П РАВИЛО
БАЦАЧ ГРАНАТА АУТОМАТСКИ 30 mm М93
(привремено)
ГЕНЕРАЛШТАБ BOJCKE 1УГ0СЛАВШЕ
СЕКТОР КОПНЕНЕ BOJCKE
Управа пешади|е
УП-205	BOJHA TAJHA Интсрно
П РАВИЛО
БАЦАЧ ГРАНАТА АУТОМАТСКИ 30 mm М93
(привремено)
2001.
Аутори:
Мидхад Крлуч, Majop
Дражен Пожар, поручник
Рецезенти:
Симо MHxajjioBiih, пуковник
Иван Стаменов, потпуковник
Александар ПауновиЙ, потпуковник
Технички уредник:
Де] ан СтефановиН, во]ник
ГЕНЕРАЛШТАБ BOJCKE ЛУГОСЛАВИЛЕ
СЕКТОР КОПНЕНЕ ВОЛСКЕ
Управа пешадще
Инт.бр. 366-1
09.04.2001.год.
На основу члана 38 Упутства за израду и коришЬиье
во]не литературе,
nponncyjeM:
ПРАВИЛО
БАЦАЧ ГРАНАТА АУТОМАТСКИ 30 mm М93
(привремено)
Koje ступа на снагу одмах.
НАЧЕЛНИК:
генерал-Majop
мр Милорад Ступар с.р.

С А Д Р Ж Л J
страна
УВОД.................................................9
Глава I
НАМЕНА, БОРБЕНЕ ОСОБИНЕ, ОПИС И РУКОВАЬЬЕ БЛЦАЧЕМ
ГРАНАТА АУТОМАТСКИМ 30 mm М93 И МУНИЦИГОМ
1.	НАМЕНА И БОРБЕНЕ ОСОБИНЕ.......................11
2.	ОПИС БГА И МУНИЦШЕ............................13
1)	Бацач граната................................13
2)	Постоле.....................................27
3)	Справа нишанска.............................31
4)	Добош за мунишуу............................38
5)	Резервни делови, алат и прибор..............41
1)	Дурбин за ректификаци]у......................45
2)	Пуиьач реденика.............................49
3)	Бусола лаког типа (БЛТ).....................54
(1)	Намена и опис бусбле......................54
(2)	У потреба бусоле..........................57
(3)	Чуваше и одржаваше бусоле.................58
4)	Муницруа....................................58
1.	РАСКЛА11АН>Е И СКЛАПАРЬЕ БГА...................63
1)	Расклапаше БГА...............................63
2)	Склапаьье БГА...............................76
2.	РАД ДЕЛОВА БГА.................................79
1)	Положа] делова пре пун>ен>а..................79
2)	Рал делова приликом пушеша...................81
3)	Рад делова приликом отвараньа пальбе.........82
(1)	Рад рсгулатора брзине ral)aiba............84
(2)	Рад хидрауличне коннице...................85
3.	ПРОВЕРА И ПОДЕШАВАГЬЕ СПРАВЕ НИШАНСКЕ..........86
4.	ИСПИТИВАНэЕ ТАЧНОСТИ И ПРЕЦИЗНОСТИ БГА.........93
5.	3ACTOJH, УЗРОЦИ И НАЧИН ОТКЛАН>А1ЬА...........95
6.	МЕРЕ СИГУРНОСТИ ПРИ ГАЪАГЬУ...................98
5
Глава П
ЧУВАЬЬЕ И ОДРЖАВАН>Е БГА И МУНИЦШЕ
1.	ЧУВАШЕ БГА....................................101
2.	ЧУВАНэЕ МУНИЦШЕ...............................102
3.	ОДРЖАВАНэЕ БГА................................103
1)	Превентивно одржаваже.......................103
(1)	Основно одржаваже........................104
а.	Опслуживаже.............................104
б.	Дневни прегледи.........................108
в.	Периодични преглед- дан технике.........110
(2)	Техничко одржаваже.......................111
2)	Корективно одржаваже.......................111
3)	Контрол ни прегледи.........................111
Глава 111
ГАЪАНэЕ
1.	ОПШТЕ ОДРЕДБЕ.......................................113
2.	ПОСЛУЖИОЦИ И НэИХОВЕ ДУЖНОСТИ.......................117
3.	ПСЯАМ, ВРСТЕ И УСЛОВИ KOJHMA ТРЕБА ДА
ОДГОВОРА ВАТРЕНИ ПОЛОЖА] И ОСМАТРАЧНИЦА ..120
4.	ПРИПРЕМА ЗА ГАЪАНэЕ...........................124
1)	Избор, излазак и поседаже ВП и осматрачнице.124
(1)	Избор ВП и осматрачнице..................124
(2)	Обележаваже основное правца..............125
(3)	Излазак и поседаже ватреног положа]а и осматрачнице 130
(4)	Даваже основног правца основном opytjy...135
(5)	Образоваже паралелног снопа..............139
(6)	Одре1)иваже нajмaжe елеваци]е и дальние гаража.145
2)	Осматраже, уочаваже, избор и показиваже цшъева...146
3)	ОдреГ)иваже дал>ине до цил>а...............150
4)	Отклажаже негативних утица]а на гараже.....154
(1)	Отклажаже yraiaja температуре............155
(2)	Отклажаже утица]а ветра..................156
(3)	Отклажаже утица]а барометарског притиска.158
(4)	Отклажаже утица]а висинске разлике цшъа и ВП...159
6
(5)	Отклажаже утица(а дсриваци]е...............159
5)	Припрема елемената за гараже..................160
5.	ИЗВРШЕНэЕ ГАТ)АН>А..............................168
1)	Руковаже ватром...............................169
2)	Отвараже пал>бе...............................171
(1)	Нишажеже...................................171
(2)	Опал>иваже.................................172
(3)	Осматраже погодака и поправжаже елемената...173
3)	Гараже разних цшьева..........................185
(1)	Гараже непокретних по]единачних цил>ева....185
(2)	Гараже широких цижева......................188
(3)	Гараже дубоких цшьева......................189
(4)	Гараже широких и дубоких цижева............190
(5)	Гараже тренутних цшьева....................191
(6)	Гараже покретних цшьева....................191
4)	Гараже у специфичним условима.................194
(1)	Гараже кроз ме!)упросторе и поред крила властитих
]единица........................................194
(2)	Гараже преко властитих ]елиница............199
(3)	Гараже у условима ограничене видживости....201
5)	Прекид пажбе, продужеже и обуставжаже гаража..204
6, ПРОМЕНА ВАТРЕИОГ ПОЛОЖА]А........................205
ПРИЛОЗИ
Прилог 1. Таблице гаража................................208
Прилог2. Технички подани.................................
7

УВОД
Правило Бацач граната аутоматски 30 mm М93 (БГА)
заснива се на одредбама техничког упутства за opytje,
искустава стечених у раду са )единицама БГА и
организащцско- формацщско) структури одел>ен>а БГА.
Правило садржи одредбе о: намени, борбеним
особинама, опису и руковагьу БГА и муницщом; чувашу и
одржавагьу БГА и муиици)е; дужностима послужилаца,
командира и осталих лица у току припреме и извршевьа
га!)ан>а.
Правило je наметено старешинама у чи)ем саставу се
налазе БГА, ученицима средтих Bojhhx школа,
студентима Bojne академи)е, слушаоцима ШРО рода
пешади)е и во)ницима послужиоцима БГА.
Све старешине су дужне да се придржава]у одредби
овог Правила у целини, а остали корисници одредби коде
се на н>их односе.
9

Глава I
НАМЕНА, БОРБЕНЕ ОСОБИНЕ, ОПИС И
РУКОВАЕЬЕ БАЦАЧЕМ ГРАНАТА АУТОМАТСКИМ
30 mm М93 И МУНИЦИЗОМ
1.	НАМЕНА И БОРБЕНЕ ОСОБИНЕ
1.	Бацач граната аутоматски 30 mm М93 (БГА) je
opyFje за подршку пешади)е, наменьено за неутралисаше
живе силе и ватрених средстава у непотпуним заклонима и
ван н>их, као и за уништававье лако оклошьених борбених
и неборбених возила.
Погодан je за га^атье цилева ко)и се налазе иза
природних препрека (у увалама, japyrawa и на задн>им
нагибима).
2.	Успешно flejcTBO БГА при непосредном raljaiby jc
на дадъинама до 700 т, а при полупосредном и посредном
га^авьу на далшнама до 1700 т. Успешно де)ство на лакоо-
клопл>ена борбена и неборбена возила je на дал>инама до
1000 т.
11
3.	Палба из БГА може бита рафална (кратки рафали
до 5 граната и дуги до 10 граната) и непрекидна до 29 гра-
ната.
4.	Га^ан>е може бита минималном (успореном) бр-
зином до 30 граната у минути (теоретски од 50 до 120) или
максималном брзином од 65 - 70 граната у минути (тео-
ретски 350 и више). При минимално) брзини га^аььа могуЬе
je по)единачно испальивагье граната.
5.	Хоризонтално пол>с де)ства без померана постол>а
je 30°, а са помсраньем постол>а 360°. Вертикално пол>с де)-
ства je од -5° до +70°.
6.	У комплету БГА (сл. 1) се налазе: бацач граната,
постозъе, справа нишанска (НСБГ-1), добоши за муницщу,
резервни дслови, алат и прибор (РАП).
Сл. 1. Комплот БГА 30 mm М93
1. бацач граната; 2. посто,ъе; 3. справа нишанска (НСБГ-1);
4. лобош
12
7.	БГА, за гамаше користи метак 30 mm са: трсиу-
тном, кумулятивном, вежбовном и вежбовно-маркира-
jyhoM гранатом.
За обуку у пун>ен>у и праж1ьен>у БГА користи се
метак 30 mm, школски.
БГА се пуни из добоша, редеником капацитета 29
метака.
8.	БГА послужу{у 3 послужиоца. Транспорту^ се на
моторном возилу, товарном грлу, пловном средству или
ваздухоплову. У борби га преноси послуга.
2.	ОПИС БГА И МУ НИЦШЕ
1) Бацач граната
Сл. 2. Бацач граната
9.	Бацач граната (сл. 2) има следеЬе главнс дслове
(сл. 3): цев, сандук, затварач, уводник, механизам за запи-
н>ан>е, механизам за окидан>е и повратни механизам.
13
2
Сл. 3. Главки делови бацача граната
1.цев; 2. сандук; 3. затварач; 4. уводник; 5. механизам за запиььаьье; 6.
механизам за окидан>е; 7. повратни механизам
10.	Цев (сл. 4) je намеиьена да се у H>oj изврши опа-
льен>е метка и гранати да правац, елевацщу, почетну и обр-
тну брзину и тиме обезбеди стабилност у лету.
Сл. 4. Цев са утвр^ивачем
1. лежиште метка; 2. водиште зрна; 3. ребра; 4. утвр!)ивач;
5. лежиште утвр!)ивача
14
У унутрашньости цеви je лежиште метка и водиште
зрна. Водиште зрна je ожлебл>ено и има 12 жлебова и 12
пол>а Koja се yenjajy у десно. PacTojaae измену два
дщаметрално супротна пол>а назива се калибар и износи 30
mm. На цеви са спол>не стране налазе се ребра Koja служе
за ваздушно хла!)ен>е цеви у току flejcTBa.
11. Сандук (сл. 5) служи да o6jeAHim делове и меха-
низме бацача и за во!)ен>е затварача.
Предки део сандука изведен je у виду цилиндричног
наставка и служи за утвр1)иван>е цеви, помоЬу утвр^ивача
цеви. Утвр^ивач цеви на себи има опружну брадавицу.
У ушице сандука учвршйу]е се осовина уводника.
Ова осовина истовремено служи за учвршйен>е водишта
реденика, Koje je намешено за правилно во^еше реденика
са мунищуом приликом flejcTBa и фиксираше механизма за
окидаше.
Главицом осовине уводника yHBpuihyje се на сандук
механизам за окидаше.
Са десне стране сандука причвршйен je носач добоша
са опружним осигурачем. Опружни осигурач служи за
повезиваше добоша са бацачем граната.
На neeoj страни сандука налазе се два носача
механизма за окидаше и три уздужна прореза. Два дужа
намешена су за пролаз непуста на ударачу, а задн>и, крайи,
за пролаз зуба летвице. Носач са утвр^ивачем справе
нишанске налази се на задаем делу леве стране сандука.
На унутрашшим странама сандука, одозго, угра^ени
су леви и десни копир KojH обезбс1)у|у креташе
вертикалног доносача чща je функцща доношеше метка из
реденика у лежиште метка у цеви.
На neeoj и десно] страни сандука са унутрашше
стране налазе се водице по KojnMa се крейе затварач.
15
2
8
Сл. 5. Сандук
I. цилиндрични наставай; 2. осовина уводника; 3. ушице сандука;
4. водиште реденика; 5. носачи механизма за окидаьье; 6. уздужни про-
рези; 7. носач справе нишанске; 8. копири; 9. водице затварача;
10. ослонци хидрауличне кочнице; 11. вратанца; 12. гориьа осовина;
13. доша осовина; 14. рукохвати; 15. летвица; 16. обарача;
17. лежишта рамена.
На зидовима унутар сандука закивцима су учвршЬени
ослонци ко]и служе за обезбе^енье функц^е хидрауличне
кочнице.
У задььем делу сандука помойу две осовине (дохье и
горнье) утвр!)ена су вратанца. Ручица горнье осовине служи
за утвр1)иван>е вратанаца на сандуку. На дон^ осовини
16
учвршйени су рукохвати. На зад1ьо] чеонсу страни
вратанаца налази се обарача за ручно окидадье корм се
преко летвице сила окидадьа преноси на окидач.
На noiboj површини сандука налази се ушица Koja
служи за cnajaae бацача са држачем на колевци и отвор за
избациванье чаура.
На бочним странама по средини сандука, са по
четири закивка поставлена су лежишта рамена за cnajaibe
са колевком постоша. Испред н>их су два уздужна прореза
за качедье бравица уводника.
12.	Затварач (сл. 6) je намешен за убацивадье метка у
цев, затварадье цеви при опадьедьу, избацивадье празне чау-
ре и ставдьадье у рад ударача и механизма за повлачедье ре-
деника.
На ropBboj површини затварача изведен je жлеб у koJh
улази тонкий разводне полуге. Поред жлеба на преддьем
делу налази се гребен, Kojn ставдьа у де]ство избацач чаурс
и, на задаем делу, кука, преко Koje се запидье затварач при
пудьедьу opylja.
На челу затварача je преко 6ajoHeT-cnoja учвршйена
ударна плоча са ударном иглом и ударном опругом. Испод
ударне плоче налази се извлакач kojh придржава чауру до
момента дьеног избацивадьа или извлачи метак при
праждьедьу бацача.
На npeflH»oj страни затварач има два вертикална
жлеба по KojnMa се крейе вертикални доносач. Вертикални
доносач узима метак из чланка, спушта га у продужедье осе
цеви и уводи у цев. На бочним странама вертикалног
доносача налазе се два непуста Koja се крейу кроз копире
на сандуку и тиме му oflpetjyjy кретадье .
На neeoj страни затварача налази се удубл>едье у коме
je смештена запидьача ударача. У другом удубдъедьу на
17
исто] страни затварача смештена je преносна полуга
ударача Koja jeflHHM сводим краком прихвата удар ударача,
а другим удара по yuapnoj игли.
Сл. 6. Затварач
1. Жлеб; 2. Гребен; 3. Кука; 4. Ударна плоча; 5. Ударна игла; 6. Ударна
опруга; 7. Извлакач; 8. Вертикални доносач; 9. Испусти; 10. Запин>ача;
11. Преносна полуга ударача;
На задаем делу затварач има три слепа отвора. Два
нижа су предвидена за смешта] повратног механизма, док
je трейи отвор намеаен за сменив хидрауличне кочнице
(сл.7). Функци^а хидрауличне кочнице je да на себе преу-
зима вишак енергиуе Tpsaja затварача и кочи затварач при
н>еговом доласку у предай пoлoжaj. Клип хидрауличне ко-
чнице cnojeH je са клипаачом Koja се cnojHWjOM зауставзьа
на сандуку бацача.
18
Сл. 7. Хидраулична конница
1. Тело затварача; 2. Цилиндар; 3. Клип; 4. Клипььача;
5. Спо]ница.
13.	Уводник (сл. 8) je наметьен за уво^ен>е реденика
и састо]и се од: тела, механизма за повлачевье реденика,
механизма за избациван>е чаура и водишта реденика.
Тело je намен>ено за o6jeflHH>aBaH>e механизма за
повлачен>е реденика и механизма за избациван>е чаура, као
и усмераван>е метка на правац осе цеви приликом пун>ен>а.
На предню) страни има полукружии испуст Kojn се
преко осовине cnaja са ушицама сандука, две брадавице
Koje утвр1)у)у тело у отвореном пoлoжajy и усмеривач
метка. У дон>ем пoлoжajy причвршйено je за сандук
помойу две бравице.
Механизам за повлачен»е реденика cacTojn се од
разводне полуге са опругом, Koja претвара уздужно
кретаню затварача у попречно кретан>е хоризонталног
доносача Kojn за собом повлачи реденик. На jeflHOM краку
разводне полуге налази се тонкий Kojn при затваран>у
уводника улази у жлеб на ropH>oj површини затварача.
19
Сл. 8. У водник
1. тело; 2. механизам за повлачеьье реденика; 3. механизам за из-
бациваже чаура
Да би точкиЬ разводке полуге упадао у жлеб на
ropfboj површини затварача при заклапалу уводника.
поставлен je утвр!)ивач положка ко]и задржава разводну
полугу у одре1)еном положа]у. Утвр^ивач положа^
разводне полуге всзан je са телом уводника помогу
брадавицс са венцем. На jeднoj осовипици другог крака
разводне полуге утрачен je хоризонтални доносач са
лиснатим опругама.
На рукавцу разводне полуге поставлен je неокретни
механизам за избацивале чаура (двокрака полуга са
опругом), Kojn на CBojoj осовини осцилу)с у вертикално)
равни.
На yHyrpaunboj ropiboj страни уводника поставлена
су два уставлача реденика са сво_)им опругама, kojh
пpидpжaвajy реденик да не испадне из уводника.
Водиште реденика (сл. 5^4) cacTojH се од ослонца и
клизача. Ослонац o6e36etjyje правилно уво^еле реденика
при заклопленом уводнику и исклучу)е могуйност
упадала чланака под клизач.
Клизач обезбеГ)у)е правилно креталс реденика кроз
уводник.
14.	Механизам за запин>ан>е (сл. 9) служи за ручно
пуле ле и пражлеле бацача граната.
По во^ицама icoje се налазе на поклопцу механизма за
запилале, покреЬе се носач са точкиНем. На носачу
точкийа nocTojn зуб kojh при запилалу захвата куку на
затварачу. Преко точкийа je провучено челично уже за
запилале, чи)и je jcnan Kpaj везан за задлу страну
поклопца а други cnojen са ручицом за запилале. На
поклопцу механизма се налазе два ослонца ко) и при
поставлалу механизма за запилале на бацач улазе у
УДублела на лево; и дссно] cnojHHUH сандука.
21
Ha ropiboj страни поклопца механизма за запинанье
закованаjc таблица гаража.
Сл. 9. Механизам за запшьаше
1. Поклопац; 2. Boljuue; 3. Носач са точкиГзем; 4. Уже за запин.а1ье;
5. Ручица за залин>ан>е.
15.	Механизам за окидан>е (сл. 10) поставлен jc на
лево) страни сандука и учвршЬсн je главицом осовинице
??
уродника. Механизам за окидагье je преко полужице оки-
дача и летвице у вези са обарачом за ручио окида1ье (на
рратанцима сандука).
При притиску на обарачу за ручно окидан>с покреНе
се окидач и полужица окидача Koja je утрачена на исту
осовину са окидачем.
Ударач, Kojn je истовремено и цилиндар
хидрауличног регулатора брзине га^ан>а, покреЬе се под
flejcTBOM властите опруге по жлебовима водице ударача
уздуж клипн>аче регулатора брзине raijaiba. На ударачу се
налазе два зуба - предай и задай. При врайаау затварача,
3axBaTajyhn под задай зуб, запиаача запиае ударач. Након
што запиаача ослободи ударач, oeaj, под nejcTBOM ударне
полуге, крене унатраг, и предаим зубом удара у преносну
полугу ударача.
По престанку притискивааа на обарачу окидач се
заокрене на cBojoj осовиници под flejcTBOM опруге
смештене у чахурици опруге окидача и ударач се заустави
на окидачу.
Утвр1)ивач служи за повезиваае ударача са военном
ударача, а утвр^ен je чив^ом. Бочни непуст предвиден je
за ручно запин>ан>е ударача.
23
10
6
Сл. 10. Механизам за окидан>е
I. ударач; 2. окидач; 3. предн>и зуб ударача; 4. задн>и зуб ударача;
5. рсгулатор брзине гаража; 6. утвр^ивач; 7. конница; 8. полужица оки-
дача; 9. клипн>ача регулатора брзине га!)ан>а; 10. водица ударача
Хидраулични регулятор брзине raijaiba (сл. 11)
променом величине отвора за проток течпости омогуйава
промену времена кретагьа ударача под де]ством ударне
опруге. Брзина raijaiba се меьа окретан>ем ручицс
регулатора на Kojoj су угравиране ознаке “МАХ” и “MIN”.
Кочница пазьбе блокира окидач у положа] у “U”
(укочено), чиме се искзъучу]е могуйност случа]пог
оназьевьа.
24
Сл. 11. Регулятор брзине гагата
1. цилиндар; 2. клипььача; 3. ручица регулатора са опругом;
4. ударна опрута.
16.	Повратни механизам (сл. 12) служи за ублажа
ватье трзан>а и враЬан>е затварача у предньи положа). Сас
то)и се од две водице и две опруге са осигурачима. Смеш
теп je у два нижа слепа отвора на телу затварача.
25
1
Сл. 12. Повратнн механизам
1. Повратне онруге; 2. Во1)ице; 3. Осигурачи.
26
2) Постолье
17.	Посто.ье je намсн>ено да обезбеди стабилносг
opyija приликом га!]ан>а из различитих положа]а и дово!)с-
н>е opylja у потребаи положа], зависло од заузетих еле.ме-
ната за га^агье. Конструкци]а постозьа омогуйава брз нре-
лазак из маршевског у борбсни положа] и обрнуто.
18.	Постол>с (сл. 13) се састо)и од следсйих дедова:
основе, ножица Оедна предтьа и две задвс), механизма
елеваци]е, механизма правца и колевке. Сви ови делови су
комплетне целине (варене конструкци]е), а н>ихово ме1)у-
собно утвр!)иван>е врши се помойу дслова за утвр])иван>е
(осовина, подлошка, навртка).
Сл. 13. Посто.ъс
I. основа; 2. ножицс; 3. механизам елеваци]е; 4. механизам нравна;
5. колсвка.
27
19.	Основа je намсн>сна да oбjeдини све делове пос-
TOJba у ]едну целину. CacTojn се из: чвора са лежиштсм
стожсра и два крака (леви и дссни).
На чвору и хранима завареие су сшупицс за спа]ан>с
ножица.
На хранима су заварени носачи механизма правца и
две прелине за хачсн>е ремниха за ношеьье.
20.	Ножице Оедна предша и две задн>с) намегьене су
за поставзьагье opylja у одре^епи положа] за rafjaibe и изра-
внаван>е. Задн>с ножице (лева и десна) cacToje се од тела
ножица, шана и спо]нице, дох предн>а ножица уместо cnoj-
нице има вшьушху помогу xoje се оствару]е бол>а веза са
троношцсм. Ножице и краци троношца се у цслини повс-
3yjy прехо спо]нице, а веза измену спо]ница се оствару)е
црехо осовинс и навртхе. На осовину се истовремсно пос-
тавл>а]у ручица и опруга помогу хо]их се ножице утврГ)у]у
у одговара]уГш положа]. На десне] ножици налази се из-
равн.ач (сл.14) чи]и делови прехо вретена и ручице омогу-
hyjy фино подешаваше положа]а десне ножице.
Сл. 14. Израван>ач
1. ручица; 2. носач; 3. вретено.
28
Kpaji-ьи доши положа) постодьа оствару)е се помоЬу
граничника Kojn се налазе на спсуницама и то налега&ем
граничника jeaan на други.
21.	Механизам елеващце намевьен je за померавье
бацача по висини и остварива1ье вертикалног nojta детства.
CacTojn се из: носача, сегмептног зупчаника, зупчаника,
куЬишта пужа, пужног зупчаника, осовинс са пужпим ви)-
ком, точка са ручицом за покретавье и утвр^ивача.
Носач je заварен за доььи део колсвке и на гьега су
поставл>ени зупчаник и куЬиште пужа.
Сегментни зупчаник везан je за горн>и део колсвке
помоЬу два завртвьа. На предвьи део сегмептног зупчаника
належе осовина утвр^ивача и тиме се врши утвр1)иван>е но
висини.
Окреташем точка са ручицом преко осовине са
пужним BHjKOM покреЬу се пужни зупчаник и зупчаник,
Kojn преко зубаца сегмептног зупчаник а номера горн>и део
колевке (горе или доле) и тиме се заузима потребна
елевац^а.
Утвр^ивавье по висини врши се подизашем ручице
утвр])ивача.
22.	Механизам правда намешен je за управл>ан>е ба-
цачсм по правду. Cacrojn се од лучника, клизача са утвр-
1)ивачем и два граничника.
Лучник омогуЬава гамаше без помераша постол>а у
хоризонталном nojtyflejcTBa 30°. ПомоЬу два виц<а везан je
са носачима на крацима основе.
Клизач са утвр^ивачем навучен je на лучник и помера
се по вьему. На средини клизача смештен jc утвр!)ивач са
29
ручицом kojh yrBpljyje бацач по правцу, када je ручица
окрепута удесно.
Граничцици су навучени на лучник и помойу вьих се
ограничава кошегье по правцу и заузима угао сигуриости.
23.	Колевка служи за смешта] и учвршйиван>е баца-
ча граната и оствариватье хоризонталног и вертикалног
пол>а де]ства бацача. Колевка се cacTojn од гортьег и дон>ег
дела.
Гортьи део колевке cacTojn се од: леве и десне
странке са раменима; пречке са непустом за сегментни
зупчаник; предгье и задн>е пречке са носачем бацача;
осовине; и клина са опругом, подлошком и ал ком.
Веза и учвршйивавье бацача са колевком оствару]е се
преко рамена, носача и клина.
Осовина cnaja горн>и и дотьи део колевке и клизач
механизма правца.
Довьи део колевке састо]и се од два крака, стожера,
осовине и усмерача чаура. На довьи део колевке
поставлъени су делови механизма елевацще.
Стожер се y6anyje у ceoje лежиште Koje се налази у
чвору троношца и ту се фиксира помойу видка и иавртке
преко плочице, поклопца и подлошке. Намевьен je да
оствари везу измену непокретних и покретних делова,
односно, повезуде основу и колевку у jeflHy целину и
фиксира усмерач чаура, а тиме омогуйу;с наво!)ен>с
колевке по правцу.
24.	Склапан>е постол>а ocTBapyje се преклапавьем но-
жица на унутрашн>у страну постольа и вьиховим утвр^ива-
н>ем помойу ручица. Посто;ье носи послужилац на лечима
помойу два ремника ко] и се каче за отворе на косницима
на чвору троношца и закачки на крацима.
30
3) Справа нишанска
25.	Справа нишанска (НСБГ-1) (Сл.15) намевьена
je за заузиман>е елемената правца и елеващуе и нишан>ен>е
при га^аньу разних цшьева.
CacTojn се из: тела; осовине; дазьинара; угломера; и
дурбина.
У комплет справе нишанске улази и припадали
резервни делови, алат и прибор.
Сл. 15. Справа нишанска (НСБГ-1)
1. тело; 2. осовина; 3. угломер; 4. дал>инар; 5. дурбин.
26.	Тело служи да об]едини све делове справе ни-
шанске. Изведено je у облику куйишта са испустима за
CMemraj делова угломера и дазьинара.
27.	Осовина омогуЬава окретанье справе нишанске
при заузимаьу подеока дазьинара, a ceojHM десним KpajeM
служи за утвр!)иван>е на носач справе нишанске. Утвр1)и-
ван>е се врши поставзьазьем осовине у тело носача, а да при
31
томс испусти на осовини у!)у у одговара]уЬе урезе на телу
носача, и изокрета!ьем ручице.
28.	Дазъинар je део справе нишанске за заузимазье
углова нагиба на основу Kojnx he се помойу механизма
елсващуе (врхузьезьсм либеле дазьинара) дати потребни
нагиб цеви за га!)азье одре!)еног цизьа. Основни делови да-
л>инара су: скала дазьинара, плоча дазьинара и либела да-
зьинара.
Скала дазьинара je утвр^ена на тело и покрейе се
за) с дно са н>им приликом заузимазьа подеока, односно
покретазьа механизма дазьинара преко плоче дал>инара.
Скала дазьинара подезьена je на 16 подеока, вредност
jeднoг подеока сто хизъадитих (1-00). Сваки парни подеок
обслежен jc цртицом и бро)ем од -2 до +14, а непарни само
цртицом. Очитавазье заузетог подеока врши се у односу на
индекс скале дазьинара, ко)и je утвр^ен ви)ком на осовину
и не покреЬе се при покретазьу тела. Попуштазье ви)ка
врши се приликом подешавазьа справе нишанске.
Плоча дазьинара je подезьена на 100 подеока, а
вредност jeднoг подеока je )едан хизьадити (0-01). Сваки
псти подеок обележен je дужом цртицом, а сваки десети
дужом цртицом и 6pojeM. Заузимазье вредности на плочи
дазьинара врши се у односу на индекс плоче дазьинара.
Навртка на плочи дазьинара и зьен вщак-осигурач oдвиjajy
се само приликом проверавазьа справе нишанске.
Либела дазьинара уврнута je у лежиште на носачу.
Носач може да се номера по висини одви)азьем или
зави)азьем вщка ко)и се осигурава контра-ви)ком.
Када се справа нишанска не употребзьава, заштийу)е
се заштитником. У либели je смештена ампула са трищуум
32
гасом, чиме je омогуйено да се мехурий види и у условима
ограничене видлшвости.
29.	Угломер служи за заузиман>е елемената правца.
Основни делови угломера су: добош угломера, плоча
угломера и либела угломера.
Добош угломера jc дон>им KpajeM поставл>сн у тело и
завртава се пужним колом. Горн>и icpaj добоша угломера
je у облику вилушке и служи као носач дурбина и
механичког нишана (предай и задн>и) помойу Kojer се
дурбин грубо усмерава ка HHinancKoj тачци.
Притиском на крилце искл>учивача омогуйава се
окретанье добоша угломера и дурбина у кругу 360°.
Скала добоша угломера je утвр^ена помойу три ви}ка
на добошу угломера. Подел.ена je на 60 подеока, од ко)их
je сваки пети обележен дужом цртицом и 6pojeM, а остали
подеоци само цртицом. Вредност jemior подеока je 100
хизьадитих (1-00), па je укупна вредност скале добоша
угломера 6000 хил>адитих (60-00).
Заузиман>е вредности на скали врши се у односу на
индекс добоша угломера. Индекс добоша угломера
поставлен je на прстену Kojn се осигурава витком.
Плоча угломера je подел>ена на 100 подеока,
вредност ]едног подеока je jeдaн хиладити (0-01), па jc
укупна вредност 100 хил>адитих (1-00). Сваки подеок
обележен je цртицом, сваки пети дужом цртицом, а сваки
Десети дужом цртицом и 6pojeM.
Заузимаше вредности на скали плоче угломера врши
се у односу на индекс плоче угломера.
Плоча угломера служи за покрсташе механизма
Угломера (када HHje притиснут исклучивач), те за
33
заузимаше подеока на скали добоша и плочи угломера,
односно за усмеравагье дурбииа у жел>ени правац.
Либела угломера je иста као и либела дал>инара, с
тим да je уврнута у лежиште на горгьем делу тела справе
нишанске.
30.	Дурбин служи за нишан>ен>е у нишанску тачку, а
сачин>ава га: тело, o6jeKTHB, кончаница, призма, окулар и
заштатна гумена школ>ка.
Тело дурбина oбjeдин>yje склопове o6jeKTHBa и
кончанице. У телу дурбина je ампула са трицщум гасом,
KojH осветл>ава кончаницу, и тиме омогуйава нишатьевье у
условима ограничене видзьивости.
Об]'ектив дaje обрнуту слику посматраног предмета
у хоризонталном и вертикалном правду.
Кончаница (сл. 16) служи за нишагьевье у изабрану
нишанску тачку. CacTojn се из скале дазъине, скале
претицавьа и вертикалне линще.
На скали дазъине nocTojn под ела до 700 ш означена
ознаком А и 6pojeeHMa од 1 до 7, Kojn 03Ha4aBajy
oflroeapajyhy дазъину у стотинама метара. Вредност поделс
измену углова (A) je 100 m а вредност поделе измену угла
(А) и цртице (I) je 50 m.
Скала претицатьа je по 0-60 лево и десно од
централног знака (А). Вредност поделе на скали jc 0-05.
Вредност измену две дуже црте je 0-10, а висина црте
износи 0-03.
Висина крайих црта на скали претицавьа и знакова
угла на скали дал>ине (искл>учу)уЬи централни знак) je
0-02. Висина централног нишанског знака je 0-05. Скала
претицан>а je означена са 20, 40 и 60 на сваких 0-20.
34
Дужина хоризонталних лини)а са леве и десне скале
претипан>а, као и вертикалне лшиуе износи 0-20.
Сл. 16. Кончаница
1. скала дал>ине; 2. скала претицан>а; 3. централна нишанска ознака;
4. вертикална лишуа.
Призма je намешена да обрнуту слику посматраног
предмета заокрене за 90° и усмери je према окулару.
Окуляр je наменьен да изврши обртан>е слике у
xopH3OHTaHHoj и BepTHKanHoj равни и тиме се доб^е
пoлoжaj слике исти као и посматрани предмет.
На окулар навучена je заштатна гумена школка Koja
омогуЬава нишанцщи подешаваше одстодаша ока од
°кулара и штити га од повреда при руковашу дурбином.
35
Сл. 17. Оптички систем дурбина
1. об)ектив; 2. призма; 3. кончаница; 4. окулар; 5. заштитно стакло;
6. светлосни филтер.
31.	Резервни делови, алат и прибор справе нишан-
ске (сл.18) сачин>ава)у: купца за паковаше са упртачем за
ношевье, светизька тришцумска ТС-2, нишанска тачка НТ-
М70 (2 ком.), резервне либеле (2 ком.), филтер неутралпи,
филтер оранж, маказаста одвртка, одви)ач прецизни, одви-
)ач, навлака справе нишанске, крпица у заштитно) вребици,
техничка кншжица и Упутство за рукован>е и одржаван>е
справе нишанске.
36
Сл. 18. Резервны делови, алат и прибор справе нишанске
I.	кути) а за пакован>е са упртачем за ношенье; 2. светилька трици)умска
ТС-2; 3. нишанска тачка НТ-М70 (2 ком.); 4. резервне либеле (2 ком.);
5. филтер неутрални; 6. филтер оранж; 7. маказаста одвртка; 8. одви|ач
прецизни; 9. одви]ач; 10. навлака справе нишанске;
11.	крпица у заштитно) вреИици; 12. техничка кн>ижица.
37
Кути) а за пакован»е je изранена од дрвета. У
унутрашлости купце изгра^ена су oдгoвapajyha лежишта
за CMenrraj делова комплета. На поклопцу, са унутрашле
стране, залеплена je плочица на Kojoj je списак дедова
комплета, а са сполашле стране, црном 6ojoM. je
одштампан назив и фабрички 6poj комплета.
Трици)умска светшька ТС-2 служи за освет.гьаваье
скала угломера и дазьинара при га1)алу у услови.ма
ограничене видливости.
Нишанске тачке НТ М-70 се при га^алу у условима
ограничене видливости поставку на пикете, или
уврталем на onroBapajyhy подлогу.
Резервне либеле су намелене за замену либела
угломера и дал>инара у ^ynajy лиховог лома. Замену
либела врше старейшие.
Светлосни филтер (неутрални) je намелен да
олакша рад са нишаном по светлом (сунчаном) времену.
Светлосни филтер (оранж) je намелен за рад са
нишаном по тмурном времену (да nojana контраст слике).
Маказаста одвртка, одвщач прецизни и одвщач су
намелени за одв^але вщака при подешавалу справе
нишанске.
Навлака справе нишанске изранена je од церадног
платна и служи за заштиту справе нишанске када се
постави на БГА.
Крпица у заштитно) вреЬици je намелена за
брисале оптичких дедова справе нишанске.
4)	Добош за муници)у
32.	Добош за мунищцу (сл.19) je део комплета БГА.
Намелен je за cMenrraj реденика са 29 метака. У току отва-
38
ран>а палбе на бацачу се налази ]едан добош са редеником.
Остали добоши, као и резервни реденици, налазе се у при-
бору БГА.
Добош чине следейи делови: ручица за ношен>е,
поклопац са плочицом, испуст, зуб, покретни рукав, грло,
задржач и врата са бравом.
На плочици поклопца утиснута je стрелица Koja
означава положа] упал>ача на метку, при ставл>ан>у
реденика у добош.
При поставдьагьу реденика у добош неопходно je
отворити поклопац и врата, а затим провуйи реденик кроз
покретни рукав.
Након поставл>ан>а реденика у добош, потребно je
први празан чланак закачити за држач и затворити
поклопац и врата.
39
1
2
Сл. 19. Добош за мунишцу
1. ручица за ношен>е; 2. поклопац са плочицом; 3. непуст; 4. зуб;
5. покретни рукав; 6. грло; 7. задржач; 8. врата са бравом.
33.	Реденик (сл.2О) je намен>ен да се у н>ега наниже
29 метака и за пун>ен>е бацача граната приликом отвара1ьа
пальбе. CacrojH сс од 30 чланака kojh су ме1)усобно повеза-
ни расцспкама.
Чланци HMajy тело, предтье и задн>с изнанке и реп.
На телу чланака налазе сс лежишта за расцепке.
40
При nyibeiby реденика, крак репа поставзьа се у венац
на дну чауре. Пушеше може да се обавгьа помоЬу пугача
иди ручно, при чему се први чланак не пуни.
Сл. 20. Реденнк
1. тело; 2. предай издании; З.задн>и издании; 4. лежиште расцепке;
5. расцепка; 6. реп
5)	Резервни делови, алат и прибор
34.	Комплот резервних делова, ал ага и прибора
(РАП-а) (сл.21) намешен je за ношегье делова БГА и му-
ницще, чишйен>е, подмазиваше, расклапанье, склапавье и
замену неисправних делова и проверу и подешававье спра-
ве нишанске.
Cacrojn се од резервних делова: спо)ницс, навртке,
чиви]е, водица (2 ком.), осовине, запин>ачс, игле ударне,
опруга (2 ком.), ролнице, осигурача, ужета, ручице,
расцепки 0 4 х 25 (3 ком.) и торбице за резервне делове;
злата: избщача, избрана 3 х 40, кл>уча 13 х 22 и чекиЬа; и
Прибора: резервних добоша за мунишуу са реденицима (2
ком.), резервних реденика (3 ком.), торбе за РАП,
Продужника за крпу, четкице за чишЬевьс, кантице за ул>е,
41
ремника постол>а, торбе за ношен>е БГА, техничке
квьижице opyt)a и техничког упутства за рукованье и
одржававье.
На |едно оБГА (3 opylja) у прибору се нал азе пувьач
реденика и дурбин за ректификацщу ДР-30.
Сл. 21. Резервни делови, алат и прибор (РАП)
1. резервни делови; 2. алат; 3. прибор
35.	Резервни делови (сл.22) налазе се у комплету
РАП-а и служе као замена за неисправне или изгуб/ьене
делове.
42
Сл. 22. Резервни делови
36.	Алат (сл.23) je намерен за потпуно расклапагье
БГА и замену неисправних делова.
43
Сл. 23. Алат
1. изби|ач; 2. изби)ач 3 х 40; 3. клуч 13 х 22; 4. чекий.
37.	Прибор (сл. 24) служи за ношенье делова БГА и
муници)е, пушенье БГА, чигаЬеше, подмазиваше и проверу
и подешаванье справе нишанске.
Торба за РАП служи за ношенье торбице са
резервним деловима, алата и делова прибора (продужника
за крпу, чсткице за.чишйеше, кантице за ул>е, техничке
кньижице и тсхничког упутства за руковаше и одржаваше).
Продужник за крпу служи за чишЬеньс цеви бацача
граната помогу крпе или четкицс за чишНеше. У борби
служи као пикет.
Четкица за чишйенье служи за чишЬеше цеви бацача
граната. Поставльа се на продужник.
44
Кантица за улье намешена je за смешта) средства за
подмазивашс opylja (ЗУОН или СИНОЛ).
Ремник постольа служи за преношен>е постозьа на
лечима или о рамсну послужиоца.
Торба за ношенье БГА намешена je за преношеньс
бацача граната на лечима послужиоца, као и за чуваше
истог када ни) с у борбеном положа) у.
Сл. 24. Прибор
1. резервни добоши за мунишуу са реденицима (2 ком.); 2. резервни
реденици (3 ком.); 3. торба за алат и рез. делове; 4. продужник за крпу;
5. четкица за чишйен»е; 6. кантица за ул>е; 7. ремник постозьа; 8. торба
за iiomeite БГА; 9. техничка юьижица opylja.
1) Дурбин за ректификацщу
38.	Дурбин за ректификаци|у ДР-30 (Сл.25) наме-
шен je за проверу и подсшаватьс справе нишанске.
Састсди сс из: тела, oojcKTHBa, призме, кончанице,
окулара, осовине калибра и либеле.
45
У комплот дурбина за ректификаци]у улазе: купца за
паковаше, упутство за употребу, техничка юьижица ТС-88
и крпица у заштитно^ вреНици и гарантии лист.
Сл. 25. Дурбин за ректификащцу (ДР-30)
1. тело; 2. об]ектив; 3. призма; 4. кончаница; 5. окулар;
6. осовина калибра; 7.либела; 8. заставица.
39.	Тело има коленаст изглед и служи за смешта]
унутранпьих делова дурбина.
Са бочне стране за тело je везан носач заставице Koja
служи за упозореяье да се дурбин налази на opytjy.
Фиксиран>е носача заставице у радном положа]у врши се
навртком.
40.	O6jeKTHB се саспци од два слепл>ена сочива и
naje обрнуту слику посматраног предмета у жижно] равни.
46
41.	Призма у лежишту налази се у коленастом делу
тсЛа и служи за скретан>е снопа за 90°.
42.	Кончаница (сл. 26) представла планпаралелну
плочу поставлену у жижну раван об)ектива и служи за
нмшан>ен>е у изабрану нишанску тачку.
На кончаници се налази крст.
43.	Окулар се састо)и из два пара слеплених сочива
поставлених у лежиште за Koje je везан диоптри)ски прс-
тец.
47
Закретажем диоптрруског прстена могуче je межати
диоптрэдску цодсшеност окулара у границама од ± 5 dptr,
зависло од ока посматрача.
44.	Осовина калибра се поставка у цев opylja. Веза-
на je за тело, тако да се н>ена оса поклапа са визирном ли-
нком дурбина.
На осовини се налазе опруге Koje не дозвол>ава]у
помераже дурбина у цеви.
45.	Либела у носачу налази се на осовини калибра и
памежена je за дово!)еже цеви у хоризонтални положу са
тачношйу од 5’ - 7’ при окретан>у окулара за ±15° од вер-
тикале.
46.	Комплет дурбина за ректификацщу (ДР-30)
намежеп je за паковаже, преноше!ье и одржаваже дурбина.
Кути] а за паковаже изранена je од дрвета и служи за
паковаже дурбина и обезбе!)у)С сигуран транспорт и
складиштеже.
На ноклопцу, са унутрашже стране, залеплена je
плочица на Kojoj je списак делова комплота, а са спожашже
стране, црном 6ojoM, je одштампан назив и фабрички 6poj
комплета.
Крпица у заштитно] вреИици представка прибор
дурбина и служи за уклажаже нечистота са оптичких
елемсната.
48
Сл. 27. Комплет дурбина за ректифнкаци]у (ДР-30)
1. кути) а за пакование; 2. дурбин за ректификатуу ДР-30; 3. крпица у
заштатно) врейици; 4. техничка кшижица.
2)	Пуп>ач реденика
47.	Пувьач реденика (сл.28) je намен>еи за пун>е!ье и
пражн>ен>е реденика.
48.	Пун>ач реденика се caciojn од следеЬих делова:
тела, звезде, уводника, осовине, ручице, усмерача предн>сг,
Усмерача задгьег и усмеривача.
Тело служи за повезиван>е свих механизама и делова
Пужача. За основу и странку леву тела пуиьача приковани
49
су скидачи ко,и служе за усмераваше чланака при пушешу
и пражшешу реденика.
Звезда je предвидена за покреташе чланака и уво1)е!ье
(потискиваше) мегака у чланкс.
Уводник служи за размсшташе метака и поставка се
на ropiboj одстсцници тела пушача.
Осовина служи за cnajaite свих обртиих делова
пушача и пренос обрташа са ручицс на звезду.
Ручица сс cacTojn од полуге и рукохвата и намешена
je за покреташе звезде преко осовине.
Усмерач предн>и и задши служс за размешташе
чланака реденика и поставл>ени су на десном горшем
одсто_]'нику.
Усмеривач служи да обезбеди континуирани сил азак
реденика при пушешу и да усмерава реденик ка звсзди при
пражшешу. Поставлю се на леви доши oдcтojник тела
пушача.
49.	Пушач реденика се чува и транспорту)е упакован
у сандуку. Сандук служи као подметан на ко)и се поставзьа
пушач. Као подметан можс послужити сто или даска и
притом сс пушач фиксира видима.
50.	Да би сс пушач припремио за употребу потребно
je ноставити уводник, усмераче и усмеривач на тело пуша-
па. Усмеривач се качи за леви доши одстодник тела нушача,
а уводник за десни горши одсто)ник. Усмераче ме!)усобно
саставити и закачити на десни доши oдcтojник тела.
Пушач се поставша на леви предши угао стола или
сандук и yHBpmhyjc за сто са 4 BHjKa (при поставшашу
пушача на сандук отворити ручицу, поставити пушач на
носач и затворити ручицу).
50
3
Сл. 28, Пуньач реденика
1. тело; 2. звезда; 3. уводник; 4. осовина; 5. ручице; 6. усмерач
предн>и; 7. усмерач зад1ьи; 8. усмеривач.
Пре пун>ен>а потребно je проверите припремлъеност
реденика за путьевье и не дозволите да се при пуи>ен>у
реденика употреби неисправна мунишуа или реденици.
51.	Пун>евье реденика пун>ачем врши сс на следейи
начин:
-	закренути ручицу супротно од казалжс на сату из
дошег положа) а за угао од 45°;
-	увуйи први чланак реденика до ослонца у Кракове
звезде и попустите ручицу;
-	у уводник поставите до 10 метака;
-	обртати ручицу у смеру казалже на сату и пунити
чланке, руком придржава)уйи метак kojh улази у чланак (у
току придржаваиьа метака водите рачуна да нс до!)е до
повреда руке);
-	пратити да се чланци реденика доводе до звезде и
да не до1)е до усукаван>а;
-	према потреби додавати мунищуу у уводник;
-	по завршетку пушежа проверите да ли су издании
чланака захватили у жлебове на чаурама.
52.	Реденик се празни па следейи начин:
-	закренути ручицу у смеру казалже на сату из дон>ег
положа)а до угла од 45°;
-	увуйи први напун>ени чланак реденика до ослонца у
Кракове звезде, поправите (подигнути) кукицу увученог
чланка како би се избегло н>егово уклин>аван>е и отпустите
ручицу;
-	обрпути ручицу у смеру супротном од крстан>а
казалжс на сату и тако празнити реденик (окретати без
трза)а како би се избегло испадагье метака).
52
Рсденик се може празцити при поставлсном
уволнику или без н>ега. При пражн>ен>у са поставгьеним
уводником треба скидати метке са уводника не
дозвол>ава]уйи да сс на гьему истовремено налази више од
три метка. Ако je уводник скинут метак треба уклоните
одмах ним се спусти са звезде на празан чланак реденика.
53.	Пун>сн>е и нражаеае реденика без пувьача врши
се ручно у изузстним cnynajcBHMa. При томе се треба при-
државати следсйих поступака:
а)	При пуаеау реденика:
-	поставите празан редсник на равну подлогу тако да
издании буду окренути на горе;
-	поставити метак на изданке тако да жлсб на чаури
буде изнад крака на репу чланка;
-	притиском утиснути метак у чланак, водеЬи рачуна
да не до!)е до поврс^иваша руке на изданке чланка.
б)	При пражньеау реденика:
-	поставити пун реденик на равну подлогу;
-	jeднoм руком придржавати чланак, а другом
прихватите метак у чланку и повуЬи на горе, тако да
предай део метка иза^е из предаих изданака;
-	извуйи метак из чланка.
53
Сл. 29. Ручно пун>ен>е реденика
54.	Ако се реденик пуни са ман>е од 29 метака. пред-
ай члапци ocTajy празпи, а крарьи чланци се попун»ава]у
до icpaja.
Пример: када се реденик пуни са 10 метака, 20
предших чланака ocTaje празпо, а последних 10 се
попушава.
3)	Бусола лаког типа (БЛТ)
(I)	Намена и опис бусоле
55.	Бусола лаког типа (сл. 30) намешена je за нрип-
рему елемената и рукован.е ватром оБГА. Служи за одре-
Г)иван,е азимута датог нравна или азимута основног opylja,
обелсжаван,е и даван.е основног правда, образование пара-
лелног снопа и за мереше хоризонталпих углова.
56.	Комплет БЛТ сачишава: бусола. футрола за пако-
ванье и ношен,е и фланслска крна (у кесици).
54
57.	Бусолу сачиаава]у следеЬи делови: всртикална
осовина, основа, стожер. глотка са показивачем, тело бусо-
лс, магнстна игла и два визира (oojeKTHB и окулар).
Вертикална осовина об)едиаава основу, глетку и
стожер бусоле и омогуИава окретаас бусоле у кругу од
360°.
Основа бусоле je навучсна на всртикалну осовину
одозго и на ау се постав.ъа;у угломсрни круг и тело
бусоле. Угломсрни круг je поделен на 300 поделака са
вредношЬу и тачношЬу очитавааа 0-20. Сваки псти
поделак угломера означен je дужом цртом, а сваки дессти
je обележен 6pojeM. Основа има чахуру са ви)ком
утвр^ивачем и кочницу магнстне игле.
Стожер je помоЬу осовине са навртком -
утвр1)ивачсм cnojen са вертикалном осовином и омогуИава
стабилно поставлаае за рад. На гораем Kpajy има ушице
са отворима за осовину, а доньи Kpaj сс завршава наводима
за увртаае у дрво или землу.
Глетка са показивачем служи за разна обележаван>а
(тачка opytja и др.) при раду бусолом. ПомоЬу чахуре
cnojena jc са вертикалном осовином. Показивач служи да
покаже вредност обележавааа на угломерном кругу у
хиладитима. Са задае стране глетка има прорез, а на
предаем отвору нит за прецизни)е нишааеае на об)скат
обележаватьа.
Тело бусоле je на ropaoj површини основе. Служи да
сс у аега смести магнетна игла и бусолин круг. Затвара се
прозирним стаклом ко)им се штите унутраппьи делови
бусоле од прлавштипе и оштсЬеаа. Бусолин круг има
идентично поделе и обележавааа као и угломсрни круг. Са
спо.’ьне стране одозго поставлен jc визир (наспрам
поделака “30” -- задай, а наспрам “0” - предай код БЛТ
М51. а код БЛТ М81 обратно) за нишааеас. На задаем
55
визиру одозго je зарез и вертикалям прорез, а на пред вьем
je мушица и всртикални прорез са угравираном нити. Зарез
и мушица служе за грубо, а вертикални прорез за прецизно
нишашевье. У дотьем делу визира су отвори са осовином за
преклапавье.
М81
Сл. 30. Бусола лаког типа М51 и М81
1. стожер; 2. магнетна игла; 3. кути]а магнетне игле; 4. об]ектив;
5. окулар; 6. угломерни крут; 7. показивач глетке; 8. глетка;
9. утвр!)ивач глетке; 10. лептирасти завртан>
56
58.	Футрола за паковаже и ношение бусоле je ол
платна или коже и служи да иттити бусолу од ирлавштине
и оштсйеььа и за удобнее ноп1ен>е.
59.	Фланелска крпица служи за чишйе1ье стакла на
телу бусоле, чува се и носи у кесици.
(2)	У потреба бусоле
60.	Бусола се за рад припрсма следейим редом: изва-
дити бусолу из i<yraje, подийи визире, заврнути бусолу на
месту рада (у земл>у, дрво, пан»), очистити стакло фланел-
ском крпом, изнивелисати бусолу тако да основа буде пот-
пуно равна, ослободити кочницу и проверити функциони-
сатье магнетне игле.
61.	Азимут се мери на следейи начин:
-	ослободити утвр!)ивач бусоле и визиром
нанишанити у изабрани об]екат (тачку, правап) ноново
утврдити бусолу;
-	откочити магнетну иглу и сачекати да се умири па
на бусолином кругу - наспрам црвеног (северног) врха
магнетне игле, прочитати азимут.
62.	Хоризонтални углови мерс се бусолом следейим
поступцима:
-	визиром нанишанити у десни Kpaj (тачку) мереног
угла, а загим глетком обележити Kpajiby леву тачку;
-	на угломерном кругу, наспрам пртице показивача
глегкс, прочитати вредност поделе. Одузиман>ем 30-00 од
прочитане поделе, доби)а се врсдност траженог
хоризонталног угла. При мерен>у угла БЛТ М81 прочитана
вредност je вредност хоризонталног угла.
57
(3)	Чувспье и одржавсиье бусоле
63.	Бусола лаког типа, када je на употреби и у мага-
цину, чува се у футроли. На свим занимап>има и вежбама у
теренским условима, бусолу носи командир одел>ен>а на
опасачу. При употреби бусоле футрола се не скида са опа-
сача. Пре сваког пакованьа у футролу, обавезно укочити
магнетну иглу, добро обрисати и осупшти бусолу, основу
бусоле поставите у вертикалан пoлoжaj у односу на осови-
ну - утвр^ивач стожера, глетка паралелно са осовином -
утвр^ивачем стожера, и тек тада се бусола мало нагнута
(20-30°) ставл>а у футролу.
4) Мун иди] а
64.	За га^ан>е из БГА користи се метак 30 mm са:
тренутном, кумулативном, вежбовно-маркира|уйом и
вежбовном гранатом. За обуку у пун>ен>у и пражн>ен>у ко-
ристи се метак 30 mm, школски.
65.	Метак 30 mm са тренутном гранатом
ТГ М93 П1 (сл.31) намевьен je за дcjcтвo из БГА по цил>е-
вима на земл.и ван заклона и у заклонима, на дальинама до
1700 m.
Метак се састо]и из следеБих елемената: упазьача
УТ М99 СП, кошузьице са експлозивним пун>ен>см и чауре
са барутним пун>е!ьем.
58
1
2
Сл. 31. Метак 30 mm са ТГ М93 П1
I. упал>ач; 2. кошу-ъица са експлозивним пукешем;
3. чаура сабарутним пун>ен>см.
Упал>ач УТ М99 СП (сл.32) je осигураног типа.
caMOJiHKBmwpajyhH, горн>и, ударни, трснутног AejcTBa.
Осигуранje на дальини до 10 m испред уста цеви. Поуздано
функционише на да.ъинама всНим од 60 т. Време
самоликвидирагьа je 27 s.
Основна функци)а му je да активира npojeicrwi на
цил>у - прспреци. Изврше1ье га1)ан>а не захтева пикакво
прстходно подешававьс упальача.
Упалъач УТ М99 СП cacTojn се од следейих делова:
тела, ударног механизма, самоликвидатора,
ciirypHociio-apMMpajyher механизма, капе и детонатора.
Ударни механизам o6e36eljyjc тренутно дезство на
ци.ъу.
Самоликвидатор обезбе!)у)е активиратье про^ектила
27 s од момента опал>сн>а метка.
CnrypiiocHo-apMHpajyhH механизам обезбе!)у]е
потпуну сигурност унал>ача у условима транспорта и
маиипулацще, као и сигурност у цеви opyija и испред уста
цеви на дазьини до 10 ш.
Упал>ач има прекинут иници]ални ланац. Сигуран je
у сви.м условима транспорта и манипулац^е и паду са 3 m
59
висине. Поуздан je при окснлоатищу» у температурном
опсегу од -30 до +50° С.
Сл.32. Упа.ьач УТ М99 СП
1. тело; 2. ударни механизам; 3. самоликвидатор;
4. сигурносно-армира]уйи механизам; 5. капа; 6. детонатор.
Кошул>ица гранате je челична са два ueHTpnpajyha и
jefliiHM водейим прстсном. Предньи део има наво) за
уви)ан>е упал»ача.
У кошул>ицу се директно npecyje експлозивно
пун>е1ье.
Чаура je изранена од конструкционог челика
резан>ем и заштиЬена jc цинковавьем. Веза чауре са
гранатом се врши утискивашем са преклопом. Барутно
пувьеже од НГ барута je слободно насуто. У лежиште за
капислу сс утиску]е иницщална каписла.
У лимену купцу паку)е сс 48 метака са ТГ М93 П1.
Две лимене купце паку)у се у)едан дрвени сандук (укупно
96 ком.). Сваки метак je заштиЬен картонским цилиндром
(тузьком).
60
66.	Метак 30 mm са кумулятивном гранатом, на-
мешен je за неутралисан>е лакооклопл>сних борбених и нс-
борбених возила на дал>инама до 700 т.
67.	Метак 30 mm са вежбовно-маркира]уйом гра-
натом ВМГ М93 (сл. 33) намешен je за дcjcтвo из аутомат-
ског бацача граната 30 mm при провери обучсности }еди-
ница га1)ан>ем цизьева па земзьи.
Метак се cacTojn од следебих елемената: уназьача са
маркирачем, чанчета са димном смешом, инертне
кошузьице и чаурс са барутним пун>ен>ем.
Приликом додира са пренреком активира се
маркирач, а он активира и додатну димну смешу у чанчсту.
Гасови од димне смете излазе кроз 4 отвора на кошузьици.
На цизъу сс уочава облак дима Kojn je видл>ив на
MaKCHMajiHoj дальний.
Маса, облик и димензщс маркиразуНе i-ранате су
идентични са тренутном гранатом. Чаура и барутно
пушенье су исти као код тренутне гранате.
Сл. 33. Метак 30 mm са ВМГ М93
I. Уназьач са маркирачем; 2. Чанче са димном смешом; 3. Инертна
кошузьица; 4. Чаура са барутним пун>ен>ем
61
68.	Метак 30 mm са вежбовном гранатом ВГ М93
(сл. 34) намешен je за гамаше при обуци вощика са БГА.
Употребдьава се за иснитиваше функцице opylja при прие-
му истих. Метак се cacTojn од следейих елемената: инерт-
ног упадьача, инертне кошудьице и чаурс са барутним пу-
шеньем.
Инертни упадъач и инертна кошудьица HMajy
дименз^е, масу и облик тако да да]у исте
унутрашнье-балистичке и исте сподьно-балистичке
карактеристике као метак 30 mm са ТГ М93.
Чаура са барутним пушешем je потпуно иста као код
Сл. 34. Метак 30 mm са ВГ М93
1. инертни упадъач; 2. инертна кошудьица;
3. чаура са барутним пушсььем
69.	Метак 30 mm, школски намешен je за обуку у
пушешу и пражшешу БГА.
Метак се cacTojn из следеЬих елемената: школског
упашача, кошушице и чауре. Маса и димензще метка
одговара)у метку са ТГ М93 П1, а кошудьица и чаура
напушене су пластичном масом.
62
I.	РАСКЛАПА1БЕ И СКЛАПАВЬЕ БГА
70.	БГА се расклапа ради чишЬеиьа, подмазиван>а,
прегледа и замене неисправних делова. Честа расклапахьа
су штетна, jер убрзава]у хабахьс делова.
Пре расклапаньа бацач граната се мора
испразпити, а ако нще напухьен проверити да ли je
празан.
При расклапахьу и склапахьу забрахьено je
примехьивати силу. Расклохиьене дслове треба одлагати и
не мешати са деловима лрух'ог opylja. БГА сс расклапа на
столу, клуни, простирни или подмстачима .
Расклапахье бацача граната може се вршити на
постол>у или без хьега.
3a6paH>yje се расклапахье делова Koje HHje
прецизирано овим Правилом.
1) Расклапахье БГА
71.	Расклапахье БГА може да буде потпуно и пепот-
ххупо. Непотиуно расклапахье врши се ради чишЬехьа, под-
мазивахьа и прегледа БГА. Потпуно расклапахье врши сс
приликом отклахьахьа неисправности, при замени делова,
после дуготра(не експлоатац^е БГ'А при временским непо-
ходама, код велике нечистоГхе делова, приликом деконзер-
ваци]е opylja или припреми opylja за складиштехье.
72.	Пре расклапахьа потребно je урадити следейе:
1)	Скинути справу нишанску са носача: закренути
лептирасти утвр^ивач у смеру казалже на сату, окренути
справу нишанску улево и скинути са носача.
63
2)	Одвсцити добош за мунитцу: прихватите добош
за рукохват, отпустите опружни осигурач и одво]ити
добош од бацача граната.
3)	Проверите да ли je бацач граната празан:
притиснута бравицс уводника, отворите уводник, помойу
ручице за запшьан>е повуйи затварач у задиьи положа],
проверити да ли je лежиште метка празно, отпустите
затварач у предььи положа], поставите кочницу у
положа] “О”.
73.	Непотпуно расклапан»е врши се следейим редо-
слсдом:
1)	Одва]ан>е уводника (сл. 35): придржава]уйи
уводник подийи водиште реденика са осовином за око 45°
(при томе долази до поклапавьа изреза на осовини са
утором у полукружном испусту уводника) и одво]ити
уводник.
Сл. 35. Одва]ан>с уводника
64
2)	Отвар аже вратанаца и варенье осовине
вратанаца (сл. 36): леви рукохват превести у положа)
“напред-на горе”, при чему повуГш рукохват у лево и
помсрити га у горжи предай положа) (1); ручицу горже
осовиницс вратапаца извести из фиксног положа)а и
закрснуги je за 180е у смсру супротном од смера кретажа
казадьке на сату (2); одво)ити горжу осовипицу вратанаца
од сандука и отворите вратанца, осовину вратанаца у
горжем положа)у повуйи у десно док не иза!)е из жлеба па
вратанцима и лежишта па саидуку.
Сл. 36. Отваран»е вратанца
3)	Скидаже поклопца механизма за запижаже
(сл. 37): повуЬи затварач за спо)ницу клипжачс
хидрауличне кочнице за 20 до 30 mm унатраг, помакнути
Механизам за запижаже уназад до изласка жегових
ослопаца из удубдьежа на спо)ницама сандука и скинути га
Дизажем руком увис.
65
Сл. 37. Скидан>е поклопца механизма за запин>ан>е
4)	Baljeite затварача и одва]ан>е повратног
механизма (сл. 38): извуЬи затварач (1) са повратним
механизмом и одво)ити повратни механизам од затварача
(2).
Сл. 38. Ва1)ен>е затварача и одва]ан>е повратног механизма
66
5)	Одва]ан>е летвице механизма за окидаше:
летвицу механизма за окидан>е повуйи назад док сс
проширен>е на задаем делу летвице не поклопи са
брадавицом и одво]ити je од сандука, зуб летвице извуйи
из прореза на левом делу сандука и извадити летвицу.
6)	Одва]ан>е механизма за окиданье (сл. 39):
проверити да ли je механизам за окидаае у откоченом
положа]у (кочница у пoлoжajy “О”), закренути водиште
реденика за 180°, извуйи главицу осовинице уводника из
захвата са воГ)ицом механизма за окидагье, и помичуйи
механизам уиазад oдвojити га од сандука.
Сл. 39. Одва]ан>е механизма за окидаже
7)	Скидаае сандука са постол>а (сл.40): повуйи
клин утвр1)ивача за прстен и ослободити везу сандук -
nocTojbe, померити сандук у предай пoлoжaj тако да
рамена на постол, у иза!)у из гнезда на сандуку.
67
Сл. 40. Одва]ан>с сандука од постоаьа
8)	Одва]ан>е цеви од сандука (сл.41): руком
притиснути брадавицу утвр1)ивача цеви, извуИи утврГщвач
цеви у лево из лежишта, одво)ити цев од сандука.
лк
Сл.41. Одва)ан»е цеви
68
74. Уколико се приступа потпуном расклапашу баца-
ча граната, потребно je придржавати се одредби тачке 73.
При потпуном расклапан>у pacwianajy се следеЬи делови
и механизми бацача граната:
1)	Раскл апаше сандука:
-	одва)аше обараче за ручно окидаше (сл.42):
затворите вратанца, изби)ачем избита осовину обараче,
одво)ити обарачу за ручно окидаше и н>ену опругу.
Сл. 42. Одва]ан>с обараче за ручно окидаше
-	одва)аше рукохвата (сл. 43): превести рукохвате у
маршевски положа), поставити изби)ач у лежиште
рукохвата, притиском на опругу рукохвата померите
осовину из лежишта у сандуку и одво)ити рукохват,
осовину и опругу од сандука. На исти начин одвощти и
други рукохват.
69,
Сл. 43. Одва]ан>е рукохвата
2)	Расклапан>е затварача:
-	одва|ан>е вертикалног доносача (сл. 44): десном
руком узети тело затварача, а левом руком скинути
вертикални доносач повлачен>ем наниже.
Сл. 44. Одва]ан>е вертикалног доносача
70
-	скидан>е извлакача (сл. 45): избтуачем избити
осовину извлакача и одво)ити извлакач и н>егову осовину,
утвр!)иваче вертикалног доносача и две опруге (при
изби)ан>у осовине извлакача придржати руком деловс да не
доГ)е до испада!ьа).
Сл. 45. Скидан>е извлакача
-	ва!)ен>е ударне игле и ударне плоче (сл.46):
окренути ударну плочу за 90° и одво)ити je као и ударну
иглу и опругу ударне игле.
71
Сл. 46. Ва1)ен>е ударне игле и ударпе плоче
- одва]ан>е полуге ударача (сл.47): избита осовину
полуге ударача и одво]ити ударач од тела затварача.
Сл. 47. Одва]ан>е полуге ударача
7?
3)	Раскланавье повратног механизма (сл.48):
поставите повратни механизам вертикално, ослонцсм на
подлогу, тако да осигурачи буду у горн>ем ноложа)у, руком
потиснути опругу наниже, а затем извуйи осигурач,
постелено понуштати опругу, скинути опругу са водица и
раздвоили водице. На иста начин расклопити и други део
механизма.
Сл. 48. Расклапан»е повратног механизма
4)	Расклапагье уводника:
-	ojBajaibe механизма за избациван>е чаура
(сл. 49): маьим изби)ачем избита утвр^ивач избацача
чаура и избацач скинути са носача.
-	oneajaibe двокраке полуге: пошто се скине
избацач чаура, скинути двокраку полугу са носача.
-	скидан>е механизма за повлачен>е реденика:
окрснути осовину механизма за повлачен>е реденика за око
90°. исту избити изби)ачем и одво)ити механизам.
73
- скидан>е утвр1)ивача двокраке полуге: избити
брадавицу утвр^ивача из отвора на телу уводника и
окинута утвр^ивач.
Сл. 49. Расклапан>е уводника
5)	Расклапан>е механизма за окидан>е:
-	одва]ан>е ударача од водице (сл.50): притиснута
утвр^ивач и oflBojHTH ударач од водице.
74
Сл. 50. Одва]ан>е ударача од водице
-	ск.чдан>е окидача (сл. 51): избита изби)ачем
осовину окидача и одво)ити окидач, опругу и носач опруге.
Сл. 51. Скиданье окидача
-	скидан>е полуге кочнице: помойу ман>ег изби)ача
скинута подлошку са полуге кочнице и одво)ити кочницу
од механизма за окидатье.
6)	Расклапаше механизма за запин>ан>е (сл.52):
помойу ручице за запин>ан>е повуйи носач у задн>и
75
положа^ извуйи уже за запизьазье и лежишта на поклопцу,
одво|ити уже и ручицу за запиньан>е,а затем померите
носач по во!)ицама у задзьи пoлoжaj и скинути га са
поклопца.
Сл. 52. Расклапан>е механизма за запин>ан>е
2)	Склапазье БГА
75.	Уколико je бацач граната непотпуно расклошьен,
склапазье се врши следейим редоследом:
1)	Поставльазье цеви на сандук: поставите цев у
лежиште на прсдзьем делу сандука, водейи рачузза да се
поклопи ознака зза цеви и сандуку (—), поставите
утвр1)ивач ззеви у CBoje лежиште.
2)	Поставл>азье сандука на постолье: поставите
гнезда сандука на рамена постозьа, поставивши сандук под
углом 15° - 20° у односу на постол>е, повуйи клин са
прстеном у десно, поставите ушицу сандука у лежиште на
постозьу и осигурати везу клином.
76
3)	Постав.ъаже механизма за окидаже на сандук:
проверите да ли je водиште реденика у предаем положа]у
и да ли je ударач запет (уколико hhjc, потребно je ручно
запети ударач ослонцем о тврд предмет); поставити
испусте ударача у прорезе на сандуку, тако да главица
осовине уводника до!)е у лежиште на носачу механизма;
превести водиште реденика у задай пoлoжaj.
4)	Поставльаже летвице механизма за окидаше:
увуЬи предай Kpaj летвице у отвор на сандуку, натакнути
отвор летвице на брадавицу левог унутрашаег зила
сандука и помакнути летвицу напрсд.
5)	Постав л>аже повратног механизма и затварача:
поставити повратни механизам у слепе отворе на телу
затварача и затварач по во^ицама у сандуку померити у
преджи пoлoжaj; cnojHHny хидрауличне кочнице окренути
тако да се прорези поставе испод водица у сандуку;
затварач и повратни механизам померити у преджи
пoлoжaj све док водице повратног механизма потпуно не
уГ)у у сандук.
6)	Поставаьаже поклопца механизма за запижаже:
поставити ослонце поклопца механизма за запижаже у
лежишта на сандуку и поклопити сандук поклопцем.
7)	Поставл>аже горже осовине и затвараже
вратанаца: поставити осовину вратанаца у отвор на десно]
страни сандука; вратанца помоЬу левог рукохвата
померити у преджи положа]; осовину потиснути у лево у
лежиште у вратанцима, а затим помогу ручице довести у
дожи пoлoжaj у смеру кретажа казашке на сату.
8)	Постав.ъаже уводника: подийи водиште реденика
са осовином уводника за око 45°; поставити полукружии
испуст уводника на осовину; спустите водиште реденика и
затворите уводник.
77
76.	Бацач се по потпуном расклапажу склапа сле-
дейим редоследом:
1)	Склапаже механизма за запижаже: поставити
носач точкийа у водице на поклопцу механизма; провуйи
уже за запижаже око точкийа и учврстити га у лежиште на
поклопцу; потиснути носач у кpajжи преджи положа^
2)	Склапаже механизма за окидаже:
-	поставити окидач: ставити у лежиште полугу
окидача са опругом; поставити окидач у ceoje лежиште и
учврстити чивщом.
-	поставити ударач на водицу: поставити клипжачу
регулатора брзине гаража у лежиште до утвр^ивача,
потиснути клипжачу и отпустити утвр^ивач.
3)	Склапаже уводника:
-	поставити утвр1)ивач двокраке полуге: поставити
утвр1)ивач на тело уводника и утврдити га брадавицом
утвр!)ивача; брадавицу притегнути bhJkom са осигурачем.
-	поставл>аже механизма за повлачеже реденика:
механизам за повлачеже реденика поставити на
вертикалну осовину.
-	поставл>аже механизма за избациваже чаура:
поставити полугу до утора при чему утвр^ивач треба да
западне у своде лежиште.
4)	Склапаже повратног механизма: поставити
шипку за чишйеже у водице; навуйи опругу на водице;
ослонцем о подлогу вертикално потиснути опругу на доле
и закачити осигурач.
5)	Склапаже затварача:
-	поставл>аже полуге ударача: поставити полугу
ударача на тело затварача и утврдити je осовином.
78
-	поставл.ан>е ударне игле и ударне плоче:
окренути ударну плочу за 90° и одво]ити je као и ударну
иглу, ударач и опругу ударача.
-	доставленье извлакача: поставити извлакач,
опругу и утвр^ивач вертикалног доносача у лежиште и
утврдити их осовином, тако да утвр^ивач вертикалног
доносача не испада из лежишта.
-	поставлена вертикалног доносача: десном руком
узети тело затварача, а левом руком померити вертикални
доносач у KpajibH горгьи положа].
6)	Склапан»е сандука:
-	склапанье рукохвата: поставити опругу на осовину
и ставити их у рукохват; поставити рукохват на испуст на
сандуку тако да се поклопе отвори на рукохвату, осовини и
испусту и утврдити га чивщом.
-	склапан>е обараче за ручно окидаше: поставити
опруге обараче на стожере, а затим обарачу у лежиште на
вратанцима тако да се поклопе опруге са удубзьеаима на
вратанцима; учврстити обарачу чиви]ом.
Дазьс склапаьье врши се по тачци 75.
2. РАД ДЕЛОВА БГА
1) Положа] делова пре пун>ен>а
77. Делови и склопови бацача пре пуаене заузима]у
следеИе положа]е (сл. 53): затварач се налази у кра]н>ем
предаем положа]у; ударач je запет и зауставаен окидачем;
окидач je блокиран кочницом паабе; уводник je затворен;
носач точкийа механизма за запиааае и ручица за запи-
нанье налазе се у KpajaeM предаем положа]у.
79
Сл. 53. Положа] делова бацача граната пре пун>ен>а
1. ручица за запин>ан>е; 2. точки!) механизма за запин>ан>е; 3. двокрака
полуга; 4. тело уводника; 5. избацач; 6. извлакач; 7. тело затварача;
8. клип хидрауличне кочни не; 9. копири; 10. заптивач цилиндра
хидрауличне кочнице; 11. водица повратног механизма; 12. повратна
опруга; 13. летвица; 14. обарача; 15. клипн>ача регулатора брзине га-
1)ан>а; 16. ударач; 17. ударна опруга; 18. вентил цилиндра регулатора
брзине гаГ)ан>а; 19. опруга вентила; 20. преносна полуга; 21. регулатор
брзине га1)ан>а; 22. ручица регулатора; 23. вертикални доносач;
24. ударна игла; 25. запшьача; 26. хоризонтални доносач; 27. окидач;
28. полуга окидача.
80
2)	Рад делова приликом пун>ен>а
78.	Пун>ен>е бацача врши се на следсйи начин:
I)	отворите уводник притиснувши на бравице и
преклопити га на горе;
2)	поставити добош са муницирм на бацач граната;
3)	повуйи па горе први празни чланак реденика из
покретног рукава и поставити га у водиште реденика тако
да се издании тог чланка, као и издании следейег чланка са
метком, ooiatbajy на прсте клизача;
4)	преклопити уводник на доле и затворите га;
5)	повлачешем ручице за запишанье повуйи затварач
до Kpaja уназад и енергично пустите ручицу.
При повлачетьу затварача до Kpaja уназад доноси се
први метак до уздужног прореза. При врайашу затварача
вертикални доносач захвата метак, након чсга сс вади
метак из чланка, спушта се у продужсше осе цеви и y6auyje
у цев.
При кретаньу затварача нанрсд (под де)ством
повратног механизма), запитьача захвата ударач за гьегов
зад ши зуб и запитье га саби)а)уйи ударну опругу.
У тренутку доласка затварача у предн>и положа)
прекида се веза ударача и затварача (закретан>ем запишаче
на доле). Ударач под де)ством ударне опруге крене натраг
и зауставл>а се на окидачу.
Кад се откочи кочница пал>бе, бацач je спреман за
пал>бу.
За опал>ен>е треба притиснута обарачу за ручно
окидаше.
81
3)	Рад делова приликом отваран>а пал>бе
79.	Приликом отваран>а пал>бе бацач граната делу]е
по принципу слободног трзан>а затварача.
Притиском на обарачу, преко летвице, ослоба^а се
окидач механизма за окиданье. Окидач излази из захвата са
задньим зубом ударача. Ударач, крейуйи се назад под
flejcTBOM ударне опруге, удара сво]им предн>им зубом по
npenocHoj полузи ударача. Преносна полуга ударача
обрйуйи се око CBoje осовине, сводим другим краком удара
по ударно] игли. Ударна игла разби]а инищуалну капислу
и пламени мл аз из каписле припал>у]е барутно пун>ен>е, а
при томе долази до опал>ен>а метка.
Трзан>е затварача отпочигье истовремено са
почетком кретан>а гранате кроз цев. За време свог трзан>а
затварач саби]а повратни механизам. У опругама
повратног механизма прикупл.а се енерпца потребна за
врайан>е затварача у предн>и положа].
Под де]ством притиска барутних гасова, чаура,
гура]уйи затварач, излази из лежишта метка.
У почетку трзан>а разводна полуга се, због
ме1)усобног де]ства н>еног точкийа и копирног жлеба на
горн>о] површини затварача закрейе и хоризонталним
допосачем прво захвати наредни метак, па га затем доноси
(при чему повлачи и реденик) на уздужни прорез.
По изласку гранате из цеви кретанье затварача се
наставл>а по инерци]и.
У почетку трзаньа клипн>ача хидрауличне кочнице се
крейе за]едно са затварачем .Након што спо]ница клишьаче
удари о вратанца, затварач у дал>ем трзан>у истиску]е
течпост кроз отворе на кошу/ьици хидрауличне кочнице и
кочи се.
82
При креташу затварача, копири подижу вертикални
доносач; вертикални доносач ослоба^а обод чауре у
ньеговом горн>ем делу. Истовремено се чаура опире о
предшу косину (у том моменту непокретног) избацача. У
дон>ем делу свог обода захвайена избацачем чаура тежи да
продужи cBoje кретаиье прсма назад и при томе долази до
н>еног искретан>а.
У току дал>ег кретан>а затварача иьегов уздужни
непуст подиже задтьи крак избацача и закрейе га.
Предай крак избацача удара по искренуго) чаури и
избацу)е je из сандука.
По завршетку подизан>а вертикалног доносача
(истовремено се завршава и повлачеае реденика)
преосталу енерги)у трзавьа преузима)у на себе хидраулична
кочница и повратни механизам;
Затварач се врайа у предай положа) под де)ством
повратног механизма.
При врайаау затварача завршава се подизаае
вертикалног доносача; oeaj захвата метак ко)и je на рсду и
спушта га. При томе се врх гранате, помойу жлебастог
усмеривача, смештеног у предаем делу уводника,
усмерава према лежишту метка.
Продужава)уйи кретаае напред, затварач убацу)е
метак у цев.
Разводна полуга, због ме^усобног де)ства аеног
точкийа и копирног жлеба на затврачу, извршава празни
ход. На Kpajy празног хода, при доласку затварача у
предай положа), хоризонтални доносач захвата следсйи
метак.
Клипаача хидрауличне кочнице са клипом крейе, на
почетку, за)едно са затварачем, а затим се спо)ница
клишьаче, а тиме и сама клипаача, зауставл>а на
ослонцима ко)и се налазе на сандуку.
83
При завршстку враЬааа затварача запиаача захвата
ударач за аегов задай зуб и заниае га.
При доласку затварача у предай положа] запиаача сс
искрейе на доле и тиме се прекида веза измену ударача и
затварача.
Ударач, ко]и се Kpehe под де]ством своде опруге
уназад, удара по преносно] полузи ударача. Сво]им другим
краком преносна полуга изби]а ударну иглу, Koja ударом
иницира иници)алну капислу. Долази до опааеаа метка.
Дал>е се циклус рада аутоматике понаваа.
Да би се пазъба прекинула треба отпустити обарачу за
ручно окидаае. При томе се обарач зауставл>а на окидачу.
(1)	Рад регулатора брзине га%ан>а
80.	Брзина raljaaa регулише се окретааем ручице
регулатора брзине ratjaaa.
Клипн>ача регулатора брзине ratjaaa учвршйена je на
во^ици ударача и ocraje непокретна за времс рада бацача.
Ударач je, у ствари, покретни цилиндар проширен у свом
предаем делу. Унутранпьи простор ударача испуаен jc
течношйу (петроле]ом). Клипаача има на себи ]едно
задебааае у виду клипа. На клипаачи се налази вентил
клипа регулатора са вентилском опругом.
При враЬаау затварача, запиаача захвата ударач за
задай зуб и запиае га саби]а]уЬи опругу у ударачу, Koja
врши улогу ударне опруге.
Услед тога што je клипаача регулатора брзине
ratjaaa непокретна, саби]а се течност у ужем делу ударача.
Улазейи кроз косе отворе у средишаи канал клипааче,
тсчност отвара вентил и протиче у шири део ударача.
При стизаау затварача у предай положа] одва]а се
ударач од затварача. Ударач почиае да се Kpetie уназад под
84
детством ударне опруге. При томе вснтил затвара отворс на
клишьачи регулятора.
81.	Регулятор брзине raFjaiba има два одре^сна поло-
жа] а ручице регулятора, односно, nocroje две различите
брзине гаГ)ан>а.
Када je ручица регулатора брзине га1)ан>а у положа]у
минималпе брзине га^аньа (“MIN”), течност из предгьег
дела унутрапньег простора ударача, кроз проточни канал
малог пресека на клипу, прелази у задай део и дале кроз
отворс на клишьачи.
Када je ручица регулатора поставлена на максималну
брзину га^ахьа (“МАХ”) (регулатор брзине гамаша
извучеп), течност се прелива кроз радщалне отворе на
клипаачи и иьен средиппьи канал вейег пречника. При
изласку клипа из ужег дела унутрашхьег простора у шири,
течност доби]а могуйност слободног преливагьа из широт у
ужи део унутрапньег простора ударача. При томе се
ударач, ко]и се крейе под детством ударне опруге, убрзава
и удара сво]им предхьим зубом по преносно] полузи
ударача.
(2) Рад хидрауличне кочнице
82. На почетку трзаша клишьача хидрауличне коч-
нице крейе се за]сдно са затварачсм. Пакон што се cnojim-
ца клишьаче ослони на вратанца, клишьача хидрауличне
кочнице се зауставхьа, ослоба!]а се посто]ейи вакуум у ци-
линдру хидрауличне кочнице и отпочихье кочехье трзахьа.
Под притиском течности зантивач затвара отвор на
клину клишьаче хидрауличне кочнице. Клип почин>е да
истиску]е течност, Koja се нашла у предхьем делу у
кошу.ъици кочнице, у задхьи део кроз 4 канала
85
промензьивог пресека у кошузьици хидрауличне кочницс и
отвор у клипу клишьаче.
При враЬан>у, клишьача иочигьс да се крсЬе за]едно
за затварачсм, а затем се зауставзьа (jcp удара о ослонац на
унутрапньим зидовима сандука). Тсчност Koja се саби)а у
задаем делу кошузьице, протиску)е сс кроз отворе у клипу
и канале у кошул>ици хидрауличне коннице.
3.	ПРОВЕРА И ПОДЕШАВА1БЕ СПРАВЕ НИШАНСКЕ
83.	Провера и подешаваже справе нишанске обухва-
та: нрипрему opytja за проверу; припрему справе нишанске
за нровсру; проверу и подешаваже угломера; и проверу и
подешаваже дазьинара.
Увек пре почетка raijaiba потребно je извршити
нроверу и подешавазье справе нишанске.
84.	Да би се бацач граната припремио за проверу
потребно je: превести opylje у борбени no/ioacaj и подесити
га за га^атье у лсжеЬем положа)у.
85.	Принрема справе нишанске за проверу обухва-
та: поставзъазье справе нишанске на носач и врхузьезьс ли-
бела.
Поставзъазье справе нишанске на носач врши се па
следеНи начин:
-	отворите Kyrajy справе нишанске и пажзьиво
извадити справу,
-	спозъне механичке површинс справе нишанске
треба очистите чистом крпом, а оптичке фланелским
платном или папирном марамицом. Уколико на оптичким
86
површипама постсуи залешьсна прзьавштина (благо) исто
очистити ватом натошьепом водом,
-	на справи треба заузети осцовне елементе (угломер
30-00 и дагьинар 00-00),
-	поставити справу па бацач и исту забравити
окретан>ем ручице носача справе нишанске за 90°,
-	према потреби ставити светлосни филтер испред
об)ектива.
-	помойу механизма за даваше елеваци)с паврхунити
либелу дазьинара, а помойу изравн>ача либелу угломера.
86.	Провера справе нишанске подразумева проверу
усаглашености нишанске лини)е справе нишанске и осе
цеви бацача. Провера се састо]и од провсре угломера и
провере дазъинара.
Угломер je тачан ако цев (у Kojoj се налази дурбин за
ректификащцу) и дурбин справе нишанске гледа)у у
иредви!)ене тачке на табли за проверу и нодешавагье
справе нишанске на удазьености од 20 т. (сл.54)
87
Сл. 54. Табла за проверу и подешаван>е справе нишанске
87.	Провера дал>инара справе нишанске врши се на
слсдейи начин:
-	принрсмити бацач граната и справу нишанску за
провсру;
-	у уста цсви бацача граната поставити дурбин за
рскгификаци)у (ДР-30), и изврхунити либелу дурбина;
-	плочом дазъинара изврхунити либелу дазъинара.
водсЬи рачуна да у исто време врхуни и либела угломера
(врхун>ен>с либеле угломера но потреби вршити
изравзьачсм);
-	очитати дазьинар на справи нишанско);
-	уколико дазьинар одступа више од ±0-02 од
осповног дазъинара (0-00), треба извршити подешаван>е
справе нишанске.
88
88.	Провера угломера врши се на слсдеИи начин:
-	- извршити проверу да/ьинара;
-	на pacTojaity 20 до 30 m од усга цеви поставити
таблу за проверу и подешавашс справе нишанске;
-	управити БГА приближно у правду нишанске
тачке;
-	у уста цеви бацача граната поставити дурбин за
ректификаци]у (ДР-30), и изврхунити либелу дурбина.
-	навести крст кончийа кончанице дурбина за
ректификащуу на нишанску тачку “А”;
-	плочом угломера и плочом дазьинара довести
цепгралну нишанску ознаку (Л) кончанице дурбина
нишанске справе на нишанску тачку “Б”;
-	очитати угломер на справи нишанско];
-	уколико угломер одступа више од ±0-02, треба
извршити подешаваше справе нишанске.
89.	Подешаван>е справе нишанске обухвата подс-
шаватье дазьинара и подешаватье угломера.
90.	Пре подешаватьа дазьинара треба да буду испу-
н.ени следеЬи услови:
-	opylje се налази на xopH3OHiaHHoj подлози;
-	дурбин за ректификаци|у налази се у устима цеви
бацача;
-	либела дурбина je изврхутьена;
-	либела угломера (30-00) je изврхутьена;
-	дазьинар je на основном подеоку (0—00);
-	извршена je провера дазьинара.
Подешаватье дазьинара врши се на следейи начин:
-	проверите врхутьеше либеле дазьинара;
89
-	ако либела не врхуни попустити BHjaK на носачу
либеле за I до 2 обрта и одвртком подизати или спуштати
вщак док не изнивелишемо либелу;
-	притегнути вщак;
У enynajy да je одступазье толико да се не може
извршити нодешаван>е дазьиззара померан>ем либеле,
подешаван>е извршити на скали и плочи дазьинара:
-	окретазьем плоче дальинара изврхунити либелу
дазьинара;
-	придржава]уЬи рукохват плоче дальинара одвити,
маказастом одвртком, вщак - утвр^ивач, а затим и вщак
скале плоче дальинара за приближно пола круга;
-	придржава]уйи и далье руком, извршити поклапазье
подеока “0” скале плоче дальинара са цртицом индекса те
скале, па притегнути вщак плоче дазьинара и вщак
утвр1)ивач;
-	одврнути вщак KojnM je индекс скале утвр^ен на
осовипи справе нишанске, те заокренути индекс тако да се
зьегова цртица поклопи са подеоком на скали дазьинара, а
затим поново утврдити индекс на осовину дазьинара;
-	провсрити врхузьезье либела дазьинара и дурбина за
ректификацщу.
-	уколико се не врши подешававье угломера,
извадити дурбин ДР-30 из уста цеви.
91.	Подешаван>е угломера може да се врши на уда-
зьену нишанску тачку или према табли за проверу и поде-
шавазье справе нишанске.
Подешавазье се врши уколико угломер одступа од
контролне тачке више од ±0-02.
Пре подезпавазьа треба испунити следейе услове:
-	opylje се налази на xopH3OHTanHoj подлози;
90
-	дурбин за ректификату налази се у устима цеви
бацача;
-	либела дурбина je изврхун>ена;
-	либела угломера (30-00) je изврхутьена;
-	дазьинар je на основном подеоку (0-00);
-	извршена je провера угломера и провера и
подешаваже дазъинара.
а)	Подешаваше угломера на удазъену нишанску
тачку у природи врши се на следейи начин:
-	помоЬу управзьача по правцу и механизма
елеващуе навести крст кончиЬа кончанице на нишанску
тачку удазъену на)ман>е 500 m од уста цеви бацача;
-	посматрагьем кроз окулар справе нишанске плочом
угломера и плочом дазъинара навести централну ознаку
кончанице (Л) справе нишанске на нишанску тачку;
-	уколико угао правца одступа више од 0-02
попустити вщак и навртку;
-	маказастом одвртком из комплета за неколико
обрта и поставити плочу угломера на “О”;
-	ако се 6poj “30” на добошу угломера не поклапа са
индексом, маказастом одвртком попустити 3 вщка за
неколико обрта и подесити добош угломера на “30";
-	после подешаваньа добоша и плоче угломера
пажзьиво притегнути одврнуте навртке и ви)ке водеЬи
рачуна да при томе не до!)е до одступагьа нишанске
(визирне) лини)е са нишанске тачке и да не до1)е до
ремеЬегьа угла правца (30-00).
-	проверите врхун>ен>е либеле дазъинара те ако
либела не врхуни попустити ви)ак за 1 до 2 обрта и
одвртком подизати или спуштати ви)ак док не
изнивелишемо либелу;
-	притегнути ви)ак;
-	извадити дурбин ДР-30 из уста цеви.
91
Када je немогуйе одредити нишанску тачку на
прописано] удадьености, подешаваже угломера врши се
помойу табле за проверу и подешаваже справе нишанске.
б)	Подешаватье угломера према контролно] табли
врши се на следсйи начин:
-	извршити све радже при провери угломера;
-	маказастом одвртком одвити за 2-3 обрта ви]ак-
утврГ)ивач плоче угломера, а затим за половину круга и
ви)ак плоче угломера;
-	окрейуйи рукохват плоче угломера, а не помера]уйи
opylje, поклопити вертикалну лини]у кончанице, дурбина
справе нишанске са нишанском тачком “Б“;
-	придржава]уйи ]едном руком рукохват плоче
угломера, другом руком заокренути скалу плоче угломера
и извршити поклапатье подеока “0“ са цртицом на индексу
плоче угломера;
-	уз проверу нишатьетьа, извршити притезатье ви]ка
плоче угломера и ви]ка - утвр!)ивача.
-	ако се не поклапа и подеок “30“ на добошу
угломера са цртицом индекса, маказастом одвртком
попустити ви]ке ко)и утвр!)у]у скалу добоша угломера;
-	придржава]уйи ]едном руком за тело дурбина,
другом руком извршити заокретавье скале добоша
угломера до поклапатьа подеока “30“ са цртицом индекса,
контролишуйи при томе нишажеьье, а затим поново
фиксирати скалу вищима;
-	после подешаватьа попово преконтролисати
пишан>ен>е;
-	извадити дурбин ДР-30 из уста цеви.
92.	Скидавье справе нишанске са бацача врши се на
следсйи начин:
92
-	одбравити ручицу носача справе нишанске и
скинути справу,
-	очистити механичке и оптичке површине справе
нишанске,
-	заузети угао елеваци)е 00-00, а угао правца
(угломер) 30-00,
-	скинути филтер са об)ектива и поставити га у CBoje
лежиште у кути) у,
-	поставити нишанску справу у кути) у.
4.	ИСПИТИВАЬЬЕ ТАЧНОСТИ И
ПРЕЦИЗНОСТИ БГА
93.	Испитиваиье тачности и прецизности БГА врши
се према одредбама главе VIII (т. 183 -189) Упутства и
програма га!)аиьа из пешади)ског оруж)а и следейим усло-
вима:
-	opylje je чисто и исправно;
-	справа нишанска je исправна, проверена и
подешена;
-	муници)а, вежбовна или вежбовно-маркира)уйа,
исте сери)е и из херметичког пакованьа;
-	временски услови нормални и без ветра;
-	ralja одличан нишании)а;
-	ralja се из става клечейег на дальини 100 m у мету за
испитиван>е тачности и прецизности (сл. 55), основном
нишанском ознаком, са 5 метака, )единачном пазьбом
(регулатор брзине га!)ан>а у положа)у “MIN”, бацач граната
je на постозьу, утвр!)ен по правцу и висини.
93
Сл. 55. Мета за испитиван>е тачности и прецизности
94.	Бацач граната je задоводъио прецизност ако се
свих 5 погодака могу обухватити кругом пречника 27,5 ст.
Ако je растуратье погодака вейе од дозводьеног, исти
нишанцща понавдьа гаданье join jeflaHnyr. Ако се поново
доби}е вейе растурадье, ralja други одличан нишанци^а, па
уколйко и он доби]е вейе растуран>е, бацач се са сликама
погодака шадье у радионицу.
94
95.	Бацач граната je задовол>ио тачност ако средиьи
погодак не одступа од центра круга више од 8 ст.
Уколико je одступан>е вейе врши се подешаван>е
нишанске справе у односу на средн>и погодак.
5. 3ACTOJH, УЗРОЦИ И НАЧИН ОТКЛАН>АН>А
96.	БГА je при правилном рукован>у, одржавагьу и
чувашу сигурно opytje и ради без 3acToja.
После дуже употребе услед хабан>а и ломл>ен>а
делова, нечистойе, неисправности мунищце и непажлшвог
руковаша могу се nojaenTH неисправности Koje проузроку^у
3acToje.
Да би се 3acTojH спречили потребно je: да се во^ници
и старейшие строго пpидpжaвajy правила при руковашу,
расклапан»у, чищйешу, склапаиьу и прегледу opyжja; пре
гамаша прегледати реденике и мунищцу; бацач граната не
пунити неисправном и прл>авом муниц^ом; пре путьеша
муницщу пребрисати сувом крпом; за време гамаша,
приликом промене ватреног пoлoжaja (претрчаваньа и
зауставл>ан>а) у борби, opytje чувати; редовно вршити
прегледе, чистити и подмазивати opytje, а нарочито
пажлшво одржавати исправност и чистойу покретних
делова, цеви, механизма за окидан>е, уводника и реденика
са мунищцом; пре га!)ан>а редовно очистите цев, а сандук и
затварач овлаш подмазати; за време прекида пал>бе
обавезно прегледати opytje.
Ако до!)е до застода, ручно запета ударач и извршити
окидаше. Ако после првог окидан>а метак не опали, поново
ручно запета ударач и окинута по други пут. Ако и након
тога не опали метак, треба гласно Ofl6poja™ од 0 до 30
95
(што одговара времену од пола минуте). Ако до завршетка
одбро) аванса метак ни)е опал ио онда ради открива1ьа
узрока засто)а треба отворити уводник, пажл>иво
прсгледати положа)е хьегових покретних делова, наредног
метка, чауре, чланка и статьа реденика на уласку у бацач и
упоредити их са описом датам у табели 1. Након тога
треба прсдузети мере за отклан>ан>е грешака коде су
изазвале засто] придржава]уйи се одредби овог Правила.
У с луча) у лагаььа метка треба при отвореном
уводнику повуйи затварач уназад помойу ручице за
зашпьанье. Метак Йе због властите тежине испасти из
бацача. Ако je отисак игле на каписли нормалан, изва^ени
метак je неисправан.
Уколико на каписли нема отиска, треба прегледати
ставье покретних делова бацача и отклоните
неисправности.
При отклан>ан>у засто^а не треба примевьивати
прекомерпу силу, Koja може довести до лома делова.
У току рада са слагалом муниц^ом строго се
придржавати мера безбедности.
У техничку киьигу opylja треба уносите све случа(евс
3acroja, неисправности и ломова, а податке о уништен>у
нсисправне муници)с водити у дневнику raljaiba.
Ако се 3acroj не може отклоните, бацач треба
прсдати у радионицу на оправку.
97.	Могуйи 3acTojn, узроци засто]а и начини н>иховог
отклан>ан>а виде се из табеле 1.
96
Табела 1.
3ACT0JH, УЗРОЦИ 3ACTOJA И
НАЧИН ОТКЛАН>АН>А
3acroj	Узрок засто]а	Начин отклажажа
Не доношеже метка у лежиште. Затварач imje дошао у CBoj предн>и положа), по- тискивани метак упро се у задн>и део цеви и Hnje извучен из члан- ка.	1.	Непотпуно одво- 1)еже затварача уна- зад при пужежу. 2.	Недоволэно нагло отпуштаже ручице за запижаже. 3.	Прекратко трзаже затварача. 4.	Непотпуно доно- шеже метка због по- вейаног корака реде- ника (раширен чланак по кораку)	Отворити уводник. При затварачу пову- ченом уназад одстра- нити реденик и непо- тиснути метак из сан- дука. Ако je чланак раширен по кораку одстранити га.
Изостало уво!)еже метка. Затварач у преджем положа]у, ни]е наступило опа- л>ен>е. У лежишту ме- тка нема метка.	1. испадаже метка из чланка повученог ка уздужном прорезу за пролаз метака (мала сила извлачежа метка из чланка). 2. Прекратко трзаже затварача.	Одстранити чланак из реденика и поново напунити бацач.
Лагаже метка. Затва- рач у преджем поло- жajy. Метак у лежиш- ту метка. IInje насту- пило опал>еже.	1. Недоволен излаз ударне игле, узроко- ван недоласком зат- варача у преджи по- ложа]. Бацач прл>ав. 2. Метак неисправан.	Извадити из лежишта слагали метак придр- жава]уйи се прописа- ног поступка. Очис- тити бацач.
97
6. МЕРЕ СИГУРНОСТИ ПРИ ГАЪАН>У
98.	Сигурност у рукован>у орущем у знача)но] мери
зависи од знаньа послуге и од н>иховог придржаван>а про-
писа о сигурности. У раду са орущем треба се придржавати
следейих захтева о мерама сигурности:
-	орущем може да руку)е послуга Koja je обучена и
увежбана у радшама и поступцима у припреми и извршеиьу
raljaita, као и нознаван>у конструкщуе opylja, функщуе
по)единих делова и склолова и xoja no3Haje врете, узроке и
начине отклан>ан>а засну а и кварова на opyljy;
-	пре вршен>а било каквих радн>и са орущем, бацач
треба испразпити, односно, проверити да ли je празан;
-	пре почетка и после рада са орущем извршити
визуелни преглед унутрашььости цеви и проверити да се у
цеви нс налази неко страно тело (крпа, комади земл>е,
камеше, мазиво и сл.);
-	за времс пун>ен>а, пражн>ен>а и у току отклан>ан>а
неисправности на opyljy Hnje дозвол>ено кретан>е испред
уста цеви opylja;
-	бацач мора увек бита укочен а ослоба1)ан>е кочнице
пазьбе дозвозьено je само пред отваранье ватре.
-	пре сваког га!)ан.а обавезно извршити проверу и
подешавазьс нишанске справе;
-	командовани елементи Mopajy бита тачно заузети и
но завршеном нишан.ен>у либеле Mopajy да врхуне;
-	извршити преглед мунищуе пре употребе (ставье,
херметичност пакованьа, cepnjy);
-	не дозвозьавати пад метка и ударе по истом,
нарочито не ударе по упазьачу и инищуално) каписли
(посебно у току пугьеньа реденика);
-	нс ставзъати неисправну муници)у у реденике;
98
-	мунишцу транспортовати само у оригиналном
пакован>у;
-	мунишуу чувати од влаге и директног yranaja
топлоте;
-	при раду са вежбовном муницирм постулата као да
je бора;
-	у току га1)ан>а не сме се прекорачити прописали
режим пал>бе;
3a6pan>yje се:
-	употреба неисправног opylja и коришЬетье мунищуе
4Hja се граната клати у чаури, мунищуе са кородираним
упазьачем или инищцалном капислом, са пукотинама на
чаури и нагн.ечен>има и продорима на капи упал>ача.
-	вршеиье радн>и и поступака са напуньеним бацачем,
kojh нису у вези са raljaibeM;
-	пренос напун>еног бацача и ььегово поставл>ан>е у
колевку;
-	при ручном пун>ен>у реденика 3a6paibyje се
употреба чекийа и других металних предмета за
фиксирагье метка у чланак.
Прописане мере сигурности MOpajy се поштовати у
процесу експлоатацще opylja и при свим прегледима и
радн>ама са орущем.
99

Глава 11
ЧУВАНБЕ И ОДРЖАВАВЬЕ БГА И МУНИЦШЕ
1.ЧУВАН>Е БГА
99. БГА увек мора бити исправан и спреман за aejc-
тво, те je послуга дужка да БГА чува, чисти и одржава, ка-
жзьиво н>име pyicyje и свакодневно га прегледа.
У касарнским (мирнодопским) условима БГА се чува
у складиштима, простору ама, шупама или
надстрешницама, где нису изложени сувише високим или
ниским темпер атурама, прашини или атмосферским
падавинама.
Комплет БГА сс чува у дрвеном сандуку. РАН и
справа нишанска nyeajy се у комплету са бацачем.
Под надстрешницом, простори]ама и на пoлoжajy,
чува] у се БГА icojn се налазе на употреби у jeдиницaмa.
Надстрешнице Tpe6ajy бити на сувом и заклотьепом месту,
да iiMajy ногодан прилаз и довол>но простора за чишйе1ье.
101
100. У току изво1)ен>а борбених flej става БГА се мо-
же чувати на ватренохМ положа]у или другом месту где се
]единица налази.
Ако се БГА чува на ватреном положа]у потребно je
справе нишанске чувати у кутили справе нишанске
(уколико се не де]ству)е), или je треба прекрити шаторским
крилом у прекиду дejcтвa у cnynajy атмосферских
падавина.
Уколико jeдиницa Hnje посела ватрене пoлoжaje БГА
се чува у навлаци, односно НСБГ-1 у кути} и, као и у
нормалним условима с тим што се по могуйности комплет
чува у возилима.
На маршу БГА сс транспорту}е моторним возилима, а
на крайим расто}ан>има премешта га послуга преношешем.
О CBaKoj неисправности нишанци}а je дужан да
извести командира одел>ен>а, а надлежни старешина je
дужан да га пошал>е на оправку.
2.	ЧУВАН>Е МУНИЦШЕ
101.	Меци за БГА nyeajy се у сувим и од влаге заш-
тийеним простору ама и магацинима, сложеним према врс-
тама и типовима. Чува]у се у сандуцима оригиналног пако-
ваньа. У магацину je забрашено чуваше метака у распако-
ваним сандуцима и амбалажи.
У миру, после изведеног гамаша или вежбе,
пеупотрсбл>ене метке потребно je одмах вратити у магацин
предвиден за чуваше.
У борби, меци се чува} у на пoлoжajимa, на местима
за муници)у или у четно} станици за снабдевавье.
102
На положа]има, меци се nyeajy у оригиналним
сандуцима, kojh се cMeiirrajy у нише или на места за
мунишцу и заштийу)у од кише, снега, влаге и сунца
покриватьем (шаторским крилом или другим
непромочивим средством) и маскиравьем, и у добошима за
муницщу.
У четно) станици метке треба чувати у оригиналним
сандуцима.
Забран>ено je у ]едном сандуку држати метке
различитог типа и модела.
Школски меци kojh су на употреби nysajy се зajeднo
са БГА. Вежбовни меци и вежбовно маркира)уЬи чува] у се
у магацину и у оригиналном паковавьу.
3.	ОДРЖАВАИЬЕ БГА
102.	Одржаваиье БГА je скуп активности Koje се
спроводе ради очуван»а исправности БГА, спречававьа нас-
та) ан>а кварова и оштейегьа, односно, вьиховог отклан>ан>а,
а обухвата превентивно одржаван>е, корективно одржаван>е
и контролне прсгледе.
1) Превентивно одржаван>е
103.	Превентивно одржававье je скуп активности
Koje спроводе корисници opylja, jeдиницe за одржававье и
оспособл>ена предузеЬа, ради очувавьа исправности и от-
клан>авьа по)единих неисправности, а обухвата основно и
техничко одржававье.
103
(1) Основно одржавсиъе
104.	Цил> основног одржававьа БГА je да се ору!)има
на употреби и у складиштима и магацинима обезбеди ста-
лна исправност. Основно одржававье БГА обухвата: оп-
служивагьс, днсвне и периодичне прегледе.
а. Опслуживан>е
105.	БГА опслужу^е послуга, под контролом старе-
йшие и према потреби уз oflroeapajyhy помой стручних ор-
гана. Опслуживан>с БГА обухвата: чишйен>е, подмазиван>е,
оправку и попуну (комплетиравье) прибора.
БГА на употреби у jcflHHHUH изложен je стално
штетном ynmajy продуката сагореван>а барута, влаге,
промена температуре и других нечистойа коде H3a3HBajy
i<opo3Hjy односно нагриженост. Да би се сви ови ynniaju
спречили БГА треба редовно чистити и подмазивати.
106.	Чишйевье и подмазивавье изводи се са цшьем да
сс са БГА одстране нечистойа и наслаге мазива, као и да се
поновним подмазивавьем заштити од Kopoanje.
БГА се чисти и под мазуте после сваке употребе. Ако
се не употребл>ава, него се чува у магацину или складишту
чисти се и подмазу)е на периодичним прегледима.
У борби, на маршу и вежбама БГА се обавезно чисти
и подмазу)е у затипцу борбе или прекида на вежбама.
Ако се БГА користи за обуку у пушеььу и пражн»ен>у
онда се цев и остали делови Mopajy чистити пре и после
употребе.
Уколико се БГА не користи за гамаше или вежбан>с у
пушежу и пражшешу, чишйевье и подмазиван>е врши се
je4aHnyr недсл>но.
104
Прибор за чишЬеше БГА мора бити исправан, а
средства за чишйетье и подмазиваьье доброг квалитета.
БГА се чисти помойу платнене крпе, кучине, вате или
jeлcнcкe крпе, чистилицом за чишЬегье цеви.
Зими, при ниским спол>ним температурама, БГА
треба чистити у просторщама коде HMajy приближно исту
температуру као и у просторен у Kojoj he се чувати, како
не би дошло до зноден>а.
После уношеиьа у npocTopnje, БГА треба оставити да
се o3Hojn, а затим не neKajyhn да се осуши, одмах
пребрисати сувом крпом.
107.	За чишЬен>е и хгодмазиваиье бацача граната, пос-
то.ъа и делова прибора (добоша и реденика) употребл>ава)у
се с л ед eha средства:
1)	Детерцентни растварач за чишЬеше наоружаша
(ДРНЧ) ко)и je изранен на бази деривата нафте са додатком
детерцентних и антикорозивних адитива. Примешуде сс за
уклан>ан>е продуката сагореваша барута и одмашЬиваше
металних површина. Штити очишЬене површине од
корозще до 20 дана.
Забран>ена je употреба ДРНЧ-а поред отвореног
пламена.
При раду са ДРНЧ-ом треба наливати само количину
потребну за рад, jep се растварач брзо saraljyje и испарава.
После утрошка наливене количине, посуду треба обрисати
крпом и тек онда налити нову количину раствора;
2)	Заштитно ул>е опште намене (ЗУОН) употребл>ава
се за подмазиваше делова БГА. У затвореним простор^ама
заштита БГА подмазаног ЗУОН-ом Tpaje до 6 месеци;
3)	Спешцално ул>е за чишЬеше и заштиту СИНОЛ
Ml je упиверзално средство за чишЬен>е, подмазиван>е и
заштиту од корозще. Користи се као замена растварача за
105
чишйсиье и yjba општс намене. Употреблава се за
уклашавье гарежи, одмашбиваше металних површина, а
нането на очишБене површине, штити од корозще до 6
месеци;
4)	Крпа платнена употребл>ава се за чишБен>е и
подмазивавье. Мора бити чиста и без рубова;
5)	Кучина се употребзьава за чишБсн>е свих делова
БГА. Мора бити чиста (без Прашине и песка);
6)	ШтапиБи од меког дрвета Делови, тополови,
липови) ко)и се умотава)у ватом или кучином служе за
чишБеше неприступачних делова БГА;
108.	За чишБеше справе нишанске употребл.ава)у се
следсБа средства:
1)	Платнена крпа, Koja je намегьена за чишБен>е
спол>ашн>их делова справе нишанске;
2)	Фланелска крпица Koja je намешена за чишЬетьс
оптичких делова дурбина. Пре чишБен>а крпу треба добро
истрести, а затим чистити без притискавьа. Фланелском
крпицом сс не cMejy чистити остали делови справе
нишанске;
3)	Вата медицинска натошьена етил алкохолом
служи за уклашашс масноЬа са оптичких делова дурбина;
4)	Етил алкохол и етер намевьени су за отклан»ан>е
масноИа са оптичких делова дурбина.
109.	Када je га^ано са БГА, чишБевье обухвата: прет-
ходно чишБен>с цеви и затварача, на ВП и завршно (потпу-
по) Kojc се изводи у току дана када je ratjaHO.
ПО. Претходно чишБеше се врши на ВП. У цев се
увлачи чистилица са крпом натошъеном ДРНЧ-ом или
106
СИНОЛ-ом, и провуче неколико нута, уз промену крпе,
док се не одстрани гареж.
На затварачу се чисти ударна плоча и лежиште
ударне игле тако што се натопи ДРНЧ-ом или СИНОЛ-ом
и помоЬу чачкалице од меког дрвета одстрани гареж.
HajKacHnje за 24 часа мора се извршити завршно
чишЬеше.
111.	Завршно чишЬегье БГА, у нормалним условима
експлоатацще спроводи се на следеЬи начин:
-	извршити непотпуно расклапаше БГА;
-	натопити цев, лежиште цеви, затварач и покретне
делове бацача граната ДРНЧ-ом или СИНОЛ-ом;
-	након 15-20 min. извршити чишйевье цеви,
затварача, уводника и сандука бацача граната;
-	након завршеног чишйетьа растварачем, прейи на
чишйен>е сувим крпама;
-	Забранена je употреба других средстава да би се
постигао cjaj цеви.
112.	После чишйеша, осим ако се одмах raija, цев сс
под мазуте и то:
-	ако се предви^а гаданье за 2 - 3 дана, цев се
подмазке танким cnojeM ДРНЧ-а или СИНОЛ-а;
-	ако се не предви^а гаданье онда подмазиваше
извршити танким cnojeM СИНОЛ-а или ЗУОН-а.
Проверу очишйености извршити након 24 часа
провлачешем чисте крпе, Koja je поставлена на чистилицу,
кроз цев. Уколико се на крпи примете трагови продуката
сагореван>а барута поступак чишйеша и подмазиваша
поновити.
107
Непосредно после расклапаша делови се потопе или
премажу раствором ДРНЧ-а или СИНОЛ-а. При чишйен>у
крпама натошьеним ДРНЧ-ом или СИНОЛ-ом, брисати
дслове све док се не отклоне трагови прл>авштине или
гарежи.
После чишЬевьа делови се добро осуше сувом крпом,
а затим подмажу танким ело] ем СИНОЛ-а или ЗУОН-а.
O6ojeiiH и брунираии делови чисте се овлаш
нау;ьеном крпом, а потом се осуше сувом крпом.
113.	Справа нишанска спол>а се чисти сувом крпом.
За чишйене оптичког дела дурбина користи се
фланелска крпица, а за уклан>ан>е масноНе са ових делова
користи се вата натогоьена са 95% алкохола.
Забран>ено je расклапан>е справе нишанске ради
чишйен>а и подмазивагьа и н>ено 6ojeH>e у ]единици.
114.	Делови од коже и церадног платна чисте се ош-
тром четком за одеЬу или се перу влажним сун^ером или
водом са детерцентом за веш.
После правьа церадна платна добро осушити да се не
y6ytjajy.
115.	Делови од коже треба очистите четком, а потом
их намазати слешем масти за кожу (МКИ).
б.	Дневни прегледи
116.	Дневним прегледом оствару)е се увид у стан>е и
исправност БГА. Преглед врши командир одел.ен>а и пос-
луга БГА.
Дневни преглед обухвата: преглед пре употребе,
преглед у току употребе и преглед после употребе.
108
117.	Да би се извршио преглед пре употребе, БГА
треба поставити у борбени положа;), прсгледати и провери-
те следейе:
-	комплетпост БГА, справе нишанске и РАП-а;
-	цев, да ли има засекотина, рисева, напрснуйа или
надувености;
-	рад делова постол>а;
-	рад механизама за запин>ан>е и окидаше;
-	општу исиравност справе нишанске и н>ено
утвр1)иван>е у носач;
118.	У току употребе БГА пратити понашахье и фун-
кционисахье делова и склопова, а посебну пажхьу треба об-
ратите на с ледеБе:
-	пре гаГ)ан>а проверите све слементе као и пре
употребе;
-	у току ratjaiba посебну пажньу обратити на рад
затварача, уводника и механизма за окидан>е;
-	у току гаража контролисати утвр!)еност справе
нишанске;
-	контролисати механизме на постотьу.
119.	Прегледом после употребе проверава се испра-
вност подединих делова БГА и то:
-	да на цеви БГА нема y6oja, рисева, напрспуГта и
пр.ъавштине;
-	проверите рад механизама за запихьахье и окидахье;
-	проверите да на нишанско] справи нема y6oja и да
ли дурбин правилно функционишс;
-	прегледати делове РАП-а и преконтролисати
чистому истог.
109
120.	Преглед мунищуе врше старешине и послуга.
Прегледом се yTBpljyje исправност и чистота.
Прегледом муници]е мора се установи™ следеЬе:
-	да ли се у сандуку за пакован>е налазе меци у
херметички 3aTBopenoj амбалажи;
-	после отваран>а амбалаже посебну пажн>у обратити
на то да ли je метак комплетан и да ли ознаке на метку
одговара|у ознакама на сандуку;
-	да на мецима нема физичких оштеЬевьа и K0p03Hje.
После прегледа, мунищца се пуни у реденике,
односно, добоше за мунишцу.
121.	Вежбовне гранате прегледа] у се као и 6ojHe, с
тим што се посебна пажиьа обраЬа на то да ли су исправне
и нису кородирале.
в.	Периодични преглед - дан технике
122. Периодични преглед je саставни део обучаван»а
j единица, а н>егово изво1)е1ье планира се распоредом рада.
Преглед се врши jeflannyr недел.но на свим БГА kojh су на
употреби и Kojn су ван употребе.
При периодичном прегледу прегледа се техничко
стан>е и комплетност БГА, као и ажурност техничке
документацще. Истовремено се проверава послуга у
познаван>у практичних радиьи и поступака при чуван>у,
одржавашу и 6op6enoj употреби opylja.
На захтев старешине основне j единице, за стручке
радове на периодичном прегледу може се ангажовати
шудство из jeflHHHna за техничко одржаванье.
НО
(2) Техничко одржававье
123. Техничко одржаваиье реализуй у ]единице за тех-
ничко одржаван>е и оспособдьена предузейа.
2)	Корективно одржаван>е
124.	Корективно одржаван>е садржи више програма
одржавагьа, а реализу)у га технички сервиси у складу са
одредбама ПС BJ.
3)	Контролни прегледи
125.	Контролни прегледи се спроводе ради провере
квалитета изво^евьа превентивног и корективног одржава-
н»а и оцене техничког ставьа БГА, а обухвата]у: техничку
контролу, командантски преглед, ванредни технички пре-
глед, остале контроле и прегледе.
Реализации а ових прегледа врши се према одредбама
ПС BJ.
111

Глава 111
ГАЪАНэЕ
1.0ПШТЕ ОДРЕДБЕ
126.	Га1)ан>ем се остварэде жельени ефекат де]ством
граната на цшьу.
Га!)а1ье бацачсм граната обухвата: припрему за га*
1)ан>е (избор, излазак и поссдатье ВП и осматрачнице; ос-
матраье, уочаван>е и избор цильа; одре^иваьье дал»ине до
цильа; отклан>ан>е негативних yrauaja на га1)ан>е; и припре-
ма елемената за га!)ан>е) и извршен>е га1)ан>а (отваран>е
пальбе; прекид пальбе; и обустава ratjaiba).
Класификащца га!)ан>а врши се према начину ниша-
Fbciba, облицима путан>а и карактеристикама цильа.
127.	Према начину ншпашеиьа, гамаше можс бити:
нспосредпо, полупосредно и посредно.
Непосредно, када се на циль (до 700 т) нишани кон-
чаницом дурбина НСБГ коришЬсььем скале дальние и скале
113
претицан>а, при чему су на угломеру и дазьинару заузети
основни елементи (Уг 30-00 и Дар 0-00).
Полупосредно, када се на цизъ (преко 700 ш) прво
нанишани кончаницом дурбина по правцу (Уг 30-00), а за-
тим се према заузетим елементима на дазьинару и врхун>е-
н>ем либеле дазьинара да)е потребна елеваци)а.
Посредно, када се елементи за гамаше цизьа заузи-
Majy на угломеру и дал>инару НСБГ уз врхун>ен>е либела,
нишани на пикет или другу погодну нишанску тачку.
128.	Облик путазьа зависи од угла елеващуе. Путатье
чи)и полазни углови не прелазе елевацру са ко)ом се пос-
тиже максимални домет доби)а)у се доньом, а путанье чир
полазни углови прелазе ову границу горн»ом трупом
углова.
С обзиром на могуйност избора облика путан>е, не
посто)и простор на земзьишту кор се у границама домета
не може га^ати.
129.	Цил> за га!)ан>е бацачем граната je сваки еле-
мент борбеног распореда непрратезъа, кор je целисходно
и рентабилно га!)ати.
Цизь je одре^ен ако су познате н>егове димензре,
правац протезазьа, врста, активност и стелен утвр^ености.
Бацачем граната ratjajy се следеЬи цизъеви:
-	по)единачни (ПМ, митразьез, БсТ, неборбено или
борбено м/в и сл.);
-	групни (цизьеви ко)и представзьа)у скуп више noje-
диначних цизьева исте или различите врсте) могу бити:
широки, дубоки и истовремено широки и дубоки (просто-
рна).
-	непокретни, kojh се у току га^аньа не Kpehy;
-	покретни, ко)и се у току га1)ан>а креЬу;
114
-	тренутни, kojh се повремено и кратко nojaBJbyjy на
истом месту
-	активин , kojh у току га!)ан>а HcnojbaBajy ватрено
де_{ство;
-	пасивни, Kojn у току raijaiba нс HcnojbaBajy ватрено
дс)ство;
-	ван заклона и
-	у непотпуним заклонима.
130.	Га1)ан>ем бацачима граната H3BpmaBajy се сле-
дейи ватрени задаци: неутралисан>е, уништен>е и запре-
чаван>е.
При га!)ан>у одел>ен>см БГА (орущем) примен>у]у се
следейе врсте ватри: за неутралисан»е, уништевье и зап-
речаван>е.
Ватром за неутралисан>е онемогуйава се осматран>е
непри)ател>ево] живод силе и де]ство из ватрених средстава
за одре^ено време, уз истовремено наношиье губитака до
50%.
Уништаван>ем се постиже наношетьс максималних и
тра]них губитака живoj сил и и ватреним средствима неп-
ри]ател.а, тако да не може наставити борбена де]ства за
дуже време и без попуне.
Уништен>е цил>а захтева велику тачност га§ан>а, вре-
менски дуже Tpaje и изиску|е повейава утрошак мунивдуе
(зависно од врсте га!)ан.а ) више пута.
Запречаван>ем се спречава покрет (напад, противна-
пад) пешад^е неирщател>а, штите крила, бокови и Mctjyn-
ростор подржаваие ]единице у нападним и одбрамбеним
де)ствима.
У фази оствариван>а запречних ватри, одел>ен>е (ору-
Ija) flejcTByjy по стрел>ачком CTpojy или ватреним тачкама
115
Kojc ncmpxaBajy напад (противнапад) непри]ател>еве пеша-
nnje.
Свака лини)а запречних ватри означава се специфич-
ним именем: “Мун>а”, “Авала”, “Лав”, и сл.
Утрошак граната по j ед ном просечном цшьу дат je
у прилогу бр.1/ХЗ.Наведене количине су ор]ентирнс и
служе као прорачунска норма за одре!)иван>е 6poja граната
при неутралисан>у (запречаватьу) и уништеиьу одре^сног
цшьа орущем или одсльеььем.
Ватра мора бити изненадна, тачна, снажна, правов-
рсмена, економична и сигурна.
Безбедно удазьен>е сопствених снага од ватре бацача
граната износи:
-	при непосрсдном ratjaiby 200 m;
-	при полупосредном и посредном га!)ан>у 300 гп.
Када jc л>удство у оклопним борбеним возилима са
затвореним отворима, борбена возила могу прийи на ивину
тучене npocTopnje.
Ефекат ватре зависи од: 6poja opylja, врсте и коли-
чинс утрошених граната, степена постигнутог изнена1)ен>а,
брзине и тачности извршен>а га!)ан>а.
131.	Ватром БГА управл>а командир подржаване je-
дииице поставлан>ем ватрених задатака, a pyicyje коман-
дир одел>ен>а (изузетно нишанцща), усмераван>ем и одржа-
ван>см ватре на цил>у до извршеььа задатка.
116
2. ПОСЛУЖИОЦИ И 1БИХОВЕ ДУЖНОСТИ
132.	Оде.ъен>е БГА сачин>ава]у: командир одел>ен>а
(ко) и послужиоци.
133.	Командир одел>ен>а: команду]е одел>ен>ем и
одговоран je за н>егову сталну борбсну готовост; стадно
врши обуку послужилаца; команду] е одел>ен»ем при извр-
шаваау свих радаи и активности у борби и ван ае; бира
ватрени положа] (ако му ни]е одре^ен), место ceoje осмат-
рачнице и место расположивих транспортних средстава;
одрс))у]е место сваком opyljy на ватреном положа]у (ако
рани]е ни]е одре!)ено); onpeljyje и да]е основни правац (ОП)
основном opyljy и образу]е паралелни сноп; у зони де]ства
одеаеаа бира потребан 6poj допунских ориентира; изра-
ijyje скицу плана ватре; стара се о реду, дисциплина и пра-
вилном извршававьу команди на ватреном положа]у; непо-
средно руку]е ватром одел>ен>а и води занисник елемената.
Наоружан je пушком, а у борби носи бусолу лаког типа
(БЛТ), ручни двоглед, ручну бусолу и дурбин за ректифи-
каци]у.
134.	Послугу сачин>ава: нишанци]а, помойник
нишанци]е и доносилац мунищце.
Нишанци]а, за]едно са помойником ноставдьа бацач
граната на ватрени положа], заузима елементе за га1)ан>е,
нишани у нишанску тачку (пикет), врхуни либеле дал>ина-
ра и угломера, поставлю ручицу регулатора у положа] ко]и
OMoryftyje режим пал>бе, извештава о готовости за отвара-
н>с ватре, са помойником отклан>а засто]е у току га!)ан>а.
Носи бацач граната (у футроли), на лечима, рамену и боку,
нишанску справу и резервни реденик у борбеном прслуку
117
или торбици (сл.56). Наоружан jc пиштол>ем. Одговоран je
за исправност и чистойу бацача граната и нишанске спра-
ве.
Сл.56. Начини ношен>а БГА
а) На лечима б) На рамену в) На боку
Помойник нишанци]е, помаже нишанцщи у поста-
вл>ан>у БГА на ватрени пoлoжaj, пун>ен>у и пражн>ен>у, от-
клан>ан>у aacToja, осматран>у бо]ишта, чишйеиьу и подмази-
Baiby. Поставка постоле на одре1)ено место за га^авье и по
потреби ypetjyje платформу. Наоружан je пушком. У борби
носи постол>е, jeflaH добош, jeflan резервни реденик у бор-
беном прслуку или торбици, и остале деяове РАП-а. Пос-
тол>е носи (помойу ремника) на лечима или боку (сл.57).
118
Сл. 57. Начини ношен>а постол>а
а) 11а лечима б) На боку
Доносилац муници]е, доноси муници]у на ватрени
положа]. Наоружан je аутоматском пушком. У борби носи
два добоша и резервни реденик. Приликом преношен>а до-
боше носи у рукама (сл.58), а резервни реденик у борбеном
прслуку или торбици. PyKyjc пун>ачем реденика за]едно са
осталим доносиоцима. Одговоран je за исправност и чис-
тому добоша и реденика.
Доносилац из првс послуге одговоран je за исправ-
ност и чистойу пуиьача реденика.
119
Сл. 58. Ношен>е добоша у рукама
3. ПОЗАМ, ВРСТЕ И УСЛОВИ КОШМА ТРЕБА
ДА ОДГОВОРА ВАТРЕНИ ПОЛОЖА! И
ОСМАТРАЧНИЦА
135.	Ватрени положа] (ВП) je pejoH на земзьишту.
на ксуем се pacnopeljyje л>удство, opylja, мунищца и тран-
спортна средства ради извршеььа ватреног задатка (сл.59).
Према измени, ВП може бита: основни, резервно,
привремени, наредни и лажни.
120
Сл. 59. Ватрени положа] одел>ежа бацача граната
а) откривени; б) полузаклон>сни; в) заклоньсни
Основни ватрени положа] (ВПо) je onaj са Kojer je-
диница извршава основни ватрени задатак.
Резервни ватрени положа] (ВПр) jединица поседа
када из било kojhx разлога не може извршити ватрени за-
датак са основног ватреног положа)а.
Привремени ватрени положа] (ВПпр) оБГА поссла
ради извршеша привремених задатака (подршка борбе
борбеног осигуратьа и сл.).
Наредни ватрени положа] (ВПн) бира се у нападу и
одбрани, а поседа се при промени ватрених положа) а (нап-
рел или назад).
Лажни ватрени положа] (ВПл) ypeljyjc се ради об-
мане непри)атсл>а. Може се посести по)единим БГА kojh
повремено OTBapajy ватру, а могу се поставити и макете
opylja и маскирати.
121
За БГА на сваком ватреном nonoacajy бира се и уре-
Ijyje ]едан основни и 2 - 3 резервна заклона.
Основни заклон je она] са Kojer се извршава основни
задатак.
Резервни заклон поседа се у случа]у принудног на-
пуштаиьа основное заклона или за raljatbc цилъева на прав-
цу ко]и се не може га!)ати из основное заклона. Резервни
заклон треба да будс удальен од основной до 30 метара.
Према заклон>ености ватрени пoлoжajи могу бити:
откривени, полузакло!ьени и заклон>ени.
Откривени ватрени положа] омогуйава нспосредно
и полупосредно га!)ан>е. На овом положа]у непри]атель мо-
же уочити opylja и послужиоца.
Полузаклон>ени ватрени положа] онемогуйава неп-
ри]ател>у виз уел но откриванье opylja и послужилаца, ал и га
може открити по диму или блеску пуцн>а при испалъиван>у
граната.
Заклон>ени ватрени положа] спречава непри]ательа
да осматра са землье и открива opylja по диму или блеску
пуцтьа после испальиван>а граната.
Са полузаклольеног и заклольеног ВП могуйе je само
посредно га!)ан>е.
136.	Са ватреног положа] а мора се обезбедити могу-
Йност за извршаван>е поставльених задатака. Приликом из-
бора pejona ватреног пoлoжaja и места за opylje треба обра-
тили пажььу на следейе услове:
-	да се opylja могу поставити на ме1)усобним pacToja-
льима 10 до 30 m и да нису у лини]и;
-	да измену opylja посто]и оптичка видлъивост;
-	да се испред opylja може поставити пикет, на уда-
лъельу преко 10 т, и користи као нишанска тачка;
122
-	да има доору прегледност доделено зоне де]ства и
омогуйава максимално непосредно га1)азьс;
-	да омогуйава де^тво кроз мс!)упросторе, поред
крила и преко властитих j единица;
-	да омогуйава организовазье различитих врста ватри;
-	да омогуйава га!)азье минималним елевацщама;
-	да буде, по могуйности, заклозьен од осматразьа са
земле и ваздуха и да се не налази у близини у близини уо-
чливих об]еката;
-	да се на правду га^азьа не налазе вертикалне и дру-
ге препреке. Kojc могу променити правац лета или изазвати
превремену експлозщу граната;
-	да у близини места заклона opylja нама стуба дале-
ководне мреже и слично.
-	да je прилаз транспортним средствима могуй и за-
клозьсн;
-	да има прикривен прилаз до резервног ВП;
-	да je зсмлиште у pejony ВП тврдо и стабилно и да
обезбе!)у]е hcjctbo opylja за дуже времс.
137. Командир оделезьа БГА pyicyje ватром са осма-
трачнице.
Осматрачница према намени може бити основна и
помойпа (резервна).
Основна осматрачница je место (стрелачки заклон)
са Kojera се pynyje ватром при извршавазьу основног ват-
реног задатка.
ПомоЙна (резервна) осматрачница je место (стре-
лачки заклон) на Koje командир оделезьа одлази када не
може осматрати сфекте дejcтвa ватре оделезьа са основне.
Место осматрачнице треба да задоволава слсдейе ус-
лове:
123
-	да има добру прегледност зоне де]ства, посебно ра-
спорсда цилсва Koje одслехье ratja, и распорсда властитих
снага;
-	да има добру чу] ноет гласа и оптичку видливост са
ору!)има на ВП;
-	да омогуНава лако и брзо руковале ватром у доби-
jenoj зони детства;
-	да je заклотьена од погледа са земле и ваздушног
простора;
-	да HHje близу лако уочливих об]еката.
4. ПРИПРЕМА ЗА ГАЪАНэЕ
1) Избор, излазак и поседавье ВП и осматрачнице
(1)	Избор ВП и осматрачнице
138.	PejoH за ватрени положа] оделевьа бацача гра-
ната, одреГ)у]е, начелно, старешина подржаване ]единицс
прсма улози и задатку оделевьа. Места за opylja (ако нису
одрс!}ена). осматрачницу командира оделен>а (у pejony
ВП), муници]у и транспортних средстава, бира командир
оделела.
Приликом избора ВП придржавати се услова пропи-
саних у тачки 136.
Командир оделела, на ватреном положку, прво бира
место основног opylja у оделелу, а затим места осталих
opylja. Када у оделелу има два opylja, основно opylje на
ВП jc прво, а када у оделелу има три opylja - друго.
Место сваког opylja на ВП обележава се кочиЬем, ка-
меном или зассцалем земле ашовчиЬем.
124
За врсме избора места opylja одел>сн>е се налази на
месту задржавагьа, удазьено 50 до 150 m од ВП. На месту
задржаван>а оде;ьеше je размештсно по послугама, прила-
го1)ени землшшту. Послужиоци припрема]у opylja за изла-
зак и носедаше ноложа]а.
139.	Место осматрачнице командир бира у завис-
ности од врсте ВП и услова прописаних у тачки 137. Када
сс одел>ен>е налази на откривеном ВП, командир одел>сн>а
бира место осматрачнице по срсдини оде.ъеша, тако да ви-
ди сва opylja на ВП и може успешно осматрати зону лис-
тва одел>ен>а. Ако je одел>ен>е распоре!)ено на заклон>еном
(подузакловьеном) ВП место осматрачнице се бира што
ближе ВП (до 100 т) позади или испред основног opylja.
Руковатьс ватром оде;ьен>а са осматрачнице на откри-
веном ВП je ]едноставнще и омогуйава да и послужиоци
могу уочавати ефекте nejcTBa на цил>у и отклатьати евенту-
алне грешке и без командира одезьеша.
140.	Ватренс задатке одел>ен>с (послуга) извршава,
начелно са откривених, а када борбени услови 3axTesajy
онда са заклон>ених (полузаклон>ених) ВП.
Када се ralja са заклогьених (полузаклошених) ВП у
условима велике активности непрщатсл>ске авщащус, ар-
ти.ъерще и када се jenHimna припрсма у току дана за посе-
даше ВП нойу, врши се обележава>ье основног правца
основном opyljy.
(2)	Обележаван>е основног правца
141.	Правовременим обележавашем основног правца
o6e36eljyje се крайе задржаватье jenHiume на откривеном
простору пре почетка raijaaa и поседаиье ВП непосредно
125
пре отвараша ватре. Овим се постиже вейе изнена!)ен>е ие-
при)ател>а, а сман>у)у се властити губици.
142.	Обележаван>ем основное правца омогуйава се
усмераван>е opylja на одре^ени об)екат (основни ориентир)
у средини зоне дс]ства, одмах по изласку на ВП и вьеговом
поседаььу.
Обслежаваьье ОП врши командир одел>ен>а, пикети-
ма и бусолама.
143.	Обележаван>е основног правца пикетима ко-
мандир одел>ен>а врши на следейи начин (сл.60):
-	обележава приближно место основног opylja кочи-
Йем, каменом или на други погодан начин;
-	излази према гребену маске док не уочи основни
ориентир, cTaje што тачни)е на лини)у место основног opy-
lja - основни ориентир и побада први пикет (дужи кочий);
-	повлачи се уназад по лини)и основни ориентир -
место opylja и пре него што се ориентир заклони гребеном
маске побада други пикет (кочий);
-	наставл>а повлачен>е уназад све док преко другог
пикета (кочийа) види први, односно до!)е у висину места
предви^еног за opylje, по потреби премешта кочий и озна-
чава стварно место основног opylja. Овим je обележен ос-
новни правац основном opytjy и одре!)ен основни угломер
(30-00).
Када позади ВП посто)и ногодно узвише1ье,са кога
командир одел>ен>а види место предвидено за основно opy-
lje и основни ориентир, тада обележавагье ОП може извр-
шити на следейи начин:
-	onpeljyje тачно место за основно opylje и обележава
га кочийем;
126
- повлачи се уназад до места одакле види основни
ор)снтир и CTaje у лини)у основни ориентир - предвидено
место opylja;
- наводи послужиоца на лини|у - предвидено место
основног opylja - основни opjeirrnp и Hapeljyje му да побо-
Сл. 60. Обележаваже основног правца пикетима
144.	Обележаваше основног правца БЛТ (сл.61)
командир оделстьа са jeдним послужиоцем врши на следе-
Йи начин:
-	на место Koje je приближно у лини)и основни opjeH-
тир - предвидено место основног opylja поставл>а и прип-
рема БЛТ за рад, визиром нанишани у основни opjcHTHp,
откочи магнстну иглу,сачека да се опа умири, очита вред-
ност азимута (према северном врху магнстне игле) и забс-
лежи га или запамти;
-	долази на место основног opylja, поставка БЛТ и
заузима измереии азимут;
-	нишанеНи кроз визир бусоле наводи послужиоца на
правац нишан>ен>а и Hapeljyje му да пободс пикет (на да-
лини Bctioj од 10 т), чиме je обележен основни правац ос-
новном opyljy и одре!)ен основни угломер (30-00).
127
Сл. 61. Обележаван>е основног правца БЛТ
145.	Обележаваше основног правца ручном бусо-
лом командир одел>ен>а са jeflHHM послужиоцем врши на
следейи начин (сл.62):
-	са места Kojc je приближно на лини|и основни ор-
jeHTHp - предвидено место основног opylja ручном бусо-
лом мери азимут на основни opjenrap, запису)е га или пам-
ти;
-	долази на место основног opylja и помера]уйи бусо-
лу заузме претходно измерени азимут;
128
- нишанеЬи кроз визир поклопца бусоле наводи пос-
лужиоца на правац нишатьегьа и Hapeljyje му да иободе
пикет (на дал>ини Befioj од 10 т), чиме je обележеп основ-
ни правац основном opyljy и одре^ен основни угломер
Сл. 62. Обележаван>е основног правиа ручном бусолом
129
(3)	Излазак и поседан>е ватреног положа]а
и осматрачнице
146. Одел>ен>е на ВП излази и поседа га ускупно или
по ору^има, што зависи од конкретно борбене ситуации,
землишта и других услова. Пре поседаша ВП opylja се, па-
челно, cacTaejbajy ( на заклотьеном месту позади ВП).
Саставл»ан>е БГА врши се на следейи начин:
-	нишанци]а раскопчава футролу, вади opylje из н>е,
исправлю рукохвате, и одлаже га на футролу;
-	помойник ста)е десно од нишанцще, одлаже пуш-
ку, спушта постозье на десну страну основе троношца (са
лучником уназад), десном руком придржава лучник а ле-
вом ослоба^а утвр^ивач предн>е ножице, хвата за н>ену
“шапу” и потаскуне je напред колико je потребно и утвр-
Ijyje. Повлачи се иза постола, хвата левом руком за задшу
леву ножицу, десном ослоба!)а тьен утвр1)ивач и повлачи
ножицу ка себи, yrBpljyje и ослагьа на земл>у. Левом руком
хвата за лучник, а десном за десни крак основе и окрейе
постол>е колевком навише. np^^aeajyhH основу левом
руком, десном ослоба^а утвр^ивач десне ножице, исправ-
л>а je, ослаша на земл>у и утвр!)у)е.Помера се удесно и ма-
ло напред ради поставл>ан>а БГА на постол>е;
-	HHinaimnja подиже елеващцу колевке механизмом
елеваци}е (око 30°), десном руком хвата испод рукохвата,
левом испод cnoja цеви и сандука, издиже БГА, дoдaje цев
помойнику, издиже сандук изнад колевке и зajeднo са по-
мойником cnaja сандук са колевком постол»а, тако да раме-
на колевке упадну у лежиште рамена на сандуку;
-	помойник левом руком хвата за цев одозго, а дес-
ном испод cnoja цеви са сандуком и 3ajenHO са нишаншуом
130
издиже БГА изнад колевке (тако да je цев нижа од сандука)
и cnaja сандук са колевком;
-	нишанци|а спушта сандук, тако да ушице на до-
бьем делу сандука упадну у ушице на колевци, а помойник
их yrepljyje; вади НСБГ из Kyraje и поставка на н>еп носач;
заузима подеок 30-00 на угломеру, а на дальинару 0-00;
-	помойник подиже уводник, поставлю добош на но-
сач, повлачи реденик из добоша и уводи га у водиштс ре-
деника, и затвара уводник.
147.	Одел>ен>е излази на ВП по команди:
‘ На-ПОЛОЖАЛ” или уговореном сигналу. Када се изла-
жевье врши по послугама, команда гласи: “Први (други,
трейи), на-ПОЛОЖАТ’.
Ако одел>ен>е излази на ВП ускунпо, командир одс-
л>ен>а, зависно од тога да ли je основни правац обележен
или не и по изласку одел>ен>а на ВП команду)е:
-	када HHje обележен основни правац основном ору-
t)y: “Место првог (другог, трейег) код став..., правац
flejcTBa..., - СПРЕМА ЗА ПАЛ>БУ!”;
-	Када je обележен основни правац основном opyljy:
“Место другог код..., основни угломер 30-00, нишанска
тачка пикет, место првог десно, код ..., место трейег
лево, код ..., став ..., правац де|ства ..., - СПРЕМА ЗА
ПАЛэБУ!”
Ако одел>ен>е излази на ВП по послугама, командир
дочеку|е пристиглу послугу и издaje joj команду, а потом
изводи другу (трейу) послугу.
148.	При изласку и поседавьу ВП саставл>еним БГА
(сл.63) поступак послужилаца je следейи:
-	нишанц^а рукама хвата за задтье ножице постол>а;
131
-	помойник нишапци)е десном руком хвата предн>у
ножицу, а по потреби у лево) рули носи )едан добош;
-	доносилац у рукама носи два пуна добоша; и
-	након што се послуга припреми прикривено излази
на ВП
Сл. 63. Изношен>е саставл>еног БГА на ватрени положа]
Послуга може преносити БГА и тако што Йе сваки од
послужилаца )едном руком држати за неку од ножица пос-
тол>а, а у друго) по )едан добош.
После изласка на ВП нишанци)а зajeднo са помойни-
ком поставльа opylje на командовало или обележено место
(нишанска справа изпад кочийа) и усмерава у правду ralja-
1ьа (нишанску тачку), доносилац приноси добоше и одлаже
их испред и мало десно од помойника. Када се opylje пос-
тави, послужиоци заузима)у ceoja места у следейем распо-
реду (сл.64):
132
-	нишанцща заузима став за га1)ан>е позади opylja и
подешава се тако да у току га1)ан>а удобно може: руковати
НСБГ, механизмом правца, механизма слевашуе, изравша-
чем за фино подешаван>е десне ножице и запин>ати затва-
рач;
-	помойник нишанцще заузима став за га^атье дес-
но од нишанцще, тако да му може помагати у припреми
opytja за raljaibe, пуиьевьу, пражн>ен>у и отклан>ан>у 3acioja;
-	доносилац заузима заклон и став за га!)ан>е десно
од помойника на удал>ен>у 2 до 3 метра и нешто назад.
Сл. 64. Распоред послужилаца на ВП
149.	Када ни]е обележен основни правац послужи-
оци поставлю] у постол>е стабилно на платформу, при чему
на меканом и расквашеном землшшту (дубоком снегу ) ис-
под ножица подлогу саби]а]у или поставл>а]у подметаче, а
на тврдом земл>ишту ножице се побада]у у земл>у.
Нишанци]а енергично повлачи ручицу за запшьаньс у
задней положа], пушта ручицу да затварач убаци метак у
лежиште, а потом кочницу пал>бе пребацу]е у положа]
“укочено (У)”, врхуни либеле угломера и дал>инара, воде-
Йи рачуна да су вретена механизма елеваци]е и изравн>ача
десне ножице изви]ена до пола.
133
Након завршене припреме opylja за га!)ан>е нишанци)а
извептава командира одел>ен>а: “Први (други, трейи) -
ГОТОВ!”
150.	Када je обележен основни правац, након што
се opylje постави на ВП и припреми као у тачки 149. (без
запин>ан>а затварача) нишанци)а ослоба!)а клизач механиз-
ма правца и нишанейи механичким нишаном доводи ни-
шанску тачку у видно пол>е дурбина.
Ако je неопходно извршити помераше предше ножи-
це у страну, команду^ помойнику “За нишан>ен>е!” и на-
води га у ком правцу да помери opylje “Десно (лево)!” и
“Ctoj”.
Помойник по команди “за нишан»ен>е!” номера се
напред, подиже предн>у ножицу и лагано je помери у ко-
мандовану страну, све до команде “Сто)”.
Пошто je нишанска тачка доведена у видно пол>е
дурбина, нишанци)а поклапа вертикалне стрелице - цртице
скале дал>ине са нишанском тачком (ивицом пикета) и из-
равн>ачем десне ножице врхуни либелу угломера. Меха-
низмом елеваци)е врхуни либелу датьинара, провери ни-
шашегье, yrepljyje клизач механизма правца и примиче му
граничнике.Убацу)е метак у цев и кочи механизам за оки-
даше. Проверава да ли je поремейено нишан>ен>е и врху-
н>еше и по потреби их поправи. На Kpajy извештава коман-
дира одел>ен>а: “Угломер 30-00, дал>инар 0-00, на пикет,
основни - ГОТОВ”.
151.	Када послуга поседа ВП раставл>еним, по ко-
манди или примл.еном сигналу, поступак je следейи:
- послужиоци y3HMajy делове комплета opylja и, по
команди нишанци)е: “ЗА МНОМ!”, прикривено излазе на
134
ВП. Редослед крстан>а током изласка на ВП,начелно, je:
нишанцща, помойник, доносилац;
- након што командир одел.ен>а покажс место opylja
и правац д^ства, нишанц^а доводи послугу на показано
(обележено) место opylja. Послужиоци саставл>а]у opylje
као што je описано у тачки 146, и 3ay3HMajy распоред као
на сл.64. Дал>и рад послужилаца идснтичан je раду описа-
ном утачкама 149 и 150.
152.	Када на заклон>еном или полузаклоььеном ВП
ни]с обележен основни правац основном opyljy, командир
одсл>ен>а одмах по поссдан>у ВП да|е основни правац ос-
новном opyljy.
(4)	Даванье основног правца основном opyfyy
153.	Командир одел>ен>а може дати основни правац
основном opyljy: пикетима и бусолама.
154.	Даван>е основног правца основном opyljy пи-
кетима командир одел>ен>а врши на следейи начин:
-	cTaje на погодно узвишсн>е позади opylja, до 50 ш, у
лини]и основно opylje - основни opjeiiTHp, тако да преко
opylja може визирати на opjenrap;
-	наводи послужиоца на липиду основно opylje - ос-
новни opjeiiTHp и napcljyje му где тачно да пободс пикет, и
комавдоде “Основни, основни угломер 30-00, нишанска
тачка - ПИКЕТ!”.
-	нишанщца уз помой помойника нишани у ивицу
пикета, врхуни либеле и извештава командира одел>ен>а:
“Угломер 30-00, на пикет, основни- ГОТОВ!”.
135
155.	Даванье основног правца основном opyljy бу-
солом лаког типа, може се вршити непосредно са осмат-
рачнице командира одетьсньа или помойу азимута основног
ориентира (ако се основно opylje не види са осматрачнице)
Када се са осматрачнице види основно opylje
(сл.65) поступак je следейи:
Сл. 65. Даваше основног праваца БЛТ када сс са осматрачнице
види основно opylje
-	командир одел>сн>а нрипрсма БЛТ за рад, визиром
нишани у основни ориентир, не реметейи линщу нишан>е-
1ьа, ослоба!)а утвр!)ивач глетке и глетком обележава на нм-
шанску справу основног opylja, према ноказивачу очитава
136
угломер (код БЛТ М51 меша га за 30-00) и команду)е:
“Основни, угломер 22-00, пишанска тачка БУСОЛА!”;
-	нишанцща заузима командовани угломер, нишани у
бусолу, врхуни либеле и извешатава: “Угломер 22-00, на
бусолу, основни - готов”;
-	након извешта)а нишанци)е командир олелегьа ко-
манду)е: “Основни угломер 30-00 - ОБЕЛЕЖИ
ПИКЕТОМ!”;
-	нишанцща заузима угломер 30-00, нс помера)уйи
opylje, нишани кроз дурбин и наводи доносиоца да победе
пикет, чиме je дат основни правац.
Када се са осматрачнице не види основно opylje
(сл.бб), поступак одезьевьа je следейи:
-	командир са погодног места мери азимут на ориен-
тир, запису)е га или памти, и yrepljyje магнетну иглу, одла-
зи на место са кога сс види основно opylje и приирема БЛТ
за рад, откочи магнетну иглу и на бусолином кругу заузи-
ма азимут основног ор]ентира;
-	дазьи поступак jc потпуно исти као и када се основ-
но opylje види са осматрачнице.
137
ООр,
Сл. 66. Давание основног правца БЛТ кала сс са осматрачнице не
вили основно opytjc.
138
156.	Дававье основног правац основном opyljy ру-
чном бусолом , врши сс када командир оде.ъеша не распо-
иажс БЛТ, на следеЬи начин:
-	командир одел>сн>а ручном бусолом мери азимут на
основни ориентир, ста] с 15 до 20 m иза opylja, приближпо у
линией opylje - основни ориентир, и на ручно] бусоли зау-
зима претходно измерсни азимут , помора се док врх маг-
нетне игле бусоле не заузме правац севера и умири се, во-
деЬи рачупа да лини|а нишан>ен>а буде преко нишанске
справе opylja, нишанеГм кроз визир поклонца бусоле наво-
ди jeaHor послужиоца да победе пикет, испред opylja и ко-
манду)е “Основни, основни угломер 30-00, нишапска
тачка-ПИКЕТ!”;
-	када нишанщца нанишани на пикет и изврхуни ли-
беле угломера и далинара извештава командира одсл>е!ьа:
"Угломер 30-00 на пикет, основни -ГОТОВ!”
157.	Ради лакшег руковаша ватром у оде.)ьен>у на по-
лузаклошеним и заклошеним ватреним положа]има обра-
3yje се паралелан сноп.
(5)	Образование паралелног снопа
158.	Образованием паралелног снопа постиже се па-
ралелност цеви осталих opylja у одел>ен>у са основним, и
]единствени угломер 30-00 за сва opylja на ВИ.
Паралелан сноп у одстъешу o6pa3yje командир оде-
л>ен>а па jenaii од слсдеЬих начина: пикетима, ме!)усоб-
пим нишан>ен>ем opylja и БЛТ-ом.
139
159.	Образована паралелног снопа пикетима
(сл.67) врши се по команди: “На пикет - СНОП!”. На ову
команду рад послужилаца je слсдейи:
-	допосиоци из прве и трейе послуге мере интервал
од свог до основног opylja (управно на основни правац).
одлазе до пикета испред основног opylja, измерсни интер-
вал преносе, паралелно измереном интервалу на ВП. и по-
бада]у пикет;
-	нишани^е нрвог и трейсг opylja заузима)у угломер
30-00 нишапе на пикет kojh je поставио доносилац из 1ьи-
хове послуге;
-	када нишании}е другог и трейег opylja нанишанс па
н>ихов пикет и изврхуне либеле, извсштава]у: “Угломер
30-00, на пикет, први (трейи) ГОТОВ!”, чиме je паралсл-
ни сноп образован.
20 m
Об Оо Об Об
Об Оо Об Оо
20 m 35 m
Сл. 67. Образовав паралелног снопа пикетима
140
160.	Образована снопа мейусобним нишан>ен»ем
opylja (сл.68) врши се по команди: “СНОП”. На ову ко-
манду поступак послужилаца je следейи:
-	помойник нишанц^е нрвог и трейег opylja ставлдуу
вергикално пикет на нишанску справу;
-	нишанцща основног opylja нишани на пикет на ни-
mancKoj справи првог opylja, не помера]уйи при томе opy-
lje, и извештава командира одел.ен»а, на пример “Угломер
на први 14-20”, потом нишани у пикет на HimiaHCKoj спра-
ви грейег и извештава нпр. “Угломер на трейи 44-50” и
врайа CBoj угломер на 30-00;
-	командир оде;ье!ьа мен>а угломер нрвог и трейег
opylja за 30-00 и команду)с: "Угломер, за први 44-20, за
трейи 14-50, нишанска тачка - нишанска справа осно-
вног”;
-	нишанцще првог и трейег opylja понавл>а]у и заузи-
Majy командовани угломер. Нишане у нишанску справу ос-
новног opylja;
Сл. 68. Образованье паралелногснопа мейусобним нишан>ен.ем
141
-	када нанишанс и изврхуне либеле нишанщуе изве-
штава]у “Угломер 44-20, на нишапску справу основног,
први ГОТОВ!”;
-	комадир одезьен>а по приему M3Bemxaja од нишан-
ци)а команду^ “Основни угломер 30-00, обележи - пи-
кетима”;
-	нишанци]е 3ay3HMajy угломер 30-00, Hapeljyjy доно-
сиоцима да, на удальешу преко 10 m испред opylja, пободу
пикет и извештава]у “Угломер 30-00, на пикет, први
(греби) ГОТОВ!” чиме je образован паралелни сноп.
161.	Образованье паралелног снопа БЛТ може се из-
вршити обележаван>ем па opylja и угломером за удал>ену
нишанску тачку.
Сл. 69. Образование паралелног снопа БЛТ
обслежаван>ем на opylja
142
Образована паралелног снопа БЛТ обележаван>ем
на opylja (сл.69), када се са осматрачнице виде сва opylja,
исти jc као и при даваььу основног правца, тачка 155, осим
што команда садржи и елементе за друга opylja: “Оделе-
н>е, нишанска тачка бусола. Угломер за први угло-
мер за основни ..., угломер за трейи нишанска тачка
-БУСОЛА!
Рад послужиоца по oeoj команди, исти je као и при
давану основног правда (тачка 155). Након извентуа ни-
шанцща, командир оделевьа команду) е: “Оделеше, осно-
вни угломер 30-00 - ОБЕЛЕЖИ ПИКЕТИМА”. Посту-
пак на ову команду je исти као у тачки 155.
Образована паралелног снопа угломером за уда-
лену нишанску тачку (сл. 70) врши се пол условом да je
нишанска тачка удалена више од 3000 m од ВП и види са
места сваког opylja.
Да би се образовао паралелни сноп на oeaj начин по-
ступав е следейи:
-	командир оделен>а преко визира БЛТ нишани у ос-
новни ориентир, а глетком обележава на удалену нишан-
ску тачку, очита према показивачу угломер, мен>а га за.ЗО-
00 ( код БЛТ М51 не мен>а) и команду^ ору!)има : “Оде-
лен>е, угломер 25-00, нишанска тачка стуб далековода
на вису!”;
-	пишанцще 3ay3HMajy командовани угломер и за]ед-
но са помойницима нишане у показану нишанску тачку.
Када заврше нишашеле и врхун>евье либела, нишанц^е из-
BeniTaeajy командира оделевьа;
-	пошто прими извенту, командир оделен>а коман-
ayjc: “Основни угломер 30-00,	- ОБЕЛЕЖИ
ПИКЕТИМА!”. Овим je jeднoвpeмeнo дат основни правац
и образован паралелан сноп.
143
БЛТ
M81
°0'Z£
Сл. 70. Образовав паралелног снопа по удалено]
HiniiaiiCKoj тачки
144
(6)	Odpefyueatbe неуменье елевацще и да.ъине га^а/ьа
162.	Ради сигурног гамаша са заклшьених и полуза-
клон>ених ВП потребно je утврдити HajMaiby дальину ralja-
iba, односно HajMaay слеваци)у.
Да би одредио HajMaiby слевацщу командир одсл>е!ьа
цени дал>ипу до гребсна маске (нпр. 100 m до трупе жбу-
нова) и повеЬава je за 200 m због pacTypaiba nyraiba граната
(према таблици raljaiba, дальний од 300 m одговара елева-
шуа 0-41).
Након записиван>а дате елевац^е командир одельен>а
команду] е: “Основни, дальинар 0-00, нишанска тачка
врх трупе жбунова напред”
На ту команду нишапцща основног opylja заузима
далъинар 0-00 и помойу механизма елевац^е централшом
стрелицом нишани у HajBHmy тачку маске, плочом дальи-
нара доводи мехурий либеле па средину и очита далъинар
нпр. 0-76. При овоме и либела угломера мора бити извр-
хун>ена. Извештава командира оделъсн>а “Дальинар 0-76”.
Командир одельшьа сабира претходни дальинар 0-41 са 0-76
и доби]а 1-17. Према добщеном збиру 1-17 yTBpljyje (према
таблици) дальину raljaiba (700 m), чиме je доб^ена HajMaiba
елевац^а и дальина га!)ан>а са тог ВП.
Командир одельен>а може добити на) мать у дальину за
одре1)иван>е минималне елевацгус за raljaibe са заклшьених
ВП и на основу табеле дате у прилогу бр. 1/Ф2.
Пример: на дальини од 100 m надави се гребен висине 5 т. Пот-
ребно je одредити HajMaiby могуйу дальину raljaiba у метрима.
Peiueibe: из табеле на)маььих дальина (прилог бр.1/Ф2 ) на осно-
ву удалъености гребепа (100 т) и н>егове висине (5 т) aoonja се да je
Hajsiaiba .могуйа дальина гаража 580 т.Из овога произилази да je могу-
he га1)ати цильеви на дальинама преко 600 т.
145
2) Осматран>е, уочаваьье, избор и показивавье цил>ева
163.	Ради успсшног де)ства, потребно je непрекидно
осматрати земзьиште, ненри)атезьа, властите снаге и ефскте
де{ства.
Осматравье зоне врши командир одел>свьа са CBoje
осматрачнице. Када су послуге на откривеном ватреном
положазу, сви послужиоци су дужни да ocMaTpajy. Ако су
послуге у склоништу, командир одел>евьа одре!)у)е осмат-
рача.
Осматравье се организу)е пре почетка борбе, а изводи
се непрекидно пре и у току изво!)ен>а борбених де)става,
давьу и Hohy у свим времснским условима.
164.	Зона осматран>а, начелно, поклапа се са зоном
де)ства подржаване {единице. Зона се осматра постелено с
десна у лево и од себе ка непри)ател»у (у нападу) и од неп-
ри)ател>а ка ссби (у одбрани). За осматравье по)единих об-
)еката и делова земзьишта користи се двоглед или нишан-
ска справа. На осматрачке и нишанске справе поставл.а сс
филтер ради спречававьа демаскиравьа осматрачнице - ос-
матрача. Осматравье ноГву допувьу)е се прислушкивавьем.
165.	У зони осматравьа и гамаша одре!)у)у се opjen-
тири. За ор)ентире 6npajy се природни и вештачки стадии
об)скти ко)и се лако уочава)у.
166.	Ор)ентири су намевьени за лакше показивавье
цшьева, одре^ивавье дал>ине и праваца кретавьа цшьева и
ради лакшег руковавьа ватром. Ор)ентирима се да)у називи
у складу са вьиховим карактеристикама (Ор)ентир -дрво,
Ор]ентир - хумка, и сл.).
146
167.	У зони осматраньа oapeljyje сс (сдан до два ор-
jcHTupa у сваком nojacy осматра1ьа (сл.71). Гкуасеви осма-
тран»а onpeljyjy се на основу дубине зоне: ближи до 1000
ш. средней од 1000 m до 2000 m и дазьи преко 2000 т.
Сл.71. Зона осматража
147
168.	Приликом осматразьа бо)ишта ради откривазьа и
уочаваньа цшьева поссбну пажзъу треба обратити на демас-
KHpajyhc знаке по корима се npcnoanajy пojeдини цизьеви.
Тако се, на пример, открива)у:
-	борбена возила по силуети возила и звуку мотора
,лупан>у гусеница и подизазьу прашине у току крета-
н>а,често) промени ВП,блеску и прашини при гаражу;
-	противоклопне ракете по лансирним уре1)а]има на
ВП или борбсном возилу, Behoj количини гасова (дима)
при лансиразьу и лету ракете, а нойу по светлосном блеску
и светлосном трагу итд;
-	противоклопни топови по повременом по)авзьи-
ван>у трупе зьуди на )едном месту;блеску стакала НС и ме-
талних делова, характеристично) силуети и оцртававьу
штита, блеску, пуцн>у и прашини при гамашу;
-	бестрза)ни топови по Behoj количини гасова (ди-
ма) при гамашу,- често) промени заклон на ВП, блеску НС
и мсталних делова;
-	митразьези по груписазьу два до три во)ника на je-
дном месту, по)ава облачиГза дима при га!)ан>у и характери-
стичном звуку;
-	осматрачнице по бзьеску стакала осматрачких
справа и силуетама зьуди - осматрача, раскопано) земзъи и
отворима за осматразье на узвинзезьима, антенама средста-
ва всзе.
169.	Цизьевс у борби начелно onpeljyje командир ззо-
државане )сдиницс, или командир одезьезьа, а при самос-
талном отваразьу ватре нишанци)а. При изберу цизьева
треба водити рачуна да се изабере она) ко)и je у датом мо-
менту на)важни)и (на)онасни)и), а када има више цшьева
истс важности, онда она) ко)и je рентабилни)и, ближи и
ко)и je лакше га!)ати. Ако сс за врсме га!)ан.а по)ави важ-
148
нн)и или опасней цил> командир одел>ен>а може наредити
прснос ватре.
170.	Показивавье пи.ьева може се извршити помогу
opjeHTHpa или oбeлeжaвajyhим зрнима.
При показиваььу цюъева дaje се:
-	положа] ци.ьа (где се цил, налази у односу на пра-
вац гаража или ор)ентир);
-	врста щиьа (митральез, топ, борбено возило...), и
активност цил>а (у покрету, детству и сл.);
-	карактеристичне ознаке земл»ишта око цильа (па
ивици шуме, на путу, код усамльепог дрвета и сл.)
ПомоИу ор]ентира циль се може показати на)едан од
начина:
-	ако се циль добро види, саопштава се само правац и
назив цильа, нпр: “Право - митра.ъез”;
-	ако се циль теже уочава, онда се положа) цильа да)е
у односу на пеку лако уочльиву тачку на земльишту или
ориентир, нпр.: “Косо десно, широки жбун - пушко.мит-
ральез” или “OpjeiiTnp 1, десно 0-50 пушкомитрал>ез”;
-	ако се ре)он цильева и позадина теже уочава)у онда
се циль показу)с поступним набра)ан>см об)еката ко)и се
налазе на правцу цильа, нпр.: “Ор)ентир 3 дал>е 200 дрво,
десно 2 на ивици шумарка - митральез”.
Након што командир одельен>а покаже циль, нишан-
ци)а (када га уочи) извештава: “ВИДИМ”.
Обележава)уйим зрнима цильеви се показу) у тако што
се у правцу цильа испали рафал обележава)уйих зрна, а она)
коме се показу)е осматра пад зрна и уочава циль.
149
3) Одре1)иван>е да.ъине до цил>а
171.	Важан услов за успешно га!)ан,е je тачно одре-
1)ена дальина до цильа. Дальина до цильа може се одредити:
оценом одока; мерен>ем и помогу угловпих величина.
Дальина до цильа оцепом одока одре1)у]е према се:
према изгледу, видльивости и 6ojn цильа или об]екта; пре-
ношехьем познате основице па земльишту и комбинац^ом
та два начина. Ово je доста брз начин одре!)иван>а дальние,
али проценат тачпости зависи од многих o6jeKTHBHHX и су-
б]ективних чинилаца. Захтева стално увежбаван>е одре^и-
валье дальина у различитим временским и земльишним ус-
ловима како би сс повсйао проценат тачности.
172.	Одре1)иван>е дальние према изгледу, видльи-
вости и бо]и цильа или об]екта, за нормалан вид и пово-
льним условима приказана je у табели 2.
Табела 2
Дальина у метрима	Шта се види
2000	Велика псуединачна стабла
1500	Колона пешади)е на маршу
1200	Средн>а г^единачна стабла
800 - 700	Примере се покрет ногу пешака Kojn се крсйе кораком или трчейи
300 - 400	Различу се 6oje лица, одейе и обуйе
300 - 400	Глава човека или noj едини делови тела
200	YoHaBajy се контуре главе и рамена човека
150	Виде се шаке руку и делови opylja и одейс
150	Контуре лица и детальи на одсйи
80	1^единачни црепови	
150
При оцени дазьине одока на основу величине, 6oje и
изгледа об]еката, мора се имати у виду следейи утица) и на
тачност одре!)иван>а дал»ине.
Привидно сман>у]е дазьину: велики об)екти (шума,
брдо, насезъе); об)екти светле 6oje (бели, наранцаети и сл.);
)еднобо)на и )еднолична основа (ливада, снег, ораница);
светао, сунчан дан и чиста атмосфера; сунчеви зраци ко) и
пада)у у правцу об)екта; надвишава)уйи об)екти; об)екти
ко)и се посматра)у преко воде, japyre и удолине; и об)екти
чи)а се дазьина одре!)у)е из CTojeher става.
Привидно увейава дал>ину: мали об)екти (камен,
жбун); об)екти тамне 6oje; разнобока основа Koja маскира
об]скте; облачно и кишовито време; коси сунчеви зраци из
правца об)екта; об)екти нижи од места са Kojer се мери да-
зьина; и об)екти чи)а се дазьина одре!)у)е из клечейег или
лежейег става.
У условима ограничене видзьивости (ной, магла, дим)
отежано je одре!)иван>е дазьине до цизьа об)еката. МогуЙ-
ност одрс!)иван>а дазьине у условима ограничене видзьиво-
сти приказана je у табели 3.
Табсла 3
Hofiy се виды	Далина у метрима	Hohy се 4yje	Далина у метрима
Блесак митралеске ватре	2000	Пуцан» пушке	3000
Светлост фе!ьера	2000	Покрет тенкова	1500 до 800
Фаровима осветлена прашина	1000	Покрет артиле- pwjc са запрежном вучом	600 до 500
Пламен шибице	300	Кретаьье возила	500 до 300
Група водника на ме- сечини	300 до 200	Неопрезно руко- ван>е затварачем на оруж)у	400
Запалена цигарета	100 до 50	Звецкаьье опреме	300
151
173.	Одре1)иван>е да.ъине преношевьем позпате
основице врши се нреношетьсм добро запамйене дужине,
Koja служи као основица, односно ]единица за одре!)иван>е
дальние (сл.72).
Сл. 72. Одре1)11ван>е да.ъине преношен>ем познате основице
Oeaj начин одре^ивагьа дальние примен>у)с се
углавном на равном и равничастом земльишту. За основицу
може да послужи било Koja позната дальина коду je boJhhk
дуже време посматрао и запамтио (нпр. фудбалско
игралиште дужине 100 т, раскуан>е измену телсфонских
стубова 50 m ...).
Основица се (одока) преноси онолико пута колико jc
потребно да би се покрила дальина Koja се мери. При овомс
треба имати у виду:
-	да све дужине (100, 200 m ...) H3Eiie4ajy веЬе када
су ближе него када су далье;
152
-	да увале, japyre, удолине, речице и сл. Koje секу
правац на ко)ем се цени дальина, привидно CKpahyjy дальи-
ну.
174.	Мерешем дальина до цильева може се одреди-
ти средствима за меренье дальние,а до ooj ската метром,
трасирним конопцем, каналом или парним корацима. Од-
реГ)иван>е дальние до oGjeKaTa се примен>у)е када je jеди-
ница ван додира са непр^ательем, а неопходно je имати
тачнс дальние до пojeдиниx o6jeKara, лини]а и сл.
Дальние до цильева у условима ограничеие видлъиво-
сти могу се одредити и на основу брзине распростирала
звука (330 m/s).y том cnynajy треба брзину звука помно-
жити са временем простираньа звука.
175.	За одре!)ива1ье дальние помойу угловних ве-
личина неопходно je познавати висину или ширину o6je-
кта (цильа). Када се измери угловна величина тог o6jeKTa
дальина се израчунава помойу обрасца:
Д = (В(Ш) х 1000): У
где су: Д - дал>ина, В(Ш) - висина (ширина) об)екта,
1000 - стадии коефищцент, У - угаона величина об)екта
(цильа) у хильадитим.
Угловне величине об)екта (цильа) мере се помойу
скале прстицаша НСБГ, двогледом, реглетом, прстима и
другим помагалима. Неки об)екти у природи има)у приб-
лижно стандардне величине: телефонски стуб висок je 8
m. стуб далековода 20 до 25 ш, приземна сеоска куЬа 7 до 8
т, врата на куйи око 2 т, просечна висина eojHHKa око 1,75
т, и сл.
153
Пример: ци.ъ трупа митразьеза наяази се у непосредно) бяизини
усамзъене куЬе на Kojoj се виде врата. Врата се покяапа)у с малом цр-
тицом скале претицан>а (0-02). Просечна висина врата je 2 m, што зна-
чи да je дазьина до цизьа око 1000 m (2 х 1000 : 2 = 1000).
176.	Командир одезьезьа када одре1)у)е дазьину до
цизьа, оцезьено) дазьини осматрачница - цизъ треба, завис-
но од положка осматрачнице у односу на ВП додати или
одузети одето) ан>е осматрачница - ВП (ако je ВП испред
осматрачнице одузима,односно ако je осматрачница ис-
пред ВП дoдaje). Оваквим поступком no6nja се дазьина га-
tjaiba.
4) Отклан>ан>е негативних утица) а на raljaibe
177.	У пракси услови га^авьа увек, у eelioj или Maiboj
мери разлику)у се од нормалних. Као нормални, сматра)у
се следейи услови:метеоролошки (температура ваздуха
15°С, барометарски притисак 1000 mbar, релативна влаж-
ност 50% и време без ветра);и топографски ( цизь се нала-
зи у хоризопту opyжja, а елевациони угао раван табличном
углу).
Због промена услова сман>у)е се или повейава домет,
путаньа ман>с или више скрейе са правца па у елсменте га-
Ijaiba треба унети поправке. Поред наведених услова на
правац лета про]ектила утиче и дериваци)а (скретан>е пу-
тан>е из равни га!)ан>а,а наста) е као последица окретазьа око
уздужне осе гранате).
Негативни утица) по)единих метеоролошких фактора
на правац и дазьину га1)ан>а и како их треба поправити ви-
де се у табели 4.
154
Табела 4
Поправке	Чинилац Kojи утиче на лет про|ектила		Како утиче	Предзнак поправке
правца	деривацруа		скрейе про]ектил удесно	улево
	Бочни ветар	слева	скрейе npojeKTwn удесно	улево
		с десна	скрейе про]ектил улево	удесно
Далине	Уздужни ве- тар	спреда отпозади	сман>у]е дал>ину повейава далину	+
	Температура ваздуха	вейа од нормалне	повейава дал>ину	—
		ман>а од нормалне	смашу)е дал>ину	+
	Ваздушни притисак	вейи од нормалног	сман>у]е дал>ину	+
		ман>и од нормалног	повейава дал>ину	—
(I)	Отклан>ан>е уmuyajа температуре
178.	На далинама до 700 m yranaj температуре на
лет je мали. На вейим дал>инама oeaj ynmaj отклан>а се по-
веЬававьем или сман>иван>ем подеока нишана - нишанске
тачке (при непосредном нишаиьетьу) односно повейаван>ем
или сман>иван>ем подеока дальинара (полупосредно или по-
средно), руководейи се поправкама датим у прилогу бр. 1/Ц
за промену температуре ваздуха од 10°С.
Када се не располаже таблицом може се вршити зао-
круживатье поправки због промене температуре ваздуха за
Ю°С по следейем:
155
-	на дал>инама га!)ан>а од 700 до 1200 m поправка je
±15 m;
-	па дадъинама од 1200 до 1700 m поправка jс ±25 гл.
Пример: дальина до цильа - .митральез износи 1200 т. Га1)аше се
изводи натемиератури вазлуха -7гС. Неопходно je извршити поправку
због разлике температуре од 22°С [ 15°С - (-5°С) - 22°С ].
Решенье: поправка дальние због промене температуре од 10°С
износи 25m. Због промене температуре од 22°С поправка he износити
25 : 10 х 22 = 55 гл или приближио 50 гл. Цил> he се га1)ати са елемен-
тима Koja одговара)у дальний од 1250 т.
(2)	Откла+ъшъе утишуа ветра
179.	Ветар различите утиче на лет npojeicrana па
према томе и па облик нуган>е. YTHijaj ветра зависи од ие-
гове брзине и смера у односу на раван raijaiba.
С обзиром на брзину дуван>а ветар се ,у пракси , дели
на слаб (2 до 3 m/s), умерен (око 6 m/s), jaK (око 10 m/s) и
врло jaK (око 20 m/s).
180.	Спольпи знаци по корима се onpeljyje брзина бо-
чног ветра дата су у табели 5
Величина поправке због бочног ветра onpetjyje се
према прилогу бр. 1 /Ц.
Поправке због ynmaja jaKor бочног ветра на положе-
но путаьье могу се и приближно заокружити по следейем:
-	на дальини до 700 m 0-05;
-	од 700 до 1000 m 0-10;
а када се ralja убацним и вертикалним путашама
npojeKTWia поправка износи 0-70 за све дал>ипе га!)ан>а.
156
Поправке због умсреног бочног ветра и косог ветра
ywaibyjy се 2 пута.
Табеля 5
Лачина бочног ветра	Спозьни знаци по ко]има се одока цени ]ачина бочног ветра
Умерени бочни не тар (око 5 ni/s)	облак дима и прашине приликом експлози)е граната сноро сс помера у страну: трава сс нагип>е ка земли: - жбун»е и танке гранчице на дрвсЬу се н,ишу; Oapjannh остане одви|сн:
JaK бочни ве- тар (око 10 m/s)	облак дима и прашине приликом експлози]е граната брзо се номера у страну ; - трава полеже ка земл»и; жбун>с се задржава у нагнутом положку. а на дрвеЬу се н>ишу велике гране: бар|ачиЬ лепрша уз характеристичен шум;
Врло jaK ветар (око 20 m/s)	облак дима и прашине приликом експ.юзи|с граната врло брзо сс помера у страну; жбун>с полеже по земли; маше дрвейс се )ако нови|а. a Behe се н>ише:
Пример: ralja се цил - митразьез на дал>ини од 900 т, пута>ьа
прсуектила je положена, jaK ветар 15 m/s дува с лева. Потребно je одрс-
дити поправку правца raljaiba.
Решен>е: због брзине ветра од 10 m/s поправка износи приближ-
по 0-10, а ако се користе подаци из прилога бр 1/Ц поправка за брзину
ветра од 10 m/s на 900 m дал>ине raljaiba износи 0-12, а због брзине 15
m/s износиЛе 0-18 или 16,2 m (12 : 10 х 15 = 18, или 0,9 х 18 = 16,2 т).
Ouoj поправки потребно je додати 0-04 због деривашуе. тачка 184.
181.	Уздужни ветар дува дуж правца raljaiba под
углом ман>им од 30° и може бити чеони или лсГ)ни. Уздуж-
ни ветар при дал>ини raljaiba до 700 m не утиче битно на
иутагьу iipojeKTWia па сс занемару)е, а на далинама преко
700 m неопходно je одредити поправку и урачунати je у
дал>ину raljaiba (прилог бр. 1/Ц). При брзипи уздужног вет-
ра од 10 m/s поправке je Moryhe заокружити но следеЬем:
157
-	за далине га!)ан>а од 700 до 1200 m - 25 m;
-	преко 1200 m - 50 m;
-	при raljaiby убацном и вертикалном путатьом поп-
равка износи 100 т.
При умереиом ветру поправка се yMaibyje два пута.
Пример: ralja се цил> - митразьез на дазьини од 1000 т, путажа
npojcKTH.naje положена, дува jaK чеони ветар 15 m/s. Потребно je одрс-
дити поправку правца га1)ан>а.
Решеше: због брзине ветра од 10 m/s поправка износи приближ-
но 25 т, а ако се користе подаци из прилога бр 1/Ц због брзине чео-
ног ветра од 10 m/s на 1000 m дазьине га!)ан>а поправка износи 31 т. а
због брзине 15 m/s износибе 46,5 т или приближно 50 т (31 : 10 х 15 ~
46,5).
(3)	Отклаььакье утица] а барометарског приписка
182.	ПовеЛаьем надморске висине сман>у)е се гус-
тина ваздуха а тиме и атмосферски притисак па про^ектил
у таквим условима пакте caenaljyje отпор и има веб и до-
мст од нормалног. При га!)а1ьима цшьева до 700 т, утица)
барометарског притиска je незнатан. На веЬим дал>инама и
надморским висинама од преко 1000 m неопходно je узети
поправку, руководеби сс подацима из прилога бр 1/Ц. По-
правка се може заокружити при га!)ан>у положеним пута-
гьама:
- надморске висине преко 1000 m - 50 m;
- надморске висине 2000 - 100 т, а при га1)ан>у вер-
тикалним путашама поправке су 100 и 200 т.
158
(4)	Отклспъснъеутицсуа висинске разлике цил>а и ВП
183.	При непосредном raljaiby цилева ищи су месни
углови, у односу на ВП, мали ( до ±15°), поправке дал>ине
raljaita се занемару]у.При полупосредном и посредном ra-
ljaiby неопходно jc урачунати поправку дал>инара због ме-
сног угла цизьа:
-	када цил> надвишава ВП (позитивни месни угао)
дагьинаре магье од 6-67 треба повейавати, а веЬе сман>ива-
ти;
-	када je цил> испод ВП (негативни месни угао) да-
Лэинаре ман>е од 6-67 треба сман>ивати, а веЬе повеЬавати;
(5)	Отклакьанзв утшуца дериваци/е
184.	Услед дериващце граната скреЬе десно од прав-
ца raijaiba. При га^ан>у дотьом трупом углова до 1000 m
yrauaj деривацще je мали па се занемару^е. При га^ан>у,на
дазьинама преко 1000 т, негативни yrauaj дериваци;е се
отклатьа сман>ива1ьем угломера. Величине поправки дате
су у прилогу бр. 1/Ц.
Поправка услед деривацщс може се заокружити по
слсдеЬем:
-	при raljaiby дон>ом трупом углова на дагьинама ве-
Ьим од 1000 m поправка jc 0-10;
-	при raljaiby горн>ом трупом углова поправка je 0-50.
Пример: Одредити величину поправке угломера услед дерива-
uiije при га1)ан>у горн>ом трупом углова ако je pacTojatbe до ци.ъа 1200
тп.
159
Рсшен>е:
1. по таблици прилог бр. 1/Ц. поправка због деривацгде износи за
дал>ину 1200 m (дазьинару 10-94) износи 0-70.
2. угломер за га1)ан>е шьъа je 29-30 (30-00 - 0-70)
5) Припрема елемената за га!)ан>е
185.	Принрему елемената за raljaibe врши командир
одсл>ен>а или нишанци)а (када де)ству)е самостално) према
заклотьености ВП и начина нишан>ен>а, и обухвата:
-	избор нишана и нишанске тачке, при raljaiby са
откривених ВП - непосредним нишавьешем;
-	одре!)ива1ье нишанске тачке и дазьинара ( Kojn
одговара дазьини га1)ан>а ), када се нишагьеше на цизь врши
нолупосредно; и
-	одре1)иван>е угломера и даллшара ( kojh одгова-
pajy правцу и дазьини га^авьа ), при raljaiby са заклошених
и полузаклшьених ВП посрсдним нишавьешем.
Пре или у току припремс елемената onpeljyjy се и ос-
тали елементи, из садржа)а команде, за га^ан>е неког цизьа
^единица, врста про)ектила, претицан>е, угао или нишан
сигурности, врста снопа,брзина га1)ан>а, врста пальбе, на-
чин raijaiba);
186.	Избор нишана jc одре1}иван>с подеока нишан-
ске дазьине на кончаници НСБГ, са koJom се врши ниша-
н>ен>е у цизь - нишанску тачку. Onpeljyje се на основу про-
цсн>епе дазьине raijaiba и вредности поправки услед нега-
тивних yranaja на висину путатьс гранате. Подеок нишана
jc врх или подноиде стрелице (вертикалне цртице) на скали
дазьине.
160
Пример: потребно je одрелити нишан за гамаше ци.ьа - ватре-
ну тачку, при следейим условима: проиеньена дал>ина до цил>а 500 in,
температура - 5°С, дува умерен чеони ветар.
Решенье: далини raljaita од 500 пт одговара нишан 5. Због ниске
температуре и чеоног ветра путаша гранате je крайа (на далини га1)ан>а
од 500 m нижа температура сман>ийе домет за 15 пт, а чеони ветар за 14
пт /14 + 15 ~ 29 пт/. Након урачунава1ьа поправки (заокружу)е се на
ближих 50 т). за га1)ан>е Йе се изабрати нишан 5,5.
187.	Нишанска тачка je одре^сно место на цил>у ,
или ван цшьа у Kojy се доводи изабрана ознака нишанске
дальние (сл.73).
Када се нишашеше врши у нормалним условима, при
гаГ)ан>у по]единачпих и группих цшьева nnje су димепзще
до 20 х 20 т, нишанска тачка je увек у средини (центру)
цшьа. За цил>еве, nnje су димензще преко 20 х 20 ш, одре-
Ijyje се више нишанских тачка са интервалима према гус-
тини цшьа. При га!)ан>у кошегьем за ширину цшьа, ни-
шанска тачка се одре!)у)е на левом крилу. Кол дубоких
цизьева бира се неколико узастопних нишанских тачака на
меГ)усобном удазьешу 50 - 100 ш, при чему нишан>ен>е по-
чин>е са чела, зачезьа или средине цизьа.. При гамашу ци-
зьева kojh су истовремено широки и дубоки 6npajy сс ие-
колико узастопних нишанских тачака по правцу и дубини
цил>а у зависности од вьегове густине.
161
Сл. 73. Нишан и нишанска тачка
а) у нормалним условима; б) при бочпом ветру
162
188.	Подетьак угломера ao6nja се на основу величи-
не угловног одступаньа цил>а по правцу од основног правца
(сл.74).
Г ТАБЛИЦА !
I ГАЪАНэА j
J11-31 1100 2-21!
111-13 1150 2-37;
ИО-94 1200 2-54I
j 10-74 1250 2-73!
(10-52 1300 2-92!
ИО-29 1350 3-13|
Сл. 74. Одре1)иван>е угломера и дал>инара
Када циль одступа од основног правца удесно,
измерени угао дода]е се на основни угломер, а када je
ишь лево одузима. Сви фактори Kojn утичу на померан>е
путатье граната по правцу oдpaжaвajy се и на вредност
поправки угломера.
163
Подельак дальинара onpctjyje се из таблице raljaiba
(прилог бр. 1/А) на основу дальние до цильа, зависно од из-
бора облика путан>с (га1)ан>а дон>ом или горньом трупом
углова), уз урачунаваяье поправки (фактори kojh негативно
утичу на величину нишана одражава)у сс и на вредност
дальинара).
189.	Да би извршио принрему елемената за га!)ан>с у
одельен>у БГА за посредно га!)ан>е неког цшьа, командир
одсльен>а ради следейс:
-	помойу БЛТ мери хоризонтални угао измену осно-
вног правца и цшьа;
-	зависно од положа)а цильа у односу на основни
правац (лево - десно) дода)е - одузима измерени угао на
основни угломер 30-00;
-	цени одето] аше ВП - циль на неки од начина ониса-
ниих у тачкама 170 - 175, па на основу дальние до цильа и
урачунатих поправки из таблице га1)ан>а на поклопцу сан-
дука бира подеок дальинара.
Пример: треба отворити ватру па митральез, десно од основног
правца за 1-50, и на дальний 1250 m (1100 + 150 m) (сл.74).
Решен>е: Угломер за raljaibe бийе 31-50 (30-00 + 1-50 = 31-50).
На основу таблице raljaiba за ту далъину дальинар 2-73 (при гамашу
до1ьом трупом углова), односно 10-74 (при га1)ан>у горгьом трупом
углова). На основу ових елемената командир оде.ъетьа изда)с команду
за га1)ан>е.
У случа)евима када командир одельен>а ни)е дао ос-
новни правац основним opyljy и у свим другим хитним
случа)евима, припрема елемената за га^ан>е са заклон>сних
ВП врши се “директно” на циль. При овоме поступак ко-
мандира и одел>е!ьа je следейи:
-	командир одельшьа са БЛТ нишани на циль, а глст-
ком на основно opylje;
164
-	команду) е подеок угломера (очитану врсдност на
БЛТ М51 межа за 30-00), нишанска тачка БЛТ на осматра-
чници;
-	цени дазьину до цизьа и врши избор дазьинара; и
-	изда)е команду за отвараже ватре.
190.	Када одезьеже raija посредно са полузакложс-
них и закложених ВП неопходно jc обезбедити равномерен
распоред ватре но цизьу. Жезьени расноред погодака до-
6hj а се избором врсте снопа.
Сноп за гараже неког цизьа, може бити “cacpeljeu”
или “према ширини цизьа”. Врсту снопа командир оде-
зъсжа бира паралслно са припремом елемената за ralja-
жс.Сноп се не команду)е, вей се врши одре^иваже елемс-
ната за потребну врсту снопа и команду)е готов угломер и
дазьинар сваком opyljy.
CacpeljeiiHM снопом (сл.75) raljajy сс цизьеви чи)е су
димснзи]е по фронту и дубини до 20 т. При гаражу сасре-
1)сним снопом цеви свих opylja у одсзьежу усмерене су у
центар цизьа. Елементи правца првог и трейег opylja доби-
jajy се поправком угломера за основно opylje. За израчуна-
важс поправки за cacpeljeH сноп потребно je:
-	одступаже измену основног и осталих opylja (у ме-
три ма) поделити са дазъином гаража (у километрима);
-	доби)ени резултат (у хизьадитима) додати коман-
дованом угломеру основног (за лево opylje), односно оду-
зети (за десно opylje)
Пример: одел>ен>е БГА raija трупу митразьеча, сасре^еним сно-
пом. Елементи основног opylja за гараже тог цизьа су У г ~ 29-50. Дар ~
9-49 (1500 m ). Одступаже првог opyba у односу на основно je десно
45m, а трепет лево 30 т. Потребно ja израчунати поправке угломера за
прво и rpelie opylje.
165
Решение: поправка за први по правку je -0-30 (45 : 1.5 = 30). за
трейи -0-20 (30 : 1,5 = 20). поправка fic се урачунати на коректурии
угломер.
Сл. 75. Сасре1)ен сноп
Снопом према ширипи цильа (сл.76) raljajy сс ци-
л>сви 4Hje су димензще по фронту преко 20 гл. При га1)ан>у
оваквим снопом цеви opylja у одел>сн>у усмерсне су одре-
1)ени део цильа.Елемснти правца првог и трейег opylja ло-
6njajy се поправком угломера за основно opylje. За израчу-
нававье поправки потребно je:
-	одредити ширину фронта ци.ъа у метрима;
166
-	ширина фронта пила дели се са 6pojcM opylja у
одел>ен>у, чимс се доб^а колики део цил>а га!)а свако ору-
150 m
Сл. 76. Сноп према ширнни ци.ъа
I67
-	од ширине дела пила, Kojer ratja, одузима се изме-
рено одступан>е од основног за свако opylje;
-	добиуенс разлике (у метри ма) подслити са дазъином
га1)ан.а (у километрима), чиме се доби]а величина поправ-
ке;
-	угломер за прво opylje повейава се за вредност по-
правке, ако je интервал на цил>у био вейи од интервала на
ВП, a CMaibyje ако je био маньи;
-	угломер за трейе opylje повейава се када je интер-
вал на пил. у ман>и од интервала на ВП, и обратно.
Пример: одетьеше БГЛ raija залегли стре.ъачки стро] снопом
150 т. Елементи основног opylja за гараже тог цил>а су У г = 30-50, Дар
=• 2-54 (1200 гл ). Одстуиаьье првог opylja у односу на основно на ВП je
десно 25 m , а треЬег лево 35 т. Потребно ja израчунати поправке
угломера за прво и трейе opylje.
Решение: ширина фронта цил>а 150 m : 3 - 50 in. Поправка за
први je -1- 0-25. ( 50 rn -20 m = 30 m; 30 : 1,2^ 25, односно 0-25). I Сп-
равка за трей и je -0-13, ( 50 m -35 m = 15 m; 15 : 1.2= 13, односно
0-13). Поправке he сс урачунати на коректурни угломер основног ору-
Йа.
5. ИЗВРШЕГЬЕ ГАЪАН>А
191.	Извршеиье raijaiba обухвата. отвараже па.ьбе
(нишан>сн>е, опаливаше, осматраше погодака и поправ/ьа-
н>е елемената у току га^авьа), прекид па.ьбе и обуставу
raijaiba.
При извршежу га1)ан.а мора се водити рачуна о сне-
цифичностима дejcтвa opylja и мунищус, те у вези с тим
стално прсдузимати oдгoвapajyfic мере сигурности за без-
бедност послужилаца и властитих jeдиницa.
168
1) Рукован>е ватром
192.	Команде командира одезьехьа, Kojc са осматрач-
нице изда]е послужиоцима на ВП, нредставл>а]у основу
руковахьа ватром. Mopajy бита потпуно тачне и прецизне,
кратке и недвосмислене. Изда}у се утвр^еним редоследом,
iiarjianiaBajyhH сваки део команде jeдaн од другог, тако да
je на ВП могу добро разумети, и по потреби записати сваки
1ьен део. Командир руку|е ватром свог одезьетьа непосред-
по. Изузетно може користити неког од послужилаца да
преноси н>егове команде на ВП (због jawr ветра, удазьсно-
сти осматрачнице или близине непр^атезьа).
193.	При руковахьу ватром одел>е1ьа, са осматрачни-
цс се команду)с: отварахье пазьбе; прекид пазьбе или обус-
тавзьахье rafjaxba; заузимахье или промену елемената raija-
хьа; промену врсте метака; проверу командованих елемена-
та; отклахьахье 3acToja; промену ВП; поднопхсхье разних из-
BcuiTaja; за привремено или Tpajxxo искзьучивахьс неког
opylja из га!)ахьа, односно н>егово поновно укзьучивахье; за
борбу ради одбране ВП и друго.
194.	Команда за га!)ан>с садржи:
-	]единицу— послугу Koja ralja;
-	показивахье ци.ъа;
-	врсту метка;
-	нишан и нишанску тачку (нспосредно нипхахье-
хье), или дазьинар и НТ (полупосредно нишахьехьс) или
угломер и дазьинар (посредно нишахьехье)
-	брзину и врсту пазьбе; и
-	извршни део команде (сигнал).
169
Единицу за ratjaibe одре!)у)е командир одезьеша на
основу: врсте, карактеристика и значаща цизьа; жезьсног
ефекта де)ства на цизьу; нотребног 6poja метака и распо-
ложивог времена за извршен>с ватреног задатка и др.
Када ralja пело одезьеььс команду)е сс: “Одезьен>ем”,
а ако гараже врши само jeднo opylje: “Основным (првим,
трейим) ”.
Показывайте цизьа обращено je у тачки 170 а у ко-
манды се najy елементи за конкретан цизъ: “Ориентир 2,
десно 0-10, ближе 100, трупа митразьеза”.
Врста метка изоставзьа се из команде при гамашу
тренутним гранатама. Када се га!)ан>е врши кумулативним
или вежбовним гранатама, командир одезьеиьа команду) е:
“Кумулятивном”, “Вежбовном”.
Подеок нишана je изабрани нишан на основу тачке
186 (за дазьину 600 т, подеок нишана je “6”).
Код полупосредног и посредног гаража умссто поде-
ока нишана команду)е се дал>инар. Команда за дазъинар
гласи : нпр. “Дазъинар 0-96”. Ако су дазьинари различи-
те,при raljaay истог цизьа, посебно се команду)е дазъинар
за свако opylje: “Дазъинар за први 0-86, дал>инар за други
0-96, дазъинар за трейи 1-06”.
Код посредног га^азьа пре дальинара команду) е се
угломер. Команда за угломер гласи: нпр. “Угломер
30-92”, а ако )е различит за свако opylje : “Угломер за пр-
ви 30-80, угломер за основни 30-92, угломер за трейи
31-14”.
Нишанска тачка одре!)у)е се пoлoжajeм подсока
скале дазьипе у односу на површину и висину цизьа “У
средину” или “У поднож]е”. Ако се нишанска тачка нала-
зи ван скале дазьипе онда се саоцштава и поправка: 'Дедну
фигуру испред” или “Два подезька лево”.
170
Код посрсдног га1)ан>а нишанска тачка je увек лева
ивица пикета.
Брзина rafjaiba из БГА, начелно, je минимална и у
команди се не наводи. Га1)ан>е максималном брзином од-
petjcHo je командой : “Максималном” и односи се на нре-
бациван>е ручице регулатора брзине raljaiba у полоид
“МАХ”
Врсту пал>бе командир одел>ен>а o«pel)yje на основу
потребног 6poja граната за неутралисан>е - уништеше и
же.ъсне густинс ватре. Када je у команди дато, нпр. “Кра-
тким” или “Са два кратка” односи се на испал>иван>е до 5
метака, односно два нута до 5 метака; “Дугим” односи се
на испал>иван>е од 5 до 10 метака, а “Непрекидном” да се
испали сва мунищца из добоша. Kojy he врсту пал>бе ко-
мандир олел>егьа (нишанцща) изабрати зависи од задатка,
врсте цил>а и вьегових характеристика. Г^единачни - мали
цил>еви начелно се raljajy кратким рафалима при шиховом
неутралисавьу , а дугим при уништававьу. ПовеЬавагьем
далине гамаша повеЬава се и дужина рафала. Га1)ан>е ши-
роких и дубоких цшьева кошешем, врши се непрекидном
иал>бом
Извршни део команде саопштава се гласом или уго-
вореним сигналом. Гласом се саопштава кратко “Пали”, а
при гамашу кошевьем по правду или дубини “Почиши”.
2) Отваран>е пал>бе
(1)	Нишсиьен>е
195.	Нишажеше je радша KojoM, после заузимаша
елемената на НСБГ, нишанцща доводи подеоке скале кон-
чанице на нишанску тачку, чиме врши усмераваше opylja ,
171
по правцу и висини, у положа] ко] и he обсзбедити да сноп
путаше граната захвати цил>.
Дово1)ен>е осе цеви у нотребан положа] вертикалпе
равни (дава!ье елеваци]е) зове се нишан>ен>е по висини, а
у хоризонтално] равни (даватье правца) нишан>е1ье по
правцу.
За нишашеше, нишанци]а користи механизам правца
и механизам елеваци]е тако што, доводи грубо механички
нишап на нишанску тачку, а затим поклапавьем нишанских
ознака кончанице са нишанском тачком и врхушешем ли-
бела угломера и далшнара доводи цев у коначни положа].
196.	У току нишан>сн>а нишанци]а мора водити ра-
чуна о специфичностима нишан>сн>а при по]единим врста-
ма raijaiba, тачности заузетих елемената на угломеру и да-
лшнару, врхуньешу либела и положа]у нишанске ознаке у
односу на нишанску тачку.
Пре почетка непосредног нишан>ен>а цильа нишанци]а
обавезно проверава да ли je заузет подеок 30-00 на угло-
меру, 0-00 на дазьинару и врхуиьеше либела. Овим се избе-
raeajy грешке нишан>ен>а по правцу и дальини (висини).
Када се нишан>ен>с врши на пикет (код посредног га-
маша) онда je нишанска тачка увек иста ивица пикета.
(2)	Опсьъившъе
197.	Опазьиваше метака врши се накоп изведено!
нишанэеша.
Ради опазьиваша, нишанци]а, држеЬи рукама за руко-
хвате, палчсвима притиска обарачу док не изврши окида-
н>е.
172
Време за i<oje нишанци]а врши притисак на обарачу
oapeljyje дужину рафала.
Брзина га1)ан>а регулише се положа]ем ручице ре-
гулатора брзине гамаша. Поставл>ан>ем ручице регулатора
у пoлoжaj “M1N” омогуйава се брзина raljaiba 65 до 70 ме-
тана у минута (кратки рафал - до 5 метака за 4 до 5 секун-
ди, дуги рафал - до 10 метака за 9 до 10 секунди). Када се
ручица регулатора постави у положа] “МАХ” брзина га-
Ijaiba се повейава на 350 до 400 метака у минута (кратки
рафал до 1 секунде а дуги 1,5 до 2 секунде). Максималном
брзином ralja се при одби)ан>у )уриша или противнапада и
када се након завршене коректуре жели постийи посебни
ефскти на цил>у, великим бро]ем граната за што крайе вре-
мс.
(3)	Осматран>е погодака и поправ/ьаьье елемената
198.	Осматравьс де]ства про]ектила на цил.у врши се
ради оцене смисла погодака (да ли je цил, погожей, одно-
сно при npoManiajy одреди смисао и величина одступаььа
поготка). Одре1)иван>е положа] а (места) поготка изводи се
]едновремено по правцу и дальини (висини).
199.	Мереше (оцепа) величине скреташа поготка по
правцу и дал>ини (висини) врши сс у фигурами цидьа (ако
скретавье ни]е вейе од 2 фигуре) или у хил»адитим (без об-
зира на величину скретавьа).
Скретавьа поготка, при непосредном га^авьу, вейе од
2 фигуре UHJba не би смело да се деси, а у супротном би
значило да je учин>ена велика грешка при одреГ)иван>у и за-
узимавьу почетпих елемената за га!)ан>е или нишавьевье.
173
200.	Кад HHje могуйе одредити величину скрста!ьа
поготка по висини, тада се величина скретан>а oflpeijyjc по
далини и цени у метрима. Ако се величина поготка по да-
льни не може оценити у метрима (равно землиште, рас-
тите и сл.), oape^yje се смисао одступавьа као пребача]
или подбача]’.
Облак дима kojh се ствара приликом експлозще гра-
ната треба осмотрити у моменту вьеговог по)авл>иван>а jep
омогуйава тачни)е одре!)иван>е смисла поготка.
При га!)ан>у оклошьених цилева, погодак у цил> ос-
мотрийе се по блеску или пламену.
201.	Осматравье места пада про)ектила врше сви по-
служиоци у одевьевьу са откривеног ВП, а са полузакловье-
них и закловьених ВП - командир одслевьа.
О осмогреном месту пада граната послужиоци из-
вештава)у командира или нишанци)у: за одступавье по пра-
вцу “Лево” (“Десно”) и величину одступавьа (‘Медиа фи-
гура” или “0-10”), за одступавье по висини (када je могу-
йе) aaje се смисао (“Ниже” или “Више”) и величину од-
ступавьа (‘Медиа висина фигуре”) , за одступавье по да-
вьини - за подбача) “Ближе” и пребача) “Дал>е” и величи-
ну одступавьа када je то могуйе у метрима.
Када нще могуйе осмотрити и одредити одступавье
поготка по висини, тада се одступавье поготка одре!)у)е по
дал>ини.
Када je погодак неосмотрен извештава се “Неосмот-
рен”, а када je цигь погожей извештава се “Погодак у ци;ь
202.	На основу осматравьа и оцепе смисла погодака
врши се коректура.
174
Коректура се примемте када цил> ниуе пого!)ен по-
чстним елсментима (првим рафалом) и подразумева тьихо-
ву поправку, с цил>см дово!)ен>а среднее путатьа испал>ених
граната на центар цил>а или тьегову непосредну близину.
Поправка елемената (коректура) врши се на основу
величине осмотреног одступан>а поготка од цизьа. По пра-
вцу и дазъини. Kojy he врсту коректуре командир одезьен>а
(нишанцща) применити зависи од начина га1)ан»а (врста
нишазьеиьа, карактеристика цил>а, услова осматраиьа де)с-
тва по цил>у и тачности одре!)иван>а величине одстунавьа
погодака од цизьа, карактеристика земзьишта и сл.). С об-
зиром да одступавьс погодака од цизьа може бити по прав-
цу (лево-десно), дал>ини или висини (подбача) преба-
ча) “+”) разликууу се:
-	коректура правца и
-	коректура дальние (висине).
Ако се ради о непосредном или полупосредном гама-
шу онда се коректура врши |едновремено. Код посредног
га!)ан>а, при одступатьима веИим од 100 т, прво се врши
коректура правца или коректура дазьине.
203.	Коректура правца врши се:
-	померан>ем нишанске тачке;
-	избором новог подеока скале претицавьа;
-	променом угломера.
Помераше нишанске тачке (сл. 77) врши се по ко-
манди командира одезьеша: нпр. “Нишани лево за шири-
ну цильа” или “Нишани у десну ивицу цильа” или je бира
сам нишанцща након осмотрених погодака претходно ис-
пазьеног рафала.. Нова нишанска тачка бира се са прорачу-
ном да буде на супротно) страни од осмотреног поготка, за
175
величину осматраььа. (када погодак одступа деспо, поме
paibe нишанске тачке jc лево и обратно).
Сл. 77. Корсктура правца померанцем нишанске тачке
176
Када се raljajy лакооклотиьени и други цизьеви куму-
лативном гранатом, онда сс поправка изражава у фигурама
цил>а (до 2 ширине фигуре од центра цил>а).
Коректура правца избором новог подеока скале
претицан>а применив сс када je величина поправке прав-
ца изражена у хшъадитим (сл.78).
177
Сл. 78. Коректура правца избором новог подеока скале
претицажа
Изводи се тако што се поправка заузима на скали
претицаша за величину одступан>а претходног поготка. Та-
ко се при одступавьу поготка десно од центра цшьа, нови
178
подеок на скали претицан>а заузима се на десно] страни
скале и нишани у исту НТ (чиме се цев номера у лево), а
при одсупан>у поготка лево од центра цил>а, нови подеок
скале претицаьа се заузима ibeHoj лево] страни (чиме се
цев помера у десно).
Коректуру правца променом угломера може врши-
ти нишанци]а при непосредном и полупосредном га!)ан>уп-
ри,са откривених ВП, односно командир одегьеиьа при пос-
редном га^ан>у са полузаклон>ених и заклон>ених ВП.
Када коректуру правца променом угломера врши
нишанщуа, потребно je одмах по осмотреном поготку, не
помера]уЬи opylje, плочом угломера довести подеок скале
дазьине, са ко]им je raljao, на место поготка (при чему je
према индексу добио угломер нпр. 29-75). Затим не ме-
H>ajyhH угломер, ослобаГ)а управтьач по правцу и нишани у
претходну нишанску тачку, утврди opylje и изврхуни либе-
ле. Овим je извршено померанце цеви у супротну страну од
осмотреног поготка ( у примеру лево 0-25 колико би и из-
носила поправка угломера).
Када одел>ен.е БГА raija са заклогьеног или полуза-
клон>еног ВП, командир одел>ен>а коректуру врши тако
што измери (ручним двогледом, приручним средствима)
угловно одступатье средгьег поготка ( у хизьадитима) и ве-
личину тог угла дода]е (ако je погодак одстунио лево), или
одузима (ако je погодак одступио десно) од угломера ко-
]им je испал>ен претходни рафал и команду]е нови угломер.
Пример: Одезьезье БГА посредно ralja ralja цизъ - трупа митра-
льеза, на дазьини 1200 m и угломером 31-20. Након испазьиваььа рафала
одступан>е поготка од центра цил>а било je десно 0-25. Потребно je из-
вршити поправку угломера.
Решен>е: Командир олезъеша одступаже по правцу у хизьадити-
ма одузима од претходног угломера и доби|а нови угломер 30-95 (
31-20-0-25 = 30-95).
179
204.	Коректура дальние (висинс) се врши:
-	померзшем нишанске тачке;
-	променом нишана ; и
-	променом дальинара.
Коректура дальние (висине) померзшем нишанске
тачке (сл.79) применив при непосредном гамашу цильсва
kojh HMajy вертикалну фигуру, под условом да се одстчуа-
шс измеру opylja и цильа не мсн>а.
।
А 2
I
л 3
А 7
Сл. 79. Коректура дал>ине померзшем нишанске тачке
Ово jc основни начин коректуре висине при одсту-
пашу поготка за je.THy висину фигуре од центра цильа. Из-
води се тако што сс у зависности од смисла поготка подба-
ча) - пребача] (вишс -- ниже) нишанска тачка номера за вс-
180
личину одступатьа у суиротну страну - за )едну фигуру.
Ако цил> mije погожей другим рафалом, а добщени су je
погодци супротног смисла ,онда се нишанска тачка помера
навише, односно наниже за )едну половину фигуре.
Коректура да.ъине (висине) променом нишана
примен>у)е се на свим далшнама га1)ан>а. Изводи се проме-
ном нишана (нишанске ознаке скале дальние на кончаници
НСБГ) ко)им je испаъен прстходни рафал.
Променом нишана коректура дазьине (висине) изво-
ди се тако што се на основу смисла одступаша поготка на-
прел - назад (подбача) - пребача)) за други рафал дальина
повсйава - сман>у)е за 50 т.
Сл. 80. Коректура дал>ине (висине) променом нишана
181
Ако цизь HHje погорев другим рафалом, онда се за
следсйи рафал дазьина не миьа вей се нишанска тачка но-
мера навише - наниже, зависно од смисла одступаньа дру-
гог поготка за jenny половину висине фигуре (сл. 80).
Коректура дазьине променом дазьинара због дово-
1)ен>а срещьег поготка на средину цизьа или тачку за корск-
туру, обухвата: уракзьиваше цизьа у прву ракзьу и ове-
раван>е последнее ракзье или добщая,а мешовите трупе.
Прва ракзьа jc разлика у дазьини измену погодака
два рафала, испазьена са различитим дазьинаром, при чему
смисао погодака из тих рафала (у односу на средину цизьа
или тачку за коректуру) супротан (npe6a4aj - подбача)).
Величина широке ракзье je 100 m (сл. 81).
182
Последн»а ракзьа je она KojoM се завршава уракзъи-
ва1ье цизьа са таквим прорачунима да се н.епим половзъе-
1ьем средина путан>а доводи на средину циана или у н>сгову
непосредну близину. Доби)а се постепено^м променом по-
делжа дазьинара за половину прве ракзье. Величина после-
дн>е ракзье je 50 m. Половзьеньем дазьинара са ко)има су
доби)ене границе последние ракл>е добийе се коректурни
дал>инар са ко)им се прелази на гаданье циана (сл. 81).
Мешовита трупа je трупа од 2 или више погодака
(осматран>а) на циану добщена испааъиван>е.м jeднoг или
више рафала истим дааьинаром, при чему на) манье )едан
погодак има предзнак супротног смисла.
Мешовита трупа мора бита сверена. Оверена мешо-
вита трупа доби)а се при следейем односу предзнака осма-
траньа 1:1, 2:1, 3:1. Када се доби)е однос предзнака 4:1 ме-
шовита трупа Hnje оверена, средний погодак одступа од
цизьа у страну вейег 6poja предзнака за више од jenHor ве-
роватног скретаньа по дазьини па нема основа за прелазак
на гаданье цизьа. У овом случа)у оваква доби)ена трупа
сматра се jeднoм од граница последние ракзье.
За оцен>ено одступаиье погодака по дазьини у метри-
ма командир одезьеньа смапьу)е дазьину га^аньа (ако je по-
годак пребацио цил>) односно повейава дазьину (ако je по-
годак у подбача)у).
205.	Командир одезьеиьа насто|и да коректуру
увек врши истовремено по правцу и дазьини тежейи да
што пре добще погодак у цизь или ньегову непосредну
близину. Ово постиже поравком угломера и дазьинара
(када год je то могуйе) за стварну величину одступаша
претходног поготка по правцу и дазьини од цизьа или
тачке за коректуру.
183
Класично и поступно уракзьивавье цил>а врши се изу-
зетно и када се не може добити оверсна мешовита трупа, а
за коректуру се располаже са довольно времена.
Зависно од врсте, димензща и характеристика цизьа.
коректура се врши основним орущем у одезьетьу. При само-
сталном де)ству и га^авьу малих цизъева коректуру врше и
остала opylja.
Када ralja одезъевье коректуру врши основно а остала
opylja прате слементе. Пошто основно opylje заврши корек-
туру, из осталих opylja испазьу]е се jenan до два кратка ра-
фала ради провере елемента и уре!}ен>е снопа на цизьу.
206.	Коректура на цил> у близини властитих ]еди-
ница врши се сваким орущем. Она почшье основним ору-
щем и са дазьизьинаром Kojn одговара дазьини до цизьа уве-
hanoj за 25% како би се обезбедило доб^аше првог пого-
тка у npe6anajy.
Након доби]ан>а првог пребача]а коректура се наста-
взъа испазьивазьсм кратких рафала и сман>иван>ем дазьине
raljaiba за величину прве ракзье код веЬих одступаша, ол-
носно последнее ракзье код мавьих одступавьа погодака, све
док се не доби]е погодак у цизь или први подбача]. Корек-
тура се наставзьа овером мешовите трупе или уракзьива-
шем.
Након завршсне корсктуре основним орущем, прис-
тупа се коректури осталим ору!}има. На коректуру се пре-
лази коректурним дазьинаром основног, увейаног за вели-
чину последн>е ракзье. Коректура се сматра завршеном ако
се доби]е погодак у цизь или први подбача^
184
3) Гaijaibe разних цилъева
(Г) Га1)ан>е непокретних nojединачних ци/ьева.
207.	.Непокретни цильсви могу бити по]единачни
или групни.
По)единачни цилъеви HMajy димензи)с до 20 х 20 m
и raljajy се утвр!)еним орущем, по правцу и висини, кратким
рафалима уз просечан утрошак од 3 до 10 граната. У одно-
су на начин нишан>сн>а могу се га^ати непосредно, полупо-
средно по команди или самостално, а посредно само по
команди командира оделъевьа..
208.	Када пojeдинaчни цил> raija непосредно, коман-
дир одельеиьа изда|е команду: “Одельен>е (Први), ориен-
тир дрво, десно 0-20, далье 100 митральез, 6, у средину,
кратким - ПАЛИ!”. На ову команду послужиоци раде
еле деЙе:
-	на део команде: “Први, ориентир дрво, десно 0-20,
далье 100 митральез”, нип1анци)а уочава цил>, извештава
гласом: “Видим” (или помойник да)е уговорсни знак), ос-
лоба!)а opylje по правцу и висини, а помойник проверава да
ли реденик правилно лежи у уводнику;
-	на део комаде “6, у средину”, нишанци)а понавльа
нишан, проверава да ли заузст угломер 30-00 и дальинар
0-00, а ако нису онда их заузима. Механичким нишаном
усмерава opylje у правцу цильа и тиме га доведе у видно
полье дурбина. Запигье затварач и убацу)е метак у цев (ако
то ни)е рани)е учин>еио), и кочи механизам за окидагье.
Врхуни либелу угломера, врх стрелице подеока 6 скале
185
дазьине доводи на средину цизьа, врхуни либелу дазъинара
и извештава: “Готово”;
-	на део команде “кратким - ПАЛИ” нишанцща от-
кочи механизам за окидазье и ralja кратким рафалима до
команд “ПРЕКИНИ” или до унизптезьа цизьа.
209.	Када се г^единачни цил> ralja полупосредно,
команда гласи: “Први, ориентир дрво, десно 0-20, дал>е
100 митральез, дазъинар 2-21, кратким - ПАЛИ!”.
Поступак на ову команду сличан je претходном осим
начина низззавьезьа:
- на део команде “дазъинар 2-21” нишанщца понавзьа
дазъинар, са централном ознаком кончанице нишани у цен-
тар цизьа при чему либела угломера врхуни, заузима да-
зьинар 2-21 и механизмом за давазье елевацще врхуни ли-
белу дазъинара, водеЬи рачуна да се не поремети врхузьенье
либеле угломера.Остале радше обавзъа]у се као и при непо-
средном raljaiby.
210.	Посредно по]единачни цизьеви се raijajy са за-
клозьених и полузакловьеззих ВП. Ако збоз' важности цизь
ralja одезъевье, комазздир одезьезьа ypetjyje сасрс^еззи сноп.
Пре него пзто се npelje на главну (заврпзну) фазу га!}ан>а,
потребно je извршити коректуру.
Команда KojoM се почизье га!}азье: “Одезъезьем,
угломер 29-50, дазъинар 9-49, основним, кратким -
ПАЛИ!”.
Поступак послужилаца на ову команду je следеЬи:
-	на део команде: “Одсзьезьем” послужиоцима се ста-
взьа до зназьа да п редели га^азье целим одезьезьсм. На ту
команду сви послужиоци 3ay3HMajy CBoje место;
-	на део комнде: “угломер 29-50” нишанц^е понав-
3bajy угломер и 3ay3HMajy;
186
-	на део комнде: “далииар 9-49” нишанци)е понав-
Jbajy далинар и заузима)у;
Када нишанци)е нанишане у пикет и изврхуне либеле
угломера и дальинара, извештава)у: “Угломер 29-50, да-
зьинар 9-49, први (основни, трейи) готов” ;
-	на део команде: “основним, кратким -ПАЛИ!” ни-
inaHunja основног откочи механизам за окидан>е и испа-
n>yje )едан кратак рафал, остале нишанци)е наставл>а)у са
нишан>ен>ем командованим елементима;
Након што се коректуром поправе елементи основног
opylja (Уг 29-65), далшнар (9-17) командир одел>ен>а сас-
petjyje сноп, командом: “Основни прекини, угломер за
први 29-95, угломер за трейи 29-45, први - ПАЛИ!”.
Поступак на ову команду je исти као и у претходном
случа)у. Нишанци)а основног кочи механизам за окиданье,
нишанщце првог и трейег врше нишан>ен>е са новим еле-
ментима. Након завршеног нишан>ен>а и извешта)а нишан-
ци)а, на део команде: “Први -ПАЛИ!” нишанпи)а откочи
механизам за окидаше и испал>у]е )едан кратак рафал.Када
сс заврши провера првог, на исти иачин се проверава и
трейе opylje.
Одел.е1ье прелази на гамаше по команди командира
одел>ен>а: “Одел»ен>ем, максималном , дугим - ПАЛИ!”:
-	на део команде: “Одел>ен>ем, максималном” ни-
шанци)е свих opylja пребацу)у регулатор на “МАХ” “и из-
вештава) у: “ГОТОВО”;
-	надео комнде “ПАЛИ” нишанци)е )едновремено
испал»у)у )едан рафал, вршсйи окидан>е око )едне до две
секунде.
187
(2)	Гашенье широких ци/ьева
211.	83. Широки циль cacTojn се из више по)единач-
них цильева распоре^ених по фронту. Широким цшьем
сматра сс и по)единачни циль ко)и je шири од величине je3-
гра снопа по правцу на одре^ено) дальний.
Широки циль треба га!)ати померан>ем по правцу ко-
шешем (непрекидном пальбом, или дугим рафалима) или
променом нишанских тачака са интервалом ме^у шима
0-20, на дальинама raijaiba до 1000 ш, односно 0-10 преко
1000 ш (кратким рафалима).
212.	Кошен>с по правцу треба почети са )едног Kpaja
цил>а. Ако raija само )едно opylje, кошеше почише са лева
водеБи рачуна да на сваких 15 ш ширине цильа падне naj-
маше две гранате. Зедним орущем може се, начелно, га!)ати
по правцу до 100 m ширине цильа.
213.	Када широки циль ratja одельевье, командир
оделъевьа ширину цильа дели са 6pojeM opylja, а командом
за га!)ан>е регулише ко)и део he по)едина opylja га!)ати.
Ако се изда)е команда за непосредно га!)ан>е широког
цильа, она гласи: “Први, право по пешади]и, 5, слева,
кошен>ем за ширину цильа (од жбуна до високог дрвета
или за 1-20), максималном, непрекидно - ПАЛИ!” или
”Одельен>е,ориентир дрво, стрельачки CTpoj, 5, први од
жбуна до дрвета, други од дрвета до камена, треБи од
камена до окуке пута (за по 0-50) слева (први слева,
други од средине, треБи здесна) кошен>ем, максимал-
ном,непрекидно - ПАЛИ!”
188
На ову команду рад послужиоца je следейи:
-на	део команде: “Први (одезьеше), право по пеша-
ди]и” нишапци)а уочава цизь, извештава гласом “Видим”
(или помойник да)е уговорени сигнал), ослоба!}а утвр!)ивач
механизма правца (ако je био утвр!)ен) заузима основне
елементе на угломеру и дазьинару;
-	на део команде : “5, слева, кошен>ем за ширину ци-
зьа, максималном”, нишанцща понавл>а нишан, доводи врх
стрелицс подеока 5 скале дазьине (Уг 30-00, Дар 0-00) у
супротни (десни) Kpaj цизьа, примакне супротни (леви)
граничник од стране у Kojy je нишанио, нишани у други
(леви) Kpaj цизьа, примакне други (десни) граничник, извр-
хуни либеле и утврди по висини., регулатор пребацу)е у
положа) “МАХ”, откочи механизам за окидаше и извешта-
ва “Први готов”;
-	на део команде “Нспрекидном - ПАЛИ” нишанцща
држейи за рукохвате равномерно помера opylje по правцу,
а палчевима врши окидаше.
Кад нишанцща ralja променом нишанске тачке, након
испазьеног рафала, мен.а нишанску тачку за 0-20 (0-10) и
Hcnajbyje други, трейи.. .рафал.
(3)	Гашенье дубоких щиъева
214.	Цизь ко)и се састо)и од више по)единачних ци-
зьева распорс1)ених по дубини, или je дубина по)единачног
цизьа вейа од )езгра снопа по дубини на одре^ено) дазьини,
ralja се кошешем по дубини или померан>ем нишанске тач-
ке ( нишана, дазъинара) за 50 или 100 m након сваког ис-
пазьепог рафала.
189
Дубоки цил> може сс га^ати по команди или самостално.
Ако се издак команда, она гласи:“У колону ,6, кошен>ем
за дубину колоне, максималном, непрекидно - ПАЛИ!”
Поступак на ову команду сличан je кошен>у по прав-
цу, стим што нишанщуа након што нанишани и утврди
opylje по правцу, левом руком врши окидаше, а десном
врши померанье точка механизма елевацще, како би се до-
било растуранье погодака дуж колоне.
(4)	Гсфаьье широких и дубоких цшьева
215.	Цил> kojh се cacTojn из више nojenHHanHHx ци-
л>ева распоре^ених на неко] просторен или je ширина и
дубина nojenHHaHHor цил>а вейа од величине jearpa снопа
на OApeljeHoj далшни га!)ан>а, raija се jeднoвpeмeним коше-
н>ем по правцу и дубини.
Команда за гаданье простору е гласи: “Први, ориен-
тир ]едан, пешадща у войн>аку, 5, с лева кошеньем по
правцу за 0-30 и по дубипи за дубину цил>а, непрекидно
ПАЛИ!”. Када raija одел>ен>е у команди се HaniainaBajy
границе кошеньа.
Када je цил> на просторен pacnopeijeii по групама и
nocToje ме^упростори, не треба га га^ати као jeдaн, вей по-
делити ватру по ору1)има са посебним елементима за ко-
шенье.
У току кошеньа нишанцща помера opylje по правцу, а
помойник pyKyje тонком механизма елеващце.
190
(5)	Га!]ан>е тренутних ци,ьева
216.	Цизъеви Kojn се краткотра]но nojaBJbyjy на ис-
том месту или н>егово] непосредно] близини raljajy се тако
што се запамти место зьиховог по]авзьиван>а брзо припреме
елементи за raljaibe и отвори пазьба. Уколико се цизь за-
клонио, нишатьезье сс не ремети, сачека се, а по поновно]
по]ави цизьа отвара се ватра. Ако je цизь у непосредно]
близини врши се прснос ватре уз неопходне поправке еззе-
мсната raijaiba.
(6)	Гашенье покретних ци/ъева
217.	Гаданье цизьева ко]и се крейу треба вршити, ка-
да год je то могуйе, преносом ватре са претходно га^аних
цил>ева.
Када je цизь веЬих размера (стрезьачки CTpoj, колона,и
C3i.) га!)ан>е почитье испазъивазьем кратког рафала основ-
ззим орущем. На основу осмотреног пала граната командир
одсзьен>а (нишанци]а) врши поправку правца и дазьине, па
дазье га!)ан>е наставзьа одезыьсм (орущем). Главна фаза га-
1)ан>а врши се након што се центар коректурних рафала
поправи и доведе иенред цизьа и на правцу вьеговог крета-
н>а. При томе се мора узети у обзир брзина и правац кре-
таша цизьа.
218.	Гамаше фронтално покретних цизьева врши
се као и непокретних, стим што сс нишанска тачка номера
у правцу кретазьа цизьа.При raljaiby лако оклопзьених бор-
бених возила,за долазейе цизъеве нишанска тачка je у под-
191
ноиду (гусенице борбеног возила),а за га1)ан>е одлазейих у
врх цизьа.
219.	Га1)ан>е бочпо и косо покретног цизьа врши се
заузиман>см претицан>а (прилог бр. 1/Х2).
Прстицагье сс може заузети на скали прстицан>а, при
чему ако се цизь кре11е са лева, прстицазье сс заузима на
лево), односно ако цизь долази са десна , на десно) страни
скале претицан>а (сл.82). На угломеру мора бити заузст но-
деок 30-00.
Претицаиье се може заузети и на угломеру. Потребно
je утврдити величину претицан>а (у 0-00), па Taj угао дода-
192
ти на угломер га1)ан>а, ако се ци.ъ крейе са лева, односно
одузети ако сс цил> крейе са десна (сл.83).
Сл. 83. Га1)а>ье бочно покретног цнл>а променом угломера
ГаГ)аиьс бочно и косо покретних цюьева може се вр-
шити прайеььем или сачекиватьем.
Прайен>ем се га1)а тако што се са заузетим претица-
н>ем нишани у цил> и врши померан>е у правцу кретаньа
цизьа.
193
Команда за га1)ан>е покретног цизьа гласи: “Први, у
аутомобил, 4, претицаше 0-45 лево , у средину, кратким
- ПАЛИ!”. Рад послужиоца па ову команду je као и у тач-
ки 208, с теме што нишанщца мора да прати кретагье ци-
зьа.
Сачекиважем се ralja тако што се нишани у погодпу
нишанску тачку на правцу кретазьа цизьа,а ватра отвара
када цизь при^с Toj HHiuancKoj тачци на величину прети-
цан>а.
220.	Врста пазъбе и брзина при га!)ан>у стрезъачкиких
cTpojeea у нападу, противнападу, начелно се врши са регу-
латором у полоиду “МАХ” непрекидном пазьбом коше-
гьем за ширину цизьа.
У случа]у да цизь иза!)е из тучене зоне, врши се про-
мена дазьине у правцу кретавьа цизьа уз урачунаваае пот-
ребног претицазьа.
4)	Га1)ан>е у специфичним условима
(1)	Гашенье кроз Mefyynpocmope и перед крыла властитих
]едипица
221.	С обзиром на место одезьегьа (opylja) у борбе-
ном распореду, често he се де)ствовати кроз ме1)упросторе
и поред крила властитих )единица. Да би сс могло га1}ати у
оваквим условима потребно jc обезбедила потпуну сигур-
ност за властите j единице.
Потпуна сигурност o6c36eljyjc се ако су задовозьени
следеЬи услови:
194
-	raijaibe може изводите само потпуно увежбана пос-
луга;
-	дазьина до цизьа и властитих ]единица се мора што
тачное одредити;
-	удазьеше сопствених снага од цизьа je 200 m за да-
льне raijaiba до 600 т, односно 300 т за дазьине raijaiba од
600 до 1200 т (прилог бр. 1/Х1), а могуйност пада граната у
близину или на властите jединице мора бити искзъучсна;
-	измену правца raijaiba и крила властитих jeдиницa
мора 11осто]ати сигуран простор - угао сигурности;
-	делови властитих jединица kojh образу)у ме^упрос-
тор или поред ко]их се raija, Mopajy се добро осматрати;
-	после завршеног нишан>ен>а opylje мора бити утвр-
jjeno по правцу и висини, а при raljaiby широког цил>а
ограничите ширину кошетьа;
-	сви делови opylja и постозьа Mopajy бити исправни,
нишанска справа ректификована;
-	муници|а мора бити исправна;
-	подлога за ножице не сме бити сувише мека (да оне
yiiaflajy приликом де]ства), нити сувише тврда (да постозье
клизи или поскаку]'е), односно да се у току raijaiba елева-
ци]а и правац не Meibajy неконтролисано;
-	на правцу raijaiba не сме бити препрека Koje могу
скреиути гранате у нежезьеном правцу или изазвати прсв-
ремено распрскаваьье;
-	за време прекида пазьбе треба проверити исправност
opylja и величину угла сигурности
222.	Угао сигурности (сл.84) мери се помойу двогле-
да или скале претицаша на кончаници НСБГ. На]ман>а ве-
личина овог угла, Koja мора да nocTojn измену правца ra-
ijaiba и крила властитих jeдиницa поред i<ojnx се raija, из-
носи 0-75, када je удазьеност властитих jeдиницa од ВП до
195
500 m, односно 1-50 ако je н>ихова уда.)ьеност 600 до
1200 m.
Сл. 84. Угао сигурности при гаражу кроз ме^упростор властитих
jeaiiHHua
196
223.	Faljaibc кроз ме1)упросторе (пород крипа) обаве-
зно припрсма командир оделъеььа (изузетно нишанци)а). У
припреми за гамаше командир одельеььа (нишанцща) ради
следсйе:
-	цени дальину до меГ)упростора (крипа) властитихje-
диница кроз kojh треба га^ати;
-	из таблице углова сиггурности (прилог 1/Х1.) про-
налази величину угла за дальину Kojy je одредио;
-	двоглсдом (скалом претицавьа) мери угао измену
правца га!)ан>а и сваког крипа посебно. Ако се ralja широки
цил> онда мери измену лсвог Kpaja и н>ему ближег крила и
дссног Kpaja и шему ближег крила властитих jединица;
-	ynopcljyje величну измсреног угла и угла сигурнос-
тииз из таблице.Ако je измерсни угао ман>и од угла сигур-
ности га1)ан>е ни)е могуйе, а ако jc вейи онда командир
оделъеша nanajc команду за га1)ан>е. Када je ме!)упростор
мали, због различитих услова за свако opylje и, ако се ralja
више цильева, командир може у команди наредити да сваки
нишанГ}ща провсри могуйност raljaiba за CBoj циль помойу
НСБГ.
Пример:”Први, орщентир дрво,митральез,4, други,
право трупа стрелаца, 5, трейи, код жбуна пушкомит-
ральез,5, угао сигурности : 0-75 - проверите могуйност
raljaiba кроз ме^упростор.”
Рад нишанцща на ову команду je следейи:
-	изврхуне либеле угломера и дальинара;
-	нанишане стрелицом - цртицом командованог ни-
шана и утврде opylja;
-	помойу плоче дальинара спусте скалу претицагьа
кончанице НСБГ, у висину властитих jenHHHna;
-	провере да ли je у обе стране угао измену централне
стрелице (правца raljaiba) и крила вейи или ман>и од ко-
мандованог (0-75). Ако je угао вейи извештава)у: “ГаГ)ан>е
197
je могуйе”, а затим попово нанишане у цил, и чека)у najby
команду. Ако je угао ман»и извсштава]у: ‘Taljaite nnje мо-
гуче”.
Када су све нишанц^е известиле командир изда|с ос-
татак команде: “... кратким - ПАЛИ!”.
У enynajy да да jeднo opylje неможс га!)ати, а друга
два могу, командир команду^е:
“... први остав, други и трейи кратким - ПАЛИ!”
224.	Ако се raija широки ци,ъ - кошешем, углове си-
гурности треба измерити измену десног , односно левог
Kpaja цильа и крила властитих ]единица.
225.	За време raijaiba нишанци]а и помойник пажл>и-
во ocMarpajy пад граната и покрет властитих jединица. Ако
уоче да се мс^упростор смашио до опасних граница или. je
пад граната осмотрен у близини крила Mopajy одмах прс-
кинуги пал>бу и известити командира одельен>а.
Ако се величина ме1}упростора не мевьа (у одбрани,
на полазном nor^Kajy и сл.) треба измерити углове сигур-
пости од крила властитих jeдипицa , ограничити их на лу-
чнику постольа, па у roj зони гагата без посебне провере
сваки циль.
226.	i'aljaibe поред крила властитих jeдиницa обавльа
се исто као и кроз ме!}упросторе, стам што се угао сигур-
ности узима само у jeднy страну.
198
(2)	Гaljame преко властитих jединица
227.	Габале преко властитих jeanHnija обавезно
припрема командир одезъела..
Поред услова из тачке 221 , при raijarby преко влас-
титих jcдиницa потребно je :
-	обезбедити вертикални угао измену цизьа и власти-
тих ]единица (угао сигурности, односно нишан сигурности
према (прилог бр. 1 /X1);
-	opylja Mopajy бита тако поставлена на платформу
да je иекзь учена свака могуйност одскакаиьа или пропадала
ножица постозьа;
-	после сваких 80-90 исназьених граната потребно je
охладити цев;
-	пре гадала цизьа испалити кратак рафал са повейа-
ном елевашуом opylja ради провере стабилности постол>а;
-	забрапити кошеле по дубини.
228.	Пре издавала команде за га^але преко власти-
титх jeдиницa, долом трупом углова, потребно je одреди-
ти дазьину до цизьа и властитих jeдиницa. и угао (нишан)
сигурности (сл.85).
Угао сигурности при удазьености до властитих jenn-
ница од 200 до 600 m може заокружити на 0-50, а при уда-
зьености од 700 до 1000 m на 1-00.
Када су властите спаге у хоризнту са ВП, да би се од-
редио угао (нишан) сигурности, потребно je тачно одрсди-
ти дазьину до властитих снага, па на то одето; але додати
join 300 m.
199
Сл. 85. Угао сигурности и угао видл>ивости при га!)ан>у преко
властитих спага
229.	Команда за проверу могуйности raijaiba преко
властитих )единица гласи: “Први (основни, трейи, оде-
л>ен>е), право, митрашез, дал>инар 1-39, угао сигурности
0-66, нровери могуйност raijaiba преко властитих )еди-
ница!”
Рад нишанци)а на ову команду je следейи:
-	по правцу доведу скалу дальние на нишанску тачку,
изврхуне либелу угломера, заузму командовани дал>инар
(нанишане у цил>) и изврхуне либелу дальинара;
-	на командовали дал>инар до да) у угао сигурности
(1-39 + 0-66 = 2-05);
-	нс nowepajyhH елеваци)у opylja, заузима)у на дазьи-
нару подельак 2-05 и плочом да;ьинара изврхуне либелу
дазьинара:
-	провере положа) скале претицаша у односу на влас-
тите )единице.Ако се скала претицагьа налази изнад влас-
титих )сдиница, извештава: ‘Taljaibe je могуйе”, а ако je у
200
висини или испод властитих jeflHHHiiar’Taljaibe нще мо-
гуйе”, и поново зауизима командовани далъинар за га!)ан>е.
Ако jc ratjaibe могуйе командир изда]е остатак ко-
манде: “...кратким -ПАЛИ!”, а ако HHje , команду-
]е:”Остав”, и ако ситуация дозвольава Hapeljyje да се из-
врши промена заклона или се ralja други цилъ.
(3)	Га/?ан>е у условима ограничене вид/ъивости
230. Ной, магла, снег и jaKa киша OTejKaeajy, али не
oiieMoryftaBajy де]ство БГА. Када се освстльава Gojninre или
се цил>еви открива]у блеском пущьа са откривених ВП
може се га1)ати као и дан>у.
Одре^ивавье дальние нойу и при вештачком осветльа-
ван>у веома je тешко. Због тога дальние до nojeflHHHx ли-
HHja и o6jeKara се одре^уэу у току дана и тиме скратило
време припреме елемената за га!)ан>е.Пошто je кончаница
НСБГ осветлъена тришцумским извором светлости све по-
деле се добро виде и могу се користити.
231. Га1)ан>е нойу без осветл>аван>а и са заклоньених
ВП успешно je само ако се у току дана изврше припреме.
За raljaibe у овим условима на пикет се поставльа светлейа
нишанска тачка, чиме je обележен основни правац дejcтвa.
У записник елемената ynncyjy се угломери и далъинари за
сваки цилъ, односно o6jeKaT или лини)у, и угловна величи-
на цильа.
Командир одсльевьа за дезство нойу своду осматрач-
ницу бира ближе ВП и у лин^и га^аььа. Ради лакшег руко-
ван>а и преноса ватре, осматрачница се припрема на следе-
йи начин (сл. 86):
201
Ор-дрво АзО 22-50
1200 m
Сл. 86. Приирема осматрачнице за де]ство nohy
202
-	на грудобран заклона поставка се БЛТ за рад или
се побада ]ачи кочий. на ко)и се поставзьа ручни двоглсд;
-	испред заклона на дазьини од 5 до 10 m побада се
други кочий, Kojn са кочийем на грудобрану обележава ос-
новни правац, лево и десно пoбaдajy се помойни кочийи на
ме^усобном pacojaity 1-00, или се кочийи побада)у на прв-
цу цизьева или ориентира.На кочийе се поставзьа)у светле-
йе нишанске тачке, Koje нишанци)е не употребзъава)у, или
светлсйа 'фака ако се н>оме располаже. Висина свстлейе
НТ или траке одре!)у)е висину цильа. У скицу плана ватре,
командир одезьеиьа ynncyje угловне вредности сваког ко-
чийа.
Када командир одезьегьа располаже БЛТ М81, успе-
шно може употребите визир и глетку, jep су осветзъене ти-
ци|умским гасом. Потребно je припрсмити БЛТ, визиром
нанишанити у основни ориентир, записати шегов азимут,
глетком обележити на цизьеве, o6jeKTe и ориентире и пре-
ма показивачу очитати угломер и записати га.
232.	Када je могуйе у току дана потребно je изврши-
ти коректуру за цизь Kojn йе се га^ати нойу. Коректура се
начелно врши на суседни цизь у близини, са Kojcr Йе се ус-
пешно моЙи пренети ватра.
233.	Маши цизъеви ratjajy се тако што се након ис-
пазьсне 2-3 гранате, врши промена угломера за 0-10 до 0-20
лево (десно), и дазьинара за 25 m напред (назад).
234.	Када се ВП поседа нойу, а да нису извршене
припреме у току дана, тада сс основни правац основном
opyljy naje пикетима према средини зоне де)ства, а пара-
203
пенни сноп се образце ме1)усобним нишашешем (на ни-
шанску справу поставка сс светлейа НТ уместо пикета).
5)	Прекид па.ъбе, продужен»е и обуставл»ан>е га^аньа
235.	Пальба се прекида, продужава га!)ан>е или пот-
пуно обуставльа по команди командира одел>ен.а или само-
стално.
Пальба се прекида после нсутралисавьа (уништетьа)
цшьа, испагьиваша командованог 6poja рафала, ако се уочи
пад граната ван цильа или на команду: “ПРЕКИНИ!”.
Да би прекинуо пашбу нишанцща скида прст са оки-
дача. Зависно од разлога, због кога je пал>ба прекинута,
може се се отклонити грешка и продужити гаража, прип-
рсмити сс за гаданье другог цигьа или укочити механизам
за окидаше. Механизам за окидаше нишашпца кочи самос-
тално, ако процени да нейе одмах уследити нова команда
за отвараше ватре или на команду командира одешеша:
“УКОЧИ!”
За време прекида пазьбе послужиоци прегледа]у ору-
1)е и реденике (муницщу), осматра]у и поступа]у дазье по
командама командира одсльеша. Ако ситуации а дозвозьава
послужиоцима се може дати одмор, при чему послуга се не
сме удазьавати од ВП.
236.	За продужеше га!)ан>а БГА, команду^ се лли
дaje сигнал: “СПРЕМА ЗА ПАЛ>БУ!”. Послужиоци брзо
заузима]у места и чека)у команду за гамаше.
237.	За обуставзъаше гамаша командэде се:
“ПРЕКИНИ - ИСПРАЗНИ!”.
204
На ову команду помойник подижс поклопац уводни-
ка, вади реденик из водилишта и скида добош са сандука
opylja. Нишанци]а избацу)е метак из цеви и пpeдaje га по-
мойнику, врши контролно окидаше и извештава:
“ИСПРАЖ1БЕНО!”
6.	ПРОМЕНА ВАТРЕНОГ ПОЛОЖА}А
238.	Промена ватреног положа]а у борби, врши се по
наре!)ен>у командира одедьеша, а по одобрсн>у претпостав-
дьеног старешине. Потрба за променом ВП Hacraje када се
не могу сигурно подржавати властите jединице или се ВП
присилно меша услед де]ства непрщатедъа по шему.
239.	Одедьеше може променити ВП ускупно или по
ору^има (саставдьеиим или раставдьеним).
За пребациваше одедьеша (opylja) на нови ВП коман-
ду) е се: “Одедьеше на ватрени положа] у висини пута ,
саставдьеиим (раставдьеним) - НАПРЕД!"
На део команде: “Одедьеше на ватрени положа] у
висини пута сви послужиоци yonaeajy линщу новог ВП,
а нишащш)е одре!)у)у правац и начин пребациваша;
Када се промена ВП врши саставдьеиим ( на крайим
одсто]ан>има) на део команде:”... саставдьеиим -
НАПРЕД “, нишанци]е провсрава]у укоченост механизма
за окидаше и све послуге]едновремено крсйу на нови ВП.
Кад се промена ВП врши раставдьеним орущем, на део
команде “... раставдьеним - НАПРЕД” послуга празни
opylje, нишаицща доводи управдьач правца на средину и
yrepljyje га, скида НСБГ, заузима угломерт 30-00 и дал>и-
205
нар 0-00, naKyje je у кути] у, а потом подиже елевациду ору-
tja на око 30°, помойник врайа реденик у добош и скида га
са сандука, затим повлачи прстен клина и ослоба^а ушицу
сандука, задедно са нишанци]ом о два] а БГА од постол>а.
Нишанци]а наку)е БГА у футролу. Помойник спушта ко-
левку и склапа постол>е. Доносилац прилази помойнику,
тек када он и нишанци]а буду потпуно спремни, и узима
своде добоше од помойника . Послуга по команди нишан-
ци]е: “ЗА МНОМ” прикривено одлази на нови ВП.
206
1	Табела А
2	Графиком I
3	Табела Ц
4	Табела Ф1
5	Табела Ф2
6	Табела XI
7	Табела Х2
8	Табела ХЗ
Прилог I
ОСНОВНЕ ТАБЛИЦЕ TATjAEbA
Тренутни про]ектил М93П1
Тренутни префекта л ВОГ-17М
-	Таблица дал>инара
-	Графимка таблица rafyn-ьа
-	Табела основних елемената и поправки
-	Табела ордината путатъе у функцией табличне' дал>ине
-	Табела HajMaibnx дальина за одре!]иван>е на]ма!ьих
елевационих углова при raFjai-ьу са заклоььених
ватрених положа]а
-	Табела углова сигурности и на)маььих нишана при
га!)ан>у преко, кроз ме^упросторе и поред крила
властитих снага
-	Бочно претица!-ье за кретагье цил>а под углом од 90°
- Средньи утрошак мунищуе при га!)ан>у по]единачних
и групних цилева (после коректуре ватре)
Табела А
ТАБЛИЦА ДАЛ>ИНАРА
Тренутни прожития 30 мм М93П1 са упал>ачем УТ,М99.СП
Тренутни прожития 30 мм ВОГ-17М са упал>ачсм ВМГ
Висина VP = 0 m
Д а л> и н а	ДАШИН АР - НИШАН	
	ДГУ	ГГУ
m	hilj	h i 1 j
50	0-02	
100	0-09	
150	0-17	
200	0-25	
250	0-33	
300	0-41	
350	0-49	
400	0-58	
450	0-67	
500	0-76	
550	0-86	
600	0-96	
650	1-06	
700	1-16	
750	1-27	
800	1-39	
850	1-51	
900	1-64	
950	1-77	
1000	1-91	11-67
1050	2-06	11-49
1100	2-21	11-31
1150	2-37	11-13
1200	2-54	10-94
1250	2-73	10-74
1300	2-92	10-52
1350	3-13	10-29
1400	3-35	10-05
1450	3-59	9-78
1500	3-86	9-49
1550	4-17	9-17
1600	4-53	8-79
1650	4-96	8-33
1700	5-57	7-68
1730	6-67	6-67
Графиком Б	ГРАФИЧКА ТАБЛИЦА ГАЪАТЬА
Бацач граната аут о мате к и 30 mm М93
Табела Ц
Тренутни про]ектил 30 мм М93П1
Тренутни про]ектил 30 мм ВОГ-17М
Кисина VP = 0 m
Д а л> и н а	Нишанска справа	Таблични угао	Ордината темена путан>с	Време лета	Kpajfta брзина	Падни угао	Всроватно скретан>е			Таблична ракл>а величине 4 Vd
							по дал>ини (Vd)	по правцу (Vp)	по висини (Vv)	
m	hilj	О ’	m	S	m/s	hilj		гп		hilj
1	2а	4	6	7	8	9	11	12	13	16
50	2	0 08	0.1	0.3	181	7	1.9	0.0	0.0	1
100	9	0 34	0.4	0.5	177	15	2.1	0.0	0.0	1
150	17	1 01	0.9	0.8	173	23	2.4	0.0	0.1	2
200	25	1 29	1.6	1.1	169	31	2.7	0.1	0.1	2
250	33	1 58	2.6	1.4	165	40	3.1	0.1	0.1	2
300	41	2 28	3.8	1.7	161	49	3.5	0.1	0.2	2
350	49	2 58	5.3	2.0	158	60	3.9	0.2	0.2	3
400	58	3 29	7.1	2.3	154	70	4.3	0.2	0.3	3
450	67	4 01	9.1	2.6	151	82	4.7	0.2	0.4	4
500	76	4 34	11	3.0	148	94	5.2	0.3	0.5	4
550	86	5 08	14	3.3	144	106	5.7	0.3	0.6	5
600	96	5 44	17	3.7	141	120	6.2	0.4	0.8	5
650	106	6 21	21	4.1	138	134	6.8	0.4	1.0	6
700	116	6 59	25	4.5	135	150	7.4	0.5	1.2	7
750	127	7 39	29	4.9	132	166	8.1	0.6	1.5	8
800	139	8 21	34	5.3	129	183	8.8	0.6	1.8	9
850	151	9 05	39	5.7	127	201	9.6	0.7	2.1	10
900	164	9 51	45	6.1	124	220	10	0.8	2.5	11
950	177	10 39	52	6.5	121	241	11	0.9	2.9	13
1000	191	И 29	60	7.0	119	262	12	1.0	3.3	14
Vo = 185 m/s
са трснутним упал>ачем УТ,М99,СП
са тренутним упадьачем ВГМ
Брисани домет:
225 ш за висину цил>а 2.0
250 ш за висину ци.ъа 2.5
272 m за висину ци.ъа 3.0
ess
Поправке								Д а ль и н а
правца због		д а л» и н е због					дальние због промене елев. за 1 хил>адити	
дериваци]е	бочног ветра Wy=l() m/s	уздужног ветра за Wx=10 m/s	одступаньа					
			темп, ваздуха за At = 10 °C	вазд. притиска за ДН = 10 mb	поч. брзине за AVo=10 m/s	темп, барута за Ath=10"C		
h i lj		м е т а р а						ГЛ
17	18	21	23	24	25	26	30	1
0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 i 2 2 2 3 3 3 4 4 5	1 1 2 3 4 5 5 6 6 7 8 8 9 9 10 10 И 12 13 14	0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 11 13 15 17 19 22 25 28 31	0 0 0 1 1 2 2 2 3 3- 3 4 4 5 5 6 6 7 8 9	0 0 0 0 0 0 0 0 -1 -1 -1 - 1 -1 -1 -1 -2 -2 -2 -2 -3	5 11 16 21 26 30 35 39 43 47 51 55 58 62 65 68 71 74 77 80	0 1 1 2 3 3 4 4 4 5 5 6 6 7 7 7 7 8 8 8	6.6 6.5 6.4 6.2 6.1 5.9 5.7 5.5 5.3 5.1 5.0 4.8 4.6 4.4 4.2 4.0 3.9 3.7 3.6 3.4	50 100 150 200 250 300 350 400 450 500 550 600 650 700 750 800 850 900 950 1000
- 	  	- •— >•—	•—‘ к—к к—- —* к—ж	•— >—* к— к—- >—*	• *—• к—‘ к— к— 04	О О 04 Оч ’-Л	-Л 4^ '-kJ	М N — о 71С	'^O'TiC'Ji	0'710'7)0	'.ZO'JIOJ) оо	оооос	ооооо	ооооо 	 		—		Д а ль и и a	
OC-J	'-»J '-kJ '-kJ tO NJtOtOtOtO ’^JO4	04 <-П 40'-П к—	ОС Ш’-»J •—ч£	'-JUl'-JNJO ОС	-J -J 04 ’-kJ <1	О4£ 'л JJ N)	'>J 4^	04	to p	hilj 1	Нишанска справа	
'-П-Р	.	4^'^J NJ NJ NJ	ЬЭЮК>|	— — — — — СО4.	“Ч	O’-kJ^C-J’-H	'->J—OX-J	О4'-Л4^'^Ю О О	2	О М 4^ ь- с	О '-kJ о 4^ LP	Г-) — н- >- ьэ 004	0Дх]-С	ОС —'-П 04 N)	t0 0 4^04>-	4ik	О	Таблички угао	
tH О. on	>	.PWJJMN)	to —Ь- к— —	—— '-Л0С	ОСОчООч'-л)	ООСО\4МО	-oocxi^ 4^ ОС	, ,	к— ОС чС О\ —	'О о О to Оч	to С чС чо МО 	 “ -	04	3	Ордината темена путатье	
tos, 3	to,  		^oeoc-j '-kJ to —	0 О O 'JI A ’-kJ to к— к— О O' — '-Л о '-Л	о	7)	Време лета	
	 					 >> ОО	ООООО ООООО О — — —— 04 -hk	to О ООО — t0-hk'0i>0 ОС О to .и 04	X	m/s 1	Крарьа брзина	
ОО	VC ОС >ОО4 04	^л^ф^ДЬк	'>> SJ 'wU to ОС'-kJ	'-kJ —’-kJ— "О’-kJ ЧС'O1 to с 04’-kJ к—ОС '-kJ ’-kJ О	'-kJ о — к— 4С '-kJ)— '-kJ “О 4^ to '-kJ Oh о '-Л	40	hilj |	Падни угао	
13 13 13 13 13 14 14 14 14 14 14 14 15 15 ,6 tA i7 16	>—к		по даллини (Vd)	Be СК
W '-kJ	'-kJ to to to k-^ —J— H. н H- k- H ^0^0	'^<|^k— \C be 04 04 Ln 4^ Lj to >- о	to	3	по правцу (Vp)	ровач :рета
'-kJ'-kJ	tot— i -1 -1	чСОС 'О'О^	cncn4^ ^w 4^—	-UOCLnLkJk—	Lnbsbci— 4^	OCtoLjtoLj	OJ		по висини (Vv)	гно ъе
-ЛОС	^J-fck'-kJ -kJ-kJ to to to toto —— »— oc Ji	'-л ~o ~o '-о о ~o г-л '-kJ — о че o\	k—k 04	1 hilj ||	Таблична ракл>а величине 4 Vd	
Тренутни npojeKTHji 30 мм М93П1
н
Р
o'
p
Vo = 185 m/s
са тренутним упал»ачем УТ,М99,СП
са тренутним упальачем ВГМ
Брисани домет:
225 ш за висину цил>а 2.0
250 ш за висину ци.ъа 2.5
272 ш за висину цил>а 3.0
3 9 9
		П	о п р	а в к	е			
правца због		д а л> и и е због					ене г и	
								
				одет у	п а а		£ s о к	
		G5					О-Л	СС
	сз	о.	«5	сс	сс П		с £	I
а 's' tr л	•г встр 0 m/s	ног ве* = 10 m	ваздух = 10 "С	s Е g-ll	рзине 10 m/s	н U >4°	ie због за 1 хи	Л> И 1
сс	О Г-н	х	. II		V© 77		ж	
S Он Е<	бочн Wy=		темп за At	вазд. за AI	поч. AV.=	темп за At	дал>и елев.	1 Д а
hilj				м с т	ара	1		m
17	18	21	23	24	25	26	30	1
5	15	34	10	-3	82	8	3.2	1050
6	16	37	11	-3	85	9	3.0	1 100
6	17	40	12	-3	87	9	2.8	1150
7	18	43	13	-4	90	9	2.7	1200
7	19.	47	14	-4	92	10	2.5	1250
8	21	51	15	-4	94	10	2.4	1300
8	22	56	16	-4	96	10	2.2	1350
9	23	61	17	-5	98	10	2.1	1400
10	24	66	18	-5	100	11	1.9	1450
11	25	71	19	-5	101	11	1.7	1500
12	27	77	21	-6	103	И	1.5	1550
14	29	84	22	-6	104	11	1.2	1600
16	32	92	23	-6	105	12	0.8	1650
19	36	102	25	-7	106	12		1700
24	41	117	26	-7	103	11	-	1730
		ГОРТЬА ТРУПА			УГЛОВА			
30	48	127	26	-8	100	11	0.8	1700
35	53	131	26	-8	97	10	1.1	1650
Табела Ц
Тренутни про]ектил 30 мм М93П1
Тренутни npojeKTHJi 30 мм ВОГ-17М
Висина VP = 0 m
Далина	Нишанска справа	Табл и чни угао	Ордината темена путаже	Време лета	KpajH>a брзина	Падни угао	Всроватно скретажс			Таблична ракл>а величине 4 Vd
							по дальний (Vd)	по правцу (Vp)	по висини (Vv) |	
ПЛ	hilj	О '	m	S	m/s	hilj	m			hilj
1	2а	4	6	7	8	9	И	12	13	16
1600	879	52 45	698	24	107	1117	15	3.7	36	46
1550	917	55 00	733	24	108	1150	15	3.7	38	39
1500	949	56 57	763	25	108	1167	15	3.7	39	34
1450	978	58 42	789	25	109	1183	14	3.7	41	30
1400	1005	60 18	811	26	109	1200	14	3.8	43	27
1350	1029	61 46	830	26	100	1217	14	3.9	45	25
1300	1052	63 08	847	26	100	1233	13	4.0	46	23
1250	1074	64 25	861	26	100	1248	13	4.1	48	21
1200	1094	65 38	873	27	100	1259	13	4.3	50	20
1150	ГИЗ	66 47	883	27	100	1270	12	4.4	52	18
1100	1131	67 53	891	27	100	1283	12	4.5	54	17
1050	1149	68 57	898	27	100	1300	12	4.6	56	16
1000	1167	70 00	905	27	109	1317	12	4.7	59	16
'С ос ос <1 <104 О' Л '^’^\ 4^ 4^ СМ О'^С 'ЛОСЬ. N>OC 4^*-*<^4С	н-	з-	дериващуе		правца због	Поправке	Брисани домет: 225 m за висину цил>а 2.0 m 250 ш за висину цил>а 2.5 m 272 m за висину ци;ьа 3.0 ш
О О чС чО ОС ОС < <	< 04 О' Os 'J\ —-qK>0C4^	<4^О<	X		бочног ветра Wy= 10 m/s				
133 135 136 136 136 136 136 135 135 134 134 133 133	ts>	|	м e т a p a	уздужног ветра за Wx= 10 m/s		да.ъине због		
— b-f— •— N>N>ts)N> N)N>tQbJtO < ОС ОС 40 С ь— >— N> ’-М СМ 4^ 'Л 04	txj		темп, ваздуха за At = 10 °C	одступаььа			
СЛ V» СЛ СЛ 04 О' О' О' О' < < <	м		вазд. притиска за ДН = 10 mb				
СЛ ‘J\ 04 04 О' < < < ОС ОС ОС ЧС ЧС j) X N ’Л X Н- 4^ < О СМ 04 о 4^			поч. брзине за AVo=10 m/s				
О'. 04 <	< ОС X ОС С € О О С	IQ		темп, барута за At„ = 10'"C				
CM I'M N> MK>N>bJbO о чс be	< О' ;л см к> о чо < сл см	CM		да.ъине због промене елев. за 1 хитьадити				
ОО>—	— tS>bO'^OJ	4^ 4^ СЛ СЛ 04 О'ло	'л ОСЛО'л	ОСЛО'ЛО ООО	ооооо	ооооо	>—	3	Д а ль и н а				
n
в
X
ж
'<!
н
ж
ж
ж
ж
Ж
Q
Ж
£
чо
sC
О
Я
<
о
II
3
Табела Ф1
Тренутни про]ектил 30 мм М93П1 са упа.ъачем УТ,М99,СП
Тренутни нро.]ектил 30 мм ВОГ-17М са унал»ачем ВМГ
В и си на VP = 0 m
Vo = 185 m/s
Далина (m)	50	100	150	200	250	300	350	400	450	500	550	600	650	700	750	800	850	900	950	1000	Далина! (m) 1 	1
50	0	-0.8	-2																		50
100	0.4	0	-1	-3																	100
150	0.8	0.8	0	-1	-4																150
200	1.2	1.6	1.2	0	-2	-5															200
250	1.6	2.4	2.4	1.6	б	-2	-6														250
300	2.0	3.3	3.7	3.4	2.1	0	-3	-7													300
350	2.4	4.1	5.0	5.1	4.3	2.6	0	-3	-8												350
400	2.9	5.0	6.4	6.9	6.6	5.4	3.2	0	-4	-9											400
450	3.4	6.0	7.8	8.8	9.0	8.2	6.5	3.7	0	-4	-11										450
500	3.9	7.0	9.3	11	11	11	9.9	7.6	4.4	0	-5	-12									500
550	4.4	8.0	11	13	14	14	13	12	8.9	5.0	0	-6	-14								550
600	4.9	9.0	12	15	17	17	17	16	14	10	5.7	0	-7.0	-15							600
650	5.4	10	14	17	19	21	21	20	18	16	12	6.4	0	-7	-17						650
700	6.0	11	16	. 19	22	24	25	25	24	21	18	13	7.2	0	-8	-19					700
750	6.6	13	18	22	25	27	29	29	29	27	24	20	15	8.1	0	-9	-21				750
800	7.2	14	19	24	28	31	33	34	34	33	31	27	23	16	8.9	0	-11	-23			800
850	7.9	15	21	27	31	35	38	39	40	39	38	35	31	25	18	9.9	0	-12	-25		850
900	8.6	16	23	30	35	39	42	45	46	46	45	43	39	34	28	20	11	0	-13	-27	900
950	9.3	18	26	32	38	43	47	50	52	53	53	51	48	44	38	31	22	12	0	-14	950
1000	10	19	28	35	42 i	48 i	52	56	59	60	61	60	57	54	49	42	34	25	13	0	1000
Vo = 185 m/s
Табела Ф2
ТАБЕЛА HAJMAIbHX ДАЛ>ИНА
Висина VP = O m
Удал»еност гребена заклона (т)	Надвишаватье гребена заклона у метрима										Удал,еност гребена заклона (т)
	5	10	1 5	20	25	30	3 5	40	45	50	
100	580	800	990	1140	1260	1370	1460	1540	1600	1640	100
200	510	630	740	840	930	1010	1100	1160	1230	1290	200
300	540	630	700	770	830	900	960	1010	1060	1110	300
400	610	660	720	770	820	870	920	960	1000	1040	400
500	690	730	770	810	850	890	930	960	1000	1030	500
600	780	810	840	870	910	940	970	990	1020	1050	600
700	870	890	930	950	970	1000	1020	1040	1070	1090	700
800	970	980	1010	1030	1050	1070	1090	1110	1120	1150	800
900	1070	1080	1100	1120	ИЗО	1150	1170	: 1180	1190	1210	900
1000	1170	1180	1190	1210	1220	1230	1250	1260	1270	1280	1000
				На]ман>а	могуЬа датьина га)		1>ан>а (т)				
НАПОМЕНА: При коришЬен»у ових таблица треба водмти рачуна да се ради о на)ма1И1мда,ъинама за табличке (средне) путане, и да треба
узимати у обзир повейане елевационог угла ради сигурности због растурана путане во висини и осталих фактора.
Табела XI
Табела углова сигурности и на]ман>их нишана
при гамашу преко, кроз ме^упросторе
и поред крила властитих снага
Я	Гамаше преко властитих снага		Га^ кроз м с 1) J и поре; вл аститг	а же 'просторе 1 крила <х снага	со
о				HajMaruH	ЕС (J
я с	Угао	На]ман»и	На]ман>а	угао измену	Я X G
S н с	сигурности	нишан	далина	правца га^ан>а и	=
	(hilj)	сигурности	гадала		со н 	- о
са		(hilj)	(т)	властитих снага (hilj)	=: са
1 Н)0	51	4.5/60	250	71	100
200	38	4.5/63	350	61	200
300	31	5.0/72	500	63	300
400	34	6.0/92	600	64	400
j 500	39	7/115	700	73	500
600	45	-/141	800	80	600
1 700	55	-/171	900	94	700
800	66	-/205	1050	ПО	800
Ц 900	77	-/241	1150	123	900
| 1000	93	-/284	1250	126	1000
1100	ПО	-/331	1350	137	1100
1200	127	-/381	1450	145	1200
1300	147	-/439	1600	152	1300
1400	179	-/514	1700	158	1400
1500 1600	209 263	Габале нир углова сиг) од угловаз	i дозволено к арности и ниш; амаксималну,	ада]езбир алела вейи далину.	1500 1600
Табела Х2
Бочно претицан>е за креташе цил>а под углом од 90°
Нишан	Да.ъина	Бочно претицан>е (hilj) при брзини кретажа цил>а (km/h)						
hilj	m	5	10	1 5	20	3 0	4 0	50
9	100						54	•	68
25	200	-			29	43	58	72
41	300	-		23	30	45	61	76
58	400	-	16	24	32	47	63	79
76	500	-	16	25	33	49	65	82
96	600	-	17	25	34	50	67	84
116	700	9	17	26	34	52	69	86
139	800	9	18	26	35	53	71	88
164	900	9	18	27	36	55	73	91
191	1000	9	19	28	37	56	75	93
221	1100	10	19	29	38	58	77	96
254	1200	10	20	30	40	60	79	99
292	1300	10	21	31	41	62	82	103
335	1400	11	22	32	43	65	86	108
386	1500	12	23	34	46	69	92	115
453	1600	13	25	37	50	74	99	124
557	1700	14	28	42	56	83	111	139
667	.1730	15	31	46	61	92	132	153
		ГОРКА ТРУПА УГЛОВА						
768	1700	17	34	51	68	103	137	171
879	1600	20	40	60	80	119	159	199
949	1500	22	44	65	89	133	178	222
1005	1400	25	49	74	98	148	197	246
1052	1300	27	54	81	108	162	216	270
1094	1200	30	59	89	119	178	238	297
1131	1100	33	65	98	130	196	261	326
1167	1000	36	72	107	143	215	286	358
НАПОМЕНА: При кретан>у ци.ъа под оштрим углом у равни га £ан>апретицан>е
узимати 2 х маше од табличног.
Табела ХЗ
Средльи утрошак муници]е при гаражу
по|единачних и групних цитьева
(после коректуре ватре)
Далина	По)единачни цил>		Г р у п в и ц и л>		површински		Далина
			3 0 х 5 0 m		1 0 0 х	5 0m	
	неутралисати	уништити	неутралисати	уништити	неутралисати	УНИШТИТИ	
m	метака		метака		метака		m
400	4	6	29/-	91/ -	97/-	308/-	400
600	6	9	33/-	109/ -	114/-	362/-	600
800	8	12	42/-	133/-	139/-	438/-	800
1000	10	16	54/30	170/94	176/70	557/220	1000
1200	12	19	60/34	191/107	194/81	612/258	1200
1400	• 13	21	60/36	192/114	190/92	600/290	1400
1600	15	24	57/45	184/142	175/116	553/368	1600
НАПОМЕНА : У бро|ител>у je дат утрошак муници)е при гаЬану положеном путаном (лона трупа углова).
а у вмените л>\ при гамашу у банном путаном (горна трупа углова).
Прилог 2.
ТАКТИЧКО-ТЕХНИ МСИ ПОДАЦИ
а) За бацач граната калибар	30 mm
почетна брзина гранате - брзина га^ан>а (регулатор на “МАХ”).	185 m/s
- теори)ска	350-400
-борбена	65-70
- хоризонтално пол>е де)ства	30°
-	вертикално пол>е де)ства -	успешно га!)ан>е	-5° до +70°
непосредно	до 700 m
-	полупосредно и посредно -	пун>ен»е редеником из добоша -	маса празног opylja са добошем, НСБГ -1	до 1700 m
и редеником	35 kg
- маса празног реденика	1,4 kg
- маса празног добоша	1,6 kg
- маса комплета пушача са сандуком	13,5 kg
б) За справу нишанску НСБГ-1
- увейанье	2,5 х
- видно пол>е	13°
-	врста поделе -	на]ман>а под ела добоша угломера и	1/6000
скале дальинара - на]‘ман>а под ела плоче угломера и	1-00
дал>инара	0-01
- основни положа] угломера	30-00
основни положа] дальинара	0-00
изгравирана дальина на кончаници	0 - 700 m
- маса справе нишанске	1 kg
- маса комплота НСБГ	2,7 kg
в) за дурбин ДР-30 - увеЬале	5 х
видно поле	7° 15’
- диоптрщско подешаваше	од - 5 до + 5
	Dptr
- маса дурбина	1 kg
маса комплета дурбина	1,8 kg
г) За метак 30 mm са тренутном гранатом М 93 П1
калибар	30 mm
почетна брзина	185 m/s
максимални домет	1730 m
упал>ач (тренутни са самоликвидатором)	УТ M99, СП
сигурност делован>а упал>ача	60 m
маса метка	350 g
маса гранате пакован>е	270 g
у лим:еним кутадама	48 метака
две лимене кути]е у дрвенс л сандуку	96 метака
маса упакованог основног сандука	50 kg
дименз^е сандука у mm	452x350x180
Прилог 3.
ЗАКЛОНИ ЗА ВАТРЕНО ДЕ1СТВО И ЗАШТИТУ