну напету забринутост. Б. Tionuh. Делще на Buxahy. Од малих ноту он je био саживзьен са оним што се ра!)ало, пупттло, шуетало, 1)итсъало, кретало се <...> Б. Tionuh. Осма офанзива. Та огромна сподоба би на миг господара <...> скочила у провалгуу с iiajenuie тачке па кули, не из л>убави, привржености и оданости, него због тога што je на то навикнут од малих ногу. Д. Ненадий. До-pomej. Од малих ногу сви су очекивали да постигнем нешто изузетно, a ja сам се понашао као да je то ве1т готова ствар. М. Капор. Ада.
Обити ноге. Очень устать от поисков чего-н., беготни.
Ср. русск. Сбиться с ног.
I'liiip-Моша] je могао пяти баш и колико xohe кафа, али то онда из нарочитог jeAHor филиана (Kojn je Наум купио само за ть, и просто обтто ноге по дуЬанима док raje нашао). С. Сремац. Бир Моша Абеншаам.
Очистити ногу откуд. Оставить, покинуть что-н.,уйти, бежать откуда-н.
UpHcnje угодно доба да Турчин очисти ногу с one стране Средгьега и Црнога Мора и да nolje послтуе толико зуге и невозье откуд je у зао час по нас и до-шао! С. М. ГЬубиша. Горде, или како Црногорка зъуби.
Падати/пасти (спасти) с ногу. Не имея возможности отдохнуть, приходить в полное изнеможение.
('/>. русск. Валиться (падать) с ног.
Зато je од ово неколико дана грдан посао у куГш Ивка jopranunje. Сви су спали с ноту cnpe.MajyhH, a Hajenuie Ивкова домаЬица Кева <...> С. Сремац. Ивкова слава. Нестало ми nohac мркова <...> Ево, од jyrpocKe га jeAnaKO тражттм; обиграо сам сву Меоницу; трчао сам чак и у Паштриб, веб с ногу спадох, па нема, господине, баш га нигде нема... М. Глишиб. Распис. Паде с ногу сирота жена npTinpeMajyhii то вече... Али ако, вреди! //. TpajKoeuh. Господа из велике собе. То he у мом родном граду бити обележсно великом изложбом за Kojy ових дана падам с ноту од посла. Илустрована политика, 28. VI11.1996.
Подмстати/подметнути ногу коме. Исподтишка вредить, строить каверзы.
(/’ русск. Подставлять ногу, ставить подножку кому-н.
hi.iiii, ме!)у нама речено, навалили су многи просиоци, па... у таким приликама xohe зьуди да праве сплетке, xohe je/ian другом да подметну ногу. М. Глишиб. Подвала. Тривун je ипак najenine подозрегьа имао према овоме сном некадаштьем колеги и ejenwro je сумтьао да му он код штаба подмеЬе
126
— Нога —
ногу и гура га у заденак. Б. Tionuh. Пролом. Они мисле да je и Moj карайте мали — зат: што никоме не подмейем ногу, мада се од мале ноге бо.ъе па/ не него од велике <...> М. Станковиб. Мали великан. Уплашени mojum н< глим успехом, из]сдани л>убомором, дечаци листом CTajy на 1ул»уину стран} почи!ьу да ми подмейу ноге, да ме fleiiyimupajy. Д. Кит. Баиипа, пепео.
Поставзьати се на раину ногу с ким. Приравнивать себя к кому-н.
Ср. русск. Становиться на одну доску с кем-н.
Oeaj oB.ije пружао je отпор и поставшао се на равну ногу с н>им. Б. Tionuh. Глув барут.
С ногу (радити) што.
1. Быстро, проворно, споро.
Старац Пико говорио je и цртао, и договарао са помойником, и издавао наредб< и уметао доскочице и по шал и не, све с noiy, све с добром вол>оь С. Матаву/ъ. Би.ъешке jednoe писца.
2. Наскоро, стоя.
Ср. русск. Ни ногах.
Сви сс латите чаше и напише у здрашъе Ъукино <...>. Опет нуди Давид «по jeднy ногу за срейпа нуга». М. Глишиб. Глава шабера. Попили су по paKnjy с ногу, п се запугпше на друм, где су их чекала патролна кола. М. Капор. Ивана.
Стати на властнте (ceoje, сопствснс) ноге.
1. Сделаться самостоятельным, приобрести независимое положение.
Ср. русск. Стать на ноги.
<...> Huje могао [Матковий] а да не прртрпе помислив да йе ташта и oonjecH Нела за Kojn дан морати стати на властнте ноге, да йе морати npuje или ка< unje научити што je брига и свагдаши живот. J. Козарац. Мртви капитал! <...> Ill го више ми производимо — jep нам више треба за upo/iajy— цен маше, и кад погледаш, ми све у месту, никако да станемо па caoje ноге, п> како да се отмемо — све што радимо, за другог радимо. Б. Tiocuh. Покошен по.ье. Чад, заправо, никад niijc ни стао па сопствене ноге. Нису му то дозв< лили снажни страна yrauaja. Борба, 23.X. 1980. Одрастао je, стао на ceoje ш re, 3apal)yje кол и ко-тол и ко, има ceoj пут и праван. Huje он више мали да raj штитим и пазим. Д. Ненадиб. Ураган.
2. Поправить, укрепить свое материальное положение.
Ср. русск. Стать на ноги.
Гвоздей je почео готово ни од чега и убрзо стао на ноге. Добро уходаним, стари каналима обновив je извоз свежих и сувих ш.ъмва и пекмеза, додавши им ракц препечепицу Kojy jc извозио у Европу преко Немана <...> М. Капор. Ивана.
Туйи/потуйи до ногу (до ноге) кога. Наносить полное поражение, разбивай наголову.
Видите, господине сучс, — окрену се порезниковица према судеду — ви сте до но| потучени. Ви судте да су баси за пол гласа превисоко Девали, а тенори за чи г. ву позу прописке <...> Сад сте чули компетенгап суд. А. Шеноа. Мзади гоаи дин. На овим положа)има jyoKna BojcKa je сачекивала северпу и обично je до но) тукла. С. Таковгъевиб. Под крстом. Спрема се прослава двадесетогодиш1ЬН1 чувене битке у Kojoj je до ногу подучена читава jeднa непр1уател»ска дивизн| Б. Tionuh. Батта с.ъезове ooje. Трибали су били потучени до ногу, а н.ихов кра Сирма ухвайен и послат као роб у Пелу. В. Bajini. Друид из Синдидуна.
— Ноле —
127
Узимати/узети пут под ноге. См. Пут.
У кинул и с ногу' кога. Довести до смерти.
Ср. русск. Свалить с йог.
<...> Остао je негде на неком етапном положа]у где je <...> умро од опште из-нурености и дизентери]е, и покопан у земл>и црници и негашеном крему. за]едно са неколико десетина пегих таквих безимених аскера Koje je иста болеет укинула с ногу. И. Андрий. Осатичани.
У стати на леву ногу*. Быть в мрачном настроении, раздраженном состоянии.
(-р. русск. Встать с левой ноги.
Устао Капараjyrpoc на лгуеву ногу, вазьда he шуели дан бити овако горопадап. Зато je бол>е шупустн. J. Хорват. Мачак под исъемом. Jyrpoc je био нервозам као лептир, Jyna je устала на леву ногу, сиктала je читаво jyrpo. ни кафу му nuje скувала. Д. Ненадий. Ураган.
Нож
Забн]атн/забити нож у ле1)а коме. Неожиданно, предательски выступать против кого-н., поставив его этим в тяжелое, опасное положение.
( 'р. русск. Всадить нож в спину кого-н.
Чекао je да малакше: да се испуни сумжама и неверицом, да сама себе победи, да се опусти, да заборави где je, и у таквом тренутку он [иследник] he да joj заб«уе нож у ле!)а! М. Ъур!)евий. Дозивазье химера. Две године вас je Taj грчки народ држао као ceoje ро1)ене. а сада? Ко му заб«уа нож у лс!)а? С. Лукий. Слом 1941.
Као на нож (дочекнвати/дочекати кога, шта|. Крайне враждебно, с большой неприязнью (встречать кого-н., что-н.)
Ср. русск. В штыки (принимать, встречать].
Пред ударни батал.он испадали су из шума изгубзьсни и престрашени ojeiyimn из побу!ьених чета. Тигар их je дочекивао као на нож. Б. Вопий. Глуви ба-рут. <...> Матица [Хрватска] je припремила и издала Декларанту о назову и lloлoжajy хрватскога кншжевног je3HKa <...> Нако je Декларанта с политике стране дочекана на нож, ипак се стагье поелгуе н.е знатно про-м«уенило. С. Бабий. Хрватски jyuep и данас.
Ни крв и нож |борити ее]. См. Крв.
Hoje
Кио nojc у jaje (гледати, пил>нтн у кога]. Преданно, с любовью и почтением.
Чудно je живео [отац] с MojoM ма]ком <...> Увек хладам. осор.ъив. гори од iyl)Hiia. па то ти je. А она. сирота добра, брате, као светац. па иил>и у «ьега као noje у jaje. Л. Лазаревой. Преи пут с оцем на jympeioo.
Но кат
Догорело je до поката (ноктгуу) коме. Невозможно больше терпеть, выносить какое-л. положение.
Пс зна се право да ли je кразьева срдитост у први мах принукала варошку господу <...> да поправе зидове и торн>е <...> Али напокон им je догор]ело до поката. спопаде их страх од Гупчеве во]ске. па се тесало, зидало. крпало на све руке <...> А. Шеноа. Златарово злато. Хрвати добише бана. Надво]вода
128
— Hoc —
Ернест тсшко се био одлучио да поврати крал>евини ову част <...> Ну како гол je шталишима било догор]ело до поката од тешке турске силе, нису они заборавили ceojera старога права. А. Шеноа. Златарово злато. Али ja ко велим: и теби je. Зунуз-ага, догорело до поката. Исташило се, шта Ьеш: давно je прошо ваш вакат. Па ко мислим не би било згорег да ти се iipujarejb на1)е на невр.ъи. B.Jeemuh. Табашница. <...> Игумана посети шеф полицае из Со-луна, Kojn je командовао гашешем [пожара], и запита га што не изнесе чудотворцу икону пре но што му изгинуше толики л>уди? «Е, Moj господине», — прича сс да je тада рекао игуман, Тро]еручица се не износи без najeehe не-вол>е, када Србима догори до поката <...> М. Капор. Хроника изгубзъеное града. Тек кад нам догори до noKTujy, схватимо да су наши битни и основпи интересы — српски интересы — чи]и саставни и битан лео je српски ]език — шегово чуваше и поштоваше. П. Николиб. Руже/ье српског]езика.
Доби у HC4iije нокте. Попасть в зависимость, во власть кого-н. Ср. русск. Попасть в руки (когти) кого-н., к кому-н.
Требало je заништити богатог сел>ака да до!)е у Лукине нокте, да узме од Луке новаца, и кад би га Лука имао на узици, хтио га npocjaK квачити да му да кЬер за жену. А. Шеноа. npocjaK Лука.
Син. Пасти шака коме. Пасти у шапе коме.
<Ни> црно (црке) под ноктом // Ни шта jc црна под ноктом. Совершенно ничего. Лука nehe ни души рейн црно под ноктом. А. Шеноа. Процак Лука. Je л* мо-ryhc — наруга сс Микица — варошка господа да ти о томе нису ништа рскч ла? — Пи црне под ноктом. А. Шеноа. ПроцакЛука. <...> Поставим од ро» дитсл>а Kojn ми нису оставили ни шта jc црна под ноктом! А. Цесарец. ЗлмиМ ни младиб и /ьегове жртве.
Пи кол и ко je црно испод нокга. Нисколько, ничуть, ни в малой степени. Ср. русск. Ни на волос. Ни на грош.
Ja више себи не BjepyjeM ни колико je црно испод нокта. Б. Tionuh. Д/'ечак притй зма]а.
Hoc	I
ВуЬи/повуПи за нос кога. Обманывать, обещая что-н. и не выполняя оОфп щанного.
Ср. русск. Водить за нос.
А он [ШЬепан] je будала и изгубл>еник, пак се пушта за нос вуИи од дви]е — 1М махинске дели]е. С. М. Л>убиша. ШЬепан Мази. Ана je уви]ек била naMciilfl <...> Она je очигледно усташу вукла за нос искориштава]уйи га за свои IMM слове <...> И. Дончевиб. Безимени. Мислио сам повуЬи за нос само Марш» а повукао сам, како видим, и вас! А. Цесарец. Царева краъевина. Беркс Ч разгоропа!)ен je кад му агенты до!)у празних шака <...> Не Bepyje им, сумм» да нису у вези с овим трговчиКем ко]и власт вуче за нос <...> Б. Jeemuh Гм баитица. <...> Уместо пока]нице, он je затиче исту као и увек, пеоштсЫш мада зна да je шему jacuo да je она бестидна и дволична и да га je годишмИI вукла за нос (мислиБе он). М T>ypfyeeuh. Дозива/ье химера.
Син. Byhii за шутку кога.
Забадати (турати) нос у шта. Вмешиваться (не в свое дело).
Ср. русск. Совать свой нос во что-н.
— И ос —
129
1устили бисмо човека да ради. Не бисмо сваки час забадали нос у шегов посао. Д. Ненадик. Доротер Могла ми je реЬи како Huje Moje да турам нос свуда и да се све то мене не тиче. Д. Ненадик. Дороте/. А и вама je, момче, боле да гледатс ceoj посао и да не эабадатс пос у ту!)и обор. И досад je Врановина могла без вас. Б. Tionuh. Гпуви барут. Та чудна жена што воли да забада нос у сванке навике вероватно спава после ручка. М. Миланков. Незнанка. Taj гура нос у све!.. Ено га на прозору >ьегове радье!... Н. TpajKoeuh. Госпока из велике собе. Он he ми знати. Он he мени бити неканичар. Коме he он солити памет! <...> Join би могао ja тебе штогод научити. Ajдe, aj/ie, не забада] нос у ту!)у кашу. Б. Калеб. Тридесет кота.
ин. Плести прсте у шта.
(ннадити и два ока преко носа. См. Око.
Лзлазити/изаЬи (изби|ати/нзбити) на нос коме.
I.	Очень надоедать кому-н.,раздражать кого-н.
'р. русск. Становиться поперек горла кому-н.
. .> Мада hy тамо [у Бечу] седети колико ми je вол>а на државном трошку, опет hy се онога сата кад будем с послом готов вратити, jep je и мени веГ1 све изашло на нос: и бан>а, и прова1)ан>с, и Беч. Л. Лазаревик. Писмо жени 27. VII. 1884.
L Плохо кончаться для кого-н., дорого стоить кому-н.
Ср. русск. Выходить боком.
Нико нс зна шта се чека, а свако зна да nnje за добро и да he нам onaj CNiujex inahn на нос. М. Лалик. Докле гора зазелени. Е, вала he им [селацима] Баук inahn на нос, кад им плане читав ooaj заселак иза Костине механе, — лутито промрси Раде затежуЬи блузу. Б. Tionuh. Majop Баук. Али такво му веселее сутралан изб^а на нос. И. Великановик. Срц/емске приче. Знаш... сигурно су га известили ла je она женска дошла код нас. Он nehe ла нам отворено замера. али то треба на нос да нам изи!)е. Али баш ме брига... С. JaKoaueeuh. Под крстом. Све су ово смрдливи домаЬи H3AajiiHun kojh раде за Немце. Крвав хлеб jeдy, али he им пресести. Кад-тад, на нос he им изи1ш <...> Д. Ковачевик. Била jednoM jedna земл>а.
Illiн/iioliii уз нос коме. Сердить,раздражать кого-н.
hip oiiaj обешешак unje нравно све one блесаве слике по зидовима цркве само зато што je то ишло уз нос чистунпима? Д. Ненадик. Доротеу Muhe узе jc/uiy [бону] и изврну je. тобоже да исшуеди евентуалне каплице воле, а ус-тпари да види шуе ли на дну означена Mjepa <...> Та геста Jypnun видно по!)е уз нос. В. Десница. Бог све види.
11иби]ати на нос коме шта. Постоянно упрекать, укорять кого-н. в чем-н.
I /| русск. Тыкать в нос кому-н. что-н., чем-н.
• II tn знаш да сам те научно сейм важним стварима у животу... JccaM ли или нисам? Где би, бре, била данас да ме неким cnynajeM писи упознала? — Добро, де! — рекла сам. — He.Moj сад то да ми naGnjaui на нос... М. Капор. X’ej, нисам ти то причала.
' Ifli’cii । и нос. Прийти в уныние, в отчаяние.
I р русск. Повесить нос.
IIhiii je Владимир o6jecno нос. Хода по би]елом дану као куесеч>ьак и мрмла hoiciina преда се. Huje Beh онакав какав je био. И. Шеноа. Владимир. Павле иде
’ ||(| I рофимкина
130
— Hoh —
за миом па се снуждио, обесио нос ко и ja. Зна човек како ми je. сипа у pal шалем. Д. Поповиб. Кзьига о Милутину. Шга je, Bojane, ови inojn опет об]есили посеве? — ирену га Тигар. Б. Tionuh. Глуви барут. Та iinjecy ти украли горбу, пн да зато o6jecnui нос. А и да jecy, зар ти ври]еди туговати? Б. Tionuh. Глуви барут. Обесити о нос коме кога. шта. Упрекнуть кого-н., что он не обладает достоинствами, качествами другого.
Ср. русск. Поставить в укор кому-н. что-н. (кого-н.)
<...> Лутит па гупавост свога порода, сравнио свога сипа с ма]мупом: управо nuje га сравнио пего му обесио о нос MajMyna и овога интелигенци]у и рекао му да je нижи чак и од MajMyna. С. Сремац. Величанствена шетзьа мадам Помпадуре.
Падати/пасти па нос. Сильно уставать, изматываться от хлопот, суеты. Ср. русск. Сбиваться/сбиться с ног.
У roj нози je погледом упила садржииу писма, пркосно извила усну и приметила да <дадни Дуле пада на нос од силних обавеза». М. Станковиб. Искуизезьв. Жена je пала на нос док je измислила и распоредила 6ojc [у стану], сад се сви познаници диве не мо]им издаиима, веЬ шеном смислу и укусу. М. Станковиб. Летте вече.
Показивати/показати дуги нос коме. Дразнить кого-н., приставив к своему носу руку с растопыренными пальцами.
Ср. русск. Показывать/показать нос кому-н.
<-...> Шга се то н>ега yonhe тиче? Савршено ништа. Он he, пека му се само про-XTnje. и то одмах сада, зазвиждати из свега гласа, и насмгуат he се, и показа!и овом шна]деру забринутом дуги нос. Рат? Врло важно. И. Дончевиб. Миротворци. Баболчани ве1) одмичу низ Улицу у сми]ешноме фгуакеру, a Saha им показу)е дуги нос и грб Kojn je прославио крала Твртка. И. Кушан. Наивци.
Трлати/натрл>ати нос коме. Укорять, ругать кого-н., говорить неприятные вещи кому-н.
Не пада ми ни на Kpaj намети да трлам нос je/uiOM за нас тако драгоценом чове-ку какав je Доротс], само зато што около Konajy смутше и гаднс гласное kojo потичу од покварешака и протува. Д. Ненадиб. Дороте]. Натрлала Myje нос” он je мислио да зна шта je л.убав и да сме о iboj да говори! Бедник! Taj Kojn сигурно туче жену и нс пропушта све случа]нс прилике: како jy je само по-гледао! Он зна шта]ето! Ъавола! М. Ъур/jeeuh. Дозивазье химера.
Ной	1
Дан и noh. См. /Зан.
ЬЬушка
Byhii за н»ушку кога. Сниж. Обманывать, обещая что-н. и не выполняя обещанного.
Ср. русск. Водить за нос.
Два месепа ме вучете за гьушку, бенавите се о тим коровима, а луди су вам по-следша брига! Ja немам ил а ни да]едем! М. Станковиб. Лзубител паса.
Син. Bylin за нос кога.
Облачити
Ведрити и облачити. См. Ведрити.
— O6ojaK —
131
OGojaK
Бити ударен обо]ком. Быть придурковатым, со странностями.
Ср. русск. Пыльным мешком, мокрой тряпкой прибитый.
— А шта ти je, браде, ово? — Ето торба! — рече Раден чисто спрда]уБи се, jep eeh беше видео да je господин мало ударен обо]ком. М. Глишиб. Глава шебера. Нико не зна шта lie ту и шта чека <...> Пипуу адвоката, а он вели: — То je неки тргов-чиЬ, мало ударен o6ojKOM, Упознао се са миом лапе join у Пожези, па се jeднaкo лепи уза ме кад мс види. М. Глишиб. Злослутни 6poj.
<G6ojaK — кусок ткани для обматывания ноги (вместо носка), портянка> Кому o6ojun, кому онанпн // кому опанци, кому o6oju>i. Си. Опанак.
Ila nacje обо]ке | пенсов аги, изружити кога]. Сниж. Очень резко, грубо, не стесняясь в выражениях (изругать кого-н.)
Ср. русск. На чем свет стоит.
С муком сам се уздржао да их све одреда, све те лшьивце у манти]ама, не нс-ncyjeM на nacje ободке. Д. Ненадиб. Доротеу Сумшичавац, испсован и изру-жен на nacje o6ojkc, покушио би се и заЬутао. Д. Ненадиб. Доротеу
Син. На мртво име. На nacja кола. На nacje опанке. На nacja прескакала.
Образ
liuilHTH образ под ноге. Потерять стыд, начать вести недостойный, постыдный образ жизни.
Е. чека], не шалим се ни ja!... Нисам се шалила кал сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотнла ceojy куБу и име, кад сам због тебе окренула ле!)а целом свету, па небу се шалити ни сад!.. С. Ранковиб. Горски цар. Била се прочула због ceoje лепоте нека Tnjana, чобанска кЬи. Бацила je образ под ноге и запалила касабу. И. Андриб. Аникина времена.
Осветлати образ коме. Совершить что-н., чем можно гордиться.
Ср. русск. Не уронить чести.
• ,..> Ти си доста во]евао и образ осви]стлао, а стотину пута имао си г/це погинути <...> С. Матаву/ъ. Пока]ан epujex. Од калуфера чух да je копте «фармасо! I», да je у младости бурно живио, да je много путовао, да нам je у Москви образ осв]етлао. У Москви, за ври]еме етнографске изложбе (1867), копте и архимандрит КовачевиИ заступаху Далмашуу. O6ojnua беху лични и учени луди, али се копте одва]ао и у ]едном и у другом. С. Матавуъ. Бшьешке jednoe писца. Капе-ган разгледа оруж]е и луде, па стаде. — Е, 6paho, — поче он да говори лага-но. — сад треба осветлати образ. Досади нам крвник! Зар он]едан да гази толики народ по свом Бефу? С. Ранковиб. Потера. — Кад сам то jyrpo полазио на испит, ма]ка ми je опет обукла нове халине <...>, ставила ми у цеп чисту марамицу за нос и полубила ме у чело уз речи: — Освстла] ми, сине, образ! Б. Нушиб. Ауто-биографца. Полопривреда je прошле године осветлила образ. Остварена je стопа раста од чак седам процената. Борба. 27. /. 1983.
('ин. Осветлати лице.
Оцрнити образ коме. Совершив постыдный поступок, опозорить кого-н.
'Келсо je да за вечита времена побегне од гомиле Kojy je сам сакупио <...>, од мрзоволног Карте kojh му je данас, као нико и никад дотле, осрамотио и оцрнио образ. М. Булатовиб. Црвени петао лети према небу.
132
— Обрнупш —
Обрнути
Обрии-окрепи И окрени-обрни. С какой стороны ни посмотри, выходит об но\ иначе не может быть.
Окрени. обрни,— немаш куд! Дам му облигашуу... М.Глишиб. Глава шеберб Обрни окрени, видимо ми да се нейемо извуйи без тих проклстих букет» Б. Tionuh. Осма офанзива. Мислим се ja, обрни-окрени, xohy ли нешто слагал и написаги како сам заиста код нас видно некакву л>епоту. Таи же. Окрени обрни, не да се yjaK Рожлшка никако збуиити. Покажи ти мени само, вели, пф раде наши кра]ишки команданти <...>, а за ссталоти не брини. Там же.
Овца
Сед као овца. Совершенно седой.
Ср. русск. Седой как лунь.
У тому се растворе jefliia велика врата и изи1)е ]едан д]сд, си]ед као овца С. М. Лзубиша. Kai во ш Мацедоновиб.
Шугава овца. О человеке, отступившем от обычаев, правил поведения, мо рал и своего окружения", отступник.
Ср. русск. Паршивая овца.
Ти си по мисли GanoBoj шугава овца у стаду свете матеро цркве. А. Шеноа. Златаро во злато. У capajeecKoj сефардско] општини CMarpajy Херцику изгубзьеним чо веком, шугаеом овцом, изузетком и изродом <...> И. Андриб. Бифе «Титаник».
Опьило
<Вратити> Шило за опьило. См. Шило.
Око	j
Бацити око на кога, шта. Присмотреть для себя кого-н., что-н.
Ср. русск. Положить глаз на кого-н., что-н.
Xaj/ie да се ja и ти узмемо, Мухареме, — простеша луда Мара. <...> — На друг) сам бацио око, луда Маро, — рече Мухарем топло. М. Булапювиб. IТресни петао лети према небу. Никанор зна да га нико Meljy монаснма не воли, ис« то тако зна да игумана па чи]и je положа] бацио око, воле сви. Д. Ненадиб Доротеф. Био je [Барита] бацио око на пеку земзьу a побо]авао се да му на измакне. В. Десница. Око.
Бити на оку. Быть под постоянным наблюдением.
Ако су и то забележили, све жене разговоре с Мишом, вреди ли joj сад да с< опире? <...> Она je стал но, и нс слутейи, била je стадно на оку, за све ово време!... М ЪурТ)евиб. Доливаше химера.
Бити од ока. Быть красивым, видным, привлекательным.
<...> Марпла [je] Jarnua за |усле, за пошуевке. за коло и за младийе, ако су билд момци од ока. А. Шеноа. Илифина опорука.
Бити (остати) слеп код очujy.
I. Быть неграмотным, необразованным.
Та Опьан he ми сад о Петрову дне изучити и остати код куйе... Ако Бог д* здрав.ъа, дайу одмах на jecen и Сснадина. НгЙу ja да ми деда буду слепа код O4iijy! М. Глишиб. Прва бразда. Сва села ско нас, и мап.а и сиромашнИН HMajy cBojy чколу и учитезьа. Дечина се жихова уче да не остану слепа код очи]у. С. Ранковиб. Сеоски добротвор.
— Око —
133
!. Не замечать, не понимать того, что очевидно.
Ьилоктет се стресао. Као да je свих ових година био потпуио слеп код очи]у, као да га je упорност синовлеве ране одврайала од правог заюьучка: Дете je можла било више склоно духовном nopeMeljajy; него физичком! Л/. Петровиб. Самомучител.
эити трн у оку коме. См. Три.
>ости очи коме. Привлекать внимание, вызывая негодование, досаду.
р. русск. Колоть глаза.
'Да ja теби нешто кажем. — вели му Занко. — Ви видите само оно што боде очи, и миелите да je то доста, а не знате: на вука вика, док лисице мссо jeдy. М. Лалиб. Докле гора зазелени. Ево, она eeh без икаква зазора носи праве правцате BojHH4Ke чакшире. а ником то не боде очи <...> Б. Tionuh. Глуви барут. Не 3<majy ту главобозьу крупне грешке, оне се лако запазе, напросто боду очи. али има оних малих, сасвим неупадл>ивих, загузьених. Те су права iiohna мора за коректоре. 3. Живковиб. Кзьига.
Вадити очи.
I. коме. Относиться враэзедебзю к кому-н., притеснять, угнетать кого-н.
Но се ja све 6ojnM да се ми, попо, неЬемо никад умирити, док ви будете млетач-ки зьуди. МлечиЬ нама вади очи, а за Турчина би лако. С. М. Лзубиша. Поп Андровиб нови Обилиh.
2. без доп. Раскаиваться.
Главно сам да продам naTpujapa Латинима за благо, но се KajeM и очи Вадим. С. М. Лзубиша. npodaja nampujape Бркиба. Сад са мном тера шегу и CMeje ми се. а после he кукати и вадити очи и биЬе joj жао што ме je задевала и врезала. М. Булатовиб. Ъаволи долазе.
Гледати (посматрати) испод ока кога. Смотреть украдкой на кого-н.
Франк BejHep проматрао jy je пажлшво испод ока и уживао, не cKpueajyhn то ceoje уживаше. у ibeannoj забуни, у томе како joj дршЬу руке. И. Дончевиб. Миротворци. Може се реЬи да су Боб и Бела били савршено уиграни пар, али ни налик на дуо брачних егзибициониста Kojn су их веЬ гледали испод ока са нескривеном мржшом. М. Капор. Последзьи лезп за Capajeeo. Посмат-рао сам испод ока Jynnjy: у том тренутку била je сасвим спремна да се преда, да ми се потчини. Д. Киш. Башта, пепео.
Гледати преким оком кога. шта. Относиться к кому-н., чему-н. настороженно, с недоверием, неодобрением.
Ср. русск. Смотреть косо.
Силовита властела, духовни могуИници npnjeKHM оком гледаху коликом снагом 6yjn фа1)анство <...> А. Шеноа. Златарово злато.
Син. Гледати попреко.
Гледати/погледати у очи чему. Не бояться признать существование чего-н., зпрезво оценивать что-н.
(р. русск. Смотреть в глаза чему-н.
hi неЬеш да гледаш у очи чишеницама. ocenjecTH се, шта можемо кад смо се родили као б|уеда <...> М. Крлежа. Заставе. БиГге <...> да то ctojh у вези са неким потиснутим доживаем из мог дети1ьства, са неком iienpujaTHOUihy Kojoj одб^ам да свесно погледам у очи. 3. Живковиб. Писац.
134
— Око —
Гледати смрти у очи. См. Смрт.
Држати на оку (пол оком) кога. Следить, наблюдать за кем-н.
Ср. русск. Не спускать глаз с кого-н.
Ова) неприкривен непр^ателски одговор коиачно yejepn РадекиЬа да га се коме-cap прибо)ава и држи га на оку. Б. Tionuh. Глуви барут. Чов)ек je водно на-плаЬивати. нс )едан фра]ср му je збрисао а он je с рачуном anjeno могао рш брисати. Л све их па оку nwje могао држати да се разапне! 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj. Да би се уверио да ли нас oc.MaTpajy, скинем ceoj шлем, па га лага-но одигнем. Замало да ми куршум пробке руку. А-у!... Сад смо приковали за Земл.у, jep нас држе под оком. С. Заковлевиб. Kanuja слободе. И они [нс-пр|уател>и] могу само nohy да nputjy. У зору се повлаче. Али ипак ми их и дажу држимо под оком... С. Заковмевиб. Kanuja слободе. Са сумжом и подоз-ре)ьем, и он je по авионима непрестано држао на оку сироте тамнопуте путнике са црним брковима на чи)им je пасошима било забележено име necpehiior града Bejpyra <...> М. Капор Последит лет за Capajeeo. Ево и Taj морнар... 1 !епрестано га мора држати на оку да му не no6jerne или да не логине лудо всИ на првом кораку. 3. Хорват. Мачак под шлемом.
Жмирити на оба ока. Намеренно не обращать внимания на что-н., не хотеть замечать чего-н.
Ср. русск. Закрывать глаза на что-н.
Шумари су добро знали чиме се то баве Вргел>чани, али су за л>убав руна вуне и кога janteTa жмирили на оба ока и правили се iieBjeuiTH, jep им ионако ништа не би помогло. Б. Tionuh. Пролом.
Син. Затварати очи. Кроз прстс гледати.
Завадити и два ока преко носа |моЬи, битн у стажу). Об интриганах, сплетниках, способных всех перессорить.
У ствари, оно [у)едижеже] се одржавало зато што на том терену HHjecy игралс никакву улогу жене и паре, jep тамо r/jje се one nojaee у стажу су да заведу и завале и два ока преко носа. М. Лалиб. Докле гора зазелени. Криво je теби што не можеш да завалит и два ока преко носа, но осташе у слози. Там же.
<Ни> За живе очи. Ни при каких обстоятельствах, ни за какую цену.
Ср. русск. Ни за что на свете.
Не би Француз продао памук за живе очи. Kyhy да дajeш за оку памука, не да. И. Андриб. Травничка хроника.
Син. Ни за (по) живу главу.
Замакнути (запасти, залети) за око коме. Понравиться, привлечь чье-н. внимание.
Александру замакла за око )една млада сел>анка, па ejaxa «да би мало ноге исправно». С. Заков/ьевиб. Деветсто четрнаеста. Ово до шта су ме доИерали, почело je од кад су Андреи запеле за око Moje чизме. М. Ковач. Врата од утробе. Али жена вреднойа и жена снажна, скривена лепота замакле су за око газда Андреи. И. Андриб. Злоставл>ан>е. Ко зна, можда сам баш ja запао Лаушу за око и можда je баш мене одредио да останем овде и да се рвем са Брзаном. Д. Ненадиб. Дороте). У томе циркусу жему. Павлу, запела je била гада за око )една балерина Koja jc играла на белом кожу широких сани /7. TpajKoeuh. Велике паре.
— Око —
135
Запнн>е/запело je око коме за (о) кога, шта. Кпю-н., что-н. очень нравится кому-н., привлекает чье-н. внимание.
И тако je мени запело око за onaj шегов виноград у Прлинама. — Та и меня je запело око, господине, за ону ливалу у луци... Нема je у uefloj капетани]и онаке! М. Глишиб. Глава шебера. Кад je Анка први пут заплесала с JlyjoM, запело je свачзуе око о високу крепку /yeeojKy снажног и правилног струка те стидно оборених onujy. J. Козарац. Мртви капитали. Запело му око о 1ьене затегнуте груди <...> М. Божиб. Неисплакани. Нег/уе до иза подне Николетина je пораз;уел>ивао све Талзуанс. Остаде му само onaj непарни Bojник, Николо. За »ьега ником nuje запивало око, нит се десетару дало да га коме нуди. Б. Tionuh. Доживлщи Николетине Бурсаба.
Затварати/затворити очи пред чим. Намеренно не обращать внимания на что-н., не замечать чего-н.
('р. русск. Закрывать глаза на что-н.
Истина je да не смемо затварати очи пред стварношйу, али... М. Станковиб. Зелене очи.
Син. Ж.мирити на оба ока. Кроз прете гледати.
За (у) трен ока. См. Трен.
Из (с) ока <или> из (с) бока. Обязательно, непременно, любым способом, любой ценой.
Ср. русск. Во что бы то ни стало.
<•...> Требало je скрбити да се Лушу и барем, дакако из ока из бока, приправи какова опрема. А. Шеноа. Владимир. <...> Мора да буде новаца из ока или бока. К. Ш. Ъалски. Под старим крововима. Ал’ ти платит мораш што си дужан с ока с бока. М. Боговиб. Mamuja Губец.
Као очи (око) у глави |чувати, гледати, пазнти]. Тщательно, заботливо (беречь, хранить).
Ср. русск. Как зеницу ока.
<...> Ми се заклесмо jedHOM бити ejepHH дужду, али наше старе обича]е чувати као очи у глави, ово шуесмо ни предали ни продали, ово je )уначка дика <...> С. М. ТЬубиша. Шбепан Мали. Toj je Дори била стара Магда кума на крсту, то je кумче пазила Магда као око у глави. А. Шеноа. Златарово злато. <...> Знао je он да yjo Вид има прилично гроша, куйу и виноград и да he то намр»уети Загний, Kojy je пазио као око у глави <...> А. Шеноа. Илщина опорука. МладиГз настави: — A Bjepyj да Гземо те, haha и ja и Крсто, гледати као очи у глави. А и ти hern нас! С. Матавул,. Откопац и Била. <...> Зар сам те зато чувао као око у глави, да те дадсм эвому пустахзуи? И. Козарчанин. Сам чов]ек. Opyжje ти je сад и отац и MajKa, па треба да га гледаш као око у глави. С. Ранковиб. Горски цар.
Син. Као jaje на длану. Као мало воде на длану. Као кап воде на длану. Као лист росу.
Куд очи воде кога |иЬи, бежати]. Куда угодно, куда захочется (идти, отправляться).
Ср. русск. Куда глаза поведут. И а все четыре стороны.
Ьрате, ти знаш с ким си се везала, па ако ти je право, ради онако како ja xohy; ако ли неГзеш, иди куд те очи воде! HeMoj да ме доводиш до зла, jep може
136	— Око —
бити свашта... — и он [Ъурица] претеЬи махну руком. С. Ранковий. Горски цар. Кажи право, па иди куд те очи воде! С. Ранковий. Горски цар. Носите се, б]ежите куда вас очи воде! И. Дончевий. Безимени.
Лакога ока гледатн што. Доброжелательно. с одобрением смотреть на что-н., относиться к чему-н.
Не би лакога ока гледали како градиш брже и лепше од Сандала. То вала крити догод се може... Тако je говорио Гак <...> М. Павий. Конт светога Марка.
Отварати/отворити очи коме. Выводить кого-н. из заблуждения, помогать правильно понять истинное положение.
Ср. русск. Открывать глаза кому-н.
«Ето, ви’те, eeh плаче фра]лица!» — вели Габриела показу]уЬи на дево]чицу Koja се, потто joj je фрау Габриела отворила очи, сва неутешна и necpehiia огледа око себе. С. Сремац. Поп Тзира и поп Спира. Мислим да му je Moje писмо отворило очи и да je схватио не само да je изгубио jeднoм заувек те купуе, него и то да je ueo Taj посао од самог почетка био бачсн новац и протраЬено време. Д. Киш. Петча ник. «Ми се надамо у при]ателе», каже Криваб као да се спрда, «у наше искусне претходнике <.. .> то jeer у праве народне луде, да нам они отворе очи и укажу»... М. Лалий. Докле гора зазелени. Сейма je Jonan одговарао: он сматра да друге потребе unje било да до!)е у Хомоле, сем да народу отвори очи. />. Ъосий. Покошено позъе. Mjecro да им отварамо очи на (ьихов живот, хуесто да их учимо да се не мире с ким <.. .> — ми им 6aje.MO о «рибици HOBjenjoj». о смо-квама у Сенату!.. В. Десница. Бунаревац. Борили смо се у два устанка <...> Ве-ровао сам да се доста учинило. А оно, его где ми ово дете отвори очи. Ни Hajnpenejouj нисмо урадили... Н. Тра]ковий. Jedtiaже/ъа.
Отварати/отворити четворе очи (четверо очи]у). Быть особенно внимательным, крайне осторожным.
Ср. русск. Смотреть в оба.
— A jecn л’ држ’о ти сам риф? — Е, join hy и риф држати! Доста што сам отво-рио четворе очи, а држало je ]едно Чифуче. Join je попустио нешто преко двадесет и седам. С. Сремац. Поп Бира и поп Спира. <...> Отвори чегворо O4ujy, jep he те преварити. Ъаво je паор, Huje он тако блесав и страшлив као што овде сад изгледа!... В. Петровой. Мица. Но околкости су мутне. вала отворити четворе очи, над отечеством се luviBHjajy тавни облаци пуни зло* слутних знамеша. Д. Ненадий. Диеле звезде. Кад би коме старшем од себе упуЬивао акт, отварао [je] четворе очи, пазеЬи како je у шему шта написано, Ж. Вукадиновий. Српски у 100 часова. Морам да си^ем да видим нову робу! Ти Пештанци воле да Tpnajy шта било, a ja плаЬам све у злату! Морам чс-творе очи да отварам! Н. Трсцковий. Велике паре.
Очи се отвориле коме. Кто-н. освободился от заблуждений,узнал истинное положение вещей.
Ср. русск. Глаза открылись у кого-н.
Beh онда прочуло се <...> да му [ГЬубобратиЬу] je тобож главки посао пропа* ганда за Обреновибе. На први мах ти разговори чинили су ми се без икаквс важности, али какой кеколико дана отворише ми се очи и на ту жалосну истину <...> С. Матавул. Бшьешке]едног писца. Тек сад ми се очи отворише, Onaj црни зликовац све боле и боле показиваше ми се у ceojoj улозн,
— Око —
137
J. ГрчиЯ Миленко. Сремска ружа. А кад год ми тако мислимо да су нам се за нешто «отвориле очи», то обично значи да смо их за стотину других ствари затворили. И. АндриЯ. Жена на камену.
Очи у очи |бити, ста]ати| с ким. Совсем близко, один напротив другого (стоять, быть).
Ср. русск. Лицом клицу.
<...> Зедном je crajana с оцем овако очи у очи. Дошла je куЬи касно и он je тра-жио да зна где je била. Huje хтела да му каже. М. Ъур^евиЯ. Дозиван>е химера. <...> Она he бити <...> и сад je Beh била очи у очи с шим... С Бором... М. ЪурЯевиЯ. Дозивате химера.
Падати/пасти у очи. Привлекать к себе внимание, быть особенно заметным.
Ср. русск. Бросаться в глаза.
Паде нам у очи jeдaн [eojuHK] Kojn je у aecnoj руци држао пушку, а у лево] пун ба-крач epyher купуса, Kojn се join пушио. С. JaKoe/ьевиЯ. Деветсто четрнаеста. <...> Аплаудирао [сам] умерено, како не бих ничим пао у очи. И. АндриЯ. Знако-ви. Лиза Флашар, jeaiia од оних дево]ака Koje су нарочито падале те вечери у очи <...> сасвим неочекивано и нешто пре времена бацила je карте на сто. М. ПавиЯ. Козьи светога Марка. Je ли вам паю у очи како се зову наша села? М. СелимовиЯ. Терзана. Зачу1)еном Урошу пале у очи да се ме!)у том четворицом налази и ]едан прилично млад момак. Б. ТюпиЯ. Пролом. <...> Приредили су ЦветиЬи костимбал са маскама <...> Спремали су се необични костими и тоале-те, jep je свако хтео да буде оригнналан и да сс о шему говори са усхиЬешем и завишЬу. Чак и ja сам размишльао о томе да ли hy пасти у очи онима ко]и су за мене били важни. Н. Тра]ковиЯ. Господа из велике собе.
Пукло je пред (ме!)у) очима коме. Kmo-н. внезапно понял, осознал что-н.
Многи приметите како им je тек сада пукло пред оЬима, и све им je сада, веле, jacno. Сад им je jacHO откуд Мани толике лаковане плитке ципеле да их и рад-ним даном, по киши и блату, носи!... С. Сремац. Зона Замфирова. Сви]етсе je у чуду питао: «Пуе je Лука? Камо je доспио? Зар га je земля nojena?» <...> Нису се дуго чудили, скоро им луче Meljy очима. А. Шеноа. npocjaKЛука. Тада je Роту пукло пред очима да iinje довольна заклетва осетльивог, грбавог дечака <...> па да човек npefje из ]едног света у коме се родио у други Kojn je случа]но сагледао и за ко]им га je срце повукло. И. АндриЯ. Травничка хроника. И тада ми je као нешто пукло пред очима, створило се jacno: шта je то слобода, а шта ропство не-при)ател>у <...>//. ТрарсовиЯ. Три eutjeiba.
Син. Уладила се citjanima коме.
Пун као око. Плотно, тесно наполнен.
('/>. русск. Битком набит.
'...> PnjeTKo Koje jyrpo а да нс сврати ка Павлу Русу какав Б]елопавльиЬ, Пивльанин, Дробшак, ЗеЬанин, — льуди из дальих Kpajeea, Kojii има]у посла у суду <...> Павлова кли]ет nuje пикала без раки]с и мезе, а шегова дувашара M3jyrpa je yBHjeK пуна као око <.. .> С. Матаву/ъ. Би/ъешке jeduoe писца.
Син. Дупке пун.
Светлаци излете пред очи коме. См. Светлац.
( какати/скочити у очи коме. Резко, раздраженно говорить с кем-н., бросаться на кого-н.
138
— О крену mu —
Ja увек скачем у очи свакоме ко каже да je Београд ружан <...> М. Капор. Xej нисам ти то причала. Била je спремна да им сейма скочи у очи. С. Колар Или jecMO или нисмо.
Склопити очи. Умереть.
Ср. русск. Закрыть (смез/сить) глаза.
Свуда сунне jejmaKo rpuje старост и cвejeднo rjlje йеш склопити очи, примийе т< yenjeK иста добра земзьа. Б. Tionuh. Д/ечак прати зма]а.
Син. Богу душу датн. Душу испустити. Отийи Богу на истину. Отийи Бог; на рачун. Изути опанке. Отегнути папке.
У очи |казати, рейн]. Открыто, прямо, не стесняясь.
Ср. русск. В глаза (говорить, сказать).
Малетий je лола и пакостан човек, и то сам му пре у очи казао <...> 75. Закший. Пис мо Т>. Поповийу, 1863. <...> Али ме овде мрзе као Давола jep сам им чесп истину у очи рекао. 75. JaKumh. Писмо Зовану Бошковийу, 1868. Да, незгодно j1 то овако грубу истину казати у очи <...> Б. Hyiuuh. Jlucmuhu. А што да ти не ка жем у очи: виднело се, показало се да и код вас има слаботижа као свудг М. Далий. Докле гора зазелени. — Невазьалче! — скреса му Таса у очи па крен крупним коранима вратима и иза1)е. Н. TpajKoeuh. Велике паре.
У четири ока |разговарати|. Наедине, без свидетелей, без посторонних.
Ср. русск. С глазу на глаз.
И ja йу бити с вама искрен! При]е свега дакле, ето, ja вам у четири ока npH3Hajei да сам доиста добром лукавштином Крал>а naTjepao у поплаву и тиме спаса ceoje ро!)аке, па и себе, од дазьних жегових свижари]а! А. Цесарец. Злати .младиб и /ьегове жртве. Травнички Турий су наравно били исувише мудр и поносни да ceoje узбу!)еже покажу, али га у разговорима у четири ока нис крили. И. Андрий. Травничка хроника. Сасвим су ретки били гласови одо< раважа, па и они су остали скривени у приватна писма и у разговоре, во1)ен у четири ока. П. Ивий. О Буковом Српском р]ечнику из 1818 године. Примал je [Розали] само оне Kojn унапред нису питали за цену. О томе je са свим разговарала у четири ока. Д. Калий. Обала без сунца. <...> Сад испрайа кум <...> после ]едног поверзьивог и знача]ног договора у четири ока, па]лепшим српским завереничким традици]ама. С. Лукий. Слом 1941.
Окренути
Окрени-обрни И обрнн-окрени. См. Обрнути.
Опанак
Знати у старим опанцима кога. Издавна, хорошо знать кого-н.
Мене не можеш да лажеш, jep те знам у старим опанцима. М. Перовий. Хроник о Пусто] Реци.
<Онанак (мн. опанци) — охватывающая стопу легкая крестьянская обувь I сыромятной кожи, прикрепляемая к ноге ремешками или веревкой>
Изути опанке. Умереть.
Шпиркан Стожер се разболио! <...> — Ен му Боснийа, шта с ти, куме, наумн изути опанке! В. Калеб. Изван ствари.
Син. Богу душу дати. Душу испустити. Отийи Богу на истину. Отийи Бо на рачун. Отегнути папке. Склопити очи.
— Опарен —
139
Кому опанцн, кому ooojun И кому o6ojmi, кому опанцн. Выражение готовности ко всему, что бы ни случилось.
Ср. русск. Будь что будет.
Надол>е, у села, па ком опанцн, ком o6ojnn! — тврдо заюьучи Баук nocnnje дужег ‘ мрачног Иуташа. — Кад се гине, онда пек се гине тамо, гд)е чуду и виде л>уди, а ' не овако, у планини, као вуци! Б. Tionuh. Majop Баук. <...> Онда je предложив, да «uaMxeHKajy», па онда коме обсуци, коме опанцн. J. Хорват. Записи.
Син. Куд пукло да пукло! Ца или бу.
На nacjn опанак (на nacje опанке) |испсовати, изгрлити, осамарити]. Сниж. Очень сильно, грубо, не стесняясь в выражениях (изругать кого-н.).
Обручи ме бег и осамари на nacjn опанак. Што гражио, то и нашао! С. М. Лзубиша. Прича/ьа Вука До]чевиба.
Син. На мртво име. На nacja кола. На nacje обо)ке. На nacja прескакала.
Потковати опанке коме. Причинить неприятность, навредить.
Отада поп Byjnua омрзе на учител>а Гру]ицу, и науми како било да му noTKyje опанке. М. Глишиб. Ни око шта. Он ти je, Moj 6pajKO, и потковао опанке — потковао, jaKaKo! М. Глишиб. Подвала.
Син. Скувати попару коме.
Опарен
Као опарен [скочити, побеби]. В смятении, испуге от чего-н. неожиданно случившегося.
Ср. русск. Как ошпаренный.
Столе скочи као опарен и прихвати здравицу, попи чашу, лупи шаком о сто <...> Л. Лазаревиб. Cmojan и Илинка. Тада се чуше од стране уласка лаки кораци. 1едан од н>их [o/iaunja] извири, па скочи као опарен. Л. Лазаревиб. Побратими.
Орах
Тврд орах. О человеке, который не поддается чужому влиянию, с которым нелегко совладать.
('р. русск. Крепкий орешек.
Барабаш je тврд орах. Откад nacayhyje да га ловим, на опрезу je. М. Булатовиб. Лзуди са четири прста.
Оченаш
1нати као оченаш што. Знать очень хорошо', знать дословно, наизусть.
Оно he жити)е научити напамет <...> Jep не вреди га само прочитати па забора-вити. Треба знати цело, као «оченаш»... С. Ранковиб. Порушени идеали. За кратко време Петар je у нашем разреду носио бар)ак у учешу. Нарочито се истицао у истории. Н>у je знао као Оченаш, а мени je она опет врло слабо и шла у главу. В. Зрниб. Себа/ьа на П. Кочиба.
Син. Као злу пару знати што. Као црни петак знати што. Као кошул»у. Као CBoj цеп.
Пазар
II шосити/изнети па пазар што. Делать известным всем,разглашать.
Она je била врло честита и озбилша <...> Hnje имала никакву слабост Kojy бисмо ми немилосрдно изнеле на пазар <...> М.Занковиб. Hajzopu разред. — Гос’н Божо, видео сам вас неко вече на Булевару! <...> — Tiyr’, гос’н Jono!
140
— Палац —

Ако сте «бар)актар», баш и jecTe Gapjaicrap! Зар све мора на пазар да се иnd си? Ни речи о томе! Н. TpajKoeuh. Гocnotja из велике кубе. <...> Павле виде , дну дедине <...> гомнлицу л>уди како TanKajy у месту од зиме и у ncuin гледа]у на земл>и. Павле се сети да he то бити леш <...> Истога тренутка И гомиле се издво]и омален дежмекаст човек у униформи полици>ског писпр <...> Павле <...> упита доста осорно: —Ко су они л>уди, )ефто? Зар се онаи ве ствари износе на пазар? Н. TpajKoeuh. Велике паре.
Тврдитн пазар. Стараться возвысить себя в глазах других, представить rt бя более важным, значительным.
Ср. русск. Набивать себе цену.
Xohe ли му дати од две речи, или he мало, као и свака друга жена, тврдитн пк зар? Д. Ненадиб. Доротеу Тачно je да господин БоториЬ одавно не заиан/й залихе. говори да he да ликвидира посао, вели да му слабо ко naepaha, твр/и пазар oBejaHH бакалин <...> Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребне рукев^
Палац
Ни за палац. Нисколько, ничуть.
Ср. русск. Ни на волос, ни на йоту.
<...> Улагао je HesjepoBaTiio много пажье у то да не изи!)е ни за палац из смц супериорпости. В. Десница. Конац дана.
Син. Ни за длаку.
Палити
Не пали го код нас. Не удастся сделать, осуществить что-н.
Ср. русск. Этот номер не пройдет.
HeheMO дати да нам се пришзьамче опортунисти, дилетанти, забушанти и тики без корена <...> Не пали то код нас! М. Станковиб. Последзьи мохикатц Ви сте врло прсфригани, али то код нас не пали: ми писмо адвокатн!., М. Т>ур!)евиб. Дозивазье химера.
Син. Taj мстак Hehe упалнти.
Памет
Врана je памет (мозак) попила коме. См. Врана.
Завртети памет коме. Увлечь, влюбить в себя.
Ср. русск. Вскружить (закружить) голову кому-л.
Обично би звали неког Башца. четно спадало, причалицу и .ъепотана и он 6 jyeeojKy брзо увукао у какав голицав разговор и завртио joj памет. Б. fionul Д/'ечак прении tuaja.
Не бити (нс падати) ни накра] памети коме. Не возникать, не появляться сознании.
Ср. русск. И в голову не приходить.
МалиновиЬима nuje било ни naKpaj памети уклонити старе куле и засути дубок jaMe rjje су жабе знале слагати njecMe вечернице. А. Шеноа. Млади госзЯ дин. Huje им било ни naKpaj памети да помысле да he «партизански голаЬи давати отпор. М. Лалиб. Свадба. Нисам се надао да he да буде овако. Ово м unje било ни naKpaj памети. М. Ъурбевиб. Сенке над Београдом. Ал Ъушцета <...> caMoje радознало пизьила у ibcra и ни naKpaj памети joj ни) било да учини нешто непристойно. Д. Калиб. Обола без сунца. Не пада ми I*
— Памет —
141
 -------------------------------------------------------------------
ни i<paj намети да се сматрам колон^алцсм. у Паризу ми, хрватски стипен-листи, сналамо у елиту. М. Крлежа. Заставе.
1>| пн н/пастн на памет (на ум) коме. Возникать, появляться в мыслях, соз-' наиии у кого-н.
/• />\ с< к. Приходить/прийти в голову.
оме je кретену пало на памет да максимира велеподед на осам хи.ъала jyrapa, кала je познато да nosjeK са дванаест хилада jyrapa jeдвa може да живи. А/ Крлежа. Заставе. На фронту je била тишина <...> Али ако отворе ппл.бу? — пале ми на памет и задрхтах rneaajyhH где бих се заклонио. (' JaKoejheeuh. Деветсто четрнаеста. Никад ми unje пало на памет да би он могао напасти nohy, поготово не по таквом мраку. Д. Ненадиб. Дороте]. Да, ишсга. он ми je сметао овде, али мени ни на памет unje падало да желим п.егову смрт!... Н. TpajKoeuh. Велике паре. И сад булазни uno joj падне на ум' А/. Станковиб. Равнотежа. У свободном времену пaдajy ми на ум разве и icje али сам, изгледа, постао малодушан. М. Станковиб. Провидан човек.
н hi in 1 и/ciihif (скренути) с памсти (с ума). Лишаться рассудка.
р русск. Сходить!сойти с ума.
in пру се борци у 6ecKpajnnM маршевима кроз гору, дуго и заморно nyrajy, синие с намети од замора и глади <...> />. Tionuh. Д]ечак прати зма]а. Она je iioniyiio скрснула с памети. Кра;ьевскс почасти дели нештедимице, не зна ина чини <...> Она више не може да влада cbojhm поступцима, све joj се из-мешало у глави <...> Д. Ненадиб. Дивл>е звезде. Кад je Зелена протерала ону дрол.ицу са Куле, па je ова неповратно ишчезла са живописцем, Грком <...> Кирча je готово скренуо с ума. Данима je без храпе лутао шумом, потамнео од бола. Д. Henaduh. Дороте].
или in намет (мозак) коме.
, Поучать кого-н., навязывать свое мнение.
Го in таидрчи свом hahn — вели Зунуз, ко)и je прек и опор, и не да да му се соли iiiiMci . Б. Jeemuh. Табашница. Зар ja нисам у craiby jeAHoj жени на пут стати? Зар he она мени солити мозак сад, кад ми га у мла1)ем добу нико unje посолио?
Веселиновиб. Спике из сеоског живота. Ево и пеки до^учераипьи изроди Kojn ннсу спуали на nauioj а ни на jejmoj страни, све више се y6auyjy у изград>ьу и Hinn поредак и напредак и долазе да ми соле памет, npenajiajy и nurajy сваки дан in кога сам, ко да сам ja колебливац. М. Ковач. Врата од утробе. Какав рат царева, Рако! — дрнем се, не дозвол>авам да ми и Рака Троцки соли памет. Д Honoeuh. Кн>ига о Милутину. Ти одрату(еш ceoje, одужиш се отаибини, а онда до!)с Пулов син па и он ohe да ти соли памет. Д. Поповиб. Кшига о Милутину. Ако се зна да пред том силом ми имамо свега 9000 sojiinKa, 16 топова и само два М1нр<иьеза, онда излази да сваки наш нссрейник врдеди бар за троянцу тих што су дошли да нам Европом соле памет. М. Лалиб. Докле гора зазелени.
Преднамеренно внушать что-н. заведомо ложное, неправильное, стараясь обмануть, провести кого-н.
/- русск. Вкручивать мозги кому-н.
|и мн гу соли памет да га нешто плашило и откинуло парче... Као да ja не знам ли je он то nujaii одломио... Нагрдио опаку главу! М. Глишиб. Глава шебера. • То je raj, ено му жене селанке, а он ту нешто изводи, прави се да je не
142
— Пиму к —
ко и нешто, памет нам соли. Б. Tionuh. Осма офанзива. Тек пошто je учш| отишао. Делении л>уди зажагорише и почеше сложно да ncyjy «господин! Kojn je ту дошао да их страши и намет им соли. Б. Tionuh. Глуви барут.
CTaje намет коме. Кто-н. утрачивает способность ясно, трезво рассум дать, разумно действовать.
Ср. русск. Ум за разум заходит.
<...> Видим jacuo да су то биле мутне слутже што су се <...> обистиниле у HI ним димензи]ама да ту чов)еку формално CTaje памет! М. Крлежа. Гмл 6ajeeu. Нешто се мора учипити, мора. Али шта? — Е, ту часним родо.ъубн*. <...> CTaje памет. Или недоста]е храброст? С. Лукиб. Слом 1941.
Узети се у памет. Стать благоразумнее, рассудительнее', образумиться.
Ср. русск. Взяться за ум.
Узми се. дете. у памет. Бог дужан ником не ocraibyje! С. Сремац. Зона ЗамсЛч ва. Повежи ту мараму — велим Радо]ки — и немо] тровати, слуша]у те дсп узми се у памет, оседела си а не знаш де ти je место, побогу; иди Kyhn, глсд cBoja посла. Д. Поповиб. Кзьига о Милутину.
Памук
Бити мекан као памук// бити мекши од памука. Быть очень добрым, с<у дечн ым, вел икодушн ым.
Знате: стар човек— готово лете! Прсне неких нута за на]мажу ситницу, грл» ncyje <...> А некая, опет, мекан као памук, тражи само да милуше децу <. J Л. Лазаревиб. На бунару. И после eeh нико се nuje Иата 6ojao: мекши, бол.и од памука. С. Ранковиб. Спике од сеоског живота.
Пити/испити крв на памук коме. См. Крв.
Паж
Став.ъати (гурати) главу на паж. См. Глава.
Као паж |ста]ати|. Неподвимсно, застыв на месте.
Ср. русск. Стоять как пень.
Кафеии]а остаде забезекнут. Променио му дукат, вратио кусур — а дуката ни] ни видео! Сто]и као паж, гледа за жим, гледа по публици <...> С. Сремф Tiup Моша Абеншаам.
Папак
Папке отегнути. Груб. Умереть.
Ср. русск. Протянуть ноги', откинуть копыта.
Зове се и данас Проклети кам onaj крш на кому je Друшко папке отегну С. М. Лзубиша. Проклети кам. Треба се ту лечити, Moj бра]ко, а не чскати Д отегнеш папке... С. Ранковиб. МилосрЬе. А наш матори, je ли отегао папке Б. Ъосиб. Покошено поле. Нема ми спаса. OcjchaM да by погинути у ов< борби. отегнут hy папке веЬ за Kojn час. J. Хорват. Мачак под шлемом. Он [мужеви БеограГ)ани] he вас одво]ити од при]ателица, pacrepahe вам родб| ну. они he вас, кад стегнете папке, ди1ш из мртвих само да им уши]ете тре!) дугме одозго Koje фали, они су цици]е пред роЬеном женом, а расипниц пред ту!)им светом <...> М. Капор. Xej, нисам ти то причала. — Ирон. Pol не оста код uijope Маргарете ни полу друге године, jep ова. напречац, отегЯ ceoje племените папке. С. Матавул. Бодулица.
— Папир —
143
Папир
(кпцати/остати мртво слово на папиру. См. Слово.
Пара
Кло злу (pfyaey) пару знати кога. Очень хорошо, досконально знать.
|нпм те, Uajo, ка’ р!)аву пару! С. Сремац. Вукадин. Ma neMoj ти мене бранити. Знам ja себе, болан, к’о злу пару. Б. Tionuh. Д/ечак прати злифа. Увече, у бирцузу <...> неуморно прича («живописал»]: — Хе-хе, знам ти ja Хитлера као злу пару, учили смо за]едно сликарство у Бечу. Уштва ]една, обичан молер. Тукао сам га као вола у купусу. Б. Tionuh. Не myeyj, бронзана стражо.
I ин. Као црни петак знати кога, што. Као кошулу знати кога. У прсте знати. Као оченаш знати. Као ceoj иен.
Немати ни npe6njeiie паре. Быть совсем без денег.
(/> русск. Ни гроша {ни копенки) за душой.
Ilha hyja у ово доба у вароши, а у кеси ни npe6njeiie паре нема. Титиз и цомет. Народна ба]ка. Урарски помощник Матко нема ни преби]епе паре. М. Крлежа. На рубу памети. Онда се опет вратио [Taiiacnje] код ceojnx Енглеза и об]аснио им некако да je он сиромах човек, да нема ни npe6njene паре <...> С. Заков/ъевиб. Под крстом. Али, Селим Обад и не мисли па iiapiunjy. Нема он ни преби]ене па-ре да подмири ceoje потребе. X. Хумо. Селимов виноград.
Пи <преби]ене, пребите> паре |не дати, не добити|. Совсем нисколько денег (не дать, не получить).
('/>. русск. Ни гроша {ни копейки).
Шта CTojHiu?— с дрхташем je запискала на Панкраца. — Зар збила хоЬеш да нас Крал упропасти? Али тешко тада и теби! Ни пребите паре неЬеш више извуйи из ове куЬе! А. Цесарец. Златни младиб и тегове жртве. Ja му не дам ништа, ништа <...>, ни npe6njenc паре. J. Козарац. Мртви капитане Он се заклжье и три часне ри]ечи ziaje да мачки nuje дао ни паре. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Паралажа
Лижа и паралажа. См. Лажа.
Пас 1
Дотеривати/дотерати до паса кога. Доводить до тяжелого, безвыходного положения.
('р. русск. Доводить/довести до крайности.
Овде неЬу остати дуже од join ]едне неделе дана. Доста сам се хвала Богу опоравио, а све мислим да liy одсад паметни]е радити, те не дотеривати до паса. Л. Лазаревой. Писмо жени 23. VII. 1887. Ал’ ко си ти? <.. .> — Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио профком и скитницом, човек ком си ти продао све што je имао и огулио си га до кошул»е <.. .> Б. Атанацковий. Два идола.
За пас (nojac) заденути кога. Превзойти в чем-н., в каком-н. отношении.
Ср русск. За пояс заткнуть.
 ...> Она 6jeine <...> тако крупна да би га могла за пас за/ценути. С. Матаву/ь. Бикита фри-Брне. Сви смо сс ми правили мудраци, а мали Ъупурди]а зазцену нас за пас. Б. Tionuh. Пролом. <...> Овакве сам као што je он могао увек за nojac заденути. И. Андриб. Травничка хроника.
144— Пас 1 —
Пас2	I
Као пас (кер) и мачка И као пси и мачке |живети, гледати се|. В постоят ных ссорах, вражде (жить).
Ср. русск. Как кошка с собакой.
Flpuje су си старци добри били, за]едно пушили и пили у здравл»е, ал’ nocanje je некакав худ в]етар пухнуо ме!)у н»их а сад се гледа]у као пас и мачка(1 А. Шеноа. ПроцакЛука. Поменух и обласне антипаги)е <...> То су траговй среджовековног муниципалног антагонизма изме!)у разни]ех приморских градова <...> Узрок се заборавио, а пошл»едине су остале, те се, нпр„ и данас Трогирани и Спл»еГ1ани гледа]у као пси и мачке. С. Матавул». Би/ьешке jедног писца. <...> Стигао je [кум] да размишл»а о жима, о cboJhm кумовима, од пометка, «одискони»: — Ето, сад му трчи, а до jyne ко кер и мачка. В. Петровиб. 1Ьен човек.
Пасул»
На пасу.'ьу одрасти. Вырасти в бедности, нищете.
Мислиш ти да би ми издржали ову муку да нисмо на пасужу одрасли. Д. Tiocuh. Далеко je сунце.
Прост као пасул». Очень, чрезвычайно простой.
Ср. русск. Проще пареной репы.
Н>ен panitjn живот учини joj се погрешним и извсштачсним: овом баштом ни]с покушавала никоме да се допадне и покаже ceoj истанчани укус <...> ; пасул» je посгао суштина, проста као пасул»! М. Капор. Ивана.
Патка
Новинарска патка. Ложные сведения, опубликованные в прессе с целью вызвать сенсацию.
Ср. русск. Газетная утка.
Коме je тачно и шта старац завештао? Универзитету? Трговачком фонду? <...> Или je можда све то новинарска патка? Б. Тзосиб. Покошено поле.
Пекмез
Упасти у пекмез. Оказаться в неприятном положении’, оказаться замешанным во что-н. предосудительное’, влипнуть.
Баба, сад си упала у пекмез. Одговаравеш за контрареволуци]у. Б. Ъопиб. Вук Бубало.
<Пекмез — густая сладкая масса, получаемая в результате уваривания фруктов и ягод>
Пспео
Посипати се пепелом по главк. Книжн. Каяться, раскаиваться публично в своих проступках.
Ср. русск. Посыпать голову пеплом.
Изгледао je, меЬутим, бар у први мах, да he затипце потра]ати мало дуже. Отац je пред нама наставио да се посипа пепелом по глави и да пише CBoja писма, дуга писма сестрама и при]ател»има <...> Д. Киш. Баиипа, пепео.
— Llepje —
145
Flepje
Puc re nepje коме. Кто-н. испытывает радость, гордость, удовлетворение.
llpcKjyqe до!)е овде др Сте]ибка, каже ми да те je витала место на колима с Ми-лорадом у Кнез Михайлово] улици и да изгледаш врло добро и ти и Мило-рад, а мени само расте nepje <...> Л. Лазаревой. Писмо жени 1884.
Син Кика расте коме. Косе расту коме. Капа расте коме. Срце расте (игра) коме.
Пет
Пи пет пи шест И Ни пет ни девет. Неожиданно, вдруг.
('р. русск. Ни с того, ни с сего.
• ...> Кад je сви]ет ишао из мисе код Св. Марка, Moj брица. ни пет, ни шест, куц на златарова врата. А. Шеноа. Златарово злато Упита затим Милоша шапуйуНи: ко су ове женске; он joj об]аспи у две речи ко je ча— Глиша, а капетаница ни пет ни девет, но се окрете скамешено] Kaju с питан>ем: —Ко ли би могао сутра доИи да ориба патос од соба? С. Ранковий. Капетаница. — Сметенлк! — рече Младен живо. — <.. .> Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту да сече деци хлебан... — Лоту! — поправи га )анко. — Лоту, да сече деци хлебан— и ни пет ни девег, него се одмах за.ъуби! Л. Лазаревой. Вертер. A oeaj наредник, ни пет ни шест, него одгурну ]едног нашег. па сс наже нал извор. А мени, знаш, смрче се. С. Заковтевий. Kanuja слободе. Тэенерал се на!)е погожей, поче да мел>е и велича нашу победу. А Павле ни пет ни шее: Ъенерале, вели, нисмо ми деца, знамо ми шта говоримо <...> Д. Поповой. Ктига о Милутину. Стани, Живана — ja iboj — знам ja како сс с eojcKOM разговара, ал ови нису BojcKa, видиш ти ко]и су ови. А она, ни пет ни шее: Тебе, Милутине, више нико ни за шта не зарезу]е. Д. Поповой. Ктига о Милутину.
Пета
Бити за петама коме. Неотступно следить за кем-н., преследовать кого-н. Ср. русск. Висеть на хвосте у кого-н.
Ударни батазьон <...> тражио je и гонио «банду», али та иста банда уви]ек му je била за петама па се, уствари, unje знало ко кога гони: партизани 1ьих или они партизане. Б. Вопий. Глуви барут. Б]ежао je од ПавелиЬа, знао je да су му фашисти за петама и да he га об]есити чим га стигну <...> J. Хорват. Ма-чак под шлемом.
Бити три у пети. См. Три.
Душа оде у пете. См. Душа.
Од главе до пете. См. Глава.
Обрнути пете коме. Быстро уйти, убежать от кого-н., исчезнуть.
Сад викну лучки стар]сшина Грку: — Пи шта ja за то не знам! А опростите, ja имам посла! — пак му обрну пете. С. Матаву/ь. Сеобе.
Потпрашити пете. Убежать, спасаясь от опасности.
Ср. русск. Пуститься наутек.
Сво]им великим д)еч]им очима плашл>иво прати [глухони]еми Tpajo] сваки миг очев да узмогне на ври]еме потпрашити пете. В. Калеб. На комету.
Рашива пета. Книжн. Наиболее уязвимое, слабое место у кого-п.
Ср. русск. Ахиллесова пята.
146
— Петак —
Медицина je, наравне, на)величанствени)а ствар <...> Али на медицини je било и тежих ствари <...> : много учити, тувити до зла бога, дане и iiohn, а по-нешто и разум)ети; потребна je проницавост, а то je рашива пега <...> В. Калеб. Изван ствари.
Петак
Као црни петак знати кога, шта. Очень хорошо знать кого-н., что-н.
Та знам га сад као црни петак; приповсдаЬу ти првом приликом. Зликовац, да не мож’ веИи бити! J. Грчиб Миленко. Сремскаружа.
Син. Као злу (р!)аву) пару знати кога. Као кошушу знати кога. Као оченаш. Као ceoj иен.
Не знати светка ни петка. См. Светак.
Светком и петком. См. Светак.
Црни петак. Трудное время в чьей-н. жизни.
Ср. русск. Черный день.
Сад смо се маше бавили патриотичким гуеспиштвом, jeAan и други ишчупа ceoj контрабанд <...> — лубавне njecMe нежи. Сваке ноГди читали смо те плодо-ве изм)енице <...> Само ноЬобдгуа, Taj црни демон, cjeTHO би нас прозе. Ал и шему до!)е црни петак. А. Шеноа. Каранфил са пуесникова гроба. Сред равна пола колите Турке, али кад у шега нема ни сабле ни пушке, кукавно би било убити га као блашче! Чека)те! До11и he и шему црни петак. Кад они наше робле CHjeKy, а хоИемо и ми ших. Али без суда, без поглавара не вала. А. Шеноа. Златарово злато. Ту се JaHKO детио како се синоЬ код кума Сре-миЬа говорило да he господи ускоро осванути црни петак <...> С. Колар. Или jec.uo, или писмо. Неки су се чак платили за дебеле луде jep да су то, каже, «буржови», а шима je данас дошао црни петак. Б. Tionuh. Гпуви барут. «Видите ли ви, луди, шта oeaj Хитлер чини од jaдниx Лахудра? — каже je/ian Kojn je слушао нешто о немачким логорима у тек ocBojenoj Полско), «Дошао и шима црни петак!» И. Андриб. Бифе «Титаник».
Син. Црни час.
Печен
Бити куван и печен с ким (од кога). См. Куван.
Печурка
Као печурка после кише |ницати]. Быстро и в большом количестве (появляться).
Ср. русск. Словно грибы после дождя (появляться).
Странке су тада ницале као печурке после кише, а веЬина je, будуhи да су их водили луди из Kojnx irnje ништа ишуавало, била унапред осушена на пропаст. Д. Албахари. Мрак. Тих година, као печурке после кише, почеле су да личу новосагра^ене uaMHje (а нзцедна православна црква) <...> М. Капор. Хроника изгуб.ъеног града. Као печурке после кише, ничу бувле пи)аце, фри-шопови и бесцаринске зоне у KojHMa су у onTunajy све валуте. М. Капор. Хроника изгубл>еног града.
Пи]ан
Држати се (ухватити се) чега као nnjan (слспац) плота. См. Плот, nnjan као земла. См. Земла.
— Пиле—	147
Пи]ан као MajKa. См. MajKa.
Iliijan као чеп. См. Чеп.
Пиле
Упет.ъавати се/уплести се као пиле у кучине. Попадать в неприятное, затруднительное положение (обычно по неосмотрительности, неосторожности).
<...> Шта да им кажеш? Смешно je, брате, ва!)евина je провидна, и ту само можеш лубзье да тонеш и да се упет.ъаваш као пиле у кучине. Д. Ненадиб. Ураган. Кгьижевник Мирко Ковач, аутор cuenapHja, у из)авама Koje je у по-следгье време дао у филмским круговима — и сам се уплео као пиле у кучине. В. Павлетиб. Противл>еша.
Пирити
Пи (нити) пири ни (нити) вири И Ни (нити) вири ни (нити) пири. См. Вирити.
Питан, с
Правити питагье од чега. Придавать чему-н. большее значение, чем оно заслуживает; усложнять что-н.
Ср. русск. Создавать проблему из чего-н.
<...> Упита жену штоje мопо обични)им гласом: — Koje onaj младий Kojn игра са Лубином?— Не знам, питайу je <...> — Било би бо;ьс да je прве две-три игре играла с Машом! — додаде као узгред Павле. — Сад опет ти! HeMoj од тога — и то join данас — да правиш питагье! //. Тра]ковиб. Велике паре. Нитко од ових подетилаца ejepojaTiro ни)е правио питагье од тога ш то je ириуатно а што нгус, они су били задовозыги са свиме баги точно онаквим какво jeer, нитко unje имао потребе за нечим друкчгуим <...> И. Дончевиб. Миротворци. Мало по мало, збирка стена и минерала je нарастала <...> Однело jeTo позамашггу суму гговна, али Mapnjana nrrje око тога правила питагье. Д. Ненадиб. Ураган.
У ггитагьу je што. Речь идет о чем-н., дело касается чего-н.
Душевни мир je у питагьу jep се паре не згрйу као плева, а порези расту прогре-сивно, ту смо najnporpecHBHHjH; глава je у питагьу jep по свим окукама jypc неуки, пусти, пгуани, луди, TpKajy се cKopojeerrhn и камиказе. М. Станковиб. Летше вече. Ех, да je ово сад као оно недавно, кад сам се због' пеког вагона робе зьутио! Камо cpehe да je и сад само у питагьу вагон робе. Зар nuje ово много горе? Н. TpajKoeu6. Велике паре. Неки енглески стручгьаци тврде да je то био храм Сунца. По другима, у ггитагьу je пека врста годипльсг календа-ра...Д Kanaju6. Последит Евротьани.
Пити
Нс зна се ни ко nuje ни ко плайа. Полная неразбериха, хаос.
Све ти то иде наопако; све се ради као од беде. Ово се не зна ни ко nuje ни ко плайа! М. Глишиб. Свирач. <...> Кретоше на пoлoжaj према Дунаву. Тек што су раседлали, паника вей наступила, унезвернла се на првом месту пешади]а. прашинари. Не зна се ни ко nnje ни ко плайа. С. Лукиб. Слом 1941. Прелази ли прико Пгуаве, а оно настала збрка, збрка, не згга се ни ко nuje ни ко плайа <...> В. Калеб. На каме/ьу.
148
— Пласт —
Пласт
Тражити иглу у пласту сена. См. Игла.
Плева
Као плеве чега. Очень много, в изобилии.
Да ми je какогод да га опи]ем — онда би тек било пара као плеве. Веома je из-дашан у пиИу; али се чува, угурсуз, теш ко га навратити!... М. Глишиб. Подвала. Лове je имао ко плеве, чинило се Глисти. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj. <...> Види се тко има пара као плеве. Ф. Xayuh. Пет лудих синова.
Син. Као блата. Као малога боба.
Падати као плева. Обильно, в большом количестве появляться, оказываться.
Ср. русск. Течь рекой.
MyuiTepuja навалио, посла на све стране! Пада пара као плева! Л. Лазаревиб. Он зна све!
Син. Падати као киша.
Плева и мрав кога, чега. Огромное количество, неисчислимо много.
Народ je у панини нагнуо у бjeжaниjy cnjyhn успут страх и ширеЬи глас да се ближи пропаст устапку и читаво) Подгорини. —AjMe, MajKo jaднa, сто их [Тали]ана] из вароши плева и мрав! Има их на мили]уне! Б. Tionuh. Пролом. Joni су jeAHiio усташе усп^евале да ватром и страхом дигну и покрсну ово тупоумно селачко полуживинче <...> и да га naTjepajy да у наличном грку допада до Тигра и развезу)с je3HK: —Аман-заман, друг Титер, г/уе си, спаса-Baj! Ено их, плева и мрав! Б. Tionuh. Глуви барут.
Плесати
Плесатн (играти) како неко свира. Си. Играти.
Плот
Држати се (ухватити се) чега као nujaii (слепац) плота. Упорно придерживаться каких-л. взглядов, мнении; не отступать от какои-л. точки зрения.
Кад ви/цесмо да нам збор не помаже, и да се поп држи кшиге као пи)ан плота, напишемо лист во)води у Млетке. С. М. Лзубиша. Причазьа Вука JJojueeuha. Пала ти секира у мед <...> а ти се у’ватио голог поштеша ка’ слепац плота. Д. Paduh. Тако ми планинци. Недела са)амског попуста проширена je najnpe на две педеле, па на цео месец, али се пи тала нико HHje баш држао календаре као nujan плота, па се неретко догадало да октобарски попуст дубоко за1)е у децембар. 3. Живковиб. К/ьига. На Kpajy Kpajeea, и илустраторско ствара-лаштво подразумева извесну licenciu poeticu, зар не? Не треба се држати предлошка као nujan плота. 3. Живковиб. Кп>ига.
Пово]
Бити у noBojy. Быть еще неразвитым, только начать появляться, развиваться.
Ср. русск. Быть в пеленках.
Велики део национал них заслуга браЬе )овановиб лежи у 6oraToj издавал к-oj продукции домабе кшиге у време када je издавачка делатност код нас била у noBojy. Б. Бранковиб. Браба Joeauoeuh велики српски добротвори.
— ПовуНи —
149
ПовуЬи
Повуци— потегни// повуци и потегни, потегни к повуци. Очень трудно, мучительно тяжело.
Боме, ако се умеша она] наш cjeeepi ш стриц, 6nhe повуци-потегни; сви су изгледи на то. С. Сремац. Поп Ъира и поп Спира. — Ето. због тога je, Moj Flajo. било и потегни и повуци!... М. Глиший. Глава uiehepa. Имао je смисла [Марко], осям ис-Topuje, join само за латинске текстове, и за onaj на]тежи, Тацитов. Око осталих предмет било je повуци и потегни. В. Петровой. Сейата и матта/ьа. Видим ja, Moj друже, док се наш Ницо онако узврпол>ио и узео се пропитивати за ABHOJ, да he ту бити повуци-потегни. Б. Tionuh. Делц/е на Buxahy. Свака новоср и npoMjena, па макар npahena пушьавом и пал>евином, код 1ьих je изазивала немирно и радоспо трепереше. — Аха, ево опет нечега! БиЛе повуци-потегни! Б. Tionuh. Пролом. <...> Сад. за]едно с дивизи]ом продире [Капара] у Хрватско 3aropje <...> Бит he мртвих и ран>ених, бит he изгубл>ених и несталих, биг he повуци-потегни... али шта може? J. Хорват. Мачак под ииьемом.
Погача
Гражити хлеба над погачу. См. Хлеб.
Гражити (хтети) преко хлеба погачу. См. Хлеб.
llojac
За nojac (пас) заденути кога. См. Пас'.
Полица
Ставл.ати/ставитн зубе на полицу. См. Зуб.
Поп
Pehn попу поп, а бобу боб И Pehn бобу боб, а попу поп. См. Боб.
Попара
Скуватн (скухати) попару коме. Наделать неприятностей кому-н.
Тако се дакле повадише бри]ач и папрешарка. Бри]ач <...> je сновао и ковао како да папрешарки скуха попару. А. Шеноа. Златарово злато. Ти не знаш ByjoBe MajcTopHje. Ко тебе нашледи, и >ьему he Byjo скухати попару, па му не иде у рачун да му открива ceoje работе. С. Ранковий. Горски цар. Замисли ти: борим се ja, борим, крв ceojy проли]евам, а нско ми тамо иза врата скува попару. Б. Tionuh. Дели]е на Buxahy.
Син. Потковати опанке коме.
<Попара — похлебка из размоченного в воде хлеба', тюря>
Попреко
Попреко гледати кога. Относиться к кому-н. настороженно, с недоверием, неодобрением.
Ср. русск. Смотреть косо на кого-н.
Знам да нас попри]еко гл еда] у jep не говоримо гьиховим je-зиком, jep не носимо н>ихова оди]ела. А. Шеноа. Златарово злато. <...> Mojn пречасни колеге у KOHCHCTOpnjy велики су мрмл>авци, а мене «пискара и кроничара» особито
150
— Посао —
iionpujeKO rnejiajy, jep да паметн>ак nehe списавати 6ajKe. А. Шеноа. Златарово злато. ДомаИин Марко Скобла уви]ек je у куЬи имао Kojy чашу раките за naMjepnnKe <...> Због тога су га околии бирташи nonpnjeKO гледали и место тужакали да точи nnhe без дозволе. Б. Tionuh. Пролом. Измену врата стачали су гости, готово сви у вечершим оделима <...> Ту су се могле опази-ти и неке народно ношн>е: najMeuihe шумад^ска од плавога сукна. На н>у се nuje гледало попреко. — То je баш добро, века се види да смо из народа <...>! — говорили су трбушасти л>уди. Н. TpajKoeuh. Велике паре.
Син. Гледати преким оком.
Уздуж и попреко. См. Уздуж.
Посао
Бош посла. Все напрасно, зря, впустую.
Ср. русск. Что толку.
Зедаред се у сто година дигла да замоли пр^ател>а, па бош посла! С. Сремац. Вукадин. <...> Из новина видим да од рата nehe бити ништа. Надигли смо дреку и вику да се сва Европа узбунила, па напослетку бош посла. Л. ЛазаревиЬ. Писмо родбини 1.Х.1875. Док je био калфа, неже>ьен док je био, najpaAHje je читао л>убавне романе; а откако je ожешен <...> гледао je Минко на те ствари eeh друкч^е; говорио je да je све то Kojeiirra, бош посла, баталио je л>убавне романе да их и не види. С. Сремац. JeKcuK-ayuja. Caenjao се око ТЬубише <...> док му не искамчи четири динара на за]ам; а, бош посла, вратио му их je о куковом лету. М. КомарчиЬ. Два аманета.
Имати пуне руке посла. См. Рука.
Нису чиста посла (чисти послоен). О чем-н. сомнительном, противозаконном
Ср. русск. Дело нечисто.
Само ja би’ рекла: нису ту чиста посла! J. ВеселиновиЬ. Седанка. Шта видим? Апотекара. Шул>а се, огледава се, ко да иде красти. Е, мислих, то нису чисти послови. А. Шеноа. Ильина опорука. <...> Место куйе згариште. Кажу ми: «Све због непажн>е <...> » Ja се насме]ем. Они виде нису чиста посла, па се извуку ]едан по jenaii, и сам останем на згаришту. М. Hacmacujeeuh. Запис о даровима .\ioje ропаке Mapuje. Потпуно je предан [коректор] трагажу за типографским грешкама <...>, а кад год наи!)е на какво одступаше, нарочито од оне загузьсне врете, у шему све више сазрева увереше да ту ипак нису сасвим чиста посла, nehe бити да су то баш све случаен пропусти <...> 3. ЖивковиЬ. К/ьига.
Таман посла. Выражение негодования, раздражения, досады по поводу кого-н., чего-н.
Ср. русск. Вот еще! Только этого не хватало!
Добро су приметиле да по]едине трупе камерно 3acTajy као да нешто очеку)у. Другарица стсже Миличин лакат: — То je због тебе! — Таман посла! — од-враЬа она, али и сама уви!)а и зна да су све очи упрте у шу, и то joj HHje било криво. В. ПетровиЬ. Карловачки дожив.ъа] 1889 године. <...> Он настави мирнее, као сам за себе: — Таман посла, да се nponyje како je од нас то пошло! То ми join треба!... Доста ми je беде! Н. TpajKoeuh. Гocnotja из велике собе. Изишли су o6ojnua. «Пазите на степенице!» — добацу]е Радослав, па се обрати ветеринару: «Ъути, богати, нека иду! За вино не говори». «Таман
— Пост —
151
посла! Н>их дворца не 3Hajy за меру. Имали бисмо муке са 1ьима и сутра... Али изговорисмо се да не пи]емо...» С. Заковгъевиб. Kanuja слободе.
Ъорав посао. Напрасный труд, безнадез!сные, безрезультатные усилия.
Ср. русск. Гиблос дело.
Маринко <...> jaen у полици]у да je Вучко «отишао у ха]дуке» и молио je кмета да пошл>е л>уде да на!)у дете Koje се морало негде смрзнути, али кмет одго-вори: — Остави се. Маринко. живота ти, йорава посла! Та оно je. боже ме прости, севап да цркне, да не Tpyje свет Л. Лазаревиб. Вучко. <...> Чини ми се да je мада. вероватно. очева опрезност сасвим попустила и да je у складу са CBojnM карактером, можда, решио да се окане «йорава посла» 4nje ми кокаине последние ни касни]е, ни данас нису познате. В. Павковиб. Куба Kojy сам посетив као дечак. Однедавно ме опет поче опси]едати Мирова nojaea <...> Ни онда не на!)ох никога ко je могао да ми каже шита о н>ему <...> Одговарали су кроз сми]ешак слично као иекад Mojn на]ближи: «Бийе, ипак. да си сашао <...> Но, мани се Йорава посла и заборави!... 75. Пе]ановиб. Као кроз маглу.
Пост
Дугачак као велики пост. Очень продолжительный, длинный.
Брацовий б]еше завршио говоранци]у дугачку као велики пост. М. Лалиб. Докле гора зазелени.
<Велики пост — важнейший из постов православной церкви, продолжающийся 40 дней плюс Страстная неделя (седмииа); Великий пост>
Поступай
По кратком поступку. Немедленно, сразу, без долгих рассуждений, приготовлений.
Одсада за вас важе правила и прописи о eojnoj дисциплини. Ко одрекне послушност, ко избегава службу <...> судийе му се по кратком поступку. Бийе изведен пред ратни суд и стрел>ан... С. JaKoe/ьевиб. Деветсто четрнаеста. Читаву администраци]у води држава са енглеском командом, пишуйи разна требовала, дajyйи реверсе, око чега je запослен штаб л>уди... Ме1)утим Та-HacHje Првуловий, из пеке тамо Потркан>е решава све то по кратком поступку. С. JaKoejbeeu6. Под крстом. ЬЬегов je брат ликвидиран по кратком поступку <...> В. Павлетиб. Противгъезьа
Потегнути
Потегни и повуци/Повуци и потегни. См. Повуйи.
Потильак
ИзиЙи на потил>ак коме. Очень сильно, невыносимо надоесть.
[Клавир] je поп Тира добио од неког шеговог дозлабога р!)авог дужника, а те-шио се тиме: бол>е je ишта него ништа, а после, и пронес му je вей изашао на потил>ак. С. Сремац. Поп 7з ира и поп Спира.
Пошто
Пошто-пото. Обязательно, непременно, любыми средствами.
Ср. русск. Во что бы то ни стало.
152
— Праведник —
Како нису банови у оно доба имали ceoj сталии двор у Загребу <...> морали су Загрепчани пошто-пото прибавит» бану стан кад би дошао у Загреб. А. Шеноа. Златарово злато. Ja се одлучих да се пошто-пото ослободим дужности надзорништва, и у npeoj згодно] прилици замолих кнеза да ме ос» лободи, а он ми рече да се шеко ври]емс прстрпим. С. Матаву/ь. Билешке jeduoe писца. <...> Има, опет, ствари, Koje су потпуно безопасно, — као, рс-цимо, 3yjaibe муве — али су не само некорисне него и досадне, и човек гледа да их се отресе пошто-пото. Б. Иосий. Покошено поле.
Син. По сваку цену.
Праведник
Спавати као праведник. Спать очень крепким, спокойным сном.
Ср. русск. Спать сном праведника.
Ja сам спавао као праведник, а Лазо iinje могао ока свести. С. Матавул. Билешке jeduoe писца.
Праг
Бити па крагу'.
I. Быть очень близко (о скором наступлении чего-н.)
Ср. русск. Быть на пороге.
Дивл>е патке детей» високо у ваздуху ]авл>але су тужним крицима да je зима па прагу. Б. Tionuh. Приче испод 3Majeeux крила. На прагу je хладна и мокра jeceii. М. Лалий. Први сшуег. Ништа они ново нису дознали. Jacno je шима олавно да jc свеопшта пропаст на прагу <...> 3. Живковий. Кзьига.
2. чега. Быть близким к достижению чего-н.
Ср. русск. Быть на пороге чего-н.
На самом Прагу успеха, у Паризу, погинуо je [Владимир БалвановиЬ] зajeднo са CBojoM младом жспом Рене у аутомобилско] несреЬи. М. Капор. Чувар адресе.
Обрати Hcnuje (ту!)е) прагове. Настойчиво ходить куда-н., добиваясь чего-н, прося о чем-н.
Ср. русск. Обивать пороги.
<...> Толики писци o6njajy наше прагове, и кад веЬ писмо у сташу да штампамо шихова дела, отвараЬемо им ружичасте перспективе. М. Станковой. Слава после смрти. Данас, кад узалудно оби]ам ту!)е прагове, почишем да nocTajeM п а коста н. М. Капор. Чувар адресе.
Прасе
Напити се као (ко) прасе. Груб. Очень сильно напиться.
Ср. русск. Напиться как свинья.
Напио се ко прасе, грдила га [Марка] je ocehajylin руку Црног на колену, испод стола. Д. Ковачевий. Била jedHOM jedna земла.
Син. Напити се (опити се) до даскс. Напити сс на мртво име. Напити се као ма]ка. Напити се као тука. Напити се као hycKiija.
Прах
Пасти у прах. Книжн. Исчезнуть, перестать существовать.
Ср. русск. Обратиться в прах.
Цела шегова тренутпа гордост од тога како он зна нешто више од осталих своих вршшака нала je у прах — остала само бескра]на жудша за знашем и учешем <...> Б. Иосий. Покошено поле.
— Прашина —
153
Прашина
Дигла се прашина. Возникли разговоры, толки по поводу чего-н. спорного, вызывающего неоднозначную оценку.
Дуне тако najnpe у главу неком локоном типу <...> ла смисли нешто ]еретичко, па му онда то unje доста него реши joui и ла ствар об]ави <...> Кад се, ме!)утим, дигне прашина због тога, не пада му ни на Kpaj памети да се суоми са последицама. 3. Живковиб. Кзьига.
Под ибн (диби) прашину (облаке прашине). Книжн. Привлечь всеобщее внимание, вызвать много толков, разговоров, наделать шуму.
Ср. русск. Поднять пыль.
Недавно именовашс Ранке Jaeop на место директора загребачких библиотека, упркос напорима да се ствар заташка, подигло je велику прашину у хрват-cKoj jaenocTH. Илустрована политика. 17. VI.2000. Нисам био рал да попишем разговор о оптужбама против Марка и о прашини Koja je у вези са шим подигнута у штампи. Ч. МирковиЬ. Погорелци. Издавали га издадоше; шегове кшиге подигоше облаке прашине и л>уди видешс у шима презир, огорчешс и настраност. Р. Драи нац. Пламен у пустили.
Прескакало
На nacja проскакала |изгрдити, испсовати кога]. Сниж. Очень сильно, грубо, не стесняясь в выражениях {изругать кого-н.)
Ср. русск. Па чем свет стоит.
Оно ja ших [борце] ружим и ncyjeM да Kojn не би б]ежао. Е, то знам: испсовати неког на nacja проскакала. Б. Тзопиб. Доживлнуи Николетине Бурсаба.
Син. На мртво име. На nacja кола. На nacje обо]ке. На nacjn опанак.
Прикра]ак
Гурати/гурнути у прикра]ак кога. Оттеснять, отодвигать на второй план.
Сви су се други снашли npuje шега и побринули се да у новом сташу natjy ceoje MjecTO. Он jc остао издво]ен и од л>удске гужве гурнут у прикра]ак. В. Десница. Конац дана.
Син. Бацати (гурати) у запебак. Бацати (гурати) у засенак. Бацати (гурати) у кут.
Прима
Бапске (баб.ъе) приме (басне). См. Баска.
Прса
Прса у прса |срссти се, борнтн се]. Непосредственно, вплотную друг с другом (бороться, схватываться).
('р. русск. Грудь с грудью.
Необичан противник, сакривен ту негд]е пред шим, не жели да се бори. Не жели или... nehe отворено, прса у прса. Б. Тзопиб. Глуви барут. 1едном су се среди прса у прса <...> 7?. Cujapuh. Бихорци. Борба je била прса у прса. Ножеви-ма... Onajna. Ми нисмо имали резерве, док су Бугари били многобро]пи. С. JaKoe/ьевиП. Kanuja слободе. <...> Пиштол. [je] потребан вама, официри-ма, командантима и комесарима, а не нама, обичним во]ницима, ко]и смо прса у прса с непри]ател>ем. J. Хорват. Мачак под шлемом.
154
— Прслук —
Прслук
Пуна прслук коме. Сниж. Безразлично, все равно кому-л.
Ja сам ja, радник, и пупа ми прслук што je он амерички mnujyn и укратко буржу). О. Давичо. Бетон и свици. Шта je, Плавша? Селите и не можете да радите? Е, пуна ми прслук што не можете. Што се не угледате на раднике, они раде. Там же. <...> Они само тупе о улову рибе, пупа жима прслук за пшеницу и pajMHuy. И. Кушан. Наивци. Морам признати да ми пуца прслук jep не видим у чем je та наша фамили}а икад била угледна и часна? 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Син. Баш брига. Боли уво кога.
Прст
Го као прст. Не имеющий средств к существованию, очень бедный.
Ср. русск. Гол как сокол.
Ja сам <...> од лванаесте до осамнаесте провсо на фронту <...> И ето, од нас четверо 6pahe ja сам се сам вратло. Го као прст. Обукао сел>ачко. Ордеже мет-нуо у сандук и засукао рукаве. Б. Tiocuh. Покошено по.ъе. <...> Многи се cuaxnja вратио го као прст у cnojy стару босанску nocToj6nHy rjje га je чека-ла тапка зсмл>а, узак и оскудан живот после богате ширине и господства на великим спахилуцима у MaljapcKoj. И. Андриб. НаДрини hynpuja.
Имати у малом прсту шта. Очень хорошо, основательно, до тонкостей знать что-н.
Нека само што брунда. друмпуе Немо онда разговарати! Имам ja у малом прсту све жегове свижари^е на ергели, причао je то некад мени Ценек! Зато он мора бити куш! А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве.
Син. У прете знати (позкавати) што. Као кошул»у знати кога. Као злу пару знати кога, што. Као оченаш знати што. Као црнн петак знати што.
Кроз прсте гледатн/прогледати коме. Намеренно не обращать внимания на чьн-н. проступки, предосудительное поведение’, относиться снисходительно к кому-н.
Ср. русск. Смотреть сквозь пальцы.
А што ми je зачудо, Пилипе, imjecn <...> друге оштро осуЬивао због одступажа од старинеких правила <...>, него си кроз прсте глсдао rylje rpjeniHuhe <...> С. Матаву/ь. Ускрс Пинта Врлете. Она се, узгред. бави печежем paKnje. Нема дозволе, али како je пореклом права Пештанка и пупокрвна католикшьа <...>, iboj се OBaj посао гледа кроз прсте. Б. Jeemuh. Табашница. ВидеЙи да je отпор дубок и искрен, лако прикривен, власти су гледале кроз прсте, избегавале строгу примену закона са свима послсдицама и сукобе Kojn би у том caynajy немиповно настали. И. Андриб. НаДрини 6ynpuja. За читавог Tpajaiba изборне кампаже на МатиГюва се сагрешажа гледало кроз прсте; у дисциплинском поступку настало би мироваже а у друштвеним односима према жему нека врсга MopaTopuja <...> В. Десница. Бунаревац. Та imje ово школа за калуфере. Макар се бомбашу мора кроз прсте прогледати. Б. Ъопиб. Вук Бубало. <...> Ви се, генерале, налазите овде <...> због Mojnx добрих односа са угледним правником, Kojn се увек консулту|’е кад су питажа крупе и коме морамо прогледати кроз прсте што се у Српском културном клубу, иако у Ao6poj старости, грдно у по-следже време ангажовао за спас српства. С. Лукиб. Слом 1941. Многи су при-бегавали различитим триковима да би обманули лекаре. Некада су ови гледали
— Пре tn —
155
кроз прсте, а много пута били су у увере1ьу да пред собом HMajy правога бо-лесника. С. Заковл>евиб. Kanuja слободе.
Син. Жмирити на оба ока. Затварати очи.
Мотати/омотати око <малога> прста кога. Заставлять кого-н. действовать по своей воле, вертеть кем-н.
Госпоп Милчек je без дискуете пропао случа]. шега моташ око малог прста како ти се свиди. 3. MaJdaK. Кужиш, стари stoj. <...> Тврди [Менто] да нема ништа и дрско га вара и залагу^е jep мисли: oeaj nuje страшан, ово je слабо-тин>а-човек, увек и у свему последил, овога могу омотати око прста. И. Андриб. Бифе «Титаник».
Моби на прсте побро]атн (избро]ати) кога, шта. Очень мало кого-н., чего-н. Ср. русск. Можно по пальцам пересчитать кого-н., что-н.
Колико je мени познато, таквих глупана «много» уопбе и нема, могли бисмо их no6pojaTH на прсте <...> М. Крлежа. 4eBojKe су, истина, биле много лепше него у наше време када су се плавуше могле H36pojaTH на прсте <...> М. Капор. Чувар адресе.
Не бити ни за мали прст коме. Быть ничтожным, незначительным в сравнении с кем-н.
Ср. русск. Не стоить ногтя (мизинца) кого-н.
Ти мислиш, ja не могу живети без тебе... Морс, с каквом сам се варошком оно-мад проводио, ниси joj ни за мали прст... — nacMeja се он [Ъурица] као у шали. С. Ранковиб. Горски цар.
<Ни> прстом не мрднути (маби). Абсолютно ничего не сделать, не предпринять для осуществления чего-н.
Ср. русск. Пальцем не шевельнуть.
<...> Ти си син овога града, и свак те зна као поштена занаппуу <...>, па, не >iaj Боже невол>е, нико прстом не би мрднуо за тебе! С. Матавул». Пщеро и Дзандза. Зар толике паре да дигне битанга и тако да нас извара, а ми да прстом не мрдне-мо? И. Андриб. Госпо/щца. Али ja хобу да останем поштен, jajeca.M поштен, ja не радим ништа непоштено, ja ни прстом небу маби да добьем oBaj новац... Б. Ъосиб. Покошено пол>е. <...> Три се л>удска створа дозлабога млате за iiennjy корист и за нечи]у правицу. А мало подал>е, два недостойна егоисте ни прстом да макну за свога ближ!ьег. В. Десница. Правда. А шта сте ви ов/уе предузели да се Taj гад ликвидира? Ништа; ни прстом нисте мрднули. Б. Ъопиб. Глуви барут.
Плести прсте у шта. Вмешиваться во что-н.
Ср. русск. Совать нос во что-н.
Сейма су одавали част, али су вjepoвaли само у ceojy «народну одбрану» и нису допуштали да ико плете прсте у шихове послове, особито noejeK «школа-рац». Б. Ъопиб. Глуви барут.
Син. Забадати (турати) нос у шта.
Турити прст у врелу воду. Браться за что-н. грозящее неприятностями, опасностью.
Велика господа воле такве шале, а она Malta су мислила на себе и уживала што бе неко пре н>их турити прст у врелу воду. В. Петровиб. Салашар.
У прсте знати (познавати) шта. Очень хорошо, досконально знать что-н.
Ср. русск. Знать как свои пять пальцев.
156
— Fl руга —
А помилова1ье! Мучно да he што бити. Видиш и капетан и сви ми кажу да ее н« надам <...> И кад то капетан каже — а он зна закон у прете — онда je тако, нема му друге!... С. Ранковиб. Горски цар. Ja сам скоро ро!)ени Београ1)аннн, предратни, и знам ceoj Београд у прете. Б. Tiocuh. Покошено поле. Ja сам по овоме свом ролевом Kpajy ратовао читавих четрдесет година, па знам у npciv сваку живицу, окуку, поток. Б. Tionuh. Делще на Бихабу. Стрелац Taj пут по 3naje у прете, могао би и завезаних onnjy npohn стрмом стазом <... М. Петровиб. Самомучител.
Син. Као кошул>у знати кога. Као злу пару знати што, кога. Као оченаш знати што. Као нрни пстак знати што. Имати у малом прсту што.
Умешати (уплести) прсте у шта. Быть причастным к чему-н., помочь осуществлению чего-н. (обычно плохого, предосудительного).
Ср. русск. Приложить руку к чему-н.
<...> Нико не пострада тако страховито као Сулага Tapuh. Да су и сами 1)аволи у oBaj 1ьегов cnynaj уми)ешали CBoje прсте, у то не може ни да се посумжа. А' zVr.no. Грешно искуше!ье. Измену шега и je/ine жегове дал>е ро!)аке с Majumie стране букнулаje луба в <...> Ко зна на шта би ствар изишла, да болеет шуе уплела CBoje прсте. Девозка je добила ra.nonnpajyhy грулоболу за само пеколи-ко седмица. 3. Живковиб. Седам додира музике. Да je у ово штиво прсте уме-шао Алфред Хичкок, онда би се на овом месту псуавила чаша у Kojoj се йилибарни светлуцави виски jejiea приметно намрешкао. Д. Ненадиб. Ураган.
Пруга
Држатн пруту. Идти, двигаться не останавливаясь.
A Joco држи пруту, као да се плаши, ако заустави CTpoj, може издатн. В. Калеб. На комету.
Пун
Дупке пун. См. Дупке.
Пун као око. См. Око.
Пун као шип. См. Шип.
Пустшьа
Глас (крик) Banujyher (ayTajyher) у пусти 1ьи. См. Глас.
Пут
Бити (ста]ати) на путу коме. Мешать^ быть препятствием.
Ср. русск. Стоять на дороге (поперек пути) кому-н.
Ништа нам више не CTojn на путу. Б. Hymuh. ГоспоЬа министарка. Ето, никад нисмо умели да се правимо Енглези, свима смо били на путу и на зубу, и стекли смо ncTopnjcKo оправданье што у велико] прошлости нисмо постали велика сила. М. Станковый. Излет.
Изводити/извести на пут кога. Помогать найти свое место в жизни, стать самостоятельным.
Ср. русск. Выводить/вывести на дорогу (на путь) кого-н.
Ву]ка метну руке на nojac. — Дошла сам да вас молим, Ъир-JoBO, да примите мог Вучка <...> Молим вас, као што се Бог моли! — она ноче плакати. — Шта hy ja, jwia удовица, с шиме? Ако га ви не изведете на пут, он he... — она тури лице у махраму и плакаше датъе <...>Л. Лазаревий. Вучко..
— Пут —
157
Изводити/извести на прави пут кога. Помогать найти правильную линию поведения, стать на правильную точку зрения.
('/>. русск. Выводить/вывести на прямую (настоящую) дорогу.
Место сам говорио сам себя: Од оног што сам малочас изрекао, не би ли бол,е било да сам npchyrao бар половину? <...> На oeaj начин je овакво кушан,е самог себе често и мене извело на прави пут, пошто човек иде за страстима <...> више него за разумом. J. Дучий. О мнрнойи.
Шт обилазним (заобилазннм) путевима (путем). Пользоваться не прямыми, косвенными мерами, средствами для достижения цели.
Ср. русск. Идти обходным путем.
Нешто je прейуткивала, нешто ме!ьала <...> Mopanaje да иде обилазним путевима, али су основе биле истините: да Бору не воли, да Мишу воли <...> М. ЪурЬевий. Дозивсиьехимера. <...> Hehy nhn заобилазннм путем — то here ми дозволити да будем потпуно отворен <...> Б. Tiocuh. Покошено пол>е.
Крчити/прокрчити CBoj (себи) пут. Добиваться определенного положения, успеха в жизни, карьере.
Ср. русск. Прокладывать себе дорогу.
<...> За тако кратко време je прокрчио себи пут. J. Скерлий. Писци и к/ьиге. У салону Ликовне jeceiw приказана су дела Miioro6pojnnx jyrocjioBencKnx стваралаца. од оних Kojn крче CBoj пут до оних Kojn су стекли светску афир-машду. Борба. 7.1I.1976.
Метати грану на пут коме. См. Грана.
Навести на клизав пут кога. Толкнуть на что-н. дурное, опасное.
Ср. русск. Сбить с пути.
<...> То су TBojn душ.маии... Ти си био... ти си могао бити красен домаЬин и радник, али те они паведоше на клизав пут. С. Ранковий. Горски цар.
Пут за уши. Сразу же, не медля отправиться в путь.
Ср. русск. Ноги в руки.
Грабани узму вовне пак се уклоне, а Лука остави opyxje пак, са сивом <...> по!)е к naTpujapy. Тек да се примакне <...> скочи 6ycnja иза камена натегну-TnjeM пушкама. Дохватс их оба ме1)у се и конима jacenoBujeM добро и добро Hcnpe6Hjajy <...>, а грабани пут за уши. С. М. Лзубиша. npodaja nampujape Бркийа. Извади само join jenaii дукат, па му даде: «На. па пут за уши!» Оде Прока <.. .> Л. Лазаревиб. Преи пут с оцем на jympetbu. Ено, синак, оно ти je тамо станица, па ти лево пут за уши и равно куПи. Б. Иопий. Осма офанзива.
сад, — рече <...> — пут за уши. М. Лалий. Извидница.
Син. <Узимати> пут под ноге.
Скренути с правота пута. Начать вести себя предосудительно, плохо.
Ср. русск. Сбиться с пути.
<...> Рекох у себи: можда би се и поправио [Драгиб] уз Moje дете. Али ми одмах до!)е друга мисао: можда he уз шега и TBoje дете скренути с правота пута и — унесрейити се. М. Шапчанин. Катанска буна.
Ста)ати/стати на пут.
1.	коме. Мешать кому-н. в чем-н., в достижении какой-н. цели.
Ср. русск. Становиться поперек пути (дороги) кому-н., чему-н.
Шта бих ja у граду, слаба, неука, болежлшва? Увзуек си био добар за мене, што да ти данас на пут cTajeM. Б. Тюпий. Осма офанзива. (Ьегове плескавице
158
— Путами —
<...> укусни]е су и сочнее од Мекдоналдсових хамбургера <...> Нико нор-малан не би jco Мекове бл>утаве и танушне хамбургере, ако вей за исте паре, а можда чак и ]ефтини]е, може да купи Рувимову пл>ескавицу. Мек зна: ако Рувима сломи, нико му не може више стати на пут. Д. Ненадиб. Ураган.
2.	чему. Выступать, подниматься против чего-н.
Продачен>а има свуд, али у Далмации оно je превршило Mjepy. Ja сам то описао са живи]ех угледа <...> позива]уГш ceoje земл>аке да томе злу стану на пуз. С. Матавуъ. Бшъешке ]едног писца. Награде су у почетку задавале главобол>у издавачима. Ту се у ]едан поуздан посао <...> уводио потпуно непожелан чини-лац неизвесности сличен у Ьудима и наклоностима чланова жири]а. Томе се, да-како, морало стати на пут. 3. Живковиб. Книга. Стсдан НоваковиЬ je тада, у име српске владе, вршио на Порту и султана притисак да стану на пут безакошу у crapoj Cp6njn. М. Bojeoduh. Плава к/ьига о страдати-мау Cmapoj Cp6uju.
<Узимати/узети> пут под ноге. Отправляться в путь.
<...> Ошкоп изброди Пуздраку новац и каже му шта да купи, па oeaj узме пут под ноге. С. Матавугь. Ошкопац и Бича. —MeKaj... ну... па тако— викне она [Банка], кад je видела да он не троши узалуд рдечи, него узима пут под ноге. В. Калеб. Изван ствари. Ja пут под ноге па дашу и nohy. А. Шеноа. Процак Лука. Звао ме Де]ан, вели до1)и. тэта, да пецамо рибу, валаЬе ти и за реуму <...> Чим лето, a ja пут под ноге, рече Мунта <...> Д. Ненадиб. Ураган.
Син. Пут за уши.
Путажа
Збанити с путаше кога. Вывести из обычного состояния, лишить душевного равновесия.
Ср. русск. Выбить из колеи.
А на концу je сам себи признао да му нде jacno на кога je л>ут. То га збаци с пу-таше и он разастре слике по огледалу око cBojer лика, распреде збиваша. В. Калеб. На каме/ьу.
Ilyhn
Па куд пукло <да пукло>! Выражение решимости, готовности ко всему, что бы ни случилось.
Ср. русск. И будь что будет!
Сад ти Бути, па се чини невешта свему, а сутра ja то морам преломити, па куд пукло! С. Ранковиб. Горски цар. Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и noljox. С. JaKoejbeeufi. Деветсто четрнаеста. А ако неГзе да до!)е <...>, кажи му да hy ja у Capajeeo, па куд пукло да пукло! Б. Jeemuh. Табашница. Понекад <...> помисли да би можда бол>е било <...> да je на саслушашу признао да се пео на цркву, па куд пукло да пукло. И. Андриб. Осатичани. У селу, чим би неком чов]еку превршило, Taj би бацио капу о земл>у и прдетио: — Вала, naj6o.be je за Бауком па куд пукло да пукло! Ни овако се више не може. Б. Ъопиб. Majop Баук. —.ГЬуди, — вели он [Бе-шир] —ja не знам шта je ово. И синоЬ ми je неко украо дво]е брава. Ja идем жандарима у касарну. па куд пукло да пукло. X. Хумо. Добри.
Син. Кому опанци, кому o6ojun.
Пукло куд пукло // Куд пукло да пукло. Обязательно, непременно, при любых обстоя тел ь ствах.
— Пушка —
159
Ср. русск. Во что бы то ни стало.
Ствар je озбилша, ради се о Mojoj сасвим интимно] ствари, вечерас ja морам у Беч, пукло куд пукло, разуми]еш ли, неодгодиво, морам <...> М. Крлежа. Застава. Пропади команданта JoBimy, nponaljn га куд пукло да пукло! J. Хорват. Мачак под шлемом.
Пушка
Испалена пушка. О том, кто (что) не имеет значения, с кем (чем) можно не считаться, не принимать во внимание.
<...> Joch се чинило да га пов]ереник не жели више вид)ети, да je испал>ена пушка, да би можда волио да Joce ту нема. В. Калеб. На каме/ьу.
Као из пушке |одговорити|. Сразу, не медля, не раздумывая.
Ср. русск. Как из пушки. Одним махом.
Кажипрстом му [Капари] сатпик подигне главу <...> :— Слуша]... Сад hy ти поставити питан>е, али немо] се журити с одговором... Пази: jecn ли ти партизан, домобран, легионар или усташа? Одговорио je као из пушке: — Лс-гионар! J. Хорват. Мачак под шлемом.
Син. Као из топа.
Равнотежа
Избацити из равнотеже кога. Заставить потерять самообладание.
Ср. русск. Вывести из себя.
Знао сам да га заправо мучи избл>увана лова па ме никаква увреда Huje могла избацити из равнотеже. 3. MajdaK. Кужиш, стари moj. Свака случа]но изго-ворена опаска или двосмисленост у 1ьеном друштву могла je да je избаци из равнотеже <...> М. Капор. Послед/ьилет за Capajeeo.
Ражаш
Cehn ражан», а зец join у шуми. Распределять прибыль заранее, когда дело еще не сделано.
Ср. русск. Делить шкуру неубитого медведя.
— Него, колико иштеш за onaj виноград, да се сад погодимо? — Не могу ja, господине, сад cehn ражан>, а зец join у шуми. М. Глишиб. Глава шебера. Ама, чека], брате, немо]те се сва!)ати; join то nuje свршено, join je зец у шуми! Б. Нушиб. Народна послания.
Разбо]
Ткати на два разбо]а. Действовать одновременно в двух разных направлениях.
Ср. русск. Действовать на два фронта.
Beh годину дана [je Зафрани]а] л>убавник богатог хазпадара Фе]зе, нешто зато да би имао Mohnor заштитника, а на]више зато што je хтио да се ожени 1ьеговом кЬерком миразушом. Да ли жели прво да га одоброволш на he онда за уздар]е затражити клерку или he и дал>е ткати на два разбо]а, што je BjepoBaTHHje, то не знам. М. Селимовиб. Тврбава.
Раздор
Бацати/бацити убацивати/убацити семе раздора ме!)у кога. См. Семе.
160
— Рак —
Рак
Црвен као рак. Очень красный.
Ср. русск. Красный как рак.
Не! Не! Не! — успри]ечи се ПавлековиГ1 6njecan и црвен ко рак. А. Шеноа. Простак Лука.
Раме
Гледати/погледати преко рамена кога. шта (на кога, шта). Относиться к кому-н., чему-н. надменно, высокомерно, с пренебрежением.
Ср. русск. Смотреть свысока.
<...> Допусти да ти — као искрен при]ател> — приметим нешто, на Koje не треба да погледиш преко рамена. J. Грчиб Миленко. Сремска ружа. Мало-помало, па его ти оних што су ме до ]уче преко рамена гледали: «Молим те, учо, да] учини льубав, уза]ми Kojy пару!» М. Глишиб. Учитель.
Син. Гледати с висинс кога.
Рана
ПозлеГ)иватн/позледити ране коме. Напоминать о чем-н. неприятном, болезненном.
Ср. русск. Бередить рану. Сыпать соль на рану.
Отац Замфир je с н>ом врло мало говорио, а тетке и стрине бол>е и да нису, jep чим зину и отворе уста, one joj само позле1)у]у ране сводим хукашем и ку-ка>ьем <...> С. Сремац. Зона Замфирова. Каткад га je подилазила сумша да му чак и гьегови старкел>е npunajy новости из града и с onhune с неком не-сви]есном жел>ом да му позли]е!)у]у ране <...> В. Десница. Конац дана.
Раскрсница
Бити на раскрсници // ДоЬи на раскрсницу. Быть, оказаться в положении, когда нузкно, отбросив сомнения, колебания, выбрать решение.
Ср. русск. Быть (оказаться) на перепутье.
Он се, као толики (ьегови врнльаии, у ceojoj двадесет седмо] години, нашао на раскрсници. И. Андриб. Затворена врата. Земдьа несумшиво крупних и еко-номски веома исплативих потенциала <...> дошла je на раскрсницу на Kojoj сс треба определэити измену ocrajaiba на старим и креташа новим путевима. Борба. 23.Х. 1980.
Рачун
Водити рачуна (рачун) о коме, чему. Проявлять заботу, внимание по отношению к кому-н., чему-н., считаться с кем-н., чем-н.
Ъурица ocehauie jacuo да у шему нема више оне топливе, оне чисте, предане л>убави према Станки <...> Незгодно му je што се попеки пут мора водити рачун и о ibpj; oceha да би му згодни]е било без н>е. С. Ранковиб. Горски цар. Старци исцршьени радом за свакидашши хлеб умиру и умираИе под ту!)им плотом! О шима нико не води рачуна; они су непотребно Т)убре, фурда... Н. TpajKoeidi. Велике паре.— Па куда Ьемо?— вели оча]на ма)ка.— Гос-по1)о, ja о томе не могу да водим рачуна. Излазите одмах! — каже им грубо командант станице. С. Заков.ъевиб. Под крстом. Он je помно водио рачуна о томе за Koje he представе узети карте. 3. Живковиб. Седам додира музике.
— Ребро —
161
За CBoj рачун [раднти што]. Отдельно от других, обособленно.
Ср. русск. Сам по себе.
Дви]е жене, скутрене у сводим креветима, затворених очи]у, слушале су о/целито, свака за сво] рачун, те свакодневне, познате звукове. В. Десница. Од jyrnpa до мрака. <...> Чика Попа nacje пуштао на миру, а и ми н>ега; и он je, на катсдри, могао за csoj рачун да размишл>а, чита и пише, а и ми. В. Петрови/i. Себа/ьа и маиипшьа. Поред сгражара биле су join две или три женске прилике <...>, вероватно послуга из околних куЬа; и оне су слушале музику те, на ceoj начин и за ceoj рачун претресале госте и весегье. Н. Тра)ковиб. Госнова из велике собе. Да ли она сад уопште нешто разматра. или жен мозак као неки живи перпетуум мобиле ради за ceoj рачун: ]едан точак ко]и he се окретати GecKpajno? М. Тзурбевиб. Дозивап.е .химера.
Кварити/покварити рачун (рачуне) коме. Расстраивать чьи-н. планы.
Заправо фра Joco je хтио да предочи корисност молитава, а учител, зна]уЬи то, уплео се да му поквари рачуне. В. Калеб. Изван ствари. Огладшет he луди д]ечак, до11и he, па женидба збогом! Али да буде то] комеди]и Kpaj, покварит hy му рачун. А. Шеноа. Млади господин.
Отийи (поНи) Богу на рачун (на истину). См. Бог.
Ребро
С неба па у ребро. См. Небо.
Реп
Вуби/повуби мачка за реп. См. Мачак.
Где je репу Kpaj. См. Kpaj.
Датн по репу коме. Нанести поражение, разбить (противника).
Ср. русск. Намять бока кому-н.
Е, вала, нек сте Тали]ану дали по репу, баш ми je мило. Б. Тзопиб. Пролом.
Немати ни репа ни главе. Быть бессвязным, невразумительным, бестолковым.
Ово писмо нема ни репа ни главе. J. Игтатовиб. Милан Наранциб. Бодлер je, шал>уЬи те ceoje песме у прози, написао издавачу: «Драги Moj при]ател.у, шал>ем Вам ]едно делце за Koje се без неправде не би могло ре!ш да нема ни репа ни главе <...> М. Ненадиб. Лепота у харматуи.
Подвлачнтн/подвуЬи (подвн]ати/подвити) реп. Испугавшись последствий своих действий, поступков, становиться более осторожным, отступать.
Ср. русск. Поджимать хвост.
Но ускоро би ме!)ународна затегнутост попустила, опасност рата би се расплину-ла. а 1ьегов оптимизам oner би клонуо. Индигнирано je одмахивао главом, ви-деби како и велесиле кукавички подвлаче реп, без трунка витешког ocjehaja части. В. Десница. Флор]ановиб. Сво] праведнички глас протеста против овог Kpajiber богохуллпьа дигли су сви ко]и иоле држе до човековог надре!)еног по-ложа]а у поретку ствари <...> тако да су генетичари коначло морали да под-ви]у реп и одустану, бар званично, од замисли о умпожаважу л>уди. 3. Живковиб. Кшига. Али кад треба потписати ceoj цртеж — е, ту дичне муш-карчине подви]у реп. Нигде их нема. Радови ocrajy анонимни <...> 3. Живковиб. Кзьига. )аков je побли]едио и одвукао се ]ако подвучена репа низ
6. И.О. Трофимкина
162
— Репа —
улицу. В. Калеб. Изван ствари. Ово je држава чи]и шеф за савезног премы]ер| поставка човека ксуи je двапут поражен на изборима и ко]и je после на]нови]ег изборног пораза подвио реп и побегао на Дедиже. Време. 6. VI. 1998.
Стати на реп коме. Заставить кого-н. отказаться от задуманного, помешать кому-н. в чем-н.
Ср. русск. Прижать к ногтю.
Ja не знам о теби колико ти о мени, полици]ом плашиш ти а не ja, али ти нико Hehe помоЬи кад ти moJh момци стану на реп. М. Булатовиб. Jbydu са четири прста. <...> Ред je да joj неко на реп стане и да каже стоп, не можеш дал>е, HHje ово капиталистичка земл>а него земл>а у Kojoj je на власти радничка класа. Д. Ненадиб. Ураган.
Репа
Репа без корена. О человеке без рода и племени, не имеющем опоры, поддержки.
БиЬе са именом, а не неки тазе радикалчиИ, Йифта, репа без корена. Д. Tiocuh. Корени. Ни]е ни поглавар репа без корифена. 3. Шубиб. Калуга. <...> riaejaaa ме!)уратних пpипoвjeдaчa, идуЬи углавном утртим траговима и стазама и сто-пама ceoj их великих претходника <...> тешко налази ceoj сопствени пут, пут до сопственог израза. Овд|е се зорно, рел>ефно види да je ауторитет насл>е1)а користан jep се писци HMajy на кога и на шта ослонити, HMajy залете, нису репа без корчена <.. .> Р. Трифковиб. ресничке генеращуе.
Син. Тиква без корена.
Репат
Куси и репати. Gw. Кус.
Рей и
Рекла-казала. Слух о ком-н., чем-н., основанный на неточных, ложных сведениях; сплетня.
С почетка се и то натуцало као да he нас др Франчик напустити <...> Чим су жегови 1)аци то чули <...> замолисмо директора да нас прими <...> Директор нас je укорио што се у такве ствари мешамо, али нас узгред и утешио да су то само чарши]ска рекла-казала. В. Петровиб. Себала и маштала. Ника-кво поуздано указиваже да je он [Нерон] Рим запалио нисам нашао. Оптуж-бе хришЬана су само оптужбе, уз то пристрасне <...> Тацит што тврди — ни то не држи воду, не само зато што и он уместо доказа пружа ]едино пуко рекла — казала, eeh и због сумживости жегових сведочежа против принципата и импери]е. Д. Kanajuh. Последней Европлани.
Реч
Водити прву (главну) реч. Быть главным в каком-л. деле.
Ср. русск. Играть первую скрипку. Играть первую роль.
— Они HeMajy ни части, ни поноса, ни савести... — Али они he у мирно] земли водити прву реч <...> С. Заковлевиб. Kanuja слободе. <...> Знао je латински бол>е од целог разреда, а у дружини «Нади» водио je прву реч. В. Ча]кановиЬ. Из мога школован>а. После «погиби]е» Црног, Марко je водио главну реч у име «Некога» коме «ни]е смео» да помене име. Д. Ковачевиб.
— Решето —
163
Била jedHOM jedua зем/ьа. Разуми]е се, — рече МагдиЬ, — ja сам читаво ври]еме водно главну ри]еч. И. Дончевиб. Миротворци.
Од речи до речи. Совершенно точно, дословно.
Ср. русск. Слово в слово.
И као што су од ри)счи до ри]ечи напамет знали [во]ници] кнежев проглас, у коме се Црна Гора позива на оруж]е тако су напр^ед знали и дал»и рас-поред похода. С. Матаву/ъ. Пока]ан epujex.
Решето
Дошле су rahe на решето. См. ГаЬе.
Носити/изнети rahe на решето. См. ГаЬе.
ПроЬи сито и решето. См. Сито.
Узети на <ceoje> решето кога. Заняться пересудами, злословием, сплетнями по поводу кого-н.
Ср. русск. Перемывать косточки кому-н.
Све, све je узела [господа Перса] на ceoje решето, па ни ньегово преосвештенст-во Hnje остало неприкосновено. С. Сремац. Поп Пира и поп Спира. Као и сваки човек, и Мане je имао непр^ател>а, Kojn су jeABa чекали да га узму на решето. С. Сремац. Зона Замфирова.
Риба
Здрав као риба. Об очень здоровом человеке.
Ср. русск. Здоров как бык.
<...> Па немам чворуге на тинтари нити лоше славам. Здрав сам као риба.
3.	MajdaK. Кужиш, стари moj.
Син. Здрав као дрен* Здрав као тресак. Здрав као рбука.
Као риба у води (кретати се, осейати се]. Свободно, непринужденно.
Ср. русск. Как рыба в воде.
Тврди да на Западу, KojHM се Kpehe као риба у води, jom Tpajy средши век и ин-KBH3HUHja. М. БулатовиЬ. ЗЪуди са чегрири прста. Немам довол»но сна-лажтъивости и не умем да ценим yrauajHy памет оних Kojn су се снашли у миру као рибе у води. М. СтанковиИ. Писмо о cpehu и звездама.
Као риба на сухом [бити, осеЬати ее]. В очень неприятном, тяжелом, опасном положении.
<...> Крив he бита само сам крал», jep нас оставлю као рибе на сухом. А. Шеноа. Клетва. Ето видите, ocjehaM се као риба на сухом. Ф. Xayuh. Пет лудих синова.
Ситна риба. О незначительном, не заслуживающем внимания человеке (людях).
Ср. русск. Мелкая сошка.
Хитлер то неЬе да трпи! Прогутао je он и eehe залоге, а Срби су ситна риба за н»ега! М. ЪурдевиЬ. Сенке над Београдом.
Рис
Бити л>ут као рис. Быть очень сердитым, злым.
Ср. русск. Быть злым как черт.
<...> Сутра на подне, кад je стари Замфир дошао из чарш^е, био je л»ут као рис. Чуо je све. Како je грмио по Kyhn, како се све разбегло од праске и гнева н>егова! С. Сремац. Зона Замфирова.
164
— Рог —
Рог
Дат» рог за свеЬу И Подметнуто рог под свеЬу коме. Обмануть, провести кого-н.
O6eha [Tpyjo] Луки Богданову, да га анаЬема, да he продати госта за паре, но паре не прими. Бисмо ли зьуди какав пут нашли да те ловце примимо и да дамо Луки рог за cenjehy. Тако бисмо образ пред св^етом сачували С. М. Лзубиша. Ilpodaja nampujape Бркийа. Л>утила се. Не, 1ьу не може низ ко само тако насадите, подметнути joj рог под CBHjehy, пека то себи изб^у из главе! И. Дончевиб. Миротворци.
Дувати у neMiijii рог. Поступать, действовать в интересах кого-н., с позиций кого-н.
Ср. русск. Дуть в чыо-н. дудку.
Л у 4njH рог ви дувате? За Kojy napTHjy ви радите, господине ИлиГзу? С. Лукий. Слом 1941.
Дувати у исти рог с ким. Поступать одинаково, действовать в одном направлении с кем-н.
Ср. русск. В одну дуду дудеть.
Ово je iipujaea за прекорачеше службених овлашЬеша. Подносим je против вас, председниче, због тога што сте ви лично ангажовали жапдармер^у... да спасава оне са KojHMa ви дувате у исти рог. С. Лукий. Слом 1941.
Сабити рогове коме. Укротить, усмирить кого-н.
Ср. русск. Обломать рога кому-н.
Ибрага je могао да потражи начина како да ca6nje рогове своме кмету, али je уви!)ао да je бол>е правите се невешт <...> и стрпливо je сносио ситне Ьуди свога кмета <...> И. Андрий. Прича о кмету Симану. A Taj Тигар — пек, вала, и 1ьему jeflHOM неко ca6Hje рогове. Б. Вопий. Глуви барут.
Слагати се као рогови у врейи. Пе (сметь общности взглядов, мнений; не быть единодушными.
Онда он [Л>убибрати11] стаде на чело cejercKoj скупзъачини, добровозьцима из Итал^е, PycHje. Далмац^е, Хрватске итд. <...> Иако су се ти млади л>уди слагали као рогови у вреГзи, иако «вojвoдa» не 6jeuje 4oejeK да их сведе под запт, ипак су имали два зajeдничкa ocjehaiba, найме: симпати)у према н>ему и опираше црногорском духу. С. Матавул. Бизъешке jeduoe писца.
Ставити (стерати, збити) у коз]и рог кога. Одолеть, осилить.
Ср. русск. Согнуть в бараний рог.
Да не би Фурлана што je ставио Млетке у KO3jH рог, плати Кан>ош тридесет на сто и пи!зе, или би залуду по Млецима удара до Ускрса од немила до недрага, да се она фукара с шим руга. С. М. Лзубиша. Калош Мацедоновий. <...> Таквог агронома nuje MajKa родила Kojera он не би <...> crjepao у KO3jH рог. С. Колар. На-трагу нафтазин. — Ко нам се може да свети у nauioj држави? — одговорила je Фила. — Баш наша! Нзуемци нам aanoBujeflajy, а и н>их партизани збили у KO3jи рог — обрусила joj je Ружа. X. Хумо. Кад тутли иза брда.
Увлачити/увуЬи рогове. Становиться смирным, покорным, прекращать мятеж.
Ср. русск. Поджимать хвост.
Но кад je комунистички покрет пао на осеку и бити jaBno комунистом постало усл^ед прогона опасно, тада je Панкрац <...> брзо увукао рогове <...> А. Цесарец. Златни младий и легове жртве.
— Род —
165
Род
Бити у деветом роду с ким. Быть очень дальним родственником.
Ср. русск. Десятая (седьмая) вода на киселе.
Jlyjniia je у деветом роду са Зорком, а то се, кад je иметак погодан, не забо-равла. В. Калеб. На каме/ьу.
Не бити ни род ни помози Бог (помозибог) коме. Не состоять ни в каком родстве с кем-н., быть совершенно чужим кому-н.
Од луди Kojw ми нису, што но веде, ни род ни помози Бог, имам цигдо два права при]ател>а на Koja се у свако доба могу ослонити и поуздати. Л. ЛазаревиВ. Писмо Maji/u 6.Х. 1873. Ни род ми HHje ни помозибог, a Moj ‘леб jefle веб седамнаест година. Д. РадиВ. Село.
Руво
О свом руву (руху) и круву (круху). См. Рухо.
Ругло
Терати ругло с ким. Смеяться, насмехаться над кем-н.
И пол том тврдом, дебелом лубашом као да се почело галити и свитати: да се ту с неким ругло Tjepa и да би то све могло бити беспослешачка комед^а. И. АндриВ. Пут A.iuje Т/ерзелеза.
Сии. Терати шегу. Терати спр.цьу.
Рука
Бити на нечи]у руку. Быть похожим на кого-н., быть таким, как кто-н.
Замислите, како би cenjcr изгледао да су сви, рецимо, на Mojy руку. Било би то р!)аво. Али Бог je велик: створио je и паметне и луде, добре и зле, сиромаш-не и богате. Створио je мале и велике трговце. Тако je створио и мога брата на другу руку него што je створио мене. И. Самоковлща. Jeepeji/н koj'u се су-ботом не моли богу.
Бити/иаби се на руци коме. Оказываться полезным, помогать кому-н.
Господин Кипра бе бити на руци Шаци CBojHM саветима и упутствима односно тала и зато га je паметно било и позвати. С. Сремац. Поп Tiupa и поп Спира. Eneflaj, Ъоко, те се покажи сада! Буди ми на руци, т. j. препоручи ме, употреби сва средства како бе ми се помоби каквим год начином, да не трунем у Сумраковцу. Ъ. JaKuiuB. Писмо Ъ. ПоповиВу. 27.1.1858. Мила се трудила да се што чешбе nalje на руци сваком у штабу, од команданта до курира. Б. ЪопиВ. Щечак прати зл/aja.
— ирон. <...> Он je доносио собом и ceoj приватни пртлаг: Динаре, Koje BojHHHH на Крфу нису могли трошити и Koje je Сибин, да би се нашао на руци нашим jyiiauHMa са Цера и Рудника, куповао по три драхме за десет динара. Б. TiocuB. Покошено поле.
Бити на CBojy руку И Бити ceoje руке. Быть со странностями (о человеке с необычными привычками, взглядами, поступками).
Врло рано je стекао изглед кочоперног старчиба и глас лубитела старина и чо-века на ceojy руку. И. АндриВ. КуВа на осами. И они Kojn су заузимали више места и вршили стварно послове били су вебином на ceojy руку, a pelje обични и свагдашши луди. И. АндриВ. Травничка хроника. Мибо je био кру-
166
— Рука —
пан тежак селак, 11утлив и погурен и мало на cBojy руку. Б. Tionuh. Щечаь прати 3.uaja. <...> Ти си човек на ceojy руку, ниси се уклопио, jep си напра* сит и злопамтило. М. Станковий. Писмо о срейи и звездама. <...> И moJhm су родителима предлагали да joj откажу стан, па чак и претили ако то не учине. Али, cpehoM, Moj отац jc био човек на ceojy руку. Не кажем да je во-лео да се инати, али свакако unje трпео да му се «nonyje», да му се натура ту!)а вола. Н. TpajKoeuh. Господа из велике собе. Зове се Милун <...> иначе, добар и поштен момак, али помало чудан и на ceojy руку. М. Капор. Ивана.
Бити/наЬи се при руцн коме.
1. Быть рядом, поблизости, чтобы в нулейыи момент прийти на помощь, оказаться полезным.
Ср. русск. Быть под рукой у кого-л.
Неки сиромашни и скромни ро1)аци Kojn су се ту прибили да не nflahajy стана-рину и да се на!)у газди при руци ако шта затреба. М. Лалий. Докле гора зазелени. Има ти najnpHje да смислиш и размислиш зашто ли они тебе тамо зову. Unje то тек онако, из чиста мира, да ти се на1)У при руци. Ув^ек ти власт гледа CBojy корист, а не TBojy. Б. Tionuh. Не myeyj, бронзана стражо. Ма колико да сам се трудно, облетао око н>ега, пога^ао шегове iiajHHTHMHHje желе и био му увек при руци <...>, никад се он не би сетио да нешто остави за мене <...>Л. Петрий. Господин Вундер.
2. Оказываться полезным, помогать кому-л.
Бонна, можда би ти могао у нечем бити и при руци. Jep ja данас могу много. В. Петровий. Матурантски састанак.
Син. Бити на руци.
Бити среЬне руке. Быть удачливым, таким, которому сопутствует успех, удача.
Дворски лекар др МишетиЬ <.. .> Bjeurr и cpehne руке лекар, HoejenaH, веселак, био je веома омилен. С. Матаву/ь. Би/ьешке jeduoe писца. HaMjepaeao je да ме упла-ши, или можда да ме гане, али imje био cpehne руке при избору материала. М. Лалий. Докле гора зазелени. Да, одвешИе се TpaMBajeM да n^ajy кошске трке. То he je разонодити. А можда je она и cpehne руке. <...> Замолийе je да nolje са шим на тркалиште и да се клади уместо шега jep досад HHje имао epehe. М. Миланков. Незнанка. Jeдинo je морао призиати да je био среЬне руке, jep Хел-га je била жена за KojoM би свако пошао <.. .> Д. Калий. Обала без сунца.
Бити у рукама коме, ч^им. Быть во власти кого-н., в полной зависимости от кого-н.
Ср. русск. Быть в руках у кого-н. (чьих-н.).
Одмах се могло запазити да je сад Byjo окренуо према xajдyкy други, много строжи тон. Сад му je Ъурица био у рукама сав, па се могао титрати са шим по воли. С. Ранковий. Горски цар.
Десна рука чи|а. Первый помощник, главное доверенное лицо кого-н.
Ср. русск. Правая рука.
HoKojnH Мари11 имао je као сваки oдвjeтник ceojy десну руку, а то б^аше писар Никола, родом граничар. А. Шеноа. Млади господин. Те он пише своме сину, ceojoj AecHoj руци, да се врати на землу. М. Крлежа. Хрватски бог Марс. Неки од н»их je npHjaBHO Тал^анима да сам caejeTHHK, сарадник, пр^ател /Ьубана Рудаша, да сам шегова десна рука. М. Лалий. Докле гора зазелени.
— Рука —
167
Дизати/диби (подиКи) руку на кога. Бить, избивать кого-и.
Ср. русск. Поднимать/поднять руку на кого-н.
Извлачиоje батине Риста, и дизалаje руку на н>ега само MajKa. И. Секулиб. Кро-ника паланачког гробл,а. У овом граду join од турских времена влада cyjeeepaii страх и поштоваше према онима KojuMa je Бог одузео разум. На 1ьих <...> нико не сме да подигне руку или да им нанесе неко зло. М. Капор. Последти лет за Capajeeo.
Дизати/ди11и руку на себе. Кончать жизнь самоубийством.
Ср. русск. Накладывать/наложить на себя руки.
Bjiiie се убио )едан официр у твр^ави. Поред све писмене yejepe л>екареве да je не-cpehiniK дигао руку на себе у наступу тренутног лудила, католички полови ни да чу]у да га испрате и onojy. С. Матавул,. Нови ceujem у старом Розопеку. Покло-ници би тада запали у Kpajuocrn. Они ко)и су навиртли за осва]ача награде стали би одушевл>ено да кличу, скачу <...>, док би све остале <...> обузели разоча-ран>е, туга и безнале. Неки ме!)у шима доживл>авали су то као дубоку личну тра-геди]у <.. .> или су се, у потпуном душевном pacrpojcTBy и клонуйу, одлуЬивали на KpajibH корак: дизали су руку на себе <...> 3. Живковиб. Кншга. Из радио-апарата, кад xohe 1)аво, чуо се шлагер «Тужна je недел>а». Због те ма!)арске «Химне самоубица» многи млади л>уди из ви!)ени]их београдских породина дигли су руку на себе. Д. Ковачевиб. Билауедном jedna земгъа.
Дийи руке од кога, чега. Перестать обращать внимание на кого-н., заниматься чем-н.; отказаться от чего-п.
Ср. русск. Махнуть рукой на кого-н., что-н.
ЧичаДордан je искрено веровао у исцелителну моГ1 тих paKHja; клео се свим на свету и наводио примере, л>уде ко]има je помогла кад су eeh и сами лекари дигли руке од пайеника. С. Сремац. Чича-Jopdan. А Усуд наставл>а да тражи [магарца] цео дан <...> док га на]зад не савлада умор и диже руке видеЬи да му je узалуд посао jep Helie магарца познати. Б. Нушиб. Максим. Трагови клонуйа су се и на Митру опажали. Можда je хтео да од света диже руке и да се у Бршаке врати несвршена посла. Д. Ненадиб. Дивл>е звезде. Ojyeha му се дерала и висила у прл>авим крпама, данима je пропуштао да се уми]е, а од бри]аша je сасвим дигао руке. Б. Ъопиб. Пролом. Зато je Живан престао да Tpryje месом. Трипут су му запленили и човек дигао руке <...> М. Т)ур/)евиб. Сечке над Београдом. Дигли смо руке од спремаша собе: плахте су прл>аве, а нас дво]ица необри]ани. М. Капор. Фолиранти.
Син. Пустити по страни коса.
Држати кормило у рукама. См. Кормило.
Држати у руци (рукама) кога. Иметь возможность воздействовать, влиять на кого-н., что-н., распоряжаться кем-н., чем-н.
Ср. русск. Держать в руках кого-н, что-н.
Надрастао je и зби]ао у]едно сву ту шарену и до малочас бучну и разби]ену го-милу. Ocjehao je да их веГ1 држи у руци, да их диже и ни]е се нимало зачудио кад je из масе излетио узвик: — Живио друг Тигар! Б. Ъопиб. Глуви барут. On je очекивао да Бора нешто каже: jep он je држао те две судбине у руци. М. Т>ур/)евиб. Дозива!ье химера. Припадао je [Никола Н. Барош] кругу зна-менитих capajeecKHx велетрговаца Kojn су поседовали скоро целу чарши]у
168
— Рука —
<...>, држал и су у сводим рукама готово читаву трговину овога града... М. Капор. Хроника изгуб.ъеног града.
Из прве руке (знати, обавестити се(. Непосредственно от кого-н.у без посредников.
Ср. русск. Из первых рук.
То сам имао казати о младости мога сабрата. Више немам, jep не знам из нрвс руке и jacno, а то стога што изгубих додир са сверим суседима. М. Hacmacujeeuh. Реч о животу оца Тодора овог и оног света. <...> С Золандом нисам пикад ни био вс-зан, ни у ком поглсду, ако те то баш занима. молим, то je ooaBHjecT из нрве руке. М. Крлежа. Заставе. А домобран се CMjeuJKa лукаво, цакле му се очи... та unje мала ствар— из прве руке. он. домобран. дозна]е Партизанске Tajue! J. Хорват. Мачак под ш. немом. Зедан сецикеса <.. .> заклео се чашйу да je из прве руке оба-вештен о томе зашто се. у ствари, убио господин Томази. 3. Живковиб. Седам додира музыке. Боб je волео аутентично ствари, a npocpecHja crjyap/ia му je омо-гуйавала да их упозна из прве руке. М. Капор. Наследии лет за Capajeeo.
Избити из руку коме шта. Лишить кого-н. возможности воспользоваться чем-н.
Таквим je поступком избио из руку сваки изговор гр]ешнинима и немарн.ацима да neMajy одакле научите и знати или ла HMajy, али да je то за н>их тешко. С. Бабий. Хрватски jyuep и данас.
И мати две леве руке И Бити с две леве руке. Быть неловким, неумелым.
Он je оно што л>уди тако олако и поругл»иво, готово жигошуйи, назову «баксуз». А бити и сам тога свестан. то jc jaKO жалосно; за друге, за свирепо посматра-че, можда. трагикомично, но за истога несрейника с две леве руке то je и те како трагично. В. Петровой. Hejaeu Шестая.
Имати златне руке. Быть мастером своего дела; уметь сделать, смастерить все, за что ни возьмется.
Ср. русск. Золотые руки у кого-н.
И клупе, и столице, и дугачки столови били су од просте мрко o6ojenc чамови-не, све рукотвор Taje Тишлера, Kojn има^аше златне руке <...> С. Сремац. Чича-Jopdaii. Момак je добар <...>, nuje лола, ложе рано, има златне руке — ceoj занат, ништа му се од руке nuje отело. фина прилика, не треба пропустите... М. Т)ур1)евий. Сенке над Београдом.
Имати одрешене руке. Иметь полную свободу поступать таку как хочется.
Ср. русск. Руки развязаны у кого-н.
<. ..> У уговору Kojii йе се, посредством ювижевног агента, потписати с аутором CTojn важна заштитна одредба да издавал има потпуно одрешене руке да прилагоди рукопис ceojHM потребама. 3. Живковий. Кзьига.
<Имати> пуне руке (шаке) посла. Быть очень занятым делами, работой; очень много работать.
Ср. русск. Работы по горло у кого-н.
Да, да, у велике господе пуне су руке посла. А. Шеноа. Златарово злато. У flpyujTBenoj канцелар^и на Цетшву има!)аху пуне шаке посла три писара <...> С. Матаву/ь. Би/ъешке jeduoz писца. Тэурица je имао пуне руке посла. Трсбало jc разделити новац jaTauHMa, оставите што и Majun, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са ByjoM. кренути се на пут. С. Ранковиб.
— Рука —
169
Горски цар. — Je ли ме ко тражио телефоном? — Не знам. имала сам пуне руке посла— одговори жена у клечеЬем ставу.— Неко je звонио.. М. Станковий. Послед/ьа кап. Кад листе ви опазили, господару, како Ьемо ми побога! Ми смо имали пуне руке посла! С. Новак. Изгуб/ъени завичау
Испод руке |куповати, продавати). Украдкой, тайком, незаконно (покупать или продавать что-н.)
Ср. русск. Из-под полы.
Тако je Mojcnao радио неколико година у Toj паланци <...> па тек о jeднoм Т>ур1)еву дне продаде испод руке робу и уступи дуИан другоме, покупи ловце што их беше раздао под интерес и — оде некуда! М. Глиший. Злослутни 6poj. Тепелук— отприлике 40 дуката; лнбаде гако 15 до 20, nehe више. Него, ослони се ти само на мене; наЬи hy jaTe6n и jeBTHunje... онако испод руке. М. Глиший. Подвала. <...> Помойник je ушао у Majcropoey собу у по-ткровл>у и склонно негде инструмент. Сачекао je да се прилике примире, па га je лродао испод руке. 3. Живковий. Седам додира музике. Чим би се, найме, jaBHO наговеитц да би нека убога кшига могла да доспе на омражсни Index librorum prohibitorum. свако иоле промуЬуран похитао би да je набави, макар испод руке <...> 3. Живковий. Ктига.
ИЬи на руку коме.
1. Оказывать содействие, помощь кому-н.
Ср. русск. Идти навстречу кому-н.
Казивало се да су посланник из Млетака <...> ; имали су и тескеру од паше из Capajeea и 3anTHjy да им иде на руку, али су се држали повучено и изгледали отмено и сумн>иво. И. Андрий. Пут A.iuje Ъерзелеза. <...> Сад вал>да hy ja прекс Немана нешто да учиним, а ови су обеЬали да he ми иЬи на руку. М. Ъур!)евий. Сенке над Београдом. УзеЬу две шаке ораха и hacuuy меда <...> крцаЬу орахе, умакати jesrpe у мед и грицкати док буде -^ала непогода. Ja hy бити сув, они he бити мокри. Боже, како ми идеш на руку. Д. Ненадий. Дороте]. Сад je jeAHiia и najuenocpeflimja брига била; одржати потребпи став пред JaroAOM, не показати утученост. У том му je она сама ишла на руку. В. Десница. Бунаревац. Запрепастила се!.. Због тога што je шанса била продужавана! Што joj je, у тренутку кад je све било изгубл>ено, иследник сам ишао на руку <...> М. ЪурЬевий. Дозивап>е химера.
Син. Излазнтн/изиЬи у сусрет коме.
2. Оказываться, быть кстати кому-н., устраивать кого-н.
Ср. русск Быть на руку кому-н.
Нема више оног густог зеленила Koje je ишло на руку зал>убл>енима, и крило их од оне несносне контроле Kojy je Бог сваком младом залубльеном створу, у лицу шегових родителе, натоварио на врат. С. Сремац. Поп Бира и поп Спира. Beh je била Hoh, муштер^а слабо, што je нама ишло на руку. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
ИЬи/поЬп од руке коме. Осуществляться успешно, удачно', удаваться, получаться.
Лупао те лупао ceojuM чекиЬем живл>с но икада <...> Бадава. Посао му imje ишао од руке. А. Шеноа. Златарово злато. Фрау Габриела се понудила да му намести Kyhy jep je имала за то укуса, па joj je то. зачудо, ишло од руке. С. Сремац. Поп Бира и поп Спира. Бацио сам се на лов пастрмки <...> Но
7. И.О. Трофим кипя
170
— Рука —
ништа unje вредело. Тек би по Koja случа]но упала кроз уски отвор. Покушао сам и оствама Koje сам склепао од зашигьених срнеИих кошчица, али ми ни то ишло од руке. Д. Ненадиб. Доротеф Командант се наЩе у неприлици. Да je требало неког изрезилити због какве погрешке ил’ коме у очи креснути опору и голу истину, то би н>ему ишло од руке, али ово... Б. Tionuh. Пролом.
— безл. с инф.
Левач je залажен тако открио да Сандал>у HHje пошло од руке да пренесе осло-нац куле са четвртастог на обличасти део. М. Павиб. Кон>и св. Марка.
Син. Полазити/поЬи за руком.
Као руком. Сразу, совершенно, бесследно прошло (пройдет) (о болезни, недомогании).
Ср. русск. Как рукой сняло (снимет).
<...> Хоца Ибро писао je записе и л>удима и стоци, ли]ечио je од урока и у)еда отровне 3MHje. Све као руком, како су причали л>уди и жене. Разборе се XajpHja, najcTapnja муфтарова кЛи, а хоца Ибро запише — па као руком. X. Хумо. Добри. Нек nHje воду са овог записа девет зора и девет акшама, па he оздравити као руком. X. Хумо. Добри.
Левом руком |постиЬи, зарадити нетто). Без особого труда, без усилий.
Ср. русск. Одной левой.
Узео je оловку и почео да рачуна: испоставило се да би левом руком за недел>у дана заращивали по шест MojHX месечних плата <...> М. Капор. Ада. Био сам, да куцнем у дрва (куц, куц!), дете cpehe! Постизао сам левом руком оно за шта je осталима требало толико напора! М. Капор. Ада.
На брзу руку |урадити што]. Быстро’, наскоро, наспех.
Ср. русск. На скорую руку.
Ja сам их [прича1ьа] слушао у различившем пригодама <.. .> па како Koje чу), онако га на брзу руку и запиши, да не заборавим. С. М. ТЬубиша. Прича<ьа Вука До]чевиба. <...> Стигао [je] у Пешту да на брзу руку научи на]основни]е елемен-те маиарске граматике <.. .> М. Крлежа. Заставе. Први вод загази у бару преко неправилно наслаганих врбових грана, набацаних на брзу руку. С. Таковл>евиб. Деветсто четрнаеста. Сел>аци истеру)у на пут кола натоварена децом и ства-рима покушьеним на брзу руку. С. Таков/ьевиб. Деветсто четрнаеста. У бифсу Tpehe класе скретничари и кочничари <...> пили су на брзу руку ceojy jyrapiby paKujy. Б. Ъосиб. Покошено полю. А ми се на брзу руку паку)емо и излазимо не 3Hajyhn куда сад. С. Таковлювиб. Под крстом.
Син. Надво]е-натро]е.
На домаку руке. Слг. Домак.
На дохват руке. См. Дохват.
На лаку руку. Несерьезно, необдуманно, легкомысленно.
Ти то говорит онако на лаку руку, пак си заборавио онд)е у сви]ету какви су наши л>уди. Ja ти велим да je зло, пази! А. Шеноа. Процак Лука.
На меке руке (дочекатн кога|. Приветливо, радушно, с радостью.
Ср. русск. С распростертыми объятиями (встретить кого-н).
Да, да, Андро ми се вратио. Први je до официра, па може заИи у девет села, сваг/це he га богате д)ево]ке на меке руке дочекати. А. Шеноа. Профак Лука.
Син. Раширених руку |дочекати кога].
— Рука —
171
На ceojy руку |радити што).
1. Беря на себя ответственность за решения, действия, поступки; самостоятельно.
Ср. русск. На свой страх и риск.
Али Хасим кренуо сам, на ceojy руку. И. Андриб. Осатичани. MajcTopoBHh, раз-очаран, настави да лута и шпекулише сам, на ceojy руку. Б. Посиб. Покошено поле. ricyjyhn све с реда, Швабе, nendjy, минобацаче и свога команданта, KojH je наредио да се чета повлачи, он [Николетина] je, на ceojy руку, остао на чуки више цесте. Б. Tionuh. Дожив/ыуи Николетине Бурсаба. Знате, Moj муж je генерал и он je сад овде. OnajaH je што му нико не саопштава шта треба да ради, те мора све на ceojy руку. М. Ъурбевиб. Сенке над Београдом. Ова hynpHja HHje уписана ни у jeAHy ратну карту, ову hynpHjy смо ми на ceojy руку подигли. Д. Поповиб. Кшига о Милутину. Hnje требало на ceojy руку да се упушташ у онакве ствари. О. Давичо. Бетон и свици.
2. По-своему, на свой лад.
Уви)ек ти видиш нешто на ceojy руку! — отресао се на н> командир Тривун, ипак се не ycyhyjyhn да потврди да je момак слагао. Б. Tionuh. Д/ечак прати зма]а.
Не пуштати узде из руку. См. Узда.
Пасти у руке коме. Быть пойманный, схваченным кем-н.
Ср. русск. Попасть в руки кому-н.
Усташа се налактио на прозор и гледа према кревету, гледа Капару! <...> HHje могло бити никакие сумн>е, Капара je пао у руке смртном непр^ател>у! J. Хорват. Мачак под шлемом.
Син. Пасти шака коме.
Полазити/поЬи (ийи) за руком коме. Осуществляться успешно, удачно; удаваться, получаться.
Радио je <...> само да одстрани од себе те мисли, да заборави. То му je донекле и полазило за руком <...> И. Андриб. Аникина времена. Сад je пред под-руглэиво-хладним Владом морао да Kpuje ту ceojy слабост и да тражи други и друкч^и пут до л>уди, а то му HHje ишло за руком. Б. Tionuh. Глуви барут. Тумбас <...> покушао оно што старшим емигрантима никако HHje полазило за руком. М. Булатовиб. /Буди са четири прста. Изгледало je да je Кирча савршено cpehan човек. Све му je полазило за руком, био je вол>ен и пошто-ван <...> Д. Ненадиб. Доротеф
— безл. с инф.
А ако, са KpajibHM напором, човеку KojH стари и nolje за руком да се одржи уре-дан и чист, то je стерилизована чистойа апотеке, а не чистоЬа цвета. И. Андриб. Жена на камену. И ту за Бухара nacTaje мука: никако му не пола-зи за руком да проникне шта се у магли дешава. Д. Ненадиб. Диеле звезде. У себи je ликовао. Hajaafl му je пошло за руком да се увуче у крал>ичин дворац. Д. Ненадиб. Диеле звезде. Знао je <.. .> да he Ана на jecen nohn у први разред основне школе. Hajaafl, помислио je, можда he тек тамо некоме nolje за руком да укроти тог малог буцмастог врага што се по цео дан врзма поред канала. М. Миланков. Лето на екрану.
Син. ИЬи/поЬи од руке.
Празних руку (шака) {враЬати се, долазити). Ничего не имея при себе; ничего не добившись, не достигнув.
т>
172
— Рука —
Ср. русск. С пустыми руками.
<...> Сместили су га, врло поволно су примяли зналу што unje дошао празних руку: донео je алата и нешто готовине; сеоски луди то одмах намиришу <...> В. Петровиб. После pooitje. А Ибрага мисли како би приволео побес-нела влаха да му дозволи да набере бар две котарице шлива да се од срамоте празних руку куЬи не epaha. И. Андрий. Прича о кмету Симану. Због пропасти Срби]е 1813. године приморан je био [Павле] да бежи у Срем, одакле се после смирела прилика, не успевши да се тамо запосли, Bpaha празних шака. Н. TpajKoeuh. Велике паре. Беркс <...> разгоропа!)ен je кад му агенти до1)у празних шака <...> Не eepyje им, сум ла да нису у вези с овим тргов-чиИем Kojn власт вуче за нос. Б. Jeemuh. Табашница.
Прати руке. Книжн. Снимать с себя ответственность за что-н.
Ср. русск. Умывать руки.
Нека им дакле буде по воли кад се радо глешуу; не буде ли cpehe — то само Бог зна — сами су криви, ми перемо руке. За ту женидбу нека вас дакле не боли глава. А. Шеноа. Млади господин. Свако] [жени] он иде и тражи je, а у исти мах од сваке б]ежи и пере руке: пусти мс, не везуд се, не рачуна] па ме. Б. Tionuh. Не тугу), бронзана стража.
Прекрштеннх руку |гледатн|. Ничего не предпринимая, не вмешиваясь.
Нека се народ весели макар и мало крви било. Варошким стражарима 6njaxy та-кве гунгуле вазда мила комеди]а Kojy су прекрштеннх руку врло радо али и врло хладнокрвно гледали. А. Шеноа. Златарово злато.
Пуштати/пустити из руку што. Отказываться от чего-н.,упускать что-н. Ср. русск. Выпускать!выпустить из рук.
<...> Солдатовий je требало да уразуми опозишду у сопствено] странци <...> ; ДеспотовиЬ je морао да, у предви1)алу избора, што пре и што боле органи-3yje CBojy нову страйку <...> Два човека уопште нису мислила да nyurrajy власт из руку. Б. Tiocuh. Покошено поле.
Раширених руку [чекати, дочекати кога]. Приветливо, радушно, с радостью.
<...> У албанским горама купио прекрасно м]ссто гд]е he градити виду да у iboj «раширених руку» дочека свог присног при]атела. В. Цар Емин. Старци. Разуме се. 1)аци су имали и клиге, и учили су, и водили лубав, и били пуни идеала и чекали су живот раширених руку <...> П. Андрий. После к!ьиге (По-говор у кн. Д. Калийа «Овала без супца»)
Син. На меке руке.
Руке су везане коме. Кто-н. лишен возможности свободно действовать', чьи-п. действия, поступки зависят от определенных условий.
Ср. русск. Руки связаны у кого-н.
Moja главна потешкоИа очитовала се, ме1)угим, у томе што су ми, као власнику клижаре ко]и не прави разлику ме!)у муштери]ама по лиховом погледу на свет, руке биле прилично везане <...> На шта би то личило да се власник из-дире на посетиоце клижаре само зато што има]у мало необичшце ви^еле леговог порекла. 3. Живковий. Немогуйи сусрети. <...> Мишина пажла биЬе пренета на лих, а лу и nehe да гледа <...> Taj ]едини тренутак, ко]и joj npeoc raje за одбрану, морала je што боле да искористи и unje смела да га проигра, а биле су joj везане руке <...> М. Tiypfyeeuh. Дозива)ьехимера.
— Рука —
173
Сваке руке. Различный, разнообразный.
Официри су разган>али чаму по кафанама. уз свирку жихове музике, у забавама сваке руке. Koje су приращивали. С. Матаву/ъ. Бил>ешке jeduoe писца.
Седети скрштених руку. Ничего не предпринимать, бездействовать.
Ср. русск. Сидеть слозка руки.
Било je то ]едног женског свепа, и како нико не смеде да ради, а никоме се unje хтело да седи скрштених руку, то свако еде у цркву <...> И. Вукибевиб. При-ча о селу Врачима и Сими Ступицы. CeojemaBU Тодор inije седео скрштених руку и чекао да му шарене купце падну с неба, као што чине неки идеалисти. М. Станковый. Смисао живота. Ни власти, меЩути.м, нису се-деле скрштених руку. Сваки откривени ров био би затрпан, а ако би се по нечему могло установити Kojn га je издавач начинио, onaj не само што je мо-рао да плати позамашну глобу <...> него je join иjaeno, преко новина, био укорен. 3. Живковиб. Ктига. Према многим изворима информашуа, ни су-седна Либ1уа Hnje седела скрштених руку. Bojny помоИ Либ»уе припадници-ма легалне владе ни премьер Уeдej не деманту)е. Борба. 23.Х.1980.
Тр.ьати (трти) руке. Быть довольным чем-н., радоваться успеху.
Ср. русск. Потирать руки.
Хрвати пак HMajy join више разлога да тару руке од — засада join iipiiTajenor— весел»а. В. Цар Емин. Данунцщада. У време paenpoflaje испуне се кжижаре радозналцима <...> Направи се гужза, кн>ижари тр/bajy руке <...> 3. Живковиб. Kibuea. Huje ли управо Axmiej био Taj Kojn je предложио <...> да га оставе на следеЬем острву? Huje ли управо он трл>ао руке <...>, рачу-najyliH како he преузети команду над Мелибо{цима и брзо их научити веш-тини пжачкажа? М. Петровиб. Самомучител. Каже, моторизовани туристи у на_)лу!)оЗ ноГш <...> А, каже, угостител.и Tpjbajy руке. Лулу, трл>аш ли и ти руке, мислим у вези моторизованих туриста. Д. Ненадиб. Ураган.
У i<aj6on>y руку. Самое большее, не более чем.
Ср. русск. В лучшем случае.
КостиИ поред 1ье чинио je утисак, у naj6on>y руку, странна — заменика неком далеко одсутном жениху. В. Петровиб. Себа/ьа и машта/ьа.
У на]мажу руку. Самое малое, как. минимум.
Ср. русск. По меньшей мере.
Чим прсвагну естетски обзири и мерила, заношежа лепотом, залети ка лепоти, то je, нешто демонско и кобно, или, у najMaiby руку, лакоумно, раскалашно и раскошно <...> В. Петровиб. Лепота корисних биба Читао je нешто из фас-цикле и подругзьиво се церио: очигледно шлиф je бапио кроз прозор и сад je намеравао да буде без ibera; jep у najMaiby руку било je неучтиво пред другим CMejaTH се за ceoj грош. М. Ъурбевиб. Дозива)ье химера. Huje лако jeflHOM уцбенику да сачува присебност када га снаЩе оваква популарност. Као да je нека филмска или музичка звезда. Фудбалска, у najMaiby руку. 3. Живковиб. Кшига.
У пеку руку. Отчасти, в какой-то мере', до некоторой степени.
Човек je, у неку руку, то се види — како да кажем? — изгубио ногу, иде на шта-ци. Л. Лазаревиб. Све бе то народ позлатити. Можемо да не осетимо ову огоженост и у неку руку бесмисленост наших припрема <...> М. Ъурйевиб.
174
— Рукав —
Дозиваше химера. Можда Милан у неку руку има право. Б. Tionuh. Глуви ба-рут. Павле се на такве HHje л>утио, био им je чак у неку руку захвалан. Н. TpajKoeuh. Велике паре. Жандар обори главу. Ocjehao се он у неку руку кривцем, управо тим факином KojeMy 4oejeK оправдано упуЬиваше ceoj гн>ев. И. Дончевиб. Миротворен.
Узети узде у ceoje руке. См. Узда.
Рукав
Засукати рукаве. Серьезно, энергично взяться за дело,работу.
Ср. русск. Засучить рукава.
Да вам кажем. Треба засукати рукаве. Сваки he добита ceoj посао. А. Шеноа. TlpocjaK Лука. <.. .> ПревеЬ смо комотни да засучемо рукаве, да се упремо и из-вучемо благо из наше земл>е. J. Козарац. Мртви капитали. <.. .> Он [Турина] се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. С Ранковиб. Горски цар. Ja сам <.. .> од дванаесте до осамнаесте провес на фронту <.. .> И ето, од нас четверо 6pahe ja сам се сам вратио. Го као прст. Обукао сел>ачко. Ордеше метнуо у сандук и засукао рукаве. Kyha Huje била оправлена четири године, имаше раз-гра!)ено <...> Б. Tiocuh. Покошено по/ъе. У останом — завршава директор тираду уреднику <...> — ако ти je баш стало до тога да юьига не буде приглупа, ти лепо засучи рукаве, naje продухови коликоте]е вол>а. 3. Живковиб. Юьига.
Остати кратких рукава. Не получить того, на что рассчитывал, надеялся, чего добивался.
Ср. русск. Остаться на бобах Остаться ни с чем.
Неко у томили, оставши валда кратких рукава, огорчено je протестовао: — Све би ово бутум требало запалити, па нек изгори! Б. Tionuh. Пролом. Наравно, epeha je превртл>ива; ]едаред Буле и Дуле остадоше кратких рукава — теглили су три и по сата чамчину од десет метара, а на Kpajy им власник брода тутауо у шаку два замотулжа <...> Кад тамо — а он им дао два аспирина! М. Капор. Ада. Beh први примерил Kojn изи!)у из штампари]е попоено носе ознаку «Четврто издаше»! <...> У то да посреди нису сасвим чиста посла могао би да посумша тек неки библиофил ко]и би баш запео да се <...> домогне по ]едног примерка прва три изданд, али би остао кратких рукава <.. .> 3. Живковиб. Кгьига.
Син. Остати на цедилу.
Сипати (истресати) као из рукава што. Говорить, рассказывать одно за другим, без запинки.
Ср. русск. Сыпать как из рога изобилия.
<...> Taj перипатетичар нове врсте сипаше као из рукава ceoje славне каламбуре, вицеве, опаске, цитате <...> С. Матаву/ъ. Би/ъешке ]едног писца. Си-najyhn анекдоту за анекдотом као из рукава, држао je читаво друштво у на]ведри]ем расположен^. В. Цар Емин. Данунцщада.
Рукавица
Опходити се у рукавицама према коме. Вести себя вежливо, обходительно с кем-н.
Секретарици ипак пона]више иду на живце предавачи. Можда noHajnpe стога што према шима мора <...> да се опходи у рукавицама и с л>упким осмехом, иако их je она врло брзо прозрела <...> 3. Живковиб. К/ьига.
— Рупа —
175
Рупа
Девета рупа на свирали. О человеке, играющем самую незначительную роль в каком-н. деле, в жизни.
Ср. русск. Последняя спица в колеснице.
<...> Док се без нас ни]е могло, они су нас у звезде ковали, а сад смо ми девета рупа на свирали. Д. ПоповиЬ. Ktbuea о Милутину. Онако исто, као што су у свим овим областима делатности Срби, славни борци <...> после рата били «девета рупа на свирали», такав исти утица] имали су и српски ]езикословци у изградши српскохрватског]езика. П. НиколиЬ. Руже!ье српског]езика.
ИЬи зми]и на рупу. См. Зми|а.
ИПи мечки на рупу. См. Мечка.
Рухо
О свом руху (руву) и круху (круву)// о свом круху и руху. Рассчитывая только на собственные силы, без помощи других (делать что-н.)
Дошао сам <...> о свом круху и руху. Лз. НенадовиЬ. О Црногорцима. Ту непо-корну и бучну сел>ачку варицу наоружаше свако]аким старим пушчетинама и пустише je да се о свом руху и круху, боса и голотрба, брани како на]бол>е зна и уми]е. Б. Tionuh. Глуви барут. И опет остадосмо сами, о свом руву и круву. Б. Tionuh. Пролом.
Сабл>а
Huje сабл>а за вратом коме. Нет нужды спешить, опасаться чего-н.
Притом joui je млада [Kaja], па може за нужду баш и причекати, ни]е joj сабл>а за вратом. С. РанковиЬ. Капетаница. <...> Он [учител>] не хт]еде cjecrH, eeh опет вели кмету: —Дела брже, уморан сам. Отвори школу и пошл>и ми фа-мили]аза. — С]еди, чов]ече! — рече ослобо!)ен кмет. — Ни]е сабл>а за вратом. Л. ЛазаревиЬ. Школска икона.
Сан
Мртвим сном |спавати, заспати]. Очень крепко, беспробудно.
Ср. русск. Мертвым сном (спать, заснуть).
Л>уди су seh без снаге и даха и, како стадосмо, где се ко затекао, легао je и за-спао мртвим сном. С. Таков/ъевиЬ. Деветсто четрнаеста.
Сардина
Збитн се (стиснути се) као сардине. Оказаться где-н. в большом количестве, так что не пройти, не протиснуться.
Ср. русск. Набиться как сельди в бочке.
Кнежев «вапориЬ» (мала парна ла^а) <...> утону до половине бокова под нама! Збисмо се као сардине, а тек након подужег пловл>ен>а опазисмо да су се доброволен пона]удобни]е понам]ештали. С. Матаву/ь. Би/ьешке jedtioe писца. Ox, eeh смо стиснути као сардине. Кад ми нетко до!)е, не знам куд бих с н>им <.. .> Ф. Xayuh. Пет лудих сынова.
Сат
Крупни сати. Время, приближающееся к полуночи.
Сигурно je вече зашло у крупне сате. М. Миланков. Jeceibu dozatjaj.
176
— Све —
Ситнн сати. Время после полуночи, поздняя ночь.
<...> Госпон Руда свако вече обавезно долази у ]едну собу изнад каване у Kojoj je као конобар црнчио и да ту хазардира до у ситне сате. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Све
Бити/постати све и сва (св]а).
1. Быть (стать) самым значительным, важным, могущественным.
Ср. русск. Быть всё и вся.
Тетка Таска je тога дана била све и сва у 3aM(|)MpoBoj, а тетка Дока у MaHHHoj куЬи. С. Сремац. Зона Замфирова. Поп je био све и сва! <...> Unje.ao je село било попов спахилук. Запов1бедао je кмету, а кмет селу. HHje имао пандура, али нико nuje могао ни помислнти да не послуша попа <...> Л. ЛазаревиЬ. Школска икона. Правио се да не види ни нових униформи ни л>уди Kojn су преко ноЬи испливали и од)едном постали све и ceja. Б. Tionuh. Пролом.
2. За кога, коме. Быть самым важным, главным для кого-н., занимать самое большое место в чьей-н. жизни.
Трпим га jep je крвопилан радник. Мени су деца све и ceja, а он, иска га, пек ради. Све he то шима да остане. Д. Tiocuh. Корени. Нисам више за шу све и ceja. Може, значи, живjcти и без мене и мимо мене! Б. Tionuh. Не myeyj, бронзана стражо. Кога Давола да стварам? Да се сватам у синдикатима и да износим прл>ав раднички веш, или да ми увек nanarajcKe фразе о буржоаз1ци и експлоататорима буду све и сва у животу? Р. Драинац. Плачен у пустшьи.
Све и сва [учинитн, урадити за кога]. Решительно, абсолютно все.
Ср. русск. Всё и вся.
Видиш, Срето, ти си чудан човек! Откако jc Taj мо.мак дошао овамо за учите/ьа— хвалио си га на сва уста, где год седнеш и станеш. Готов си био да учиниш за ibera све и сва... Сад си 1^еданпутокрснуо лист!... М. ГлишиЬ. Подваза.
Свет
Бели свет. Далекие, чужие края.
Било je Хрвата, Босанаца, Bojeofyana. Kojn су дошли из белога света да положе свесно живот за ceojy зсм.ъу. С. JoKoabeeuh. Kanuja слободе. Истина, идем и ja. идем с некаквим PajuheM из 6njena cenjeTa yMjecro да сам уза те. Б. Tionuh. Глуви барут. Неке разгледнине <...> сам повремено доб^ао од npujaTejba из белог света. М. Капор. Фолиранти. Бог зна чиме се бавио тамо, у белом свету?! Права сигурно irnje окончао, иначе би овде започео некакав поштен посао. Г. ПетровиЬ. Сипшичарница «.Код cpehne руке».
На Kpaj света |nhn). См. Kpaj.
Откако (откада) je света и века. Издавна, с незапамятных времен.
Ср. русск. Испокон века.
<...> Откако je света и века HHrje било нити може бити да велики везир упада у ха-рем и разговара са султашуама. И. Andpuh. Травничка хроника. <.. .> Седмично му je мати аутобусом слала домаЬу храпу, а телефоном пратила савете. — Ни К1ьигу нипошто не OTBapaj у уторак. Откада je света и века понедеоник je добар дан за ночетак. Г. Петровиб. Ситничарнице «Код cpehue руке».
Цео свет. Все люди, абсолютно все.
— Светик —
177
Давил <...> je знао за аустри]ске припреме и, као цео свет, веровао да су оне уперене <...> против Француске <...> И. Андрий. Травничка хроника. <...> Шофер паркира кола точно испред улаза г/це су на клупи, прекрижених ногу, као да им се фуЬка на цители сви]ет, делила два типа и пушили. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Светак
Не знати светка ни петка. Работать без отдыха, постоянно, каждый день.
Ти дедиш тамо у «FlpoMajH», у кафани, испдаш чокаже. а Мима се треска у ка-миону, нит му се зна светка ни петка. Б. Tionuh. Осма офанзива.
Светком и петком. Постоянно, изо дня в день, каждый день.
<...> У свсм граду нс Gnjainc <...> жене Koja би била ум]сла ми]есити папрежаке као што Магда. Стога je било и светком и петком доста jarMe за жезиним па-прежацима <...> А. Шеноа. Златарово злато.
Светац
Видети свог свеца. Оказаться в очень опасном, безвыходном положении.
Ср. русск. Узнать, где раки зимуют.
<...> Ако ми Баука painije не ликвидирамо, а они cnynajuo продру овамо, свршепо je. Баук he постати jesrpo око кога he се мобилисати и у партизане отиЬи све што je незадоволшо нама <...> Да нам join unje овог наоружаног башибозука и Талибана, видно би ти свог свеца. Б. Tionuh. Majop Баук.
Син. Обрати зелен бостан; бити/найи се на муци (на сто мука),
Скидати спеце с неба. Очень сильно, не стесняясь в выражениях ругаться, проклинать все на свете.
Ср. русск. Ругаться на чем свет стоит.
Командир скида свеце с неба. Всуници, иако hyre, nonaejbajy у себи псовкс командира и join проклижу час када су се родили. С. Заков.ъевий. Под крстом.
Светлан
Светлаци излете пред очи коме. Кто-н. почувствовал такую острую боль от удара, что в глазах зарябило.
Ср. русск. Искры из глаз посыпались.
Онако раздраган, лупи ме таком по левом рамену. Мени излетеше светлаци пред очи. JayKHyo сам од бола, држсЬи се за леву руку. С. Заковуъевий. Kanuja слободе.
Свейа
Дати рог за свейу коме. См. Рог.
Свшьа
Бацати бисер пред свиже. См. Бисер.
Свирала
Девета руна на свирали. См. Рупа.
Свирка
Играти по нечи]о) свирцн. См. Играти.
178
— Ceoj —
Ceoj
Бити/постати CBoj. Быть материально независимым, самостоятельным, жить на собственные средства.
Но, па je и постао богат, имао свега доста, постао ceoj и, како je понекад чуо, на том ycnjexy завидно му je rnjeKojn Taj од бивших другова из оркестра! А. Цесарец. Златни младиЬ и /ьегове жртве. Ах, пустите дугове! Вратит here ми кад будете ceoj! Знам ja join из кадетске школе што je студентскн живот! А. Цесарец. Златни младиЬ и шегове жртве.
Син. Бити ceoj човек.
Себе
Бити ван (изван) себе.
1. (Од чега) Быть в крайне возбужденном или раздраженном состоянии.
Ср. русск. Быть вне себя от чего-н.
Иако искусан и остарео у раду и борби са турским властима, пуковник je био просто изван себе од огорчегьа. И. АндриЬ. Травничка хроника. РаспоповиЬ je био ван себе, викао je на Бурмаза као на магарца. Б. Tiocuh. Покошено поле. Сви су они били ван себе од одушевзьеша. Борба. 8.II.I976. Био je ван себе од jaдa. Зар се све мора овако завршити? Д. Muxawioeuh. Запанска играчка.
2. без доп. Быть в сильном душевном расстройстве.
Ср. русск. Быть не в себе.
)адни ловац, KojH очито никада HHje чуо о вулканима и исландским rejaepHMa, заиста je морао бити ван себе и веровати да je пронашао место где душе грешника трпе вечне муке. Борба. 23.Х.1980.
Бити при себи. Быть в нормальном психическом состоянии.
Ср. русск. В своем уме (быть, находиться).
— Што чиниш — викне Фурлан — што отури чун>, jecH ли при себи? С. М. ЗЪубиша. Ка/ьош МацедоновиЬ. Прота je дуго говорио, карао, претио, па напослетку уЬута, jep му се учини да Сава HHje при себи. С. РанковиЬ. Порушени идеали. Он HHje при себи — сину Филипу. М. БожиЬ. Неисплака-ни. Шта ти je, болан, jecn ли при себи? Б. Jeemuh. Табашница.
Долазити/доби к себи. Переставать волноваться, тревожиться, расстраиваться', успокаиваться.
Ср. русск. Приходить!прийти в себя.
Читаво вече добричина HHje дошао к себи. Ламатао рукама, мумлао, препирао се сам са собом. И. ДончевиЬ. Безимени. Морао je да се стресе, да за часак стисне очи, да би дошао сасвим к себи. Б. Tiocuh. Покошено поле. Join не долазеЬи к себи од страха, се/ьак замуца да нешто одговори. Б. Tionuh. Сукоб у планини. Остали Нуте, као да join не могу да до!)у к себи од силног изне-на!)егьа. С. ЗаковлевиЬ. Под крстом. Секретарица ocTaje да ctojh, отворених уста, потпуно пометена. Не може,жена да до!)е к себи. Па HHje вазьда то Taj важан посетилац? 3. Живковиб. Клига.
Сед
Седе плести И Плести седе. Остаться старой девой.
— Е? А ти би, ватьда, хтео да ja седе плетем? Ви’ш, молим те! Л. Лазаревиб. На бунару. Е, за све те je Бог створио — похвали старац Ивану. — И да paTyjeui,
— Секира —
179
и да печеш раки]у и да прода]еш... Join само да те удамо, да не плетеш седе! М. Капор. Ивана.
Секира
Пала (упала) je секира у мед коме. Неожиданно очень повезло кому-н.
Ср. русск. Счастье привалило.
То би среЬно и за мене било, У мед би ми упала с)екира, И порасла пуна шака браде. П. Н>егош. Лажни цар ШЬепан моли. Сад ми je пала секира у мед. 1едном да размрсимо и Taj ^макчалански чвор. С. Заковлевиб. Kanuja слободе. Честитам, каже, колета. Честитам <...> Вама je пала секира у мед <...> Видим да ни он <...> не сумн>а у Moj успех. И. Андриб. Знакови. Неколико je година наступав )аков у разним дилетантским зборовима по join разн^им л>етовалиштима и купкама, док му wajnocflHje не паде фкира у мед, те га je у jeдним купкама, на свом одмарашу, открио jeдaн господин од загребачког театра <...> А. Цесарец. Златни младиЬ и !ьегове жртве.
Син. Упала кашика у мед коме.
Село
Допрти (допрети) у девето село. Широко распространиться (о вестях, слухах).
Уто ytje Мркан Стожер, разносейи л>утито, за yrjexy, BHjecT о nopoljajy женски-це; a enjecT je eeh допрла у девето село. В. Калеб. На камегьу.
Шпанска села. Нечто совершенно неизвестное, непонятное.
— А, замислите, из деле кшиге ja сам запамтила само опис Нанина кревета и црве-ну фотегьу грофице Сабине! <...> Марина РаспоповиН га je гледала нетремице <...>, али Бурмаз остаде непокретан: и Нана и грофица Сабина са сводом црве-ном фотелюм биле су за н>ега шпанска села. Б. ЪосиИ. Покошено поле.
Семе
Бацати/бацити (убацивати/убацити) семе раздора ме!)у кога. Книжн. Вызывать ссору, вражду между кем-н., ссорить кого-н.
Ср. русск. Сеять семена раздора.
Не хт)едох бацити ме!)у вас cjeMe раздора. А. Шеноа. Клетва. Ви убацу]ете семе раздора! На чему заснивате ceoje дреке претпоставке? М. СтанковиВ. Идеалан пар.
Сенка
Бацати/бацити сенку (ejewy)
1. на што. Омрачать что-н.
Ср. русск. Бросать/бросить тень на что-н.
Макаева смрт je бацила сенку на свеопште народно весел>е, па сабором Kojn се разилазио завлада пеки чудан мук. М. Капор. Ивана.
2. на кога, шта. Чернить, порочить кого-н., что-н.
Схвативши то као смишльену увреду Koja баца сенку и на шегово родол>убл>е, HHje отишао [J. Цви^иЬ] на Карлов универзитет. В. МилинчевиИ. Зован Heujuh. Недавно, када je била [Мелита] са грофом у Венеции догодило се нешто, што би могло бацити cjeny на н>езин добар глас. 3. Е. ТомиЬ. Мелита.
Сено
Тражити иглу у пласту сена. См. Игла.
180
— Си/алица —
Сталина
Упалила се опалина коме. Кто-н. наконец понял, догадался о чем-н., кому-н. стало ясно что-н.
Па jacno, упалила joj се Сталина! Схватила je да je тала кит и да je Hehe разоча-рати. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Син. Пукло je пред очима коме.
Сила
На силу бога. Против желания, воли кого-н.‘, насильно.
Ja се убрзо вратим <...> са два сендвича Koje ми je родина на брзину припремила и на силу бога угурала у иеп. В. Десница. Про.ъейе у Бадровцу. <...> Цаба им 1ьихове доброте, дао би’ je крави у мекшье, jep его на силу Бога xoheeeh и За-|реб и цео наш Срем да нам преселе у Пешту! J. Грчий Миленко. Сремска ружи.
Седма сила. О журналистике, журналистах.
Ср. русск. Четвертая власть.
Па чашицу, iiajвише две, овог алкохолног nuha могли су да panyHajy исюьучиво представници седме силе. 3. Живковий. Кшига.
Силом или милом // Милом или силом. См. Мило.
Син
Блудни (заблудели) сии. Книжн.
1. О том, кто сбился с правильного пути в жизни, чье поведение, поступки достойны осуждения.
Ср. русск. Блудный сын.
Од свих шегових «блудних синова», и карташа Митра, и наивне Маре, и капри-ниозне Аноке, и заводника JanKa, и nycTaxnje Вучка, само je несреЬнн учителе остао непоправлшв и непомиловани грешник, са сейма проклетствима Koja je писан на шега могао бацити <...> Ж. Бошков. Л. Лазаревой. Личност и дело. Сва полемика шпанских традиционалиста против европских модерниста своди се на jeднo: Европа треба да се промени, а не ми, она треба да се врати хришЬанству, као заблудели сип. Д. Kanajuh. Последней Европгъани.
2. О том, кто после долгих странствий вернулся в родные края.
Када сам након много година <...> свратио у Capajeeo на дан-два, магла се веЬ одавно претворила у загушл>иви смог <...> Пролазио сам старом, утабаном, добро познатом стазом од Кошева до Башчарш^е, а да нисам сусрео н^едно познато лице. Постао сам странац у родном граду — заблудели син из епохе пре свеопштег благосташа. М. Капор. Чувар адресе.
Сир
Блед као сир. Очень бледный.
Ср. русск. Бледный, как полотно; белый, как мел.
После joj до!)е калуфер, блед, блед као сир, усне се опустиле благо и тихо, мале-на брадица заоквирила му лице <...> Л. Лазаревич. Баба Ву)ка.
Син. Блед као крпа; блед као смрт.
Сито
ПроЬи <кроз> сито и решето И Бити на ситу и решету. Испытать в жизни много трудностей, побывать в разных тяжелых, опасных переделках.
Ср. русск. Пройти огонь и воду.
— Cjeua —
181
Moj господине, ja сам ти прошао кроза сито и решето!... Ха-ха-ха, прошао кроза сито и решето! <.. .> ПоелHje тога предговора капетан започе CBoj животопис <.. .> С. Матаву/ь. Снага без ouujy. Свега може бити, али Bojcxe без шьачке нема, то вам кажем ja ко]и сам прошао сито и решето. М. Лалиб. Свадба. npeno3najeM им лица: то су лица Mojnx ропака, неро^ене 6pahe и сестара, чврсте вилице луди тешке I'pahe, ко]и су, изгледа, прошли сито и решето и овде, у Канади, почели попово од нуле, од ничега <...> М. Капор. 011. После неколика чаша рума по-тпуно су се брисале разлике за столом, па више imje било важно што Херцег има само шеснаест година, а неки од гьегових заштитника и учитела веЬ иачилу шездесете, што су прошли сито и решето пре него што посташе сталии инвентар кафане <...> М. Капор. Провинщуалац. <...> Дирали су га [Наума] да je некада водио битолске слепце; да je после био у манастиру неком паракувар, затим да je био nyryjyhn учител <...> Био je, дакле, то млддиЬ kojh je, тако реЬи, био на ситу и на решету, али зато ипак остао верап и поуздан, десна рука своме газди. С. Сремац. Пир Моша Абеншаам.
Cjeua
Бацати И бацити cjeny (сенку). См. Сенка.
Слама
A4aj6eroBa слама. О том, что не имеет хозяина, о чем никто не беспокоится', бесхозное имущество.
— А бре, децо, бре, чворци ни]едни! — раздера се тако ]еднога дана и полете с ужасном ]едном мотком на мале лопове Koje су се црнили кроз шливово граше. — Чек’ да видимо, Ьопице, je ли ово ала]бегова слама или пусто масло! С. Сремац. Чича Jopdan. — Заделе ту све Moje комши]е, селаци, коман-дири, одборници, а ти запео... — Запео, бо’ме, ceoje чувам, unje ово Ала]бегова слама. Б. Tionuh. Делще на Buxahy.
Млатити празну сламу.
1. Заниматься ненужным, бесполезным делом.
Ср. русск. Толочь воду в ступе.
Наследници су свуда нестрпливи. Рекне ли да je крал оронуо и болешлив, ува-лиЬе сам себе у неприлике. ОтвориЬе се нова и нова питала. ПримораЬе га да млати празну сламу, да нагана xohe ли после кралеве смрти бити потреса, да ли he прворо!)ени Драгутинов сил Владислав узети власт Koja му припада по праву наслега <...> Д. Ненадиб. Див/ье звезде. Тако, кад за некога кажемо да млати празну сламу, сигурни смо да он нема никакве везе са сламом, Beh да се бави неким непотребним и узалудним послом. А. Пецо, М. Николиб. Je3iiKродамога. <...> Секретарици ипак пона]више иду на живце предавачи. Можда nonajnpe стога што према 1ьима мора <...> да се опходи у рукавица-ма и с лупким осмехом, иако их je она врло брзо прозрела и сврстала у ]едан кош с ауторима <...> И ]едни и други само млате празну сламу, а онда оче-ку)У да их неко за то плати. 3. Живковиб. Юьига.
2. Болтать пустое, вести пустые разговоры.
Ср. русск. Разводить тары-бары’, чесать языком.
Коме je потребан Taj рат? На то питаше ви нама одговорите, уважеши и пошто-вани кро]ачки ма]сторе. Ум]есто што ту млатите празну сламу, je ли тако, одговорите ви нама, молит Ьемо, на то питаше. И. Дончевиб. Миротворци.
182
— Сламка —
Опио сам се данас, али ето, премда посрЬем и премда сам nHjaH, то ипак знам што говорим. А ти, HnHja, лупеташ и млатиш празну сламу! J. Хорват. Мачак под шлемом.
Сламка
Хватати се за сламку. Пытаясь найти выход из затруднительного положения, прибегать к последнему, крайнему средству, которое скорее всего не может помочь.
Ср. русск. Хвататься за соломинку.
«Kojn сте 6poj, господине?» — Балкански му се унесе у лице, хвата]уЬи се за сламку Koja je искрсла. М. Капор. Последит лет за Capajeeo.
Слепац
Држати се (ухватити се) чега као слепац (пи)ан) плота. См. Плот.
Слика
Бити слика и прилика кога.
1. Быть очень похожим на кого-н., быть совершенным подобием кого-н.
И тако Зевда остаде удовица и посвети се сва негова!ьу и васпиташу сина свога ко]и je био сушта слика и прилика свога оца. С. Сремац. Зона Замфирова. Из удалэених дедова подрума дотрчаше униформисани л>уди, слика и прилика свог команданта — Joeana. Д. Ковачевиб. База jedHOM jedua земла.
2. чега. Быть олицетворением, воплощением чего-н.
Она je покретна карикатура. С оном сурлом од носа Koja би ужаснула и слона, с оним ситним очима мртве жабе <,,,> — она je слика и прилика апсолутне ружноЬе и нискости. Д. Kanajuh. Последши Европлани.
Слово
Оста]ати/остати мртво слово на папиру. Книжн. Не применяться на практике, не исполняться (о договоре, постановлении, законе и т. п.)
Ср. русск. Оставаться мертвой буквой.
<...> riocTojH и посебна ставка у уговору о томе, чак се предви^а месечна исплата, али то углавном ocraje мртво слово па папиру <.. .> 3. Живковиб. Юьига.
Слух
Ни уха ни слуха. Си. Ухо.
Смрдети
Ни смрдети ни мирисати. Ничем не выделяться, быть серым, невыразительным.
Ср. русск. Быть ни то ни се\ ни рыба ни мясо.
Hajлaкшe се забораве 6e3Ha4ajHH догами, што ни смрде ни миришу или што су префчени неком болешЬу <...> М. Лалиб. Докле гора зазелени. Онда je naj6o^e да пропадете jeднoг преказьеног старог класика Kojn нит смрди нит мирише. Ф. Хациб. Пет лудих синова.
Смрт
Блед као смрт. Очень бледный (от потрясения, страха, волнения).
Ср. русск. Бледный как смерть.
— Снага —
183
На прагу се показа Мара, бл^еда као смрт <...>, а расплетене joj косе пале низ плеЬа. Л. Лазаревич. Школска икона. «Жива била и сипа родила!» — уск-ликнуше радосно просиоци, напунише чаше ру)ним вином, пише и певаху сватовске песме. Л>уба CTajaiue бледа као смрт у углу собе. Б. АгпанацковиВ. Бучьевка. Изненада, би joj жао овог <...> човека <...> док je блед као смрт CTajao пред н»ом руку опуштених низ тело, заборавл^уби чак да заузме неку прикладн^у позу. М. Капор. Последней лет за Capajeeo.
Син. Блед као крпа; блед као сир.
Борба на живот и смрт. Си. Борба.
Гледати/погледати смрти у очи. Быть, находиться в опасности (для жизни).
Ср. русск. Смотреть смерти в глаза.
— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му [Ъурици] Byjo <...> — Не поминки ми то, молим те! <...> Сад je све друкч^е, не брини. — Друкч^е je док си овде са нама, то знам и ja. Али xohe ли бити друкчи]е тамо, кад по-гледаш смрти у очи? С. РанковиВ. Горски цар. Били су то сурови, одважни, огуглали морнари, KojH су 6e36poj пута гледали смрти у очи <...> 3. ЖивковиВ. К/ьига.
Стар као смрт. Об очень старом человеке, глубоком старике.
<...> На jeднoj KaMenoj клупи седи неки мали створ, без косе, браде и бркова, а види се да je стар као смрт. И. ВукиВевиВ. Прича о селу Врачима и Сими Ступици.
Снага
Из све снаге. Напрягая все силы, с предельным напряжением, интенсивностью (делать что-л.)
Ср. русск. Изо всех сил.
Напрезао се из све снаге да не буде побелен. Б. ВосиВ. Покошено поле. HHje Яи приметно да су остали играчи искл>учени и да се око простора за игру тиска мноштво rocrnjy, а ме!)у н>има у првом реду н>егови пр^ател>и KojH су наврали из све снаге. М. Капор. Последней лет за Capajeeo.
Со
Имати соли у глави. Быть умным.
Не nHTajy те да л’ имаш соли у глави, Beh 4HjH си и каква ти je кеса. Б^еда, б^еда данашнэИ дан по паметну главу. А. Шеноа. Златарово злато. Могло je бити нег/уе око три сата поподне, доба Hajeehe вруЬине, кад се сви китови и с мало соли у глави, а без стална запослеша, nauajy на Бундеку или Сави. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Лести со и хлеб И хлеб и со с ким. См. Хлеб.
Спрдн>а
Терати спрдшу с ким. Насмехаться, издеваться над кем-н.
— Сна!)ите се некако... yaajMmre...— Па ви терате спрдн>у са мном, докторе!... — Не! — узвикну лекар узбу^ено и тресну руком по столу. — Ви са мном терате спрдн>у! М. СтанковиВ. Неурастенца.
Син. Терати шегу; терати ругло.
184
— Cpeha —
Cpeha
Cpeha je послужила кога. Повезло кому-н.
Близу je девета, за три уре, о подне, зпат he се кога je cpeha послужила. А. Шеноа. Процак Лука.
Син. Cpeha се nacMejana (осмехнула) коме.
Cpeha се насме]ала (насмешила, осмехнула) коме. Неожиданно повезло кому-н.
Ср. русск. Счастье улыбнулось кому-н.
Тада, изненада, баш у iberoeoj najeehoj муци, насми)а му се cpeha. Командир jeднoг jyTpa крену у штаб баталона, на пеки састанак. — Е, ил’ сад ил’ ни-кад! — трже се Ницо <.. .> Б. Tionuh. Доживла]и Николетине Eypcaha. Ипак се )едном cpeha пасми)ешила Капари и, по свсму судеЬи, Капара nehe поги-нути — поштен! J. Хорват. Мачак под шлемом. Cpeha ти се, слепче, осмехнула. осмехнула се двапут, а ти си журио на кошаркашки састанак! Сад иди и скочи у кош! М. Станковиб. Судар у Majy. Ако ти сада призмам, каква нам се cpeha осмехнула, та неочекивана радост била би понижена за TBoj гра-нитни карактер и TBoje вреле самообмане. М. Станковиб. Предигра.
Син. Cpeha je послужила кога.
Срж
До ержн костру. До основания, до последней степени.
Ср. русск. До мозга костей.
«Управител. npocejere», Beh до ержи костру ceojих прожет службеним «благочинием», покоси погледом онога и настави; — 1Ъегово Височанство милостиво узимле на себе сав трошак. С. Матавул. Билешке jednoe писца.
Срце
Бити великог срца. Быть добрым, отзывчивым, душевно щедрым.
Ср. русск. (Быть) большого сердца.
.ГЬуди великог срца деле ceojy радост, а осамлени пате. Н. Шаулиб. Мисли.
Бити каменог срца. Быть бесчувственным, жестокосердным.
Иако нас, наравне, зьудске неволе не noraljajy много— а и зашто би <...> — ипак нисмо каменог срца. 3. Живковиб. Клига.
Бити мека срца. Быть добрым, мягкосердечным.
О, па ви сте мека срца! Романтик. Пустите се тога. Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребне руке».
Бити/постати накра) срца. Быть раздражительным, вспыльчивым’, сердиться.
Е, па писи требала онако naKpaj срца да будеш! С. Сремац. Поп Тира и поп Спира. Далматинци су naKpaj срца, али iinjecy злопамтила; Бокезьи се yMHjy сав-ла!)ивати, али yMHjy за BHjeKa носити чегрст. С. Матавул. Билешке]едног писца. Постао je лаком на новац и зараду, суревзьив на ceoj пoлoжaj у служби, раз-дражзьив и naKpaj срца. И. Андриб. Травничка хроника. Герилци су понекад зьути и naKpaj срца, па узму да га испиту)у коме jejyne давао ручак. Б. Ъопиб. Пролом. <...> Нуде га питом и пршутом и зову га да се врати: — Xajдe, ро!)о, све му зъубим, не буди naKpaj срца. Б. Tonuh. Не myeyj, бронзана стражо.
Бити срце и душа чега. Быть главным лицом где-н., человеком, который умеет организовать, вдохновить, зажечь других.
— Срце—
185
У кратко, Балкански je био срце и душа сваке прославе <...> М. Капор. Последит лет за Capajeeo.
Лака-срца. Легко, не задумываясь (поступать, делать что-н.)
Ср. русск. С легким сердцем.
Примила би ме и Cp6nja. Можда би ми и службу дала у HeKoj од оних варошица у Македонии, али би ме лака срца прежалила, изагнала или продала <...> М. Лалиб. Докле гора зазелени.
Лежати на срцу коме. Быть близким, дорогим кому-н.', нравиться, вызывать симпатию у кого-н.
Bjepyj ти мени, друже команданте, да je мени све ово наше лежало на срцу исто као и ... као и сваком комунисти. Б. Tionuh. Пролом.
Наште срца. До еды, натощак.
И пелина да je jeo свако jyrpo наште срца. не би било згорег. С. Tiopoeuh. Записей из Касабе. — Млади господине, лепо вас молим, наште срца y3HMajre мед и neMojre прескакати оброке <...> — засузила je Златана. Г. Петровиб. Сит-ничарница «.Код сребне руке».
Немати срца за што. Не решаться, не иметь сил, смелости сделать что-н. Ср. русск. Не хватает, не достает духа кому-н. сделать что-н.
Деловао je збил>а потресено <...> тако да нисам имао срца да му поставим цинично питаше: како може да оде у ветар нешто што му се кроз божански блесак Tpajuo урезало у памет? 3. Живковиб. Писац. Вода у вази са japKopHljHM jeceHKaMa малопре je промешена — нико HHje имао срца да баци join несвели букет цвеЬа... Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребне руке».
Одолети срцу. Пересилить себя, победить, одолеть какие-н. чувства, желания.
А наш Хасим, глсдао и он, гледао, па nuje више могао да одоли срцу. Затражио изун од команданта да се испне и скине каурски бардак. И. Андриб. Осатичани.
Пао je (свалио се) камеи с срца коме. См. Камен.
Преко мртва срца. Холодно, сухо, безучастно.
Пружили су jeAan другом руку поштено, али преко мртва срца. Б. Ъопиб. Глуви барут. — Од вол>е ти — преко мртва срца одговори Тривун cjehajytiH се да се и он сам unje баш naj6on>e понио у офанзиви <...> Б. Иопиб. Пролом.
Прирасти за срце коме. Стать близким, дорогим кому-н.', вызвать симпатию у кого-н.
<...> На месту сукоба ocrajann су мртви непр^атезьи, а нас су дочекивали кукурузи и зьупки шумарци су нам пружали заклона <.. .> И свугде смо сретали народ коме смо за срце прирасли. J. Поповиб. Хари Шихтер je остао веран заклетви. Читав Taj Kpaj, бар по имену, био je веЬ KpajeM четрдесетпрве партизански с изу-зетком батазьона Зоваша ГерзовиЬа Kojn je тврдоглаво ocrajao при називу «чет-нички». — Партизани! Шта му je то? Не зна то наш 4OBjeK ни изговорити, ака-моли да му то име за срце прирасте. Б. Tionuh. Гчуви барут. Каквом професору универзитета или академику толико прирасте за срце нека юьига. нарочито ако je ретка и веома вредна, зал>уби се у >ьу <...>, па реши да je задржи само за себе, не Bpaha je више ни по Kojy цену <.. .> 3. Живковиб. Кчьига.
Пуштати/пустити срцу на возьу. Давать волю чувствам, позволять себе расчувствоваться.
Ср. русск. Давать сердцу волю.
186
— Стаза —
Добро je што га нема jyrpoc на Hcnpahajy. Бар сад чов]ек може пустити срцу на волу. Б. Tionuh. Глуви барут. Кад би ocтajaли сами <...> они су пуштали срцу на волу критику)у11и свободно одборнике. 3. ШубиЬ. Пред спомеником. Срце je и душа шта коме или с инф. Доставляет большое удовольствие, наслазкдение кому-н. что-н.
CehaM се, добро се cehaM како ми je то срце и душа било возити се на коли. J. ГO4uh Миленко. Сремска ружа.
Срце ни]е на месту коме. Кто-н. очень встревожен, неспокоен.
Ср. русск. Сердце (душа) не на месте у кого-н.
Она je Цедила до прозора, па се виднело да joj срце HHje на Mjecry: сад се je ба-вила плетивом, сад гулила ja6yKy, сад крушку, сад je устала и брисала зшуне прозоре. J. Козарац. Мртви капитали.
Син. Нису све козе на 6pojy коме.
Срце расте (игра/заигра) коме. Кто-н. чувствует большую радость, удовлетворение.
Бакоььи срце заигра <...> jep он више Hehe бити HajMnatjH 1)ак. С. Матаву/ъ. Ба-ко/ьа фра-Брне. ГледгууЬи погибну Бугара од наше артилер^е, нама je срце расло. С. Заковлевиб. Kanuja слободе.
Син. Капа расте, кика расте, косе расту, nepje расте.
Стегнути срце. Совладать с чувствами.
Ср. русск. Взять себя в руки.
<...> Патетика се не опрашта, треба стегнути срце. М. Ttyp^eeuh. Сенке над Београдом.
Тешка срца. Неохотно, в подавленном состоянии.
Ср. русск. С тяжелым сердцам.
Дуго hyre малишан над пустим и мирним pa36ojHurreM, а онда тешка срца скупла «козарчане» у ceojy црвену личку капу и спорим кораком излази у башту. Б. Tionuh. Щечак прати зма]а. Што се тиче Штефе, тешка сам се срца од н>е растао. Али тако мора бити у животу нас пролетера! Прерано, прерано je join било за женидбу. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Узимати к срцу што. Относиться к чему-н. с большой заинтересованностью, всерьез.
Ср. русск. Принимать близко к сердцу.
Две бабе и три будуЬе бабе y3HMajy ствар к срцу: момак je добар <...>, фина прилика, не треба пропустите... М. Ttypfyeeuh. Сенке над Београдом.
Стаза
На дугу стазу. На долгое время, надолго.
Просто-напросто, код Селима вала у школу, стр пли во, 1)ачки и на дугу стазу. Б. Tionuh. Осма офанзива. Необичан противник, сакривен ту негд|е пред н>им, не жели да се бори. Не жели или... Hehe отворено, прса у прса. Да, да, друкч^е он то ради: споро, HenpHMjere>HBO, на дугу стазу. Б. Tionuh. Гчуви барут.
Скренути на клизаву стазу. Начать делать что-н. опасное, грозящее неприятностями.
Ср. русск. Ступить на скользкую дорогу (путь, тропу).
Момак би уЬуткивао друга и обзирао се око себе ocjehajyhn да су o6ojHua прекарда-шили у разговору и скренули на клизаву стазу. Б. Tionuh. Щечак прати 3Maja.
— Стале—
187
Стазе и богазе. Все пути и дороги.
А чим први снег, ухвати се где, и ту си док пролетгьи ветар опет не просуши стазе и богазе. М. Шапчанин. Катанска буна. Пут ми се много одужио и не могадох да издржим више: — Немо] да погрешиш, стари. — Е, Moje дете! — одговори старац, као да je хтео реЬи: Позна]ем ja сваку стазу и богазу. С. Заковлевий. Под крстом.
Стан*е
У напитом стан>у. В состоянии опьянения.
Ср. русск. В подпитии.
Ми, смртни луди конфекц^ског типа, можемо jeAinio нешто да ланемо, и то само у напитом стажу. М. Станковий. Велики подвиг.
Стати
Стани-пани. Поворотный момент, когда надо сделать решительный шаг: или-или.
Ср. русск. Или пан или пропал.
Иако je и сам видно да je дошло стани-пани и да сад свач^а глава игра, сумжичави и HenoBjepAHBH Благове ипак je претпоставлао да ово join HHje оно Hajrope <...> Б. Tionuh. Пролом. Сваке зиме фурате на CKHjaiue, вучете преко целе наше домовине те даске и штапове и те смешне ципеле, а овамо, кад je стани пани, кад je нека Олимпиада или тако неки провод — заузимате све врло добра двеста осамдесет и друга места! Пих, бре, какви сте <...> М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Ствар
Бити десета ствар коме. Быть совершенно неважным, безразличным для кого-н.
Вели Варух, а то као да му je десета ствар: — А шта би, Joxane, с )унузом? Не ви!)ам га. Да HHje болестан? Б. Jeemuh. Табашница.
Ни]е мала ствар. Не мелочь, не пустяк.
<...> Нипошто HHje мала ствар имати за претка одважног присталицу демократке. То неретко донесе и какву титулу или бар почасно зван»е. 3. Живковий. К!ьига.
Стил
У великом стилу [радити]. Со смелостью, широтой,размахом.
Дука 6jeiue приро^ене jaKe интелигенци)е и има!)аше жеког полета, те je радио у великом стилу и успио у своме послу необично, те се зато може узети као тип <...> С. Матавул. Билешке jeduoe писца.
Столица
Загре]ати столицу. Провести много времени прилежно работая, уча что-н.
А реч може да се испече ако се sarpeje столица код Kylie, па се на Toj столици седи све док се не испече реч и за то време се учи српска граматика. Б. Нуший. Аутобиографща.
Седети (бити) на две столице. Пытаться служить, угодить двум различным, противоположным по взглядам, позициям, сторонам.
Ср. русск. Сидеть между двух стульев.
188
— Стопа —
Будете ли и дал>е дедили на дви]е столице <...>, може вам се догодити да више не будете имали ни ]едне. И. Козарчанин. Сам чов]ек. —«Ти си се код двора осигурао». — «Кад си дигао буну, join онда си се продао». — «На две си столице. Hehc те преки суд судити па изазиваш». Д. Tiocuh. Корени.
Стопа
Из ових стопа. Сразу же, не .медля, не откладывая.
<...> У шима [брату и сестри] као из буновнога сна подскочи дивуьа жел>а: да из ових стопа notjy у то н>ихово, у то ceoje Ужице. В. Петрович. Деца ужичког апотекара. Panynajy да he из ових стопа кренути у ceoja села. А. Вучо. Рас-пуст. И тера мене Живана да идем Сретену, ама из ови стопа. Д. Поповиб. Кн>ига о Милутину. Не, на часну реч, зал>убила бих се из ових стопа у тако неку фину особу <...> М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Пратити у стопу кога. Постоянно преследовать, держать под пристальным наблюдением.
Ср. русск. Ие упускать из виду.
Пешаци су грабили узбрдо. Непри[ател>ска батерда пратила их je у стопу. С. JaKoaueeuh. Kanuja слободе. Све се измешало, а непрдател, нас стално по-TUCKyje и у стопу прати. С. JaKoejbeeuh. Kanuja слободе. Идемо преко неких стаза. А аероплани нас у стопу прате и ratjajy полумртве воднике из митрал>еза или 6anajy одозго бомбе, како им се кад свиди. С. JaKo&beeuh. Под крстом. Из проведаете летелице иза!)е човек <...>, kojh je, током рата, у стопу пратио «илегалпи рад» Марка и Црног. Д. Ковачeeuh. Била jedno.M jedna зем/ьа.
Страна
Пустити по страна кога, шта. Перестать обращать внимание на кого-н., что-н. Ср. русск. Махнуть рукой на кого-н., что-н.
Тад су коначно дигли руке од шега и сасвим га пустили по страни као HoejeKa с koj'hm je све покушано, но с KojnM никако unje могуйе изиЬи на Kpaj. В. Десница. Конац дана.
Син. ДиЬи руке од кога.
Стража
Мртва стража. Воинский караул на очень важном участке, где нужно стоять насмерть.
Разуме се, ту noh новинар ни тренуо unje. Као на MpTBoj стражи, стално je оп-резно прислушкивао. В. ПетровиЬ. Onaj сладокусац Miuioje. Ако je требало уз руб винограда на треИем или четвртом 6pnjery опазити непр^ател>ског BojnHKa, Kojn je непомично crajao на MpTBoj стражи — Репица га je запазио! J. Хорват. Мачак под ииъемом.
Страх
Страх и трепет |бити, постати|. Книжн. О том, кто вызывает страх,ужас.
<...> Он je све озбилше понуде jyeeojaKa деликатном руком уклашао, срца господа лакоумно примао и бацао без велика шкандала, те тако постао страхом и трепетом дама. А. Шеноа. Владимир. Опет не npolje дуго и !)аволци noljy као у HHcneKunjy, прикрадаз’у се да yrneflajy некадашши страх и трепет од амбициозних предавача, koj'h су исповедали да нема више, идеалunje радо
— Стреха —
189
сти од успелог решеша ]едначина с два непозната <...> В. Петровиб. Себа/ьа и машпиньа. Узмимо Деспотовийа. Пре рата je био страх и трепет. Припадник jevme гра!)анске парти]е Koja je просто слишйена налетом Народ-не страпке, он се против >ье <...> борио на крв и нож. Б. Ъосиб. Покошено no/ье. Има и богатих ме!)у овим изгнаницима. То су чувени capajeecKii шане-ри — страх и трепет трговачке Европе. М. Капор. Хроника изгуб/ьеног града.
Стреха
Врапци по стреха.ма цвркуйу шта, о чему. См. Врабац.
Crpyja
Пустити се низ CTpyjy. Жить, поступать, пассивно подчиняясь обстоятельствам, ничего не предпринимая.
Ср. русск. Отдаться на волю судьбы, плыть по течению.
Изгубивши веру у смисао лал>ег успона <...> Рота се пустио низ CTpyjy, не же-лейи ништа друго до живот без болести и сиротише, са што маше посла и главобол>е. И. Андриб. Травничка хроника.
Ступица
Навуйи (навести) у ступицу кога. Хитростью, обманом вынудить кого-л. сделать что-л., поступить как-л.; провести, перехитрить кого-л.
Ср. русск. Поймать на удочку кого-л.
Смислио сам диван план ... за оклопни... за «Грбу». Потребан ми je мамац... добар мамац да га наведем у ступицу и уништим. Треба ми Bjeurr, лукав, присебан, храбар и поуздан возник KojH би се прерушио у шефа железничке станице... J. Хорват. Мачак под ииьемом. Па ти баш мислиш да ja шима [Тал^анима] ejepyjeM? Врага! Мучно he они мене навуйи у ступицу. Не пушта Тривун лако пушке из руку. Б. Tionuh. Пролом.
Супце
Чекати као озебао супце кога, шта. Очень сильно, с нетерпением ждать кого-н., чего-н.
Ср. русск. Ждать как Божьей милости', ждать как манны небесной.
Чекб сам те ко озебб супце, па сад што ми ти кажеш, тако he и бити. С. Ранковиб. Горски цар.
Сусрет
Излазнти/нзийи (полазити/пойи) у сусрет коме, чему. Сочувственно относясь к кому-н. или чему-н., оказывать помощь, содействие.
Ср. русск. Идти!пойти навстречу кому-н., чему-н.
<...> Ови обуйари <...> нису показивали никакву жел>у да било шта у том смислу учине и на Taj начин изи^у у сусрет томе господину. Л. Петриб. Господин Вундер. Но тичу га се зато ту ближи шегови ро!)аци <.. .> Сасвим преломити с шима, сасвим их изазвати против себе нема ипак смисла, а вей je и прилично nperjepao, BpHjeMe би дакле било да им мало nolje и у сусрет. А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. <...> Може се прибейи неограничено крупним словима и неспу-тано широким маргинама <...> Луди углавном воле брза читаша, а има и пуно оних Kojn слабее виде ситан слог, тако да им се овако излази у сусрет.
— Сухо —
190
3. Живковиб. Кьига. Hwje било те молбе Kojoj она с осмехом не би изишла у сус-рет, само да би реченог члана што више задужила. 3. Живковиб. Кн>ига.
Син. Иби на руку коме.
Сухо
Hah и се на сухом. Оказаться в очень затруднительном положении, испытать крайнюю нужду, лишения.
Ср. русск. Оказаться на мели.
Свршио je рат, пропала Аустро-Угарска, и ми смо се само на]еданпут нашли на сухом. Што нам je преостало да радимо? <...> Потребно je по сваку шуену доби до новаца. И. Дончевиб. Миротворци.
Табан
Дати ватру табанима. См. Ватра.
Загре]ати табане коме. Заставить отступать, бежать кого-н.
— Е, ово he бити нешто друкч^е — набулиоje Николетина уши чим je чуо од-решиту и сложепу плотунску пал»бу. — Ови he нам, богами, загр^ати табане. Б. Tionuh. Доживла]и Николетине Eypcaha.
1	Такт
Извести из такта кога. Привести в состояние крайнего раздражения.
Ср. русск. Вывести из себя.
Толико ме изведе из такта да сам све по куби поразб^ала. М. Станковиб. Зелембаб.
Таман
Таман посла! См. Посао.
Там]ан
Не давати/не дати ни Богу там]ана. См. Бог.
Танко
Доби на танко. Лишиться достатка, впасть в бедность,разориться.
Молим те, брате Бортуле, али, рецимо... не flaj, Боже!... да ти до^еш на танко, да мораш банкрота™, шта мислиш: би ли ти ко помогао? С. Матаву/ъ. Hujepo и Дзандза.
Тапет
Доби на тапет/Наби се на тапету. Оказаться предметом разговоров, споров, пересудов.
Послуи^те само <...> што се догодило ових дана, а што je заправо одлучило да je XHCTopnja... или, како ви кажете, трагед^а са Ценеком опет тако одлучно дошла на тапет! А. Цесарец. Златни младиб и н>егове жртве. Хитлер, свака-ко, nacTojn да пре напада на CoBjercKy PycHjy среди ceoje позиц^е на Балкану <...> Тако су се, од Kpaja лета 1940. године нашле на тапету 1угослав^а, PyMyHHja, Бугарска и Грчка. С. Лукиб. Слом 1941.
Теле
Златно теле. Книжн. Деньги, власть золота, денег.
Ср. русск. Золотой телец.
— Тереш —
191
А може ли шта мржег бити него лубити под мораш, и миелите ли ви да je то само празна парада кад слуга бож^и пред олтаром пита: ТЬубиш ли тога по-штенога noejeKa? А ви силите ceojy крв да пред Богом лажуЬи каже: «Л>убим!» и да се криво закупе. А зашто? Ради златнога телета? А. Шеноа. Млади господин. Ех, штедио HoejeK!... A HHje био такав од шкртости или од 3ejepcKe похлепе, — што више — у шега, могло се реРш, HHje ни било суви-ше разв^ено оно клашаше знатному телегу, то „'едино кумирство. К. Ш. Балски. Дил>ем дома, записци и приче.
Син. Златни кумир.
Као теле у шарена врата [бленути, бечити]. Тупо, недоуменно, глуповато (уставиться, смотреть на что-н.)
Ср. русск. Как баран на новые ворота.
Не могу да те гледам кад се тако будаласто бечиш као теле у шарена вр..г.. Видим ja, ништа не разумеет. Б. Tionuh. Дели)е на Buxahy. Ама, како само онако nnjeno везе и дивани, луди, 6paho? — чудио се Ъвандека meflajyhH час Уроша, час окуплени народ. — Од велике драгости ja га ништа н^есам ни разумно, само сам блен’о у н> к’о теле у шарена врата. Б. Tionuh. Пролом. Могао сам сатима да бленем ко теле у шарена врата у ла!)е. М. Капор. Ада.
Као теле пред шареним вратима |сто]ати|. В нерешительности, растерянности (стоять).
У1)ите, брате, не CTojre тако као теле пред шареним вратима Б. Tiocuh. Покошено по/ье.
Терет
Бити на терету коме. Обременять, доставлять заботы.
Ср. русск. Быть в тягость кому-н.
Ми деца из наше улице волели смо много oeaj шанац. Он je за нас био место слободне несметане игре. Ту никоме нисмо били на терету. Н. TpajKoeuh. Господа из велике собе.
Тесто
Као клин у тесту. См. Клип.
Ти
Бити на ти с ким. Быть с кем-л. в близких, тесных отношениях.
Ср. русск. Быть на ты с кем-л.
Колико их [емиграната] je посла© у Вьетнам, Мозамбик и Анголу! С Легком странаца je на ти! М. БулатовиК Jbydu са четири прста.
Тиква
Тиква без корена. О человеке без рода и племени, не имеющем опоры, поддержки.
Ама н^е ти ни Иван тиква без корена, има и он сво^их луди. J. Веселиновиб. XajdyK Станко. НеЬемо дати да нам се пришламче опортунисти, дилетанти, забушанти и тикве без корена <...> Не пали то код нас! М. СтанковиК Последней мохиканац.
Син. Репа без корена.
192
— Тло —
Тло
Губити тло под ногама. Терять уверенность в своем положении, в успехе в каком-н. деле, начинании.
Ср. русск. Терять почву под ногами.
Наил je покушао да се оправда ocjehajyFiH да губи тло под ногама. Б. Tionuh. Пролом.
Тма
Тма и тушта И тушта и тма кога, чега. См. Тушта.
Тома
Нсверовани (неверии) Тома (Томо). Человек, которого нелегко убедить в чем-н., заставить поверить во что-н.
Ср. русск. Фома неверный.
Некакав сам ти нев)еровани Томо. Опрости, али ja мислим да je Taj Teoj «египат-ски сановник» велика лаж и ла том циганском лутри)ом бадава мучиш старе мождане. А. Шеноа. Млади господин. — Парницу проти Грегори)анцу noTjepar Иемо снова. — Ej, TjepajTe. Али ja мислим. од те муке не буде пога-че,— дода златар KHMajyhn главом.— Ви, iieBjepoBann Томо! А. Шеноа. Златарово злато. Паровий се свесрдно HacMejao: — <...> Ти си неверии Тома кад си и мене проверавао... Но, нека ти буде, допада ми се почетак. Л. Лилий. Запис са гранитне плоче.
Топ
Глух као топ. Совершенно глухой.
Ср. русск. Глухой как пень.
Глух je, господине. Глух je он као топ. — зачу се више различитих гласова. X. Хумо. Горштаци.
Као из топа |одговорити|. Сразу, не медля, не раздумывая.
Ср. русск. Как из пушки; одним духом.
Догоди се. тако, на пример, да вас пеки тип повезе сво)им колима, па ви <...> наивно запитате, а какав му je то ауто <...> — За наше прилике, идеалан! — одговориЬе тип као из топа. М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Син. Као из пушке.
Спавати/заспати као топ. Очень крепко, глубоко, беспросыпно спать/уснуть.
Ср. русск. Спать/заснуть как убитый.
Рано H3jyrpa буди ме поручник T>aja и каже: «Богати, Драгославе, спаваш као топ. Испалили смо за време твог спаваша око педесет метака, а ти ни «ре-пом» да мрднеш. С. .1аковл>евий. Kanuja слободе. О, добро jyrpo, професоре, jecTe ли се испавали, ja сам заспао као топ <...> М. Крлежа. Заставе.
Торба
Глава je у торби коме. См. Глава.
Имати у торби кога. Держать в зависимости кого-н., иметь власть над кем-н.
Ср. русск. Держать в кулаке (руках) кого-н.
Ja сам РадиниЬу и реко да би добро било држати се Луке jep све JeneibaHe има у торби. Сад их има РадиниЬ у цепу. А. Шеноа. Процак Лука.
Син. Имати у цепу кога; имати (држати) у шакама кога.
— Точак—
193
Точак
Ба цат и клипове (клипке) под точкове (под ноге) коме. См. Клип.
Траг
Бити на трагу коме. Обнаружишь того, кого ищут, за кем следят.
Ср. русск. Напасть на след кого-н.
Не треба да се бо)и. Huje му полици]а на трагу, али би му било немогубе да сада, после полициског часа, а без «ayceajca», иде и тражи неко друго коначиште. И. Андрий. Затворена врата. <...> Како иначе об)аснити стално загледагье кроз прозор, као да чека неког неугодног пос)етиоца коди у ствари и HHje пос]етилац него нетко тко му je на трагу. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Ни трага ни гласа // Ни гласа ни трага. См. Глас.
Побеби (нестати) без трага и гласа. См. Глас.
Уби у траг чему. Найти, открыть обнаружить что-н.
<...> Чудила се како се ушло у траг H>e3Hi<oj Tajun. А. Шеноа. Кзетва.
Трбух
Трбухом за крухом |иби, одлазити|. На работу по найму вне места жительства, на заработки.
Браба распршала се. ко тамо ко амо, трбухом за крухом. С. М. ТЪубиша. Причата Вука До]чевийа. Отишао je. како се то каже, трбухом за крухом, jep у овом граду никако HHje могао саставити Kpaj с KpajeM. Ф. Хауий. Jbydu и ма]муни. Са двана-ест година <...> морао сам <...> трбухом за крухом и душом за динаром. О. Давичо. Песма. Много донное сазнабемо да су то сирота мазала, малоброрш писци без успеха ван граница свога града, или музичари Kojn су се у свом поту-цагьу, трбухом за крухом, onynajHO зауставили у Capajeey. М. Капор. Хроника изгуб/ьеног града. Кажу да je тада ме!)у рушевинама остало да живи само стотинак душа, углавном стараца и старица. Остали, на хил>аде, раселили су се по белом свету, трбухом за крухом. Д. Kaiajuh. Пвслед/ьи Европ/ъани.
Трен
За (у) трен ока. Очень быстро, сразу, мгновенно.
Ср. русск. В мгновение ока.
BaTepHja je била поставлэена у борни пoлoжaj за трен ока. С. Заков/ъевиЬ. Kanuja слободе. ]адна птичица. Остала je без ^едног jajeTa у трен ока. К. Knapuh. Колут натраг. Тада, пре неких шездесет, nojaBHO се у нашем Kpajy Добри, KojH je усред б^ела дана у трен ока пренио Емина са jeanor брда на друго на очиглед ц^елом селу. X. Хумо. Добри.
Трепет
Страх и трепет |бити, постати]. См. Страх.
Тресак
Здрав као тресак. Об очень здоровом человеке.
Ср. русск. Здоров как бык.
Зедна je гомила лармала <...>, а друга je била мирн^а. Hajnpe у!)оше ови мирили, поздравише се с домабином и поседаше, а за н>ом у!)е она друга;
194
— Трештен —
троица весела изгледа, здрави као тресак <...> С. Сремац. Ивкова слава. Болеет узе мах у толико] мери да он eeh ни]е мислио да he се диИи. Не може чисто да Bepyje ни самом себи: до jyne здрав као тресак, а сад ]едва може по-каткад да се расвести. С. Ранковий. Miuiocpfje.
Син. Здрав као дрен; здрав као риба; здрав као ]абука.
Трештен
Трештен nnjaH. Очень пьяный.
Ср. русск. Пьян в стельку; пьян в дым.
<...> Hnje рекао да je он тада био трештен nHjan и да сам га ударно штапом по лечима зато urroje злоставл>ао Mojy MajKy <...>Д. Киш. Башта, пепео. Затекао je Пишта Гавру пред куЬом како држи не као nHjan плота, него трештен nnjaH за плот и CMHje кас вепар. И. Кушан. Наивци. Беатрикс ти je поверила да he бес-куЬник вероватно проговори™ сводим немуштим je3HKOM, Kojn нико не разуме, како обичава ^je трештен nnjan. Д. Kanajuh. Последши Европ/ъани.
Син. Flnjaii као земл>а; nujan као MajKa; nujan као чеп.
Трице
Трице и кучине. Что-н. незначительное, пустяки, мелочи.
— Све су то трице и кучине! — умеша се Живко писар, стари nonHuajau. — Какве прилике и воспитание, какви бакрачи! С. Ранковий. Горски цар. А колика je сво-та тражбине? <...> А, грице и кучине — багатела <...> К. Ш. Тзалски. Johko Бо-риславий. <...> Ja бих сасвим заборавио и да им честитам, а камоли да им ШТо-год узмем. Сад се мислим, мислим, али баш ништа не умем да смислим. Овде нема ништа осим такозваног «цариградског еспапа», а то су све спрдже и трице и кучине. Л. Лазаревой. Писмо жени J5.X.J885. Сео сам за jeAaH сто и узео новине... Читао сам летимично <...> Трице и кучине! Керенски... неки Духожин, све бесмислице. С. Заков/ьевий. Kanuja слободе.
Трн
Бити трн у оку кога, коме. Очень мешать, досаждать кому-н., раздражать своим существованием, присутствием.
Ср. русск. Стоять костью в горле у кого-н; быть бельмом на глазу у кого-н.; стоять поперек горла кому-н.
Сад распламти сав пьев, сва japocT тога страственог племена на све, што je сла-венско било. И ja им 6njax трн у оку. А. Шеноа. Владимир. У томе je, мислим, мистер^а сне «легенде» о слободи Црне Горе Koja je одавно трн у оку многих српских и околних историчара <,..> М. Лалий. Докле гора зазелени.
Син. Бити трн у пети.
Бити трн у пети коме. Очень мешать, досаждать кому-н., раздражать своим существованием, присутствием.
Ср. русск. Стоять костью в горле у кого-н.; быть бельмом на глазу у кого-н.; стоять поперек горла кому-н.
И многи пр|уател>и АлапиЬеви, KojnM je ДрашковиЬ био трн у пети, стадоше на-глас карати господара вуковинскога да je сад у невр^еме оставио племство на ц]едилу. А. Шеноа. Златарово злато.
Син. Бити трн у оку.
— Тук —
195
Тук
Нашао тук на лук. О столкновении противников, не желающих уступать друг другу.
Ср. русск. Нашла коса на камень.
1едном приликом je нашао тук на лук, и ствар je доста ptjaeo свршила. И. СекулиЬ. Записи о моме народу.
Тука
Опити се као тука. Очень много выпить, сильно опьянеть.
Ср. русск. Напиться, как сапожник', напиться как зюзя.
Опио се Kn>ajo као тука. Ништа него трепйе очима и роли к земли. В. Калеб. Из-ван ствари.
Син. Опити се као ма]ка; опити се на мртво име; опити се као hycKnja; напити се до даске; напити се као прасе.
Тумбе
Окренути се тумбе. Резко измениться (о ситуации), стать совершенно иным.
Ср. русск. Перевернуться вверх дном.
Седмога дана све се окренуло тумбе, судбина се уморила од jeaHoaHHHor по-навлаша и досаде. Д. Ненадиб. Дороте]. <...> Гавро Зереиий, без jayKa, умре тачно у девет часова. Изишао доктор Свилий из Гаврине куйе непотребан, смушен и несрейан, тек га на улици обузео неки чудновати страх, злослута нелагодност, сриба због тога што je дан лош и што се све тумбе окренуло. Лекарска вештина, окушано искуство, све je jyrpoc било немойно и ништав-но. Д. Paduh. Др. Свилиб ординира од 8 до 11.
Тушта
Тушта и тма И тма и тушта кога, чега. Очень много, неисчислимое множество. Ср. русск. Тьма тьмущая', видимо-невидимо.
Ево, и сад лепо видим MajKy и она, и ceojy брайу, ceoje сестре, а около тушта и тма народа. Д. Иосиб. Корени. Од шега <...>, обичног помойника командан-та jeднoг Офлага — каквих je у HeManKoj било тушта и тиа — он je први пут чуо истину Kojy je време готово беспрекорно тачно потврдило. Д. Калиб. Обала без сунца. Пре мене становао je овде командир jeднe чете. А на овоме полоя^у има тушта и тма полских мишева. Зедном, кад je спавао, миш му прегризао уво. С. Заков/ъевиб. Kanuja слободе. Ми смо cenjera прошли, ако га се нисмо нагледали, свега и свачега смо се наслушали и тма и тушта муд-рих и лудих ствари сазнали... В. Петровиб. Два гуслара — слепи и окати. И тако, бива, направише родну куйу Иве Андрийа у Травнику — причао je чи-ка Ника. Скатило се тушта и тма башибозука и алаше, главари, поглавице и старешине. М. Капор. Чувар адресе. Зна она [секретарица] одлично какви су аутори. Продефиловало je овде тушта и тма тог coja. 3. Живковиб. Kieuza.
Ъорсокак
Довести у йорсокак кога. Поставить в очень трудное, безвыходное положение.
Ср. русск. Загнать в тупик.
196
— Ъошак —
Добро, а ипакje неко одговоран што je земла доведена у Ьорсокак. Ко други него управо крути намеснички режим и влада Koja je готово без икаквог угледа у народу. С. Лукий. Слом 1941.
Доспети (доЬи) у Ьорсокак. Оказаться в очень трудном, безвыходном положении.
Ср. русск. Зайти в тупик.
Психи)атри су му доказивали да Бога нема, а он им обарао, смирено, н>ихову тезу iiajuoBujnM научним открийима из атомске физике Koja je, очигледно, тих година дошла у Иорсокак са протонима и неутронима. М. Капор. Чувар адресе. Треба привести Kpajy oeaj разговор. Доспели су у Норсокак, а и Beh je прилично касно. НаставиЬе сутра, кад буде одморан. 3. Живковий. Сли-карка.
ИзаЬи из Иорсокака. Найти выход из трудного, безвыходного положения.
Ср. русск. Выйти из тупика.
У животу je све наоко мирно и просто, а у ствари je врло замршено. И кад се jeднo заврши — nacTajy нове тешкоЬе, па чак и MHoro6pojHHje. <...> Па како онда изаЬи из Ьорсокака? Или он, или она— неко he сградати и патити! Н. TpajKoeuh. Гocnolja из велике собе. Нема много изгледа да he преговори у Женеви изаЬи из Ьорсокака у Kojn су запали. Политика 28.1.1983.
Ъошак
Зби]ати у Ьошак кога. Убедительными доводами вынуждать кого-н. признать что-н., сделать что-н.
Ср. русск. Загонять в угол; припирать к стенке.
Као да je Beh у Подгорини, на терену, он се лутио, грдио и 36Hjao Уроша у 1юшак npuKHBajyhH га за jeднo Mjecio оштрим зеленим очима. Б. Tionuh. Глуви барут.
Ъуски]а
Глуп као hycKiija. О совершенно, безнадежно глупом, бестолковом человеке.
Ср. русск. Глуп как пень; глуп как бревно, как пробка.
<...> Дикан CMejyhH се одмахне руком: — Ma neMoj да се секираш због мене, видиш да сам глуп ко hycKHja! В. Петровий. Бабан и Дикан.
Напити сс (опити се) као hycKiija. Очень много выпить, сильно опьянеть.
Ср. русск. Напиться как сапожник; напиться как зюзя.
СиноГ) се join Тавро напио као hycKHja и да до1)е себи npuje него he у крпе, на-млатио сира и врхша у дубок ташур, све до врха. И. Кушан. Наивци. И збила се onujy они. Као hycKuje. М. Кашанин. Трокошу/ъник.
Син. Опити се (напити сс) као ма]ка; опити се (напити се) на мртво име; опити се (напити се) као тука; опити се (напити се) до даске; напити се као прасе.
У вече
У вече триста a yjyrpy ништа. Не исполнять обещанное, нарушать данное слово.
<...> До1)и сутра рано ов!)е jep Ьемо нешто зборити, neMoj увече триста a yjyrpy ништа. С. М. Лзубиша. Катти Мацедоновий.
— Уво —
197
Уво
Боли/заболи уво кога. Безразлично, все равно кому-н.
Koja болница, Koja болница! Видиш ли ти да овде нема никога <...> Пола сага чекамо, a onaj овде што треба да дежура, он негде зева ко пеш, локмари, сла-ви човек Нову годину. Боли »ьега уво шта he бити са mojhm дететом. Д. Henaduh. Ураган. Заболе ме уво што она мора да плати. Као нема одакле, je ли? Ма иди. Сад ja ту треба да се расплачем над судбином 1ьеног ма-фруашког капитала. Д. Henaduh. Ураган.
Син. Пуца прслук коме. Баш брига кога.
Ударен
Бити ударен. Быть со странностями, быть придурковатым.
Ср. русск. Пыльным мешком прибитый [ударенный).
Свака ситнина могла га je навести на CMHje.x, а то даде Дубровчанима повода да мисле е je капетан мало ударен. С. Матаву/ъ. Снага без unujy.
Удица
Држати на удици кога. Иметь власть над кем-л., держать в зависимости кого-л.
Ср. русск. Держать в руках кого-л.
JaiiKy то HHje мило било те je некако стискао очи опазив писара <...>. Ал’ му се HHje отети смио jep га je Микипа држао на удици ради оног шурова>ьа с Га-ловибем, па како je опаке душе био, могао му je шкодити код магистарске господе./l. Шеноа. Простак Лука.
Син. Имати у торби. Имати у иепу. Држати (имати) у шакама.
Предобити на <ceojy> удицу кога. Хитрыми уловками подчинить, поставить в зависимое положение.
Ср. русск. Прибрать к рукам кого-н.
Али onaj Aimpnja вид)еби да нас Beh има у цепу, хтио je и оне преко потока предобити на ceojy удицу. А. Шеноа. Клетва.
Узао
Немати узла на ]езику И бити без узла на ]езику. Быть находчивым в разговоре, уметь свободно, гладко говорить.
Ср. русск. Не лезть за словом в карман.
Сумньало се на пеку Микачу, гром-бабу, удовичетину, Kojaje знала и косити ба-рабар с мушкарцима, а иначе unje имала узла на je3HKy Б. Tionuh. Башта сл>езове ooje. Само Гавран, отворен и без узла наje3HKy, Beh првих дана по-старао се да janiio рашчисти с оном norajuoM леденом оту^еношбу Kojy су неки, и нехотице, према шему показивали. Б. Tionuh. Д)ечак прати 3Maja.
Син. Немати длаке на ]езику. Лсзик лети као по ло)у коме.
Узда
Држати на узди кога. Не давать воли кому-н., обходиться строго с кем-н.
Ср. русск. Держать в узде.
На несребу шегову умре Степан Драшковиб, Kojn je знао држати крал>евске су-це на узди да завлаче парпицу. А. Шеноа. Златарово злато. Тражио се
198
— Уздуж —
fiajnoro4nnjn момак. Требало je да буде глуп да би уопште пристао да узмс jeднy тако извикану жену <...> и подозрив да би je касн^е држао на узди. Д. Ненадиб. Доротеу
Не пуштати узде из руку. Сдерживать себя, уметь управлять своим поведением, своими чувствами.
Ср. русск. Держать себя в узде.
<...> Ти си паметн^и од нас, ти вазьда знаш шта радиш. Само не nyuiTaj узде из руку, и немец да нас заборавиш. В. Петровиб. Буша.
Узети узде у ceoje руке. Взять на себя управление, руководство чем-н.
Ср. русск. Прибрать вожжи к рукам.
После смрти мужа <...> узела je узде у ceoje чврсте руке и радша je лепо цвета-ла. J. Поповиб. Шимон Голдфиш je добар као отац. Важно му je било узети узде у ceoje руке, одре^ивати што he тко радити. J. Матешиб. Р]ечник.
Уздуж
Уздуж и попреко. Очень основательно, сильно, вдоволь.
Ср. русск. Вдоль и поперек.
И чисто нам je мило кад затоврл>амо у школи руски, а Швабе се само обзиру. Псу)емо их и уздуж и попреко, а они може бити мисле да им се дивимо мудрости. Л. Лазаревиб. ПисмоMajifu. 18.1V. 1875. Hacrajy топл^и дани <...> Hehe им [Циганима] више меЬава засипати у черту, нити he их «господар ветар» шибати уздуж и попреко, од пете до перчина. С. Сремац. Ивкова слава. Искрено речено, ноге je не служе баш naj6ojbe, a HHje ни л>убител> шетши, уосталом, света се на-гледала. Уздуж и попреко. Г. Петровиб. Ситничарница «Код сребне руке».
Укопан
Као укопан [стати, застати|. Совершенно неподвижно, замерев на месте (от неожиданности, испуга).
Ср. русск. Как вкопанный.
Он [Лэубомир] наже кроз jeflan кукуруз, истрча отуд на jefliiy чистину, насред Koje се Biitjauie велики jacen и стаде као укопан. С. Ранковиб. Порушени идеали. Све je то тако нагло преда ме искрсло да сам стао као укопан. Н. Трауковиб. Гocno/ja из велике собе. Кроз растреситу земл>у допирала je jeднoличнa, добро позната свирка Koja потреса и активне и ислужене служ-бенике. Стара гробарка у пролазу се разрогачила и застала као укопана. М. Станковиб. Jymapibu сан. <...> Онда, када су га Beh готово сустигли, ка-луЬери су изненада застали као укопани. 3. Живковиб. Временски дарови. Комори^е стадоше као укопане. С. JaKoe/ьевиб. Под крстом.
Ул»е
Сипати/насути (додавати/додати, доливати/долити) ул>е на ватру. Словами, действиями обострять, усугублять какие-н. настроения, чувства.
Ср. русск. Подливать/подлить масла в огонь.
Зарежаше: «Joni пр^ети!» Вилице су рашчеврл>или деруЬи се, лица су им се изнака-зила од напора — изгледа да би га najpaaHje живог гризли, раскидали и глодали <...> Насуо je ул>е на ватру, те с друге стране дигоше штапове: «Koje тебе овла-стио да проглашаваш издajицe?» М. Лалиб. Докле гора зазелени. Мало сам то уб-
— Ум —
199
лажио да не доли)евамо ул>е на ватру. Ф. Хациб. Пет лудих синова. Huje то све што их она caeeryje! Има и горе: да не cnymajy више ceoje родителе! — дода)е уле на ватру Arjiaja. Н. TpajKoeuh. Гocnolja из велике собе. Па погледа]те те сукше! Зар не би могле бити мало Kpahe <...> Зар баш Mopajy да се вуку по земли? — доливала je инжешерка све више ул>а у ватру. — Нека се виде целе ципеле! Н. TpajKoeuh. Господа из велике собе. Одмагли Taj депо негде на сигурно <...> одакле онда, сад као дисидент у изгнанству, настави да пркоси и долива ул>е на ватру, а нама остави да из ше вадимо кестеше. 3. Живковиб. К/ьига.
Ум
Падати/пасти на ум (на памет) коме. См. Памет.
Скренути с ума (памети). См. Памет.
Сметнути с ума што. Перестать помнить что-н., забыть о чем-н.
Ср. русск. Упустить из виду что-н.
Овде he неки наши [кшижевни струч!ьаци] <...> натуриваИе нам прилику заборав-ног, готово брливог причала Kojn сметне с ума о чему je почео и шта му je глав-пи предмет. В. Петровиб. О делу Стевана Сремца. <...> Он Цошко] imje могао сметнути с ума ceoj план; штавише, он je на цимелу опасност гледао првенствено баш с гледишта тог свог плана. А. Цесарец. Злап/ни младиб и /иегове жртве. За-бавлен собом, сметнуо сам с ума да Kpaj мене дише жив створ, можда и распет као и ja, неодлучан, изгублен и незадоволан. Б. Ъопиб. Не myeyj, бронзана стража. А кад join ускоро <...> Пирго запл^ени исправан пушкомитралез, сви вей сметнуше с ума да je он «Турчин» и стадоше се учвршЬивати у у aj ерошу да he Taj знати и с Тали)анима изиЬи на Kpaj. Б. Ъопиб. Пролом. <...> У шему се )авл>а, joui запретана, ситна точкица немира, слична join nejacHO исполеном помолу какве физичке потребе или слутши пеке дужности Kojy смо сметнули с ума. В. Десница. Опрощпиу.
Умл>е
Мешати (давати) умле за безумле. Поступать неразумно, глупо; совершать глупости.
Ми овде имамо, Moj Пахомке, ствар државну да свршимо, те не можемо мешати умле за безумле. Д. Ненадиб. Доро/nej.
Унакрст
Не знати ни две унакрст. Ничего не знать, быть необразованным, невежественным.
Ср. русск. Ни бе ни ме не знать.
Чему то увлачити под «шеи кров» тако KojeKora с улице? ГЬеном обожавапом сипу помоЬ? Па Taj бедник не зна ни две унакрст! В. Петровиб. Баба// и Дикан. И ко не зна две унакрст, он се пера naha <...> Т>. Ра]ковиб. Деветнаести век. Имам jeднy дeвojчицy <...> те рекао би’ не зна ни две унакрст, а да знаш KaKoje мудрица. Б. Нушиб. Деветстопетнаеста.
Уста
Вода иде (навире, удара) на уста коме. См. Вода.
Држати воду у устима. Си. Вода.
ли
— Ухо —
1и*1«'Н1П11 (тпупшти) уста коме. Заставить кого-н. замолчать, перестать говорить о чем-н., обсуждать что-н.
С 'р. русск. Заткнуть (зажать) рот кому-н.
У свему Цико unje ни мислио да he имати неугодное™ с Милком, него je више nacTojao да среди рачун са Шилом, да на!)е начин ко]и he сви]ету зачепити уста. В. Калеб. На комету. Стога je породични савет решио, на предлог тет-ка-Таске, да he на]бо;ье бити и на]лакше he се запушити уста лажи и клевети ако се дeвojкa проведе и свет je тако види у кругу жених толиких ангела хранителе <...> С. Сремац. Зона Замфирова.
Испирати уста с ким. Судачить, злословить, сплетничать о ком-н.
Ср. русск. Чесать язык о ком-н., перемывать косточки кому-н.
Господин-Ъиро, — викну императивно поп-Спира — hep да сте ми оставили на миру! Не испира]те уста с н>ом! С. Сремац. Поп Лира и поп Спира. Има жен-ско дете, Катарину <...>, iiehe ако ништа друго због же, да дете чу]е и да се податреса, да KojeKaKBe пи]андуре по кафанама ncnnpajy уста, проносе абро-ве и жваЬу Kojeurra. Д. Ненадиб. Ураган.
На сва уста |причати, говорити о коме, чему). Открыто, во всеуслышание, всем (говорить о ком-н., чем-н.)
Ср. русск. Звонить во все колокола.
Сад HHje у Загребу било Behe среЬнице од веселе удовице. Говорила je на сва уста о ceojoj 6y;iyhoj epehn, наручивала хатьина, накита <...> А. Шеноа. Ильина опорука. Наскоро би]аше Загреб пун улове РадиЬке. На сва уста говорило се да he nohn за капетана. А. Шеноа. Илирша опорука. Откако je Taj момак дошао овамо за учител>а — хвалио си га на сва уста, где гол седнеш и стапеш. М. Глишиб. Подвача. Постигао je први yenjex, о KojeMy he на сва уста причати <...> М. Божиб. Неисплакани.. ]авл>а joj нека пр^ателица да су je код Попо-вийевих оговарали прошле вечери и да je 5овановиЬева казала МициЬки да Цица говори о tboj на сва уста <.. .> М. Капор. Xej, нисам ти то причала.
Ухо
За.ъубити се (бити зал>убл>ен) до yunijy. Очень сильно влюбиться (быть влюбленным).
Ср. русск. По уши влюбиться.
Наводи [жена] како пеки л>уди проневере друштвепу имовину само да би обрадовали ;ьубл>ену жену, и тако ода]е признаке Mojoj морално] чврстини, jep ja не бих ишао на роби]у, иако сам зал>убл>ен до ymnjy. М. Станковиб. Стена на вратима paja. ЬЬихово je славяне на Kpajy Kpajeea. Васа je пажл>ив, а Злата зал>убл>ена до yurnjy. С. Лукиб. Слом 1941.
Поирвенети до yiuwjy. Очень сильно покраснеть.
Ср. русск. Покраснеть до корней волос, покраснеть до ушей.
Тиму нешто штрецну кад чу то. Брзо погледа на Стани]у, онда понрвене до ytunjy и тако се збуни, да no!je правце на врата да бежи. Л. Лазаревиб. У до-бри часxajdyifu. Ал’ господа се на]претрже, понрвене до yiunjy, брзо стиште JaiiKOBy руку и сасвим изнена1)ена отпоздрави га с неком ватреном искре-nouihy. Л. Лазаревиб. Вертер.
Ни уха ни слуха о коме. Никаких известий, сведений нет о ком-н.
Ср. русск. Ни слуху ни духу.
— Форма —
201
Али прошао дан, прошла два, прошла и три дана — о Данку ни уха ни слуха. А. Шеноа. Млади господин.
Син. Ни трага ни гласа.
Поклопити се ушима. Замолчать, признав свою ошибку, поражение.
Ср. русск. Прикусить язык.
На жему се искалио сав суздржавани 6Hjec <...> А он се дао ушуткати брзо пре-ко сваког очекиважа, поклопио се ушима и отишао. В. Десница. Спиригпи.
Пробити уши коме. Надоесть постоянными разговорами об одном и том же.
Ср. русск. Прожужжать все уши.
Читава чета, с виком, вриском и халабуком слети се око жега <...> — Ево ти их, па ради с жима шта знаш! —]едва га дочека жегов 3aMjennK — Уши ми Moje пробише кад hem па кад Ьеш. Б. Tionuh. Щечак прати 3Maja.
Провлачити/провуби кроз уши коме шта. Внушать кому-л. что-л., заставлять кого-л. усвоить какую-л. мысль, прийти к какому-л. убеждению.
Богдан у почетку unje ни обраЬао пажжу на Катицу <...>. Али кад му неки мом-ци провукоше кроз уши да je д|ево]ка озбилно у ж загледала, весели френ-тер поче je гледати сасвим другим очима. Б. Tionuh. Пролом.
Пунити уши коме. Постоянно говорить о чем-л., внушать что-л. кому-л.
<...> Може неко >ьему по читаве сате пунити уши и овим и оним, он he га слу-шати мирно <...> В. Цар Емин. Данунщуада. Непрестано joj je пунила уши како je то диван човек, <...> и кад би он дошао, она HHje хтела ни да дише да им не би сметала! М. Ъурбевиб. Дозива!ье химера. Ето, Флора ми некидан каже: «Слатка rocnotjo, ко то пуни уши мла!)ари]и, па изволева, те xohe ова-ко, те xohe онако?» Н. TpajKoeuh. Госпоба из велике собе.
Пут за уши. См. Пут.
Чулити/начулити уши. Слушать с обостренным вниманием, не пропуская ни звука.
Ср. русск. Слушать во все уши. Навострить уши (слух).
Морам ли све време булити наполе у ледени зверижак, чулити уши да ми не промакне н^едан звук зав^ажа, режажа, бесног лавежа <...> Д. Ненадиб. Дороте]. Карташи око карбитне лампе начулили су уши. М. Лалиб. Раскид. НаЬулио би уши не би ли бар из какве ри]ечи пролазника или из уломака разговора ме!)у самим радницима што дознао. В. Десница. Конац дана. Бор-ци joui пажлив^е начулише уши. Док Николетина овако ncyje и ружи, ради се о neKoj врло озби-rbHoj ствари. Б. Tionuh. Доживши Николетине Бурсаба. Цико je застао под голом изнемоглом лопочиком <...> НаЬулио je уши према куйама. В. Калеб. На каме/ьу.
Форма
Бити у <велико]> форми. Быть в состоянии, когда могут наиболее полно проявиться способности, силы, умение.
Ср. русск. Быть в <хорошей> форме.
<...> Инжежерка je живахно плескала, очигледно задоволна нашом игром <...> Неколико пута чак се и гласно HacMejana. Душко, наш >^боли глумац, био je тога дана у «форми». Н. TpajKoeuh. Госпоба из велике собе. Има реч друг Тюка, KojH je вечерас у вели^ форми! М. Станковиб. Велики подвиг.
202
— Хлеб —
Хлеб
Бити на белом хлебу.
1. Быть осужденным на смерть, ожидать смертной казни.
На белом хлебу!.. Како му [Ъурици] je далека и страшна била та помисао некада, како се задрхтавао од ужаса кад je слушао приче о томе црноме дану... Чудно се срцу жива човека Kojn зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, jefle, nnje, слава, мисли... С. РанковиЬ. Горски цар. CeaHynoje, ja имам ужасно мало времена, на белом сам хлебу. )една пресуда je пала. Разговарамо последней пут. Д. Tiocuh. Грешник. Са батери)ама je изгублена свака веза и сада, без икакве улоге стсуимо у oeoj рули cличнoj гробници. ОсеЬамо се као осу1)еници на белом хлебу. С. Тако&ъевиЬ. Под крстом. Сви они [eojHHUH] пот-сеЬали су ме на осу^енике, ко]и су оставзьени на белом хлебу. Али изгледа ми, они тога нису били свесни. С. JaKO&beeuh. Kanuja слободе.
2. Ждать решения своей участи.
— Наталка, нама се догодила велика несреИа! Ми смо погорелци... — Али ми имамо join доста. Деца xohe да иза^у, да npHMajy другарице. — Чека)те! Ми смо сад на белом хлебу. OcHrypaeajyha друштва воде рат против мене... Н. TpajKoeuh. Велике паре.
Лести горки хлеб. Испытывать трудности, лишения, муки.
Тих четрнаест MjeceuH у пуку КапетановиЬ je jeo горки хлеб. Б. Tionuh. Глуви барут.
Лести хлеб и со (со и хлеб) с ким. Находиться с кем-н. в близких, дружеских отношениях.
Ср. русск. Водить хлеб-соль с кем-н.
Вас два, што но реч, jenw хлеб и со, ту неки дан и побратимили jce <.. .> и сад, его и сам не знаш око шта сте се завалили... Л. Лазаревич Побратими. А почне да им прича о нама, Hauioj куЬи, оцу, с ко)им je он jeo со и хлеб и толике године ортак био <...> Б. СтанковиК Стари дани.
Тражити хлеба над погачу. Быть недовольным тем, что есть; требовать больше, чем неоходимо.
Сви су се из)аснили против Анице <...> Н>ен отац je HHje примио у куЬу оне сеп-тембарске вечери кад je Одбегла од мужа, и доцни)е joj je поручио да у H>eroBoj куЬи нема места за беснуле — побегуле Koje «траже хлеба над погачу». И. АндриЬ. Злоставлан>е.
<Погача— 1) круглый плоский пшеничный хлеб из бездрожжевого теста; 2) пшеничный хлебец из сдобного сладкого теста>
Син. Тражити (хтети) преко хлеба погаче.
Тражити (хтети) преко хлеба погаче. Быть недовольным тем, что есть; требовать больше, чем необходимо.
Али се селак променио, не ради као пре <...> а сада сваки то гола xohe <...> гвоздене машине, xohe селекционисано жито, семе, xohe— он опсова — преко хлеба погаче, а са чим? За)мом! Б. Tiocuh. Покошено по/ье.
Син. Тражити хлеба над погачу.
Ход
Ход по мукама. Книжн. Тяжелые жизненные испытания, мучения, выпавшие в большом количестве на чью-н. долю.
— Хтети —
203
Ср. русск. Хождение по мукам.
Рат ни]е партия били]ара, Beh стравично клан>е... драга Halja. То je ход по му-кама. М. О/ъача. Hatja.
Хтети
Xohem — неЬеш. Независимо от желания.
Ср. русск. Хочешь не хочешь.
Ja сам научно да радим оно што водим и да видим ефект онога што радим — овде тога свега нема, и ja, хоЬеш — неЬеш, onajaeaM. Л. Лазаревич Писмо жени 31.Х. 1885. Сад Турчин мораде, xoheui — неЬеш, коша дати и с нама се упутити. И. Ф. JyKuh. Одлазак у прогонство. Стан генералнога конзула са скупоценим стилским намец/TajeM <...> заблеснуо je Личанина, хочеш-неЬеш потпалио je н>ему бол и бес због шегове уништене сиротише и покла-не CBojTe. В. ПетровиЬ. Децаужичког апотекара. <...> А шалтеришка je тако некако намештена да човек, xohem-Hehem, мора да се поклони кад г^зад — стигне пред шу! М. Капор. Xej, нисам ти то причала. Ту ситуашцу ABojaKOCTH: охрабреша и узапЬености, босанска припов^етка je ocjehxia на ceojoj кожи готово доскоро, до nojaee неких /цела Koja су коначно пробила Taj магични затворени круг и колико-толико отворила нове путеве и проозо-нирала, npoejerpHna атмосферу у Kojoj се та проза хоЬеш-неЬеш налазила. Р. ТрифковиК Щесничке генераци/е.
Цар
Дотерати кара до дувара. Оказаться в очень тяжелом, безвыходном положении.
«Ама, je л’те, молим вас», — убрза пешак — «докле Ьемо овако?... Дотерасмо цара до дувара!» С. Заков/ъевиЬ. Под крстом.
Цедило
Оставл>ати/оставнти на цедилу кога. Оставлять без того, на что кто-н. надеялся, рассчитывал, чего добивался.
Ср. русск. Оставлять ни с чем, оставлять на бобах, с носом.
Рецимо истину, ти си све покварио. Зашто си хтио иЬи cboJhm путем, а изиграти мене и 1анка? Ja сам све то тако фино приредио <...> Мислио си да све то бол>е знаш пак си ме оставио на /цедилу. А. Шеноа. Процак Лука. Упуштала се свом топлином исповедних речи и излива, свом искреном дубином погле-да и свом страшЬу дискретног прил>убл>иван>а и пр^ател>еваша с koJhm мла-дийем, а када би се младом човеку рашириле зенице и глас уташио од уз-бу^еша, она би се напречац <...> прснула у смех, оставивши витеза свог на цедилу. В. ПетровиЬ. Byn>a. <...> Мачак ocjeTH да шегова ствар лоше спци и да га ови «БранковиЬи» остав/bajy на /цедилу. Б. Tionuh. Пролом. ХоЬеш ли ме, Тодоре, узети за жену или Ьеш ме, Тодоре, оставити на цедилу? М. СтанковиК Смисао живота.
Остати на цедилу. Не получить того, на что рассчитывал, надеялся, чего добивался.
Ср. русск. Остаться ни с чем. Остаться на бобах, с носом.
8*
204
— Цена —
И тако <|)pajjia Jyna остала на цедилу па се из дешперата загубила у Шацу, оног младог, здравог, лепог <...> А обе мамице више да не видиду ]една другу, а све због будуЬег зета. Е, сад ко je томе крив, питам вас. што се ,1ули измакла тако лена и добра napraja? С. Сремац. Поп Ъира и поп Спира.
Син. Остати кратких рукава.
Цена
Ни по Kojy цену. Ни за что, ни при каких обстоятельствах.
Ср. русск. Ни за какие блага.
Смоквина оста join часак на раскршЬу снужден и тих. Очекивао je да he му Ка-пара при]етити и покушати да га силом oTjepa у одред. У себи се спремио да пружи отпор, да се сва!)а и да ни по Kojy uwjeny не попусти Капари <...> J. Хорват. Мачак под шлемом. Каквом професору универзитета или академику толико прирасте за срце нека кгьига <...> па реши да je задржи само за себе, не epaha je више ни по Kojy цену <...> 3. Живковиб. Клива.
По сваку цену. Любыми средствами, способами, не считаясь ни с какими затратам и, у с ил ням и.
Ср. русск. Любой ценой.
<...> Вейина тих зграда одударала [je] од осталих наметгъивом фасадом— по сваку цену хтела се необичност и упадлшвост — те je у гьиховом изгледу било много неукусности, претераности и незграпности. Н. TpajKoeuh. Велике паре. «Нека се одмах пусте ракетле и прегледа терен. Ако je ко остао ражен, да се по сваку цену извуче», — говорио je скрушено командир. С. Заковлевиб. Kanuja слободе. Али командант нашега пука, Kojn се налазио негде позади, napeljyje да се npetje по сваку цену. С. Заковлевиб. Kanuja слободе. Потребно je по сваку unjeiiy доИи до новаца. Али како доЬи до новаца? И. Дончевиб. Миротворци. Уосталом, у свету као што je oBaj, где се сви труде да буду, по сваку цену, необични — на]необични]а je и на]занимл>иви]а управо л>удска обичност. Д. Kanajuh. Последти Европлан и.
Син. Пошто-пото.
По цену живота. Рискуя жизнью, подвергаясь смертельной опасности.
<...> Шесте ноЬи српски борци, под командом водника Марка Топиба, ycneeajy, но цену живота, да се привуку на само двадесет пет мегара од муслиманских ровова, одвуку дво]е мртвих на ceojy страну и сахране их <...> М. Капор. Хроника изгубленог града.
Цигла
Ни цигле (ни цигла) (с отриц. гл аг.). Совершенно, совсем ничего, нисколько.
Одсада вам nehy ни цигле в]еровати — пришапну ми плавка. А. Шеноа. Млади господин. Не зна се право шта je то дво]е младих говорило, jep се од силна жамора imje чула ни цигла. А. Шеноа. Млади господин.
Црв
Радити као црв. Работать очень много и усердно, не давая себе отдыха.
Ср. русск. Работать как вол.
Ци]елу седмицу ради као црв и нитко га не чу]е, — ако HHje било никакие згоде да се nannje. В. Калеб. Изван ствари.
— Црево —
205
Црево
Byhn се као црево (црева). Двигаться очень медленно, тащиться.
К итали)ански во)ници, kojh су путовали са миом, вукли су се као црева. С. Заков/ьевиб. Kanuja слободе. Кош запише као побеснео... Ала се GaTepuja вуче као црево... С. Заковл>евиб. Под крстом.
Цркнути
Цркни-пукнн И цркао — пукао. Обязательно, несмотря ни на что.
Ср. русск. Во что бы то ни стало.
Него што се онако матор помамио, те не да никаком чел>адету с миром npohn? Ja ли he се искашшати, ja ли pehn какву непристодну реч — тек he, цркао пукао, дарнути свако чел>аде. М. Глишиб. Рога. Buhe Цоле доктор, цркни-пукни, 6nhe кад кажем. В. Зелиб. Анжели .mjeno njeeajy.
Црн
Црно на белом (на бело) // црним по беломе. Книжн. Совершенно четко, определенно, ясно.
Ср. русск. Черным по белому.
KoMHcnja рече да Загрепчани HMajy право, да спада]у само пред кразьев, а не пред банов суд. То да crojn црно на би]елом у закону. А. Шеноа. Златарово злато. ДуЬан je мени записан, црно на би)ело, и шуфт би ми био властити отац— погледала je [Мица] 6njecno и овог— кад би ту само покушао да join шта MHjeiba! А. Цесарец. Златни младиб и /ьегове жртве. <...> Напи-шемо лист во)води у Млетке. А он, силан и обчесан, обезуми и отпише зету црни)ем по би)еломе (зло му jyrpo, као му je и дошло!) да тражи попа само-ука из горше земл>е <...> С. М ГЬубиша. Причала Вука До]чевиба.
Час
Звездани час. Книжн. Вершина чьнх-н. достижений, успеха; высшая точка развития чего-н.
Ср. русск. Звездный час.
<...> Баш с АндриЬсм кочиЬевска лини)а те приповетке дoживjeлa je ceoje звез-дане часове, CBoje далекосежне узлете. Р. Трифковиб. Щесничке генерацще.
Куцнуо je час. Пришло время, настала пора для чего-л.
Ср. русск. Час пробил.
Куцнуо je час. Hohac креЬемо. СимовиЬ je сагласан. С. Лукиб. Слом 1941. <...> Млада дево)ка cxeaha да je напокон куцнуо час кад може почети на овоме CBHjery жив)ети како xohe <...> И. Кушан. Наивци. <...> Готово сваки разговор о овом предмету он би започео истом класичном сентенцом: «Научну фантастику треба разорити!» Сад je нajзaд куцнуо час да научна фантастика узврати ударац. 3. Живковиб. Писац. <...> Добро je знао да je то избавлеше само привремено. Да му право сво!)еше рачуна тек предсто)и. Сада je куцнуо час за то. 3. Живковиб. Немогуби сусрети.
Куцнс (куцнуо je) nc4njn час. Настанет (настало) время важных перемен в чьей-н. жизни.
Ср. русск. Пробьет (пробил) час кого-н., чей-н.
206
— Час —
Сучелице жегове собе становала je]една шватъа <...> убелена да he се у Паризу домоИи карьере успешне модискшье. Куповала je малтене сву штампу <...> уверена да he тако, када куцне жен час, од оне Koja просеца и обрубл,у)е ру-пице за дугмад, постати креатор високе моде. Г Петрович. Ситничарница <(Код сребне руке».
Куцнуо je <дванаести> час за кога. Наступи.! конец кому-н., пришло время умирать, погибать.
На jeAiio по године посли]е тога напрасно се разбол>е поп <...> па зове Нинка, AKceHTnja Смил>аниЬа, CraHoja ГлувиЬа и кмета. — Bpaho, — вели — тако ми се све допада да he скоро куцнути за ме час. Л. Лазаревиб. Школска икона. За мобилизац^у они [Срби] кажу — лажу Немци!... Али ми неЬемо више то да трпимо, join мало па he за Србе куцнути дванаести час. М. Ъур!)евиб. Сенке над Београдом.
Не часити часа. Не терять времени, не медлить.
Нико Желнички, jeдини 4oejeK, Kojn се unje посвема од жега одбио био, писа му: «Не часите часа <...>О глави се ради. Загрепчани he добити, нагоди се ваша ве-лсможност са Загрепчанима jep, како рекох, зло je». Од л>утине раздера CijenKO писмо. А. Шеноа. Златарово злато. Стрина ме послала и поручила да часа не часите!... Поп je Beh био и наредио га с Богом!... С. Матаву/ь. Чевр/ьино зло-чинство Пробуди га, nynaj... Реци нек иду нама’, нек не часе часа! В. Десница. Пред зору. [СимовиЬ:] — Е, па за нашу победу... Живео крал, Петар II! Живела династ^а KapaljopljeBuha! Живела JyrocnaBHja!— Сви npnxeaTajy <...> Ис-nHjajy, али домаЬин не часи часа. С. Симиб. Слом 1941. Тако je, сасвим cnynajHO, прва на удару била она група на брду, око жртвеника. У Jboj су биле истакнуте во!)е, Koje, не часеЬи часа <...> стадоше бежати према долини и граду, ос-TaBJbajyhn ceoje BojuHKe усред треска гвож!)а о гвож!)е. М. Петровиб. Самому-чите/ь. Збужен и уплашен, чим га ослободе, не часеЬи ни часа окачиже сандук о раме и бежи у ceojy JaTaraH-малу. Д. Михаиловиб. Шукар место.
Одсудан час. Момент, когда решается судьба; решительный момент.
Чинило ми се да je сада одсудан час и да од овога плотуна зависи судбина CBHjy нас... Шрапнели се распрскоше готово jeдaн поред другог, изнад храста. С. JaKoe.beeuh. Деветсто четрнаеста. Говори се веЬ и о фронту. Нагана се дан поласка <...> Из дана у дан осеЬамо како се ближи одсудан час. С. Заков/ъевиб. Под крстом. Капара стави поред себе десетак метака Kojn су му join преостали, нека буду ту, поред жега, нека му се на!)у при руци у од-судном часу jep ова бубжарска ватра никако не слути на добро! J. Хорват. Мачак под шлемом.
Сусеки час. Смерть, кончина.
Ср. русск. Смертный час.
Брже, докторе! Cnacaeaj, докторе! — од jyrpa до мрака са cenjy страна га зову да неволшике и мученике, луде KojnMa je су^ени час дошао, отима од смрти. Д. Радиб. Др Свилиб ординара од 8 до 11. <...> Командир je сакупио л>уде: — BojHHun!... Заклели смо се на верност крал>у и отацбини <...> Дру-гови! Ja не сумгьам да сте ви у стажу да се жртву)ете кад до!)е су!)ени час. С. Заковлевиб. Деветсто четрнаеста. — Свакоме je одре!)ен су^ени час, Луюуане. — Ja се старам да не до!)е тако брзо. С. Заковлевиб. Под крстом.
— Чаша —
207
У прави час. Своевременно, вовремя, когда следует.
<...> Ни]е имао право критик Kojw je ]едном написао да je Шеноа умро у прави час — мислейи ejepojaTHO да му као романтичару не би било Mjecra у кжижевности реализма. Д. ./елчий. О Аугусту Шенои.
У(за) тили час. Очень быстро, вмиг.
Ср. русск. В мгновение ока.
Брзо се ватре погасите, врата позатвараше, л>уди <...> пол^егоше по двориш-тима и по гумнима, те у тили час, у rycToj помрчини зан^еми село. С. Матаву/ь. Поксуан epujex. Кад се сатн^и 3anoejeflH одступ, то онда толи-ко значи да се сатина мора у тили час растепсти, распасти, ликвидирати, ис-хлапити. М. Крлежа. Хрватски бог Марс. Огроман aycTpnjcKH логор, напад-нут у неочекивано доба и с неочекиване стране, прште у тили час. И. Андрий. Мустафа Мауар. — CToj, бре <...>! — повика за жим курир, али брзи воз однесе за тили час и н>ега и н>егов глас <...> Б. Tionuh. Приче испод зма]евих крила. <...> Чим се кроз измаглицу npo6njy први сунчеви зраци, за тили час he све бити суво и прашжаво. М. Петровий. Самомучите/ь.
Црни час. Трудное время в жизни кого-н., время неудач, несчастий.
Ср. русск. Черный день.
<...> Сам себи не eepyje [-Гунуз] да je и окупатору дошао црни час; само му се вилице радосно Tp3ajy при помисли на то. Б. Jeemuh. Табашница.
Син. Црни петак.
Чаша
Испити докра|а горку чашу. Книжн. Перенести в полной мере лишения, трудности, жизненные испытания.
Ср. русск. Испить до дна горькую чашу.
Давши, дакле, народу najcno6ofloyMHHjH устав, крал, Милан учини и последжу, najeehy жртву, абдицира у корист ceojera сина. И онда, да би flOKpaja испио намешену му горку чашу, реши се да чак и земл>у остави. С. Сремац. Зусуф-агини политички назори.
Чвор
Везати ]език у чвор. Си. Лезик.
Чеп
Пи]ан као чеп. Очень пьяный, до полного беспамятства.
Ср. русск. Пьян в стельку, пьян в дым.
Не, 40BjeK то не може другач^е o6jacHHTH него да je био nujan ко чеп и да га осим тога неко лупио мокром крпом по глави. 3. MajdaK. Кужиш, стари moj.
Син. Пи]ан као земл>а. Пи]ан као ма|ка. Трештен nujan.
Четири
Ухватити у све четири кога. Уличить в дурных поступках кого-н., изобличить.
Наум je остао стално при томе: да je hup Моша Абеншаам злоупотребио CBojy повластицу <...> и тиме годинама штетио све редом кафец^е и KOMuinje ceoje. Наум му je непобитним доказима доказао то, притерао га уз дувар, ух-ватио га у све четири — и hup Моши све врдаже и правдаже HHje помогло.
208
— Чистац —
С. Сремац. Пир Моша Абеншаам. Идем код jeanor мога школског друга да проверим jom пеке по]единости, ухватиЬемо га у све четири, а за паре пиши: пропало! И. Андриб. Госпо!)ица.
Чистац
Дати чистац. Убежать, спасаясь от опасности, преследования.
Ср. русск. Удариться, пуститься в бега.
<...> Случало учинио jefliiy погрешку и био лоше cpehe, те га власт ухватила, па 6ojeh и се ватьда горих ]ада, дао чистац. С. Ранковиб. Горски цар.
Чистина
Извести (истерати) на чистину шта. Разобраться в чем-н.,распутать что-н.
<...> Никада у свом BujeKy кнез не 6jeuje толико испитзъив, толико жел>ан да неку сумшу изведе на чистину. С. Мап/авул. Ускок. Али сам био чврсто решен да ствар изведем на чистину. И. Андриб. Знакови. <...> Она je сместа морала да истера ствар на чистину <...> М. Ъур^евиб. Дозива/ье химера. Отац xohe да истера на чистину оно што га najenuie мучи: рат je неизбежан, je ли тако? Или...? Шта или...? С. Лукиб. Слом 1941.
Чисто
Остати на чисту. Остаться ни с чем, без гроша в кармане.
<...> Забрани [во!)а] pyceaj у Bojcun jep многи остану на чисту пак се cealjajy и 6njy: кад нестани новац, настани 6ojan. С. М. Лзубиша. Прича/ьа Вука До]чевиба.
Човек
Бити ceoj човек. Быть материально независимым, жить на собственные средства.
Имала сам ceojy куйу. Била «ceoj човек». Па ипак, о, то нимало! — нисам ocehana баш никакву гордост што сам ceoj човек и што 3apa!jyjeM. Б. Tiocuh. Покошено поле. И рачун с бра!юм je ту: довести he жену jeдaнпyт, да се смири, да буде ceoj чов]ек. В. Калеб. На каме/ьу.
Син. Бити ceoj.
Бож]и човек. О религиозном человеке, ведущем аскетический образ жизни и обладающем даром прорицания-, юродивый, блаженный.
Ср. русск. Божий человек.
Вечерас je око ватре eehe друштво. Сам газда <...>, jeдaн гуслар и Марко из tlnMpnja, бoжjи 4oejeK и врачар. И. Андриб. Травничка хроника. Прву после-ратну Ьевабииницу отворио je <...> Асим Ферхатовиб <...> Будуби да je, ус-то, био добар човек по души и верник <...> сваког jyrpa, пре но што би пус-тио редовне госте, хранио би бесплатно najnpe двадесетак божиих ;ьуди, npocjaKa и башчарш^ске сиротише <...> М. Капор. Чувар адресе.
Чорба
Бити у свак-oj чорби мироОДа. См. Миро1)и]а.
Запаприти чорбу коме. Жестоко наказать, проучить кого-н.
Ср. русск. Показать где раки зимуют.
— Ца —
209
Сада je eeh потихо звиждукао [Комарица] и размиииьао што треба, као прво, подузети против тих елемената субверзивних. Ej, како he он н>има запаприти чорбу! Joni како he им запаприти! И. Дончевий. Миротворци.
<Чорба — жидкое кушанье из овощей с кусочками мяса, пряностями и приправами', похлебка>
Ца
Ца (Ъа) или бу. Выражение решимости, готовности ко всему, что бы ни случилось.
Ср. русск. Будь что будет.
Досади ми ово na6njaibe друмова. Вала, да се сретнемо jeanoM, па иа или бу!
С. JaKoe.beeiih. Деветсто четрнаеста. Али пешак мисли ceojoM логиком: «Кажу да Ьемо их сачекати на Пол>у Косову, па иа или бу... Да видим join и то!» С. JaKoe.'heeuli. Под крстом. А, ту нема натраг. Ъа или бу! С. Лукий. Слом 1941.
Син. Па куд пукло <да пукло>. Кому опанци, кому o6ojun.
Цак
Куповати/купити (пога1)ати/погодити) мачка (мачку) у цаку (у вреби). См. Мачак.
Цеп
Изврнути иепове пред ким. Рассказать все без утайки кому-н.
<...> Опет ми je донео вест Koja вреди najMaibe тридесет златника <...> Лично je видео Дадару како одапшье три стреле, jeднy за другом, на Дopoтeja. <...> Овога пута биЬу, налам се, мало паметшуи и iiehy онако блесаво као пре изврнути иепове пред госпом. Не бих смео ни да оклевам, па да joj ту вест, док се join пуши од свежине, уручи неко од ових jajapa. Д. Ненадий. Доротеу
Имати у цепу кога. Держать в зависимости кого-н., иметь власть над кем-н. Ср. русск. Держать в кулаке, держать в руках кого-н.
Али oHaj Андреа, витцеЬи да нас веЬ има у иепу, хтио je и оне преко потока предобити на CBojy удицу <...> А. Шеноа. Клетва. Kyha у Kojoj Ьемо да пре-ноЬимо на спрат je, а н>ен власник je збрка двejy фаза привредног развитка: зеленаш и има пола Н... у цепу, а усто има акцизе веЬих београдских преду-зеЬа. М. Тзур^евий. Сенке над Београдом.
Син. Имати у торби кога. Држати (имати) у шакама кога Држати на удици кога.
Лупати/лупити (ударати/ударити) по цепу кога. Причинять ущерб, убыток кому-н.
Ср. русск. Бить/ударять по карману кого-н.
Да сам радии чов)ек и да ме лупе по иепу као што су jyrpoc госпона Руду, ja бих се побунио. 3. MajdaK. Кужиш. стари moj.
Познавали као ceoj uen кога, шта. Очень хорошо знать кого-н., что-н.
Ср. русск. Знать как свои пять пальцев.
HeMoj ми се ту позивати на ceoj понос <...> Познам те ja ко ceoj цеп. А. Шо/ъан. Лука.
Син. Познавати као кошул>у. Познавати као злу пару. Познавати као црни петак. Познавати као оченаш.
210
— Шака —
Шака
Голнх шака. Без оружия, без вооружения.
Ср. русск. С голыми руками.
Изгубили смо земльу. Али онда као да смо били припремльени на неуспех, jep смо готово голик шака спцали према царско] сили. С. JaKo&beeuh. Kanuja слободе.
Држати (имати) у шакама (у шаци) кога. Иметь власть над кем-н., держать в повиновении, подчинении кого-н.
Ср. русск. Держать в руках кого-н.
Човек кога су се плашили, ко)и je имао мойи над неколико судбина, Kojn je држао у шакама животе многих лъуди <...> Овог човека више нема. J. ПоповиЬ. Занчи. .1ошка сад сам има у шакама, па ако се Taj убезобрази, може га притиснути натраг иа старе услове <...> А. Цесарец. Златни .wiaduh и /ьегове жртве. Moj водич je са виргили)евском страшЬу отварао )една по jeflua врата чиновничког круга пред мо]им очима, насла!)у1уЬи се забуном и страхом затечених <...> Очигледно, он их je држао у шаци. М. Капор. Ада. <...> Непрекидно се чудио [Hcajno Сук] гуравом свету око себе ко]и успева да свакоме с ким je, одмах уочи и попамти осетльива места и мане, на основу ко]их се човек после може увек имати у шаци. М. ПавиЬ. Tajua вечера. Отац je, ко зна како, озог младиЬа <...> држао чврсто у сво]им шакама и дошао je да наплати уцену, да узме велики новац, да га казни и обешчасти. В. Павковиб. Kyha Kojy сам посетив као дечак.
Син. Имати у торби кога. Имати у цепу кога. Држати на удици кога.
ИзмаЬи из шака коме. Перестать быть под чьим-н. контролем, властью.
Ср. русск. Выскользнуть из чьих-н. рук.
<...> Само тада, само join те ноЬи, они су господари те судбине, сутра he им из-маЬи из шака... М. T>ypheeuh. Дозиван>е химера.
Имати пуне шаке (руке) посла. См. Рука.
На другу шаку окреиути. Изменить свое мнение, отношение к чему-н. на противоположное.
Е, е, видиш ли ти. Зачас ви, кншгописци, можете и на другу шаку окренути. Богами, да се ja питам, ja бих крст и cenjehy, па сваког од вас у цркви заклео да право говорите. Б. Tionuh. Прича о]унацима.
Син. Окренути (обрнути) други лист. Окренути кабанину.
Пасти (допасти) шака коме.
1. Оказаться во власти кого-н., в зависимости от кого-н.
Ср. русск. Попасть в руки кого-н.
А томе je ломало био крив и сам Пера Тоцилов, ко]и као да се заклео да упропасти све Попове ко)и му шака падну. С. Сремац. Поп Тира и поп Спира. Па ипак, учитель основне школе коме сам ja допао шака био je добар као добар дан <...> Б. Hyuiuh. Аутобиографгуа. Волео бих кад би ми допао шака. Извадио бих му [Дороте]у] ]абучицу голим рукама. Д. Henaduh. Дороте]. Па и Taj несреЬни Нова, због ше се, сигурно, и хтео да погосподи... да Tpryje, на велико! <...> па пао оном }ереми]и шака — чува] се JepeMHje! Сви су му говорили, пуна je Америка шегових муштеррда! 4yeaj дедовину, Ново! В. Hempoeuh. Н>ен човек.
Син. Дойн у нечи]е нокте. Пасти у шапе коме.
— Шапа —
211
2. Оказаться пойманным, схваченным кем-н.,уличенным в чем-н.
Прокоше два дана, измучише [тал^ански фашисти] и стр^езьаше неке што су им пали шака. М. Лалий. Докле гора зазелени. Све je бол>е него да нас ухвате, зна се шта нам тада следи. Коме je join npnjaTjio кад допадне шака полиции? 3. Живковий. К/ьига. Големи стражар Hacnyhyje зловол>у: — И тако си до-flHjao! Ловимо ми тебе одавна. А данас ко зеца на Mjece4HHH; ха, ха... Пао си шака. В. Калеб. На каме/ьу.
Празних шака (руку) (врайати се, долазити]. См. Рука.
Пуна шака браде. Лучше и быть не может.
Циганин гледа испод ока nnjene посавске зеленке и црленке, крене рудастом главом па he у пол CMnjexa жандару: — Ej, милостиви господине жандару, да су кон>и наши, пуна шака браде! Али бркати жандар канда и не чу]е циган-ске шале, Beh Tjepa кошокрадицу дал>е. А. Шеноа. Млади господин. 5една ми je масна печенка утекла — Лука. Ej, да се те луде дочепам, пуна шака браде! А. Шеноа. Прс/cjак Лука. А и то вазьда знаш да je Лука кортеш <...> Сад je пуна шака браде, кортешац^а носи новаца, а и ти си кортеш. Знамо се, зна-мо, Луки je доста допрела, знам ja то jep пишем кортешке рачуне. А. Шеноа. IlpocjaK Лука. То би cpehno и за мене било, У мед би ми упала cjeKHpa, И порасла пуна шака браде. П. ЗЬегош. Лажни цар Шйепан мали.
Шака ]ада. О слабом, хилом, жалком человеке.
,1озици je било Beh тринаест година, а глава му не 6jeuie вейа од добре крушке, а према глави све остало THjeno <...> еле, шака jaAa, са шта га и прозваше Чмашком... С. Матаву/ь. Бакон>а Фра Брне. Биваше поведем je да се npolje: Идемо сокаком. Ja шака jaaa, она онака поред мене. Куда наи!)емо буде као празник. М. Hacmacujeeuh. Запис о даровима .uoje ропаке Mapuje. <...> Она he стално да одриче да га je познала!... Hehe то да призна: ради себе, не због ibera самог; jep он je, шака jaдa и сасвим друкч^и, npHceojno себи све прерогативе оног paHHjer: хтео je да napehyje... М. Tjypfjeeuh. Дозива/ье химера.
Шаком и капом // капом и шаком (давати, делити, плайати]. См. Капа.
Шапа
Пасти у шапе кога. Сниж. Попасть в зависимость от кого-н.
Ср. русск. Попасть в лапы кого-н., чьи-н.
Сироче, нашла се [Емина] у oeoj иунгли и HHje чудо што je пала у шапе типа као што je Курбла. 3. Ма/дак. Кужиш, стари Moj.
Син. Дойн у нечи)е нокте. Пасти шака коме.
Шараф
Немати све шарафе у глави. Сниж. Быть придурковатым, со странностями. Ср. русск. Не все дома у кого-н.
Сви ти л>уди KojH се нечим превише баве, као Taj Moj реиимо голубовима, neMajy баш све шарафе у глави. 3. MajdaK. Кужиш, стари Moj.
Шваба
Понавл>ати што као Шваба тралала. Постоянно повторять одно и то же.
<...> За женскама и аутобусима се не трчи, понавл>ао je [отац] као Шваба тралала, исту песму. В. Павковий. Тркач.
212
— Шева —
<Тралала— обычный припев в немецких (австрийских) песнях, повторяемый после каждой строфы>
Шева
Печене шеве лете где. О благосостоянии, изобилии.
<...> Доста си и видео, па им кажи тамо у Београду: не лете овуда печене шеве, нити теме мед и млеко, него се вал>ано крвавимо. Б. Иосий. Покошено по/ье.
Син. Тече мед и млеко; печени голубови (шеве) nanajy с неба.
Печене шеве (печени голубовн) пада|у с неба. См. Голуб.
Шега
Терати шегу.
1. с ким. Насмехаться, издеваться подтрунивать над кем-н.
Ср. русск. Поднимать на смех.
Могао je помислити [Махмут] и да сам луд, и да сам добар. и да TjepaM шегу с жим, и да нешто noTaj но CMjepaM, али je све оставио GoxHjoj помоби. М. Селимовий. Тврйава. Сад са мном тера шегу и csieje ми се, а после he кукати и вадити очи и 6nhe joj жао што ме je задевала и врезала. М. Булатовий. Т>аволи долазе
Син. Терати ругло; терати спрд>ьу.
2. без доп. Говорить не всерьез, шутить.
Ja сад, Пахомке, ваистину, не знам да ли ти тераш шегу или говорит озбшьно. Д. Ненадий. Дшсъе звезде. Неопходно je сачувати озбшыюст, а искушеже да почнете да терате шегу прилично je велико. Joni je теже обуздати смех KojH по-времено само што еруптивно не навре из вас. 3. Живковий. Немогуйи сусрети.
Шило
<Вратити> Шило за опьило. Отвечать тем лее самым, таким лее отношением, поступком.
Ср. русск. Отплатить той лее монетой.
— Нас тако почастити, славни магистрат почастити л>есковом масти, jecre ли чули, часни господине капелане?— ердио се нотар. <...> — А шта Ьемо сад? — запита судац. <...> — Шило за опьило кад буде прилике, — прихвати Kpynnh. А. Шеноа. Златарово злато. HHje Вам ни требало молити ме да Вас не полазим... Не 6ojTe се. 5авила сам ceojoj коморкжьи да за Вас плесам никада код Kyhe. Шило за опьило. А. Шеноа. Млади господин.
Син. <Вратити> Мило за драго.
Шип
Пун као шип. Заполнен до предела.
Ср. русск. Битком набит.
Огромни стари хан у облику правокутника био je пун као шип. И. Андрий. Пут Алфе Ъерзелеза.
Син. Дупке пун.
Шипка
Савити (повити) шипке. Поспешно удалиться, убелсать.
Ср. русск. Пуститься наутек.
<...> Са CBnjy страна je обасуше питажима <...> и све таква нека, лу!)е од лу!)ега, питажа, тако да je тетка Таска савила шипке и побегла чак у nojae. С. Сремац.
— Широк —
213
Зона Замфирова. Ладна ти MajKa, да си ме само видно како кидам низ ШЬепан — по.ъе! Па како сам повио шипке преко Син>а]евине. М. Лалий. Свадба.
Широк
Како (колико) дуг и широк. См. Дуг.
Широко
Осетити шире око врата. Почувствовать облегчение, освободившись от забот, тревог.
Ср. русск. Вздохнуть свободнее.
До повратка попова с пута била je [господа Сида] мекша од памука и ми-ролубива, а чим je чула како се ствар свршила, одахнула je душом и осетила шире око врата. С. Сремац. Поп Пира и поп Спира.
Шкрипац
Бити (иалазити ce/iiahn се) у шкрипцу. Быть (оказаться) в тяжелом, неприятном положении.
Луди старац извади новце из jaene блага] не, пошто му je шеки при]ател обеЬао био за]ам. При]ател> га изнев]ери, Moj старац би]аше у шкрипцу. А. Шеноа. Канаринчева л>убовца. <...> Прошли смо за]еднички многе гриле и два землютреса <...>, преживели беду поза]мл>у]уГ1и ]едно другоме наш сиро-тжьски новац кад би се нашли у шкрипцу <...> М. Капор. Ада. <...> ЬЬихове песнице лако полете во!)ене бесом, али зар не схватате: они су у шкрипцу, а не ви! М. Капор. Лазъски снегови.
Извуйи из шкрипца кога. Помочь выйти, вызволить из трудного, неприятного положения.
Онда ja опет, да извучем и себе и шега из шкрипца почнем нешто говорити о кошским силама. J. Козарац. Мртви капитали.
ИзвуПи се из шкрипца. Избавиться от неприятностей, выйти из трудного положения.
И поп Спира се лепо извукао из шкрипца, а био je Beh жив обамро! Huje шала, владика; онако строг човек! С. Сремац. Поп Пира и поп Спира. Борба се отегла од поноИи до самога jyrpa <...> Николетину скоро одс]екоше у ]едно] вртачи измену два бункера, тако да се све четвороношке, извукао из шкрипца тек пошто je било сасвим о/цутрило. Б. Вопий. Дожив/baju Николетине Бурсайа.
Штап
Довести до прос]ачког штапа кога. Довести до крайней бедности, до нищенства.
— Ти вам л>уди Hehe ништа. То су стари познати трговци из чарши]е, ваши при]ател>и.— Нису више, нису више! Знам их ja... «Па и нису, газда — Павле, кад си их довео до прос]ачког штапа!» — мисли Мита и OKpehe коли-ца. Н. TpajKoeuh. Велике паре. И на]едном му би жао што пуковник Пути, за-што га не прилита шта га je довело до овог срамног прос]ачког штапа. Д. Калий. Обала без сунца.
Отерати (догнати) на прос]ачки штап кога. Разорить, довести до нищеты. Ср. русск. По миру пустить.
214	—Шума—
<...> МислеЙи на танко стан>е у куЬи Kojy je болеет догнала веЬ на продачки штап, он само заклима главом <...> Б. Jeemuh. Табашница. Зар он не види шта му спрема играчица? Чека само да умре газдарица па да се венча с н>им, а тада he лако истиснути н>ега и остати господар циркуса <...> На продачки штап he га отерати. То je таква жена, отровница. ВидеЬе он то. И. АндриЪ. Циркус.
Пасти на продачки штап. Остаться без средств существования.
Ср. русск. Впасть в нищету.
Наравно, цен>еног господина сама нимало се HHje тицало што he <...> неколико стотина и хил>ада пекарских помоЬника и калфи да остане без посла и да падне на продачки штап. Д. Киш. Башта, пепео.
Шума
СеЬи ражан>, а зец у шуми. См. Ражан».
ЛИТЕРАТУРНЫЕ ИСТОЧНИКИ
АлбахариД. Мрак.
Андрий И. Аникина времена
Бифе «Титаник»
Господина
Жена на камену
Затворена врата
Злоставл»ан>е
Зми]а
Знакови
Коса
Kyha на осами
На Дрини fiynpHja
Напаст
Осатичани
Панорама
Прича о кмету Симану
Проклета авли]а
Пут Али]е Ъерзелеза
Травничка хроника
Циркус
Андрий П. После кн>иге
Атанацковий Б. Бун»евка
Два идола
Арий С. Васпитачеве забелешке
Бабий С. Хрватски jynep и данас
Eajay В. Друид из Синдидуна
Барковий J. Синови слободе
Баговий М. Гига БариЬева
Дун>а у ковчегу
Белый А. Вук и ДаничиЙ.
Око нашег кжижевног ]езика
Билопавловий Т. Ъао, слинавци
Боговий М. Мати]а Губец
Божий М. Курлани
Неисплакани
Бошков Ж., Лазаревий Л. Личност и дело.
Бранковий Б. БраЬа 1овановиЬ велики српски добротвори
216
Литературные источники
БулатовиЬ М. Ъаволи долазе
Л>уди са четири прста
Црвени петао лети према небу
Bacuh Д. Црвене магле
Великанови/i И. Отмица
Сри]емске приче
ВеселиновиЬ J. Неприлика
PajcKe душе
Селанка
Слике из сеоског живота
Ха]дук Станко
ВукадиновиВ Ж. Српски у 100 часова
ВукасовиЬ М. Савремене басне
ByKuheeuh И. Прича о селу Врачима и Сими Ступици
ВуковиЬ Ч. Кроз борбу и страдаи.а
By чо А. Рас пуст
Гарашанин М. До кол и це
Гаталица А. Век
ГлигориВ В. Позоришне критике
ГлшииВ М. Глава luehepa
Злослутни 6poj
Ни око шта
Подвала
После деведесет година
Прва бразда
Распис
Рога
Свирач
Учится»
Шило за опьило
ГрчиВ Миленко J. Сремска ружа.
Давичо О. Бетон и свици
Песма
Деди)ер В. Дневник
Десница В. Бог све види
Божийна прича
Бунаревац
Конац дана
Од jyrpa до мрака
Око
Onpourraj
Правда
Про/behe у Бадровцу
Спирити
Флор)ановиН
До.мановиВ Р. Страдла
Литературные источники
217
ДончевиЬ И. Без и мен и
Миротворци
Никола Жетьезни
ДрагашевиЬ J. Истинске приме
Драинац Р. Пламен у пустшьи
ДучиЬ J. О мирноЬи
О страху
Писмо са JoiicKor мора
Т)алски К.-Ш. Дилэем дома, записки и приме
JaHKO БориславиЛ
Под старим крововима
ТюновиЬ J. Хронике и путописи
T>optjeeuti В. Европа и Балкан
ЪукиЬ Д. Сенке са висова
Т>укиЬ Т. Стари видики
T>ypheeuh М. Дозиваже химера
Сенке над Београдом
ЪуриИ А. Ка победи
ЖивадиновиЬ С. Byjima ВулиЬевиЬ
Живковиб 3. Юьига
НемогуГ1и сусрети
Писан
Седам додира музике
Зл/aj J. Певани]а
3pnuh В. CehaH>a на П. Кочийа
ИвиЬ П. О Вуковом Српском р]ечнику из 1818 г. Haiuamoeuh J. Вечити младожежа
Патнина
Стари и нови ма]стори
Jaauh В. Спомен Mojera живота
JaKoejbeeuh С. Деветсто четрнаеста
Под крстом
Kannja слободе
JaKutuh Т). 1една ноЬ
Писма
Сирота БанаЬанка
Успомене
Заневски С. Кон> голем као судбина
JaHKoeuh М. Л>уди из скамье
Hajropn разред
Jeemuh Б. Дани на Мил>анки
Табашнина
Jen uh В. Анжели ли]епо njeeajy
^чиЬД. О Аугусту Шенои
JoeaHoeuh Г. Почени српске писмености
JyKuh И. Ф. Одлазак у прогонство
218
Литературные источники
Кала)иЬД. Последни Европл>ани
Калеб В. Би)ели камеи
Бригада
Изван ствари
На камен>у
Тридесет кон>а
КалиЬД. Обала без сунца
Капор М. Ада
Белешке ]едне Ане
Добар дан, Београде
ЗсГе
Ивана
Лан>ски снегови 011
Провинциален
CapajeecKa трилоги)а (Чувар адресе. Последней лет за Capajeeo, Хроника из-губл>еног града)
Фолиранти
Xej, нисам ти то причала
Капор М., Цумхур 3. Зелена noja Монтенегра
Kapayuh В. Писма
КаталиниЬ П. Цврчак-морепловац
Каманин М. Трокошул>ник
КишД. Башта, пепео
Пешчаник
КчариЬ К. Колут иатраг
Ковач М. Врата од утробе
КовачевиЬ А. Од данас до сутра
КовачевиЬ Д. Била )едном )една земл>а
КозарацЛ Meljy сви)етлом и тмином
Козарчанин И. Сам чов)ек
Тихи путови
Tytja жена
Колар С. Или jecMO или нисмо
Ми смо за правицу
Натраг у нафталин
КомарчиЬ Л. Два аманета
)една угашена звезда
Преци и потомци
Косар J. Мирис земл>е и мора
КочиЬ П. Лаблан
Мргуда
Крлежа М. Глемба)еви
Заставе
На рубу памети Три домобрана
Литературные источники
219
Хи/ьаду и jeana смрт
Хрватски бог Марс
Кушан И. Наивци
Кушан J. У процруепу
Kyiuap М. Народно благо
ЛазаревиИ Л. Баба Ву]ка
Вертер
Ветар
Вучко
На бунару
Он зна све
Писма
Побратими
Први пут с оцем на jyrpen>H
Све he то народ позлатити
Секци)а
CTojaH и Илинка
У добри час, ха]дуци
Школска икона
ЛалиЬ М. Докле гора зазелени
Извидница
Први сни]ег
Раскид
Свадба
ЛилиЛ Л. Запис са гранитне плоче
ЛовриЬ Б. С вето прол>еЬе
ЛукиЬ С. Слом 1941
Л>убиша С. М. Аутобиографи]а
Говор заступника С.М.Л>убише
Горде, или како Црногорка л>уби
Калош МацедоновиИ
Причала Вука 4oj4eeHha
Прода]а патри]аре БркиЬа
Проклети кам
Скочи/цево_1ка
Суд добрих л>уди
ШЬепан Мали
MajdaK 3. Кужиш, стари Moj
Марко на мукама
Maj теши М. Кочи]а наде
МаксимовиЬ J. Ловчеви записи од И. Тургенева
Mapuh С. РаскршЬа
Матаву/ъ С. Бакола фра Брне
Билешке jeднoг писца
Бодулица
Из разних KpajeBa
220
Литературные источники
JaKO и Иванка
Jckchk - aunja
Како се Латинче оженило
Немирне душе
Нови сви]ет у старом Розопеку
Откопай и Била
Петл>ина цура
Пnjepo и Дзандза
Пилипенда
HoKajaii rpnjex
Сеобе
Снага без OMnjy
Ускок
Ускрс Пилила Врлете
Фронташ
Чеврзьино злочинство
Mameiuuh J. PjeniiHK (Фразеолошки pjeHHHK хрватскога или српског]езика)
Mamoru М. Наши л>уди и KpajeBH
Mauiuh Б. Директор ПрокиЬ
Миланков М. Jeceibn догата]
Лето на екрану
Незнанка
Милисавац Ж. Савест]едне епохе
Mwiuheeuh М. Поменик знаменитих л>уди у српскога народа нови]ег доба
МихаиловиЬ Д. Janancxa играчка
Петричиц венац
Чизмаши
Шу кар место
Назор В. Стоимени
Hacmacujeeuh М. Запис о даровима Moje ропаке Mapnje
Откуда до^осмо
Реч о животу оца Тодора овог и оног света HedejbKoeuh О. Знате ли шах?
НенадиЬ Д. Дивл>е звезде
Дороте]
Ураган
Henadoeuh Л>. О Црногорцима
Писма из Немачке
НиколиРг J. Зедан живот
Николик П. Ружеже српског (езика
Новик В. Последуй СтипанчиЬи
Новак С. Изгубзьени aaennaj
Hyuiuh Б. Аутобиографи]а
Господа министарка
Де ветсто п етнаеста
Кикандонска посла
Литературные источники
221
Максим
Народни послании
Општинско дете
Пучина и обичан човек
Тринаести
Храм св. Луке у Ровцима
Н>егош П. Лажни цар ШЬепан Мали
О/ъача М. На!)а
Син
ПавиЬ М. Кожи светога Марка
Tajna вечера
ПавиЬевиЬ М. Црногорци у причама и анегдотама
ПавичцЬ J. Светковина младости
ПавковиЬ В. Долазак пролеИа
Kyha Kojy сам посетио као дечак
ПавлетиЬ В. Противзьежа
ПавлиновиЬ М. Хрватски разговори
ПауновиГ1 С. Пуста земжа
FlejaKoeuh 75. Као кроз маглу
Петр uh Л. Господин Вундер
Flempoeuh В. Бабан и Дикан
Бужа
Времена и догами
Два гуслара - слепи и окати
Деца ужичког апотекара
Загонетка на друму
Карловачки доживжа] 1889 г.
Матурантски састанак
Мица
Молох
HejaKH Шестак
Ни имена му не знам
Н>ен човек
О делу Стевана Сремца
Она] сладокусац Мило]е
После роби]е
Препелица у руци
Салашар
СеЬажа и маштажа
Тротинета и ЖуЬа
Шестак
ПетровиЬ Г. Ситничарница «Код среЬне руке»
ПетровиЬ М. Самомучител»
ПетровиЬ П. Земл>а оставлена
Млади кур]ак
Пецо А., НиколиЬ М. Зезик рода мога
222
Литературные источники
ПоповиЬ Т). Приповетке Н. Гого/ьа
ПоповиЬ J. JauHH
Леда
Реда мора да буде
Хари Шихтер je остао верам заклетви
Шимон Голдфиш je добар као отац
ПоповиЬ Т. Вагон друге класе
ПоповиЬ-Шапчанин М. Жубори и вихори
Paduh Д. Др. СвилиИ ординира од 8 до 11
Живи накован»
Село
Тако ми планинни
Три километра на сат
PajKoeuh Т). Деветнаести век
РанковиЬ С. Горски цар
Т)авол»а посла
Jeceibe слике
Капетаница
Милоср1)е
Поп-Савин грех
Порушени идеали
Потера
Сеоски добротвор
Сеоска учител»ица
Слике из сеоског живота
Страшна noh
У XXI. веку
Руварац И. Истор^ски радови
Самоковли/а И. JeepejnH Kojn се суботом не моли богу
СекулиЬ И. Записи о моме народу
Хроника паланачког гробл»а
Селений С. Пр^ател»и
Убиство са предомишл^ем
СелимовиЬ М. Дервиш и смрт
Скелец^а
Твр1)ава
Cujapuh Ti. Бихорци
СимиЬ Н. Bpaha и кумири
Закони и опьеви
СкерлиЬ J. HcTopnja нове српске кн»ижевности
Писци и кн»иге
Сремац С. Величанствена шетн»а мадам Помпадуре
Вукадин
Зона Замфирова
Ивкова слава
JeKCHK-aunja
Литературные источники
223
5усуф-агини политички назори «Лимунащца» у селу Поп Ъира и поп Спира Ъир Моша Абеншаам ЧичаДордан
СретеновиЬ М. МилиЬев гроб Синовац
СтанковиЬ Б. Нечиста крв Стари дани
У ноЬи
СтанковиЬ М. Велики подвиг
Два бела голуба
Зелене очи
Идеалан пар
Излет
Искушеше
JyrapibH сан
Како расту печурке
Летше вече
Л>убител> паса
Мали великан
Ненормален градации Неурастени]а
Писмо о среЬи и звездама Последней мохиканац Провидан човек
Предигра Равнотежа Смисао живота Стена на вратима paja Судар у Majy Тесан орман Хамлет и крокодили Човек и н>егов штап Човек у тесном капуту
Todopoeuh П. Смрт Кара^ор^ева
ToMuhJ. Назарени
Трулеж
ToMuh J. Е. Мелита
TpajKoeuh Н. Велике паре
Господа из велике собе }една жел>а
Три ви!)ен>а
У мансарди занатског дома ТрифковиЬ Р. Щесничке генераци]е Ъипико И. Пауци
224
Литературные источники
Tionuh Б. Башта слезове 6oje
Борци и б]егунци
Бубало
Вук
Делгуе на Euxahy
Д|ечак прати 3Maja
Доживши Николетине БурсаЬа
Глуви барут
Majop Баук
Насрадин Хоца у Босни
Не Tyryj, бронзана стражо
Осма офанзива
Прича о ]унацима
Приче испод зма]евих крила
Пролом
Сиво Tpajaibe
Сукоб у планини
Сунчана република
Сурова школа
Tiopoeuh С. Записци из Касабе
У часовима одмора
Tiocuh Б. Покошено поле
Tiocuh Д. Грешник
Далеко je сунне
Корени
yjeeuh И. Доконице
Франгеш М. Стилистичке студи]е
Xayuh Ф. Л>уди и ма]муни
Пет лудих синова
Хорват J. Записи
Мачак под шл>емом
Хулю X. Адем ЧабриЙ
BoxjH угодник
Горштаци
Грешно искуше!ье
Добри
Кад тутши иза брда
Селимов виноград
Цигит
Цар Емин В. Данунци]ада
Иза плиме
Старци
Цар М. Наше Примор]е
Цесарец А. Златни младиЬ и шегове жртве Царева крал>евина
Цр)ьански М. Роман о Лондону

Литературные источники
225
4ajKanoeuh В. Из мога школовала ЧиплиЬ Б. На велико и на мало Шапчанин М. Катанска буна ШарановиИ М. По закону праотаца ШаулиЬ Н. Мисли
Шегедин П. Осамзьеници
Шеноа А. Владимир
Златарово злато
Ильина опорука Канаринчева лубовца Каранфил с п]есникова гроба Клетва
Млади господин
Прос]ак Лука
ШубиЬ 3. Калуга Пред спомеником ФазлиЬа поток
Газеты и журналы
Борба, 1976, 1980, 1981, 1983
BjecuHK, 1973
Дуга, 1993
Илустрована политика, 1976, 1996, 2000
Народни лист, 1986
НИН, 1992
Политика, 1983
Време, 1998
Словари
1.	MatesicJ. FrazeoloSki rjeCnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb, 1982.
2.	Речник српскохрватског юьижевног и народног ]езика. САНУ. Kib. 1—16. Београд, 1959—2001.
3.	Речник српскохрватског клижевног jesHKa. Kib. 1—3. Матица Српска—Матица Хрватска. Нови Сад—Загреб. 1967—1969; Кн>. 4—6. Матица Српска. Нови Сад, 1971—1976.
ИНДЕКС
Абер .............12
Адам..............12
Аз ...............12
Ака ..............12
Ала ..............12
Алва ...........  12
Амин .............13
Андрак............13
Баба..............13
Бадаь.............13
Бакалар...........14
Баи...............14
Бара..............14
BapjaK............14
Басна.............14
Бачка.............14
Бег...............15
Беда..............15
Безумл>е..........15
Бело..............15
Бео...............15
Беспослица........16
Бестраги]а........16
Бестрв............16
Бисер.............16
Бити..............16
Битка.............17
Блато.............17
Боб...............17
Бог...............18
Богаза............21
БожиЬ.............21
Бок...............21
Борба.............21
Босна.............21
Бостан............22
Брада.............22
Брат..............22
Брашно............23
Брдо'.............23
Брдо 2...........23
Брег.............23
Брига............23
Брк..............24
Bpoj.............25
Брука............25
Брус.............25
Бубаш............25
Бубица...........25
Бубрег...........25
Бува.............26
Буквица..........26
Була.............26
Бура.............26
Важан............27
Ваздух...........27
Ватра............27
Ведрити..........28
Век..............28
Вера.............29
Весло............29
Ветар............29
Вила.............30
Вирити...........30
Висина...........30
Во...............31
Вода.............31
Воденица.........33
Вол>а............34
Восак............34
Врабац...........34
Враг.............35
Врана............35
Врат.............36
Врата............38
Време............39
ВреЬа............39
Вук..............39
Гавран...........39
Гас..............40
ГаЬе.............40
Гвож!)е..........40
Глава............40
Глас.............47
Гл>ива...........48
Година...........49
Голуб............49
Гора.............49
Грана............50
Грло.............50
Грм..............51
Гроб.............51
Г робл>е.........51
Гром.............51
Грош.............52
Губер............52
Губица...........52
ryja.............52
Гу>ь.............53
Гуска............53
Гусле............53
Густ.............53
Гуша.............53
Дан..............54
Даска............55
Дати.............55
Дах..............55
Два..............55
Дебело...........55
Длака............55
Длан.............57
Дно..............57
Доба.............57
ДоЬи.............58
Домак............58
Дох ват..........58
Драг.............58
Дрвзъе...........58
Дрен.............59
Дрина............59
Индекс
227
Дубина...........59
Дуван............59
Дувар............59
Дуг..............59
Дужан............60
Дупке............60
Дух..............60
Душа.............60
Ъа...............65
Ъаво.............65
Тэон.............65
Елемент..........65
Енглез...........66
Жалост...........66
Жив..............66
Живац............66
Живот............67
Жигица...........67
Жила.............67
Жито.............67
Жмура............67
Жул,.............68
Жут..............68
Зазубице.........68
Заклан...........68
Закрпа...........68
Закопчан.........69
Зал и вен........69
Замка............69
Запейак..........69
Засенак..........69
Збрда-здола......70
Звезда...........70
Звоно............71
Здрав............71
Здраво...........71
Земтьа...........71
Зеница...........72
Зец..............72
Зид..............73
Зрка.............73
3jano............74
Зми]а ...........74
Зно].............74
Зуб..............74
Игла.............77
Игра.............77
Играти...........77
Ижица............77
Име..............77
Инат.............78
Истина...........78
Забука...........78
]агма............78
Загода...........78
Зад..............79
3aje.............79
Зама.............79
Зарац............79
Зедан............80
Зезик............80
Зетра............82
Зово.............82
Зутро............82
Зуче.............83
Кабаница.........83
Кабао............83
KajMaK...........83
Камен............83
Камеше...........85
Кантар...........85
Кап..............85
Капа.............85
Карта............86
Кашал,...........87
Кашика...........87
Квекер...........87
Кер..............87
Кеса.............88
Кестеше..........88
Кец..............88
Кика.............88
Кичма............88
Киша.............89
Клетва...........89
Клин.............89
Клип.............89
Клипак...........90
Клопка...........90
Кожа.............90
Кожун............91
Коза.............91
Кола.............92
Колац............92
Колач............92
Колено...........92
Коло'............92
Коло2............93
Комад............93
Комарац..........93
Конац............93
Конопац..........94
Кош..............94
Коприва..........95
Корак............95
Корен............95
Кормило..........95
Корпа............95
Коса'............95
Коса2............96
Кост.............96
Коцка............96
Коштац...........97
Кошул,а..........97
Крава............97
Kparyjeeau.......98
Kpaj.............98
Kpaj ина........100
Крв.............101
Крив............101
Криж............101
Крик............101
Крпа............101
Крст............102
Крух............102
КПи.............102
Куван...........102
Кука............102
Кукол,..........103
Кула............103
Кулин............ЮЗ
Кумир...........103
Куси............104
Кут.............104
Kyha............104
Куче............105
Кучине..........105
Куш.............105
Ла1)а...........105
Лажа............105
Лакат...........105
Ланац...........106
Лед.............106
Л etja..........106
Лек.............107
Лекш^а..........107
Лепак...........107
Лето............107
Лист............108
Лице............109
Ловорика........110
Лод ..............НО
Л окот..........110
228
Индекс
Луд............ НО
Лук.............НО
Лула...........110
Магарац........111
Магаре.........111
Магла..........111
MajKa..........112
Мак............112
Мах............113
Мачак, мачка....113
Маче...........114
Мед............114
Мед вед........114
Месец..........115
Место..........115
Метак..........115
Мечка..........115
Мило...........116
Милост.........116
Мир............117
Мирисати.......117
Mupoljuja......117
Миш............117
Млеко..........118
Млин...........118
Мозак..........118
Мрав...........118
Мрежа..........118
Мртав..........118
Мува...........119
Муж............119
Мука...........119
HajiBoje.......119
Надугачко......120
Налич]е........120
Наручен........120
Начисто........120
Нашироко.......120
Небо............120
Невеста........121
Невешт.........121
Невола.........122
Недра..........122
Недраг.........122
Немилост.......122
Немио..........122
Неповрат......... 122
Нерв...........123
Низбрдо........123
Нит............123
Новац..........123
Нога............123
Нож.............127
Hoje............127
Нокат...........127
Нос.............128
Hoh.............130
Н>ушка..........130
Облачити........130
O6ojaK..........131
Образ...........131
Обрнути.........132
Овца............132
Опьило..........132
Око.............132
Окренути........138
Опанак..........138
Одарен..........139
Орах............139
Оченаш..........139
Пазар...........139
Палац...........140
Палити..........140
Памет...........140
Памук...........142
Паж.............142
Папак...........142
Папир...........143
Пара............143
Паралажа........143
Пас'............143
Пас2............144
Пасул,..........144
Патка...........144
Пекмез..........144
Пепео...........144
nepje...........145
Пет.............145
Пета............145
Петак...........146
Печен...........146
Печурка.........146
Пи]ан...........146
Пиле............147
Пирити..........147
Питаже..........147
Пити............147
Пласт...........148
Плева...........148
Плесати.........148
Плот............148
Hoaoj...........148
ПовуЬи..........149
Погача..........149
Hojac...........149
Полица..........149
Поп.............149
Попара..........149
Попреко.........149
Посао...........150
Пост............151
Поступак........151
Потегнути.......151
Потил>ак........151
Пошто...........151
Праведник.......152
Праг............152
Прасе...........152
Прах............152
Прашина.........153
Прескакало......153
npHKpajaK.......153
Прича...........153
Прса............153
Прслук..........154
Прст............154
Пруга...........156
Пун.............156
Пустшьа.........156
Пут.............156
Путажа..........158
ПуПи............158
Пушка...........159
Равнотежа.......159
Ражаж...........159
Pa36oj..........159
Раздор..........159
Рак.............160
Раме............160
Рана............160
Раскрсница......160
Рачун...........160
Ребро...........161
Реп.............161
Репа.............162
Репат...........162
РеЬи............162
Реч.............162
Решето..........163
Риба............163
Рис.............163
Рог.............164
Род.............165
Индекс
229
Ру во...........165
Ругло...........165
Рука............165
Рукав...........174
Рукавица........174
Рупа............175
Рухо............175
Сабл>а..........175
Сан.............175
Сардина.........175
Сат.............175
Све.............176
Свет............176
Светак..........177
Светац..........177
Светлац.........177
СвеПа...........177
Свшьа...........177
Свирала.........177
Свирка..........177
Ceoj............178
Себе............178
Сед.............178
Секира..........179
Село............179
Семе............179
Сенка...........179
Сено............179
Сталина.........180
Сила............180
Син.............180
Сир.............180
Сито............180
Cjeiia..........181
Слама...........181
Сламка..........182
Слепац..........182
Слика...........182
Слово...........182
Слух............182
Смрдети.........182
Смрт............182
Снага...........183
Со..............183
Спрдша..........183
Cpeha...........184
Срж.............184
Срце............184
Стаза...........186
Стаже...........187
Стати............187
Ствар...........187
Стил............187
Столица.........187
Стопа...........188
Страна..........188
Стража...........188
Страх...........188
Стреха...........189
Crpyja..........189
Ступица.........189
Сунце...........189
Сусрет...........189
Сухо............190
Табан...........190
Такт............190
Таман...........190
TaMjan..........190
Танко...........190
Тапет...........190
Теле............190
Терет...........191
Тесто...........191
Ти..............191
Тиква...........191
Тло..............192
Тмя.............192
Тома............192
Топ..............192
Торба...........192
Точак...........193
Траг............193
Трбух...........193
Трен............193
Трепет..........193
Тресак..........193
Трештен.........194
Трице...........194
Три.............194
Тук.............195
Тука............195
Тумбе...........195
Тушта...........195
Ъорсокак.........195
Ъошак...........196
TiycKHja.........196
У вече..........196
У во............197
Ударен..........197
Удица...........197
Узао...........197
Узда...........197
Уздуж..........198
Укопан.........198
Ул>е...........198
Ум.............199
Умл>с..........199
Унакрст........199
Уста...........199
Ухо............200
Форма..........201
Хлеб...........202
Ход............202
Хтети..........203
Цар............203
Цедило.........203
Цена...........204
Цигла..........204
Црв............204
Црево..........205
Цркнути........205
Црн............205
Час............205
Чаша...........207
Чвор...........207
Чеп............207
Четири.........207
Чистац.........208
Чистина........208
Чисто..........208
Човек..........208
Чорба..........208
Ца.............209
Цак............209
Цеп............209
Шака...........210
Шапа...........211
Шараф..........211
Шваба..........211
Шева...........212
Шега...........212
Шило...........212
Шип............212
Шипка..........212
Широк..........213
Широко.........213
Шкрипац........213
Штап...........213
Шума...........214
Справочное издание
Трофимкина Ольга Ивановна
СЕРБОХОРВАТСКО-РУССКИЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ
Редактор Н. А. Ракова
Корректор Н. В. Безручко Компьютерная верстка
и оформление О. В. Кондрашова
«Восток - Запад»
Тел./факс: (095) 101-3629
Для корреспонденции: 127106, Москва, а/я 12
E-mail: info@muravei.ru
Интернет: www.muravei.ru
Подписано в печать 11.00.04. Формат 60*90 1)<>.
Усл. печ. л. 14,5. Тираж 1000 экз. Заказ № 260.
ООО «Восток-Запад»
129085, г. Москва, Звездный бульвар, 21, стр. 1
Издание выпущено при техническом содействии ООО «Издательство АСТ»
Отпечатано с готовых диапозитивов в ОАО «Типография им. И. Е. Котлякова» 195273, Санкт-Петербург, ул. Руставели, 13.
Телефон отдела маркетинга 249-35-42
При участии ОАО «Санкт-Петербургская типография №6»
191144, Санкт-Петербург, ул. Моисеенко, 10 Телефон отдела маркетинга 271-35-42
«Восток - Запад»
Z
ч
Р.П.Усикова
Грамматика македонского литературного языка
«Грамматика македонского литературного языка» — первое публикуемое в нашей стране фундаментальное описание современного македонского языка как языка южнославянского и балканского.
Книга может быть использована как учебник для филологов-славистов. В ней употребляется общепринятая в русском языке лингвистическая терминология, а структура и характер изложения материала соответствуют Программе курса «Основной славянский язык. Македонский язык» для студентов-филологов, составленной автором. Она может служить также справочным учебным пособием при преподавании македонского языка как второго славянского языка на славянских отделениях, филологам-русистам и на других факультетах.
«Грамматика македонского литературного языка» как научная монография привлечет также внимание и интерес специалистов — славистов и балканистов.
У
Сербохорватско-русский фразеологический словарь — первый опыт подобного словаря в России.
В словарь вошло около 1100 фразеологических единиц, употребляющихся в произведениях художественной, научно-популярной, мемуарной литературы и в публицистике сербских и хорватских авторов.
Все фразеологические единицы семантически квалифицируются и иллюстрируются примерами из литературы.
Словарь предназначен для студентов-славистов, преподавателей, аспирантов, переводчиков, фразеологов, занимающихся сопоставительными исследованиями.