ГЕНЕРАЛШТАБ BOJCKE ТУГОСЛАВШЕ
СЕКТОР ЗА КОПНЕНУ BOJCKY
Управа пешади)е
УП-206
BOJHA TAJHA
Интерио
ПРАВИЛО
ЧЕТА МИНОБАЦАЧА120 mm
(ПРИВРЕМЕНО)
2001.
Аутор
Милорад Арсеновий, пуковник
Во)ноиздавачки завод
За издавача
Директор
Славко Брстина, пуковник
Редакци]а „Bojna кн>ига“
Квьига хил>аду триста двадесет и девета
Главни и одговорни уредник
Мр Мирко BojaHuh, пуковник
Уредник
Александар Ардел>ап, потпуковник
Стручки редактор
Л»убан Ивковий, пуковник
Рецензент
Симо Миха|ловий, пуковник
1езички редактор
Наташа Николий, профссор
ГЕНЕРАЛШТАБ BOJCKE 1УГ0СЛАВИ1Е
СЕКТОР ЗА КОПНЕНУ BOJCKY
Управа пешадще
Инт. Bpoj 1107-1
Од 26.10.2001. године
На основу тачке 37 Упутства за израду и коришЬеиье
во]не литературе, nponncyjeM
ПРАВИЛО
ЧЕТА МИНОБАЦАЧА 120 mm
(ПРИВРЕМЕНО)
Koje ступа на снагу ОДМАХ
НАЧЕЛНИК
Управе пешадщ'е
генерал-Majop
мр Милорад Ступар, с. р.
UDK 355.314:623.421.4
АРСЕНОВИЪ, Милорад
Правило чета минобацача 120 mm : (привремено) / [аутор Мило-
рад АрсеновиЬ] ; [прописао] Генералштаб Bojcxe Зугославще, Сектор
за копнену Bojcxy, Управа пешадщ'е. - Београд : Во|ноиздавачки завод,
2001 (Београд : Bojna штампарща). - 182 стр. : илустр. : 20 cm - (Bojna
кн>ига; кнь. 1329)
Bojna Tajna ; Интерно. - Тираж 2.000. - Податак о одговорности преу-
зет са поле^ине наел. стр. - УП-206.
а) Пешади|а - Чета минобацача 120 mm
Правило има за цил> да у складу са наменама и могуЬностима чете,
обезбеди ycBajaibe и примену ]единствених погледа, ставова и такти-
чких поступака у припреман>у, организован^ и изво£ен>у борбених flej-
става.
CIP - Каталогизацща у публикации
Централна библиотека BojcKe Зугославще
САДРЖА1
Страна
УВОД
Глава I
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ............................................ И
1.	ПОЗАМ, НАМЕНА, МЕСТО, УЛОГА, САСТАВИ
ОСНОВНИ ЗАДАЦИ ЧЕТЕ У БОРБИ .............. 11
2.	УСЛОВИ ИЗВОЪЕВЬА БОРБЕНИХ ДЕЗСТАВА................	15
3.	БОРБЕНИ РАСПОРЕД ЧЕТЕ............................. 17
4.	PA3BOJ И ПРЕМЕШТАВЬЕ ЧЕТЕ......................... 24
Глава II
КОМАНДОВАНЬЕ............................................ 29
1.	ОПШТЕ ОДРЕДБЕ..................................... 29
2.	ДУЖНОСТИ СТАРЕШИНА ЧЕТЕ........................... 30
3.	УПРАВЗЬАТЬЕ И РУКОВАНэЕ ВАТРОМ ЧЕТЕ............... 34
4.	РАД КОМАНДИРА ЧЕТЕ НА ПРИПРЕМИ,
ОРГАНИЗОВАНА И ИЗВОЪЕНэУ БОРБЕНИХ
ДЕЗСТАВА.................................. 36
1)	Опште одредбе................................... 36
2)	При]ем задатка, доношетье одлуке и издаватье заповести .	38
3)	Планира1ье де]ства и израда борбених докумената.	44
4)	Организована везе............................... 52
5)	Организована саде]ства и сарадвье .............. 55
Глава III
ОСНОВНИ САДРЖАЗИ ОРУЖАНЕ БОРБЕ	....................... 57
1.	ПРОТИВВАЗДУШНА БОРБА ............................. 57
2.	ПРОТИВОКЛОПНА БОРБА .............................. 58
3.	ПРОТИВПЕШАДИЗСКА БОРБА ........................... 59
4.	ПРОТИВДЕСАНТНА БОРБА ............................. 60
5.	ПРОТИВАРТИЗЬЕРИЗСКО - РАКЕТНА БОРБА...............	62
6.	ПРОТИВЕЛЕКТРОНСКА БОРБА .......................... 63
7.	ПРОТИВДИВЕРЗАНТСКА И ПРОТИВТЕРОРИСТИЧКА
ДЕЗСГВА .................................. 64
8.	ИНЖИНэЕРИЗСКА ДЕЗСГВА............................. 65
5
Глава IV
ОБЕЗБЕЪЕН>Е БОРБЕНИХ ДЕЮГ АВА ............................... 69
1.	ИНФОРМАТИВНО-ПСИХОЛОШКО-ПРОПАГАНДНО
ОБЕЗБЕЪЕРЬЕ................................... 69
2.	ОБАВЕШТАШО ОБЕЗБЕЪЕНэЕ................................. 71
3.	БЕЗБЕДНОСНО ОБЕЗБЕЪЕН>Е ............................... 79
4.	ПРОТИВНУКЛЕАРНО-ХЕМИЮКО И БИОЛОШКО
ОБЕЗБЕЪЕН>Е................................... 80
5.	ПОЗАДИНСКО ОБЕЗБЕЪЕРЬЕ................................. 84
1)	Опште одредбе....................................... 84
2)	Техничко обезбе^евье ............................... 86
3)	Интендантско обезбе!)ен>е........................... 87
4)	Санитетско обезбе^етье.............................. 89
5)	Ветеринарско обезбе^етье ........................... 90
6)	Cao6pahajHO обезбе$ен>е............................. 91
7)	Противпожарно обезбе^етье........................... 92
6.	МАСКИРАТЬЕ ............................................ 93
7.	ОСИГУРАРЬЕ............................................. 93
Глава V
НАПАД........................................................ 97
1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ.......................................... 97
2< ДЕЮГВО ЧЕТЕ У ВATPEHOJ ПРИПРЕМИ НАПАДА .... 101
3.	ДЕЮГВО ЧЕТЕ У В АТРЕНО J ПОДРШЦИ НАПАДА.... 104
4.	ДЕЮГВО ЧЕТЕ У РАЗНИМ УСЛОВИМА ИЗВОЪЕРЬА
НАПАДА ...................................... 106
1)	Де]‘ство чете у нападу на населено место........... 106
2)	Де]ство.чете у нападу на планинском и пошумленом
землишту.................................. 108
3)	Детство чете у нападу на заузето] територщи........ 110
4)	flejcTBO чете у нападу зими ....................... 111
5)	flejcTBO чете у нападу са насилним преласком реке . 112
6)	flejcTBO чете у гон>ен>у .......................... 113
Глава VI
ОДБРАНА .................................................... 115
1.	ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ........................................ 115
2.	ДЕЮГВО ЧЕТЕ У ИЗВОЪЕТЬУ ОДБРАНЕ....................... 119
3.	ДЕЮГВО ЧЕТЕ У РАЗНИМ УСЛОВИМА......................... 121
ИЗВОЪЕЕЬА ОДБРАНЕ...................................... 121
1)	Де]*ство чете у одбрани населеног места............ 121
2)	Де]ство чете у одбрани ослонцем на реку............ 122
3)	Де]ство чете у одбрани на планинском и пошумленом
землишту.............................................. 123
6
4)	Д^ство чете у одбрани зими.................... 124
5)	Де|ство чете у одбрани морске обале........... 125
6)	Де|ство чете у окружетьу и npo6oj из окружена. 126
7)	Де|ство чете у одступан>у .................... 127
Глава VII
КРЕТАН>Е, БОРБА У СУСРЕТУ И ОДМАРАНэЕ.................. 131
1.	КРЕТАЬЬЕ ........................................ 131
1)	Маршеван>е.................................... 131
2)	Превожен>е.................................... 143
2.	ДЕТСТВО ЧЕТЕ ПРИ БОРБИ У СУСРЕТУ ................ 146
3.	ОДМАРАНэЕ........................................ 147
ПРИЛОЗИ
Прилог 1 - РАПОРТ КОМАНДИРА ПРИДАТЕ ЧЕТЕ............... 155
Прилог 2 - ПРЕДЛОГ ЗА УПОТРЕБУ И ДЕТСТВО
ЧЕТЕ У НАПАДУ ................................. 155
Прилог 3 - 3АПОВЕСТ ЗА НАПАД командира чете минобацача . 157
Прилог 4 - ЗАПОВЕСТ ЗА МАРШ командира чете минобацача .... 160
Прилог 5 - ПЛАН ДЕТСТВА 1. минобацачке чете у нападу... 162
Прилог 6 - ПЛАН ДЕТСТВА 1. минобацачке чете у одбрани . 166
Прилог 7 - НАРЕБЕ1БЕ командира чете командиру извиднице ВП 168
Прилог 8 - ПОДАЦИ ЗА ЗАПОВЕСТ команданта мтб (.. .пб).. 169
Прилог 9 - ШЕМА ОРШЕНТИРА.............................. 171
Прилог 10 - ШЕМА КОДИРАН>А............................. 172
Прилог 11 - ДНЕВНИК ОСМАТРАВЬА Осматрачке станице
чете МБ pejon................................... 173
Прилог 12 - ПЛАН НЕПОСРЕДНОГ ОСИГУРАТЬА ВП чете
на дан у pejoHy................................. 173
Прилог 13 - ЗАПИСНИК МИНСКО-ЕКСПЛОЗИВНЕ
ПРЕПРЕКЕ........................................ 176
Прилог 14 - КОМАНДИ 1. мтб (пб) БОРБЕНИ ИЗВЕШТА!....... 177
Прилог 15 - ПРЕГЛЕД СКРАЪЕНИЦА ........................ 178
7

УВОД
Правило чета минобацача 120 mm заснива се на: Bojnoj
доктрини Савезне Републике 1угослави]е; Стратегии ору-
жанс борбе (нацрт); искуствима из досадаппьих ратних де]-
става; искуствима са вежби Единица и команди BojcKe Jyro-
слави]е; организаци]ско-формаци)ско] структури чете мино-
бацача; Правилу минобацача 120 mm; Борбеним правилима
артил>ери]е; Правилу батал>он (пешади]ски, моторизовани,
брдски, планински, партизански и морнаричке пешадодс);
Упутство о вежбама jединица BojcKe JyrocnaBnje (измене и
допуне) и захтевима савремене оружане борбе.
Правило садржи седам глава и при логе. У ошптим од-
редбама (глава I) обра^ени су: nojaM, намена, основни зада-
чи чете; начела употребе; услови изво^еиьа борбених де]ста-
ва; борбени распоред чете. Као посебне целине обра^ени су
основни садржа]и оружане борбе (глава II), командование
(глава III) и обезбе^етье борбених де]става (глава IV). Ко-
мандованье и обезбе!>ен>е борбених де]става обра^ени су je-
динствено за зидове борбених дс]става и за све тактичке
борбене радн>е. Треба их примсвьивати еластично и ствара-
лачки, према конкретном задатку ко)и чета доби]а.
У делу о видовима борбених де]става и тактичким борбе-
ним радн>ама (глава V - VII) дефинисане су опште одредбе,
ватрена припрсма и подршка, характеристике и начин изво-
1)ен>а борбених де]става у условима конкретне употребе чете.
Правило je илустровано шемама и прилозима начслног
характера, независно од конкретне ситуащуе, ради лакшег
схватан>а датих садржа]а. У прилогу je дат преглед борбених
докумената Koja се раде у чети, начелни примери и примери
других предлога Koje командир чете подноси претпоставле-
ном старешини и скраЕенице Koje се користе у овом правилу.
Правило има за цил> да, у складу са наменом и могуЬно-
стима чете, обезбеди усва]ан>е и примену )единствених по-
гледа, ставова и тактичких поступака у припреман>у, орга-
низован^ и изво!)ен>у борбених де]става.
9
Правило je намешено за обуку старешина, команди, je-
диница и установа BojcKe 1угославще, ученика, студената,
слушалаца во]них школа и рсзсрвних во]них старешина.
Све старейшие и команде обавезне су да проуче одредбе
овог правила и да их у току обуке испиту]у и провере за
услове у ко]има они изводе борбена де]ства. Предлози и
примедбе на правило доставл>а]у се издавачу ради доградвье
и осавремен>аван>а.
10
ГЛАВА 1
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
1. ПО JAM, НАМЕНА, МЕСТО, УЛОГА,
САСТАВ И ОСНОВНИ 3АДАЦИ ЧЕТЕ
У БОРБИ
1.	Чета мипобацача (чМБ) je основна тактична, органи-
зацщска и ватрена jединица пешади|е. Намен>ена je за ва-
трену подршку батальона. Налази се у организаци)ском са-
ставу батальона (моторизованог, пешадщског, минобацач-
ког и механизованог).
2.	У борби чета flejcTByje у саставу батальона, при чему
образу]е батальонску ватрену трупу (БВГ), а ако flejcTByje у
оквиру батальона минобацача налази се у саставу бритадпе
ватрене трупе (БрВГ).
Може се придавати оклопном батальону или во]но-тери-
торфалном одреду. Придаван>е чете може бити у целини и
по водовима.
3.	Чета минобацача начелно се cacrojn од: команде, ко-
мандног вода и два вода МБ 120 mm.
4.	Команду чете cannibaBajy: командир чете, заменил ко-
мандира чете, четни старешина, болничар и механичар за
возила точкаше.
5.	Командни вод сачин>ава]у: командир вода, извлфачко
одельелье, рачуначко одельелье и одельелье везе.
6.	Вод минобацача 120 mm налази се у формалццском са-
ставу чете. Сачильава]у га командир вода и три одельельа
минобацача. У начелу, flejcTByje као целллна у саставу чете.
Изузетно може де]ствовати самостално.
11
1. Оде;ьен>е минобацача 120 mm je на)ман>а ватрена je-
диница и налази сс у саставу вода минобацача 120 mm. Са-
чин>ава)у га командир одел>ен>а, послужиоци j ед ног opyija и
возач.
8.	Основни задаци чете (вода) у борби су:
-	неутралисавье или уништаватье непри)ателеве живе
силе и ватрених средстава;
-	борба против непри)ател>евих десаната;
-	неутралисан>с (уништен>е) непрщателэевих средстава
ватрене подршке;
-	неутралисан>е непри]атсл>евих осматрачница и осма-
трачких станица тактичког нивоа;
-	неутралисан>е непри)ател»евих командних места и цен-
тара везе тактичког нивоа;
-	рушение и уништаван>е фортификаци]’ских об)еката
пол>ског типа и отваран>е пролаза у препрекама;
-	задимл>аван>е и осветл>аван>е одре^ених pejona и про-
сторна.
9.	Чета добща задатак од команданта батазьона, или ко-
манданта )единице Kojoj je чета придата.
Чети из састава БВГ или БрВГ, Koja се одре^еном коли-
чином мунищде и за одре1)ено време подржава неку пешади)-
ску (оклопну, механизовану) ^единицу, задатке поставлю ко-
мандант тс ]единице у оквиру одобрене количине муници)е.
10.	У борби, чета извршава задатке ocTBapyjyhn ватре за
неутралисан>е, уништен>е, запречаван>е, рушен>е, осветл>а-
ван>е и задимл>аван>е.
У зависности од врсте и величине цюьа, задатка и по-
требног времена за н>ено оствариван>е, ватре се могу оства-
рити четом, водом или, изузетно, одел>ен>ем.
11.	При извршаван>у поставл>ених задатака, чета оства-
pyje или учеству]е у оствариван»у:
-	концентричных ватри (КВ);
-	запречних ватри (ЗВ);
а)	фронталних запречних ватри (ФЗВ),
б)	косих запречних ватри (КЗВ),
в)	бочних запречних ватри (БЗВ).
12
12.	Копцентрична ватра je површинска ватра, промен-
л>иве густине и интензитета. На карту се наноси устальеним
знацима и обележава арапским бро)свима (КВ - 121, КВ -
122 и слично).
13.	Запречна ватра (ФЗВ, КЗВ и БЗВ) je лишдска ватра
и представлю ватрену завесу по одре^ено] лини)и на правцу
непри)ател>евог напада и противнапада a ocTBapyje се )едно-
временим flejcTBOM свих opylja чете.
Запречне ватре чете назива]у се по)единим географским
именима („Београд“, „Рума“, „Авала“ и сл.), а oбeлeжaвajy
се само почетним словима тог назива („Б“, „Р“,„А“ и сл.).
^Величина (фронт) ЗВ за чету може износити на]више
до 1,5 величине нормалног снопа. Ширина нормалног снопа
чете доби)а се множен>ем 6poja opylja са ширином зоне
успешног де)ства парчади.
14.	Зону де|ства чете oflpeijyje командант баталюна или
команд ант j единице коме je чета придата.
Чети из састава батал>она минобацача (БрВГ) и прида-
Toj чети у нападу начелно се не oflpeljyje посебно зона flej-
става jep се поклапа са основном зоном де)ства батал>она
односно подржаване jeflHHHne.
У одбрани чети редовно се oflpetjyje основна зона дет-
ства и начелно je ужа од зоне де)ства подржаване jединице.
Основна зона де)ства чете обавезно покрива тежиште од-
бране подржаване jeдиницe и ограничена je по фронту и ду-
бини. Ближа граница основне зоне flejcTBa поклапа се са ли-
нщом на)ман>е дал>ине. Далю граница се oflpe^yje када по-
CTojH опасност за властите снаге Koje flejcTByjy у ближо] не-
при)ател>ево) позадини. За бочне границе зоне де]ства одре-
ijyjy се маркантни об)екти на земл>ишту.
Командант батал>она (командант подржаване jединице),
по потреби, oflpeijyje чети поред основне и допунску зону
де]ства Koja се тако^е ограничава по фронту и дубини.
Ако je Moryhe по)авл>иван>е непр^атслю ван основне и
допунске зоне flejcrea (ваздушни десант, убачени оставл>ени
делови и сл.), чети могу бити одре1>ена 1-2 pejoiia евенту-
алног де]ства (РЕД). У зависности од места и улоге чета у
допунско) зони де)ства и pejony евентуалног де)ства, може
де)ствовати као целина или по водовима.
13
У ocHOBHoj зони де]ства увек, а у допунско} зони де}ства
и ре}ону евентуалног де}ства када je за н>их одговорна, чета
организу}е изви^амье према одредбама главе IV одел>ак 2.
На цил>еве у основно} зони дс}ства и pejoHy евентуалног
де]ства чета отвара ватру по наре^ен>у - одобрен>у коман-
данта батальона или команданта подржаване j единице у
оквиру одобрене количине муници}е и одлуци командира
чете.
Ватром чете pyKyje командир чете, командир команд-
ног вода са истакнуте осматрачнице. Када чета де}ству}е у
саставу батал>она минобацача, ватром чете може руковати
командант батал>она минобацача, а понекад и друге старе-
йшие чете - батал>она минобацача.
На цшьеве у допунско} зони де}ства чета отвара ватру
по наре^ешу - одобрен>у команданта батал>она или коман-
данта jединице Kojoj je чета придата, али уз сагласност -
одобренье старейшие суседне }единице. За де}ство у допун-
cKoj зони неопходно je обезбедити саде}ство са суседом.
15.	Липина najMaibe дал>ине je линща одре^сна и обеле-
жена об}ектима на земльишту, испред Koje чета може несме-
тано да raija. У начелу, oflpeijyje je претпоставл>ени старе-
шина, ако je он не одреди, oflpetjyje je командир чете.
У нападу за основне ватрене пoлoжaje, лини} a на}ман>е
дальние поклапа се, у начелу, са предн>ом ивицом полазног
положа}а - лини}а разво}а за напад, а за наредне ватрене по-
лoжaje са достигнутом лишцом предн>их делова подржаване
jeдиницe у фази премештан>а чете.
У одбрани за основне, наредне и привремене ватрене
пoлoжaje за подршку борбеног осигуран>а, лини} а на}ман>е
дазьине се, у начелу, поклапа са предн>им кра}ем pejona од-
бране водова ко}и организу}у одбрану непосредно испред ва-
треног положа} а.
16.	Основни правац (ОП) je замипльена линфа Koja по-
лази од основног opyija и пролази, приближно, кроз средину
основне зоне де}ства (средину pejona цшьева и планираних
ватри). Oflpe^yje га командант батал>она или командир чете
14
(по карти или на земл>ишту у стотинама хил>адитих), а саоп-
штава га свом заменику.
17.	Граница зоне сигурносги je лини)а на земл>ишту до
Koje подржавана j единица може приЬи без опасности од ва-
тре чете. ТЬена удал>еност од центра слике растуран>а пого-
дака чете - вода зависи од начина га^ан>а и степена закло-
н>ености и износи на}ман>е 200 (за живу силу у заклонима) и
400 мстара (за живу силу ван заклона).
Командир чете или други старешина koj’h pyxyje ватром
чете дужан je да за сваки конкретан cnynaj одреди границу
зоне сигурносги и упозна команд анта подржаване j единице
са могуЬношЬу извршетьа ватреног задатка.
2. УСЛОВИ ИЗВОЪЕН>А БОРБЕНИХ
ДЕ1СТАВА
18.	Чета he изводити борбена де]'ства у сложеним борбе-
ним и разноврсним земл>ишним и временским условима.
Због тога водници и старейшие чете Mopajy испол>ити висок
степей борбеног морала, чврсто уверен>е у снагу и могуЬ-
ност успешног супротставл>аиьа непри)ател>у, чврсту и све-
сну дисциплину, висок степей обучености и увежбаности,
добру физичку способност, отпорност против непри|ател>е-
вог психолошког и пропагандног делован»а, храброст, од-
лучност и сналажлшвост у вештом примен>иван>у стечених
знан>а и вештина у во!>ен>у борбе.
19.	Савремене борбсне услове карактеришу: изненадна
и брза де)ства снага са дистанце, уз масовну употребу
оклопних и механизованих jединица и спецщалних снага на
копну; честа примена ваздушних, првенствено хеликоптер-
ских десаната; снажна подршка из ваздушног простора;
стална претн>а и могуЬност употребе нуклеарног и хемщ-
ског оруяда ради постизан>а изнена1)ен>а и оствариван>а бр-
зих продора на изабраном правцу. Борбена де]ства непрща-
тел>а пратиЬе интензивна психолошко-пропагандна актив-
ност, усмерена на слабл>ен>е отпора и оружане борбе наших
снага.
15
20.	Чета може изводити борбена де]ства на: фронту, зау-
зето] територи]и и властито] позадини.
21.	На фронту чета изводи борбена де]ства у саставу
батальона или као придата ]единица, у складу са основном
наменом и борбеним могуЬностима, а у непосредном садер
ству са осталим снагама.
22.	На заузето] територи|и чета се може наЬи у тактич-
Koj и оперативно] дубини, када због неповольног разво]а си-
туащце на фронту буде одсечена, оставльена (или убачена),
по плану претпоставльенс команде, у саставу батальона илли
придате (единице. У неким ситуаци)ама, ради извршельа од-
ре^еног задатка и за одре^ено време, чета може бити пот-
чин>ена команди BtJ.
На заузето] тсриторщи преовла!)у]у нападна де]ства, ко-
ja треба да буду ускла^ена са де]ством на фронту. На]чешНи
об]'скти напада чете су: артильери]ско-ракетне ]единице на
ватреним положа]има и у покрету; командна места; центри
везе; позадинске |единицс и снабдевачке колоне; резерве;
об]екти на комуникащцама и друге снаге, чиме се знатно
умальу]е непри]ательева ефикасност на фронту.
23.	У властито] позадини чета врши подршку снага у
борби против ваздушних и поморских десаната, делова не-
при]ательевих снага ко(е су одссченс и окружене, диверзант-
ских и других снага Koje непрфатель убацу]е у нашу позади-
ну. У зависно од (ачине непрфательевих снага и других
околности, у тим де]ствима чета се може ангажовати у це-
лини или по водовима. Ова де]ства има]у изузетно офанзив-
ни карактер, без обзира о каквим се снагама ради, а карак-
терише их брзо ангажовальс и енергично ватрено дс]ство
чете. Велика активност, детально планиралье, ограничено
тра]алье, саде]ство са елемснтима борбеног распореда ]еди-
нице у чи]ем саставу де]ству]е и другим снагама и во]'но-те-
ритори]алним командама и (единицама.
24.	Земльиште, сво]им карактеристикама (рельеф, по-
кривеност, хидрограффа, насельеност, комуникативност,
проходност, педолошки састав тла), има велики утица] на
припрему, организована и де]ство чете. Добро познавалье
на ггрипрему, организовалье и де]ство чете. Добро познава-
16
н>е и рационално коришкеше особина землшшта предста-
влю основ правилне употребе чете у борби.
25.	Време утиче на припрему, организована и де]ство
чете као: тра]ан>с, атмосферска nojaea, доба дана и годиппье
доба.
Време као Tpajaibe основни je услов за правоврсмсну и
успешну припрему и ватрсну подршку ]единица. Кратко
време захтева брзо доношеше одлуке, избор и поседанье
ВП, припрему почетных елемената и готовост чете да у
свим условима изврши подршку ]единице у чи]ем саставу
flejcTByje. Правовремено разви]ан>е и поседан>е ВП, припре-
ма почетних елемената, уз предузиман>с мера борбеног
обезбе^еша, може пресудно да утиче на извршеше задатка.
Време као атмосферска nojaBa испотъава поссбан утица]
на припрему почетних елемената за гамаше и де]ство чете
при подршци подржаване {единице. Магла, киша, снег, хлад-
ноЬа и друго чине дс]ство сложепим у припреми елемената
и остваривагьу ватри при подршци ]единица.
3. БОРБЕНИ РАСПОРЕД ЧЕТЕ
26.	Борбени распорсд (б/р) чете je распоред шених дедо-
ва за извршеше борбеног задатка. Део je б/р батальона у чи-
jeM саставу де]ству]с, односно ]едипице Kojy подржава. Са-
ctojh се од: осматрачница и ватреног положа|а (шема 1).
Борбени распоред чете треба да омогуйи
-	ефикасну подршку батал»она и подржаване ]сдинице у
чи]ем je саставу на цело] дубини извршеню задатка, нарочи-
то на тежишту и у одлучу]уЬим фазама борбе;
-	лако и брзо извршаван>е ватрсних задатака у основно]
и допунско] зони де]ства и ре]онима свснтуалног де]ства;
-	лак маневар ватром у свим правцима (кружно де]-
ство);
-	нспрекидност веза и
-	максимално искоришЬаван>е землшшта за утвр^ива
17
Шема 1 - Борбеии распоред чете
н>е, маскираиье и предузиман>е мера за обезбе^ен>е борбе-
них flej става.
27.	Чета разви]а ceoj борбени распоред у борбеном рас-
пореду j единице Kojy подржава.
18
28.	У зависности од земльишта и добщеног задатка, чета
организме и развща; основне, привремене, наредне, резер-
вне, помоЬне и лажне осматрачнице.
29.	На осматрачницама у борби се pacnopetjyjy: командир
чете, командир командног вода, изви^ачко одельен>е, део оде-
л>ен>а везе, а у изузетном случа]у рачуначко одельен>е.
30.	Осматрачнице се бира]'у на местима Koja обезбе^у]'у:
добро осматран>е у цело] зони де]ства или н>еном веЬем де-
лу; успешно организована и одржаван>е везе и саде]ства: за-
клон>ене и маскиранс прилазе: неуочльивост за непрщательа.
Место за основну осматрачницу oflpeijyje командир чете
или командир командног вода, а за привремене, резервне и
помоНне командир командног вода или командир изви-
^ачког одсльен>а.
Основна осматрачница je место са Kojer се руку]е ва-
тром при извршаван>у основног ватреног задатка.
На H>oj се налази командир чете, командир командног
вода (ако се не налази на помоЬно] осматрачници), коман-
дир изви^ачког одельен>а, потребан 6poj изви^ача и везиста.
У нападу у pejony осматрачнице налази се командир оделье-
н>а везе са резервним льудством и средствима везе (шема 2).
Привремеиа осматрачница je место са Kojer се pyKyje
ватром при извршаваььу привремених ватрених задатака.
Ради непрекидности осматравьа и праНен>а борбене си-
туацще на одре^еним правцима де]ства и у одре^еним зона-
ма, а након премештан>а ватреног положа]а, предвижу се и
користе наредне осматрачнице.
UoMohiia осматрачница je уре^ени заклон на ко]и ко-
мандир минобацачке ]сдинице ynyhyje командира команд-
ног вода или командира изви^ачког одельен>а, са потребним
бро]ем извивала и везиста, ради осматравьа ефекта де]ства
ватре властите ]единице, де]ства и понашальа непрщателъа и
евентуалног управл>ан>а ватром. У одре^еним околностима
(када се са дневног прелази на ноЬно де]ство), на помокну
осматрачницу може да npeije и командир чете, када она по-
craje основна. У односу на ВП, помоЬне осматрачнице могу
бити бочне и истурене.
19
Шема 2 - Начслни распоред л>удства и средстава на осматрачници коман-
дира чете
У зависности од особина земл>ишта, на oflCTojaiby до 500
метара од основних, привремених и помойних осматрачница
бира]у се за рад ]една од две резервне осматрачнице.
Лажне осматрачнице ypetjyjy се ради обман>иван>а не-
прщатедьа и повремено на н>их треба упутити неког од л>уд-
ства команде трупе.
31.	PejoHH осматрачница за чету oflpeijyjy се, у начелу,
по следеНем:
20
-	осматрачница командира чете из састава батальона од-
peljyje се у борбеном распореду бата/ьона на или у близини
осматрачнице команданта батал>она;
-	осматрачница командира чете Koja je придата или чете
одре^ене за непосредну подршку неке од потчин>ених ]еди-
ница, бира се у pejony осматрачнице команданта - команди-
ра j единице Kojoj je чета придата, односно Kojy подржава;
-	помоКна осматрачница чете pacnopetjyje се у pejony
осматрачнице командира чете I или II лини)е - вода.
Ако осматрачница командира чете обезбе^у]е успешно
осматраше, не мора се организован! помоЬна осматрачница.
Место осматрачнице бира командна извидница.
32.	Осматрачнице се редовно yrep^yjy и маскира]у. Сте-
лен утвр^иван>а зависи од вида борбених де]става, располо-
живог времена, снага и средстава за утвр!>иван>е.
Уре^ен>е осматрачнице изводе изви^ачи, мерници и по-
служиоци средстава везе под командом командира команд-
ног вода (командира изви^ачког одел>ен>а).
33.	Ватрени положа] (ВП) je pejoH на землшшту на ко-
jeM се pacnopei)yjy л>удство, opyija, муници]а и средства вуче
ради извршеиьа ватреног задатка.
34.	На ватреном положа]у pacnopeijyjy се: заменик ко-
мандира чете (СВП), водови минобацача 120 mm, рачунач-
ко одел>ен>е, део одел>ен>а везе, четни старешина, болничар
и механичар за возила точкаше (шема 3).
Ватрени положа] вода (ако де]ству]е самостално) чине
ватрени положа] и одел>ен>а (ору^а са послугом), места сред-
става вуче и положа]а непосредног осигуран>а.
Ватрени положа] одедьен>а чине место ору^а (заклон за
opyije), склониште за л>удство и ниша за муницщу.
Ватрени положа]и yTBpijyjy се тако што се за свако ору-
1>е, муници]у, послугу, рачуначко одел>ен>е, командире водо-
ва, заменика командира чете, средства вуче и непосредно
осигуран>е изра!)у]у одговара]уЬи заклони за ватрено flej-
ство и заштиту.
35.	Распоред водова и одел>ен>а на ВП прилаго^ава]у се
земл>ишту. Ме^усобно расто]ан>е измену opylja по фронту и
21
Осматрачница
командира чете
Шема 3 - Начелни распоред л>удства и средстава на ватрепом nonoxajy
дубини износи 30-60 метара. Висинска разлика измену
основног opyija чете и осталих opylja не треба да буде веЬа
од 20 метара.
Послужиоци opyija налазе се поред opytja или у заклону
за послугу, а део л>удства на nonoxajy за непосредно осигу-
ран>е ВП.
22
36.	Рачуначко одел»ен>е (рчо) чете pacnopeijyje се до 50
метара иза или испред основног opylja чете.
37.	Место средстава вуче у начелу се бира десно, лево
или иза ВП, на одсто]'ан>у 300-500 метара од opytja, на месту
погодном за маскираьье и непосредно осигуран>е. Возила се
pacnopeijyjy на ме^усобном расто]ан>у 50—100 метара, одно-
сно 20-30 метара ако су у заклонима.
38.	Непосредно осигуражс ВП треба да омогуЬи успе-
шну одбрану свих елемената ватреног дела од изненадног
напада непри]ател>а.
39.	Ватрени положа]и чете могу бити: основни (ВП), ре-
зервни (ВПр), привремени (ВПпр), наредни (ВПн) и лажни
(ВПл).
Основни ватрени положа]и одре!>у]у се на правду
де)ства главних снага, односно иза положа]а где се испол>ава
тежиште. Поставл>а]у се иза природних и вештачких
препрека.
Резервни ватрени положа]и чете (1-2) одре^у]у се на
удал>ености 1-1,5 km од основних (привремених, наредних).
Припрсма)у се према конкретним могуЬностима, а поседа]'у
када je извршен>е задатака са основних, наредних и приврс-
мених ВП онемогуЬено.
Привремени ватрени положа] oflpeijyje се за извршен>е
по]единих ватрених задатака, подршку борбеног осигуран>а
или предн>ег одреда, за де]ство по цил>евима koj'h су ван до-
мета са основних ВП или извршаван>с других задатака.
Наредни ватрени положа] одре^у]е се ради нспрекидне
подршке )единице Kojy чета подржава. Поседа их чета после
премештавьа са осталих ватрених положа]а. Bpoj ВПн одре-
byje се у зависности од домета opytja и дубине задатка подр-
жаване ]единице.
Лажни ватрени положа] поседа се и ypeijyje ради обмане
непрщателэа. На н>ега се поставл>а]у макете минобацача и
лутке и повремено се оживл>ава.
40.	Pejone основног, привременог и наредног ватреног
положа] а чети onpeijyje командант батал>она, а придато] че-
ти старешине ]единице Kojoj je чета придата. Распоред на
ВП врши заменик командира чете.
23
41.	Ватрени положа] треба да обезбеди успешну подр-
шку и отвараше ватре у ochobhoj и допунско] зони де]ства и
pcjony евентуалног де]ства. Поред тога треба да омогуЬи:
повольне прилазе; погодаи распоред л>удства и средстава;
успешно организованно и спрово^ен>е мера обезбе^евьа бор-
бених де]става; кружно де]ство без веНег померанца ору^а и
повол>нс условс за извршегье примарне деконтаминацще.
42.	Ватрени положа] и увек се yTBp^yjy и маскира]у. Сте-
пей утвр^ивагьа зависи од вида борбених дс]става, располо-
живог времена, особина землшшта, метеоролошких и дру-
гих у слова. У одбрани, степей утвр^иваша редовно je веЬи
него у нападу.
Ватрени положа] и ype^yjy се тако што се за сва opyija и
послужиоце, муници]у, рачуначко одел>ен>е, заменика ко-
мандира чете, командире водова и непосредно осигуран>е
изра^у]у заклони за ватрено де]ство и заштиту.
Радове на утвр^иваньу изводи л>удство чете, у начелу
пре дово^еиьа ору^а на ВП и претежно ноНу.
Привремени, наредни, резервни ВП ypeijyjy ее у складу
са ситуациям и могуНностима.
43.	Основой ВП чете oflpetjyjy се, у начелу, на одсто]а-
Нэима: у нападу 1-2 km, у одбрани 1,5-3 km иза чета прве
лини]е.
44.	По плану оперативног маскиран>а, чета може изра-
^ивати лажне осматрачнице и ватрене положа] е са ко]их се
повремено де]ству]е по]единим ору^има или целом четом.
4. PA3BOJ И ПРЕМЕШТА1БЕ ЧЕТЕ
45.	Довоюете чете из рс]она прикупл>ан>а (очеку]уИег
ре]она) у ре]он ватреног положа]а врши се по плану раш-
члан>иван>а и наре^евьу команданта батал>она.
Кретан>е чете из pejona прикушьавьа (очеку]уКег pejo-
на) до ре]она ватрених положа]а врши се по одредбама за
кретан>е (шема 4).
Тачка за рашчлан>иван>с чете из маршевске колоне и
пут за излазак на ВП одре^у]е командант батальона. Ако je
24
Шема 4 - Разво] и поседан>е ватреног положа]а и осматрачнице
чета ван састава батальона, тачку рашчлан>иван>а Oflpeljyje ко-
мандир чете, а пут за излазак на ватрени положа] бира СВП.
Ради сачекиван>а (прихватан>а) и дово1>ен>а чете у pejoH
ВП, СВП (командир извиднице ВП) ynyhyje на место разво-
1)ен>а )едног водника или старешину из састава извиднице.
За разво^ен>е ору^а на ВП и одво^ен>е средстава вуче
на одре^ено место користи се тьудство из извиднице ВП.
25
46.	Време поседан>а ватреног положа)а чете одре^у)е
командант батальона.
47.	Уколико чета доби)е задатак да обезбе!)у|е разво)
осталих снага, за борбу се развща са таквим прорачуном да
у време почетка вьиховог разво]а буде у готовости за дс)-
ство.
У време разво|а чете и поседавьа ВП, на ВП се дотура)у, у
начелу, и одре^енс количине муници)е у зависности од ситуа-
ци]е, део мунищце може се дотурити на ВП и пре поседан>а.
48.	Поседан>е осматрачница, организованно изви|>ан>а и
везе, обавльа се под руководством командира чете (коман-
дира командног вода), пре или за време припрсма и поседа-
н>а ВП.
49.	Премештаже чете планира и Hapeijyje командант ба-
тал>она (подржаване j единице).
Орщентирно премештан>е регулише се заповешЬу за
борбу, а допун>ава наре^еаем за премештан>е. Прсмештатье
елемената ватреног положа)а руководи СВП, а осматрачни-
це - командир чете или командир командног вода.
50.	Одре1)ени реjони наредних ВП чете (вода) правовре-
мено се извила] у. У правовремено организовано) одбрани,
изви!)ан>е и инжин>ери)ско уре^евье наредних ВП врши се
пре почетка борбе, а у нападу ним се створе повол>ни услови.
51.	Hapeljeibe за промену ватреног положа) а чете (вода)
изда)е командир чете, по одобревьу команданта батал>она
(шема 5).
Командир чете (вода) може предложите премештавье
чете (вода) на наредне ватрене положа)е када сматра да )е
то неопходно због насталс ситуацще.
Кад ситуацща налаже хитно премештатье а веза са прет-
поставл>еним je у прекиду, наре^етье за премештатье изда)е
командир чете и о томе пгго пре извештава претпоставл>е-
ног старешину.
52.	Чета у саставу батальона минобацача премешта се
целокупна, а у саставу батальона пешади)е - целокупна или
по водовима.
26
Шема 5 - Промена ватреног положа] а чете по водовима
Ако се чета премешта по водовима, рачуначко одетьен>е
чете премешта се у два дела, водеЬи рачуна о равномерно]
расподели л>удства.
Вод у саставу чете премешта се целокупан.
Начин премештан>а чете (вода) oflpetjyje старешина ко-
]и изда]’е нареченье за премештавье.
27
Величина скока при премештан>у чете, у начелу, износи
1/2—2/3 домета opyfya.
53.	За премештатье чете на резервни положа], командир
чете тражи одобрен>е команданта батал>она, осим када je
ВП захваИен нуклеарним или хемщеким ударом па je дал>е
задржаван>е на н>ему немогуЬс.
Ако командир чете из било ко]их разлога, по сопствено]
одлуци, премести чету на резервни ВП, дужан je да о томе
одмах по успоставл>ан>у везе обавести претпоставл>еног о
извршеном премештан>у.
54.	Основна осматрачница командира чете премешта се
по одобреиьу (наре^ен>у) команданта батальона.
Осматрачница командира чете премешта се у pejoH
предвиден за наредну осматрачницу. Место наредне осма-
трачнице у нападу, у начелу се поклапа са истакнутом осма-
трачницом.
Пре премештавьа на наредну осматрачницу, ако nocToje
могуЬности, правовремено се ynyhyje командир командног
вода (или командир изви^ачког одел>е1ьа) са делом извива-
ла, везиста и средстава за изви^ан>е и везу ради припреме
осматрачнице и рукован>е ватром чете до премештаньа ко-
мандира чете. Ако наредна осматрачница нще припремл>е-
на правовремено, премештан>е до наредне осматрачнице вр-
ши се у скоковима, изви^ан>е и осматратье обавл>а се у по-
крету или са кратких застанака (привремених осматрачни-
ца), уз непрекидно одржаватье везе са командантом баталюна.
За премештан>е осматрачнице командир чете тражи
одобрен>е команданта батальона и након извршеног преме-
штан>а упозна]е га са местом наредне осматрачнице.
28
Глава П
КОМАНДОВАНЬЕ
1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
55.	Четом командуде командир чете, а у н>егово] одсут-
ности заменик командира чете или друго одре^ено лице.
Водом команду|е командир вода, а заменьу]е га ]едан од
командира одел>ен>а.
Одел>ен>ем команду|е командир одедьеньа, а замен>у]е га
нишанщца.
Командованье четом (водом, одел>ен>ем) заснива се на
законима, правилима, прописима, заповестима и наре^еньи-
ма претпоставл>ених, сопствено]' иницщативи и предлозима
потчшьених.
56.	Командованье у борби je сложено и стално изложено
променама услед: растреситог борбеног распореда, честих
промена борбене ситуанцце, де]ства непри]ател>а, велике ди-
намичности борбених де]става; потреба де]ства у допунским
зонама де]ства и ре]онима евентуалног де]’ства, ограниченог
времена за припрему борбених де] става и сложености орга-
низованна и одржаваньа веза.
OcTBapyje се планираньем, организованьем, наре^ива-
н>ем, координациям и контролом. Успешним командова-
ньем обезбе!)у]е се ускла1)ено flejcTBo чете са ]единицом Kojy
чета подржава и суседима.
29
2. ДУЖНОСТИ СТАРЕШИНА ЧЕТЕ
57.	Командир чете (кч) команду;е четом и сноси пуну
одговорност за целокупно стан>е и борбену готовост чете.
Дужан je да:
-	nojHajc oflroBapajyha борбена и техничка правила, од-
roBapajyhe одредбе законских и подзаконских аката и успе-
шно их применив у процесу командовала четом;
-	организу)е, контролишс и учеству]е у изво1>ен>у обуке,
редовно информише чету, предузима и спроводи мере без-
бедности, позадинског обезбе^еша;
-	ради на свом во]ностручном, дидактичко-методичком
усавршавашу и на усавршавалу потчишених;
-	o6es6ei)yje сталну борбену готовост чете, за брзо, ор-
ганизовано и тачно извршаваье доби]ених задатака у току
припреме и изво^еша борбених де]става;
-	позна]е и правил но схвата борбени задатак подржава-
не и cBoje j единице;
-	руководи припремама и планирашем де]ства чете;
-	регулише организована извивала и везе у чети;
-	организу]е основне caдpжajc оружане борбе и обезбе-
1>ен>а борбених дejcтaвa у свим условима изво!>еша борбених
де]става;
-	предузима мере за организована и одржаваше везе и
саде]ства са подржава]уЬом ]единицом и суседима;
-	контролише извршавале задатака од стране потчиле-
них, iipHMeibyjyhn на]цслисходнще поступке и стечено иску-
ство у командовашу;
-	лично осматра и pyKyje ватром чете, прати и цени си-
туаци|у, доноси одлуке, извештава претпоставл>еног и оба-
вештава потчишсне и суседе о промснама;
-	H3pat)yje и води прописана борбена документа и
-	обавл>а остале дужности прописане другим правилима
и прописима.
58.	Заменик командира чете, у]едно старешина ватреног
положа]а (СВП), ради према упутствима и наре^ешима ко-
мандира чете, помаже му у раду и замен>у)е га у легово] от-
сутности. У борби се налази на ВП. Одговоран je командиру
чете за стало и целокупан рад чете на ВП. Дужан je да:
30
-	образце извидницу ватрених положа] а и руководи жи-
ховим радом;
-	правовремено изда]е наре^ежа за рад на ВП;
-	руководи и одговара за тачност и правовременост оба-
вжажа свих раджи на ВП Koje су у вези са припремажем и
изво!)ежем борбених де]става;
-	организуй и команду^ премештажем елемената ва-
треног положа]а чете на наредне и резервне ВП;
-	у свим условима организу]е обезбе!>еже борбених де]-
става;
-	прикушьа податке о де]ству непри]ател>еве артшьсри-
je по pejony ВП и о томе извештава командира чете;
-	замен>у]е командира чете у н>егово] отсутности;
-	извршава и друге задатке из ceoje надлежности или
добщене од командира чете.
59.	Командир командног вода (ккв) одговоран je за ста-
же и борбену готовост вода и правовремено организоваже
изви^ажа и везе у чети. У борби се налази на осматрачници
командира чете или на помоЬно] осматрачници. Дужан je да:
-	правовремено изда]е одговара]уЬе заповести и наре^е-
жа за организоваже изви^ажа и везе у чети;
-	образу]е командну извидницу и руководи женим ра-
дом;
-	прикушьа, epe^yje и проучава податке о непри]ател>у,
flejcTBy непри]атсл>еве артил>сри]'е и земл>ишту, проценте
распоред и намерс непри]ател>а и о томе правовремено упо-
зна]с командира чете;
-	планира, организу]е и успоставл>а везу у чети на осно-
ву заповести командира чете, наре^ежа за везу и осталих
докумената за везу претпоставл>ене команде;
-	води изви^ачка документа у чети;
-	извршава и друге задатке из ceoje надлежности или
добщене од командира чете.
60.	Командир изви^ачког одедьежа (кио) команду] е из-
ви!)ачким одежежем и одговоран je за целокупно стаже, об-
ученост и рад изв1фачког одел>ежа.
Дужан je да:
-	на основу заповести командира командног вода орга-
низу]е са осматрачница;
31
-	pacnopetjyje изви^аче, мернике и средства на осма-
трачницс и изда)е наре^ен>а за изви^аше;
-	помаже командиру командне извиднице у избору
осматрачница;
-	организу)е непосредно обсзбе^ен>е осматрачница;
-	у борби се налази на осматрачници командира чете
или на помоЪно] осматрачници;
-	извршава и друге задатке из ceojc надлежности или
доби]сне од кч и ккв.
61.	Командир рачуначког одел>ен>а (крчо) одговоран je
за целокупно стан>е, обученост и рад рачуначког одел»сн>а.
Дужан)е да:
-	на основу добщеног задатка изда)е наре^ен>е и да]е по-
требне податке за рад рачуначког одел>ен>а, усмерава и кон-
тролише рад рачунача;
-	помаже кч у руковагьу ватром и одговоран за припре-
му елемената за га^аиье;
-	прима податке од рачуначког одсл»ен>а батал>она ми-
нобацача за га!)ан>е по]единих цшъева;
-	flaje команде за га^ан>е четом (водом);
-	води евиденцщу о извршеним га^аььима и утрошку му-
ници)е;
-	за време борбе налази се на ВП, у близини основног
ору^а на месту са Kojer на]лакше може преиосити команде
за детство чете;
-	извршава и друге задатке из ceoje надлежности или
доби)ене од ккв (СВП).
62.	Командир одельеньа везе (ков) одговоран je за цело-
купно стан>е, обученост и рад одел>ен>а везе. Дужан je да:
-	на основу нарс!)ен>а ккв и плана везе претпоставл>ене
команде организу)е и одржава везу у чети;
-	правовремено изда)е наре^ен>а и flaje oflroeapajyha до-
кумента за успоставл>ан>е и одржаван>е везе у чети;
-	брине о техничко) исправности и правилно) употреби
средстава везе и спрово^ен.у мера противелектронске за-
штите;
-	извршава и друге задатке из CBoje надлежности или
Koje доби|е од ккв (кч).
32
63.	Командир вода минобацача (кв) команду)е водом и
сноси пуну одговорност за целокупно статье, борбену гото-
вост, рад и flejcTBO вода. Помаже СВП у раду и замен>у)е га у
тьегово) отсутности (командир првог вода). Дужан je да:
-	правовремено, потпуно и jacno из да) с заповест, наре-
^етьа за припрему и де)ство вода;
-	стално брине о исправности ору^а, прибора, инструме-
ната, средстава везе и средстава вуче;
-	контролише рад потчитьених и утиче на правилност
тьиховог рада при остваретьу ватри;
-	организу)е и спроводи мере непосредног обезбе^евьа
ВП према наре^етьу СВП;
-	када се вод из два) а из чете, по наре^етьу претпоста-
вл>еног, изра^у)е план де)ства ватрснс трупе и руку)е ватром
вода у току извршаватьа доби)еног задатка, до повратка у
чету;
-	извршава и друге задатке из сво)е дужности или доби-
)ене од кч.
64.	Командир одел>еп>а минобацача (ко) команду) е оде-
тьетьем и одговоран je за статье и рад свог одел>стьа, нарочи-
то за тачио, правилно и брзо опслуживатье opyija и извртпа-
ватье команди за га^атье. Помаже командиру вода у тьего-
вом раду и замен>у)е га у тьегово) отсутности (командир пр-
вог одсдьыьа).
65.	Четпи старешина помаже командиру чете у свим по-
словима позадинског обезбе^етьа. Руководи радом четне
станице за снабдеватье. Дужан je да:
-	брине о статьу, попутьености, исправности и одржава-
тьу свих матери) алних средстава;
-	води евиденцщу о утрошку и статьу матери)алних сред-
става и брине о тьиховом правовременом попутьаватьу;
-	организу)е преузиматье и поделу хране и воде;
-	организу)е евакуаци)у повре^ених и оболелих, неис-
правних и сувиптних матери)алних средстава;
-	води прописану евиденци)у у чети;
-	свакодневно извештава кч и СВП о попутьености ма-
тери)алним средствима и предлаже одговара)уЬе мере за
потпуни)с позадинско обезбе^етье чете;
33
-	руководи радом болничара и механичара за возила
точкаше;
-	извршава и друге задатке из ceoje надлежности или
добщене од кч.
66.	Болничар je одговоран командиру чете за санитет-
ско обезбе^евье чете. Дужан je да:
-	стара сс о спрово^ен>у хигщенских прописа и потреб-
них хипценских мера у чети;
-	извештава кч о хипценским приликама у чети, предла-
же потребне мере и учеству]с у тьиховом спрово^ен>у;
-	испиту]с хигщенско-епидемиолошко статье борбеног
распореда чете и, по потреби, предлаже и предузима по-
требне мере ради заштите л>удства;
-	ради у четно] прихватници повре^ених и оболелих,
ако се формира;
-	снабдева л>удство чете санитетским матерщалним
средствима Koje доби]с из санитетског одел>ен>а батал>она;
-	води евиденщцу о повременим и оболслим у чети;
-	учеству]е у обуци л>удства за пружатье прве помоЬи,
спровоМетьу мера медицинскс самозаштите и здравственог
васпитаььа.
67.	Мсханичар за возила точкаше одговоран je за ис-
правност и комплетност алата и за одржаватье и отклаиьатье
кварова на возилима.
3.	УПРАВЛ»АН>Е И РУКОВА1БЕ
ВАТРОМ ЧЕТЕ
68.	Управл>атье и руковатье ватром чете представл>а
скуп разноврсних активности, мера и поступака Koje преду-
зима командант батальона (подржаване ]единице) и коман-
дир чете, потчитьене старейшие ради najycneniHHjer припрс-
ман>а и извршаван>а ватрених задатака. Постиже се: приме-
ном на]целисходни]е организаци]е и припрема за управл>ан>е
и руковатье ватром; ]единственим начином показиватьа ци-
л>сва; на]тачни]им одреМиватьем координата цшьева; коор-
динираним радом елемената борбеног распореда чете, до-
34
бро организованом и непрекидном везом, правовременим
даваньем команды за га^ан>е; сталним праЬетьем стан>а, бор-
бене готовости и могуЬности чете; применом на)тачнщег
начина одре^иваньа елемената за га^ан>е и непрекидном
контролом рада потчииьених и резултата га^акьа.
69.	Управленье ватром чете (вода) обухвата одре^иван>е
ватрених задатака чете ради подршке властитих j единица у
извршаван>у задатака. Ватром чете управл>а командант ба-
тал>она.
При одре))иван>у ватрених задатака чети се да)е: задатак
чете (вода) и цил> де)ства; ефекат ко)и се жели постиЬи (сте-
пей неутралисан>а, уништен>а, запречаван>а, рушетьа, осве-
тл>аван>а, задимл>аван>а); место цил>а, врста, назив и димен-
зще ватри; врста снопа; по потреби, време де)ства и утро-
шак мунищце.
70.	Руковавье ватром чете (вода) обухвата: издаван>е ко-
манды (наре^евьа) за гамаше; одре!)иван>е елемената за raija-
вье, вьихово преношен>е на- ору^а и оствариван>е ватрених
задатака.
71.	Ватром чете pynyje командир чете. У зависности од
борбене ситуацще, ватром чете могу руковати командир ко-
мандног вода и командир изви^ачког одел>ен>а.
Ако чета де)ству)е у саставу батал>она минобацача, ва-
тром руку)е командант батальона или командир командно-
-изви^ачке чете.
72.	У рукован>у ватром командир чете je обавезан да:
-	осматра де)ство подржаване )единице и оценке резул-
тате га^авьа;
-	непрекидно прати ситуаци|у и о променама извештава
претпоставл>еног и упозна)е потчин>ене;
-	припрема ватре на основу наре^евва претпоставл>ених
или самоинищцативно;
-	правовремено да(е команде (сигнале) за отваран>е,
прекид и пренос ватре и извештава претпоставл>еног о
извршен>у ватреног задатка;
-	предузима мере за правовремени избор и поседавье
ВП и осматрачница и шихово премештан>е у току борбе;
35
-	прати утрошак муницще и предузима мере за попуну;
-	контролишс и подстиче рад потчшьених.
73.	Ватрене задатке чети Oflpeijyje командант батал>она
или командант jединице Kojoj je чета придата.
74.	Начин и време извршеиьа коректуре и реперисагьа
Oflpeijyje кч cboJom заповешЬу (наречением), на основу запо-
вести (нареЧегьа) команданта батальона или заповести ко-
манданта подржаване jединице (ако je чета придата).
75.	Коректура и реперисан>е изводе се на репер, откри-
вени цил> или место планиране ватре. Bpoj репера и н.ихов
распоред зависи од величине зоне де]'ства и треба да омогу-
Ьи успсшан пренос ватре у H>oj.
Када не посто)и могуЬност да се коректура на репер из-
врши до почетка борбених де)става или после премештавьа
чете на ВПн, врши се на почетку га^ан>а првог цил>а.
4.	РАД КОМАНДИРА ЧЕТЕ НА
ПРИПРЕМИ, ОРГАНИЗОВАНА И
ИЗВОЪЕНА БОРБЕНИХ ДЕЛСТАВА
1)	ОПЫТЕ ОДРЕДБЕ
76.	Обим припрсматьа и организованна борбених де) ста-
ва зависи од конкретне ситуацще у Kojoj чета извршава за-
датак. Припрема, организована и изво1)сн>е борбених flej-
става чета he Hajnenihe изводити у ограниченом времсну
претежно ноЬу, после марша или борбеног де]ства, под де)-
ством непри)ател>еве авщацще и других ватрених средстава,
убачених делова и у другим отежаним условима. Ради тога
командир чете рационално pacnopeijyje и користи време,
одре^у)е обим и редослед послова и обезбе^у(е потчшьени-
ма довольно времена за извршсн>е неопходних припрема за
npeflCTojeha де)ства.
36
Без обзира на услове, командир мора правовремено да
реши неопходна питатьа из припрсмс и организованна бор-
бених дejcтaвa и тимс обезбеди на] цел исходное ангажова-
н>е чете по времену и простору.
77.	Припрема борбених де]става одви]а се непрекидно, с
цил>ем да се чета што пре доведе у такво статье борбене го-
товое™, односно тактички положа] ко]и обезбс^у]е поволо-
ке услове за извршававье задатака.
До при] ем а задатка командир чете целокупну активност
усмерава на: одржаватье сталне борбене готовости и при-
прсматье потчитьених старешина и jединице за извршеше
предсто]еЬег задатка. Ради тога, командир чете непрекидно
прати разво] ситуаци]е, прикупл>а и проучава податке о нс-
при]ател>у и земл>ишту, упозна]е потчитьене старейшие са
тактичким поступцима непри]ател>а, организу]с обезбе^етье
борбених де]става, изводи борбену обуку и увежбаватьс jc-
динице и др. При извршаватьу тих задатака, командир чете
ослатьа се на претпоставгьсну команду.
78.	Принремагье и организованно борбених де] става обу-
хвата:
-	при]ем задатака;
-	проучаватье и схвататье задатка;
-	прорачун времена;
-	издаваше прстходних наре^етьа потчитьенима (по по-
треби);
-	процену ситуащцс;
-	доношетье одлуке;
-	издаван>е заповести (задатака);
-	изви^атьс и поседавье ВП и осматрачница;
-	израду борбених докумената;
-	контролу и пружаьье помоЬи потчитьенима;
-	извештаватье прстпоставл»еног и обавештаватье суседа;
-	припрему почетних елемената за га^ан>е, корсктура,
рсперисатье и оствариванье планираних ватри.
Обим и начин извршетьа по]единих радтьи зависи од
борбене ситуащце и расположивог времена.
37
2) ПРШЕМ ЗАДАТКА, ДОНОШЕЕЬЕ ОДЛУКЕ
И ИЗДАВАН>Е ЗАПОВЕСТИ
79.	Командир чете прима задатак у виду заповести или
наре^ен>а, у начелу, усмено на земл>ишту. Изузетно, задатак
може примите и писано или путем сред става везе.
Пре добщан>а конкретног задатка, командир чете може
добита претходно наре^ен>е или обавештенье о npeflcroje-
Ьем задатку ради предузимавьа неопходних мера Koje омогу-
haeajy брже доношевье и припрему jединице за извршен>е
задатка.
Уколико je чета придата, командир чете при |авл>ан>у
команданту jединице Kojoj je чета придата подноси рапорт
(Upwiol 1), Kojn у начелу садржи:
-	где се чета налази и у каквом je стану;
-	задатак чете добщен од претпоставл>еног старешине;
-	одобрени утрошак муницще и осталих МС;
-	ватрене могуЬности чете с обзиром на расположиву
количину муницще;
-	захтеве команданту )единице Kojoj je чета придата;
-	друга питан>а према потреби.
Када се вод издва|а из чете и прида)е ]единици, коман-
дир чете H3flaje командиру вода нареченье за H3flBajaH>e Koje
у начелу садржи:
-	податке о непри}ателу;
-	задатак jединице Kojoj се вод npHflaje;
-	место и време jaBJbaaa старейший jединице Kojoj се
npnflaje;
-	ojanaiba (део лу детва и средстава из командног вода) и
одобрену количину мунищуе и осталих МС за изршен>е за-
датка;
-	начин снабдеватьа;
-	начин одржаван>а везе са командиром чете;
-	поступай после извршеног задатка;
-	по потреби друга питаньа.
38
Пошто прими задатак, командир чете приступа мего-
вом проучававьу и схватан>у, прорачунава време, проценте
ситуащду, доноси одлуку и преноси je потчишснима. Рад на
доношен>у одлукс мора бити ]едноставан, брз и свеобухва-
тан. Брзина у раду не сме бити на штету правилности, jacHo-
he и потпуности одлукс.
80.	Кроз проучаван>е и схватаже задатака, кч треба да
сагледа: цил> де]ства и иде]у маневра претпоставл>ене ко-
манде, место, улогу и задатак чете у борбсном распореду
подржаване ]единицс, улогу и утица] суседа и других ватре-
них и артильерщских трупа на дс]ство подржаване jединице
и мере Kojc треба предузети ради што успсшшцег извршен>а
задатка.
Пошто проучи задатак и донесе закл>учкс о дал>ем раду,
командир чете упозна]с свог заменика са задатком, а када
ситуацща дозвольава упозна]с и потчивьене старешине или
им изда]е претходна наре^ен>а.
81.	Приликом прорачуна времена, командир чете у на-
челу закл>учу]е и oflpe^yje: колико има времена (видног и
ноЬног) до готовости за де]ство; колико времена узима за
сво] рад, а колико оставлю за рад потчииьених; када и где he
издати заповест; време за израду борбених докумената; вре-
мс за контролу и пружан>е помоЬи потчин>еним и, по потре-
би, време за друге активности.
82.	Претходно нареченье изда]е се ради правовремене
припреме ]единица и н>иховог дово^ен»а на одре^ени степей
готовости за извршетье npcflcrojeher задатка.
Садржа] прстходног наре^еша може бити различит, с
обзиром на радн>е Koje треба припремити, али у свим ситуа-
цщама треба саопштити: за Koje борбсно де]ство треба бити
у готовости и ориентир но pejon - правац; Koje мере треба
предузети до добщаша задатка, где и када се командири ja-
BJbajy за npnjeM задатка и друго.
При издаваиьу претходног наре^еньа и обавл>ан>а актив-
ности треба спречити да непри|ател> сазна податке kojh би
могли открити задатак чете.
83.	Прощена ситуаци{е рбухвата: процену непри]ател>а,
властитих снага, землшшта и времена. Обим процене noje-
39
диних елемената завися од места, улоге и задатка чете у
борбеном распорсду батальона или {единице Kojoj je чета
придата.
84.	Процена непри|ател>а у начелу обухвата: {ачину, са-
став, rpynncaibe, могуНности и на{вероватни{и начин де{ства
пред фронтом подржаване {единице; тежиште де{ства; упо-
требу и дс{ство ваздушних десаната; распоред снага и сред-
става по правцима, линщама, положа{има и pejoHHMa; снаге
и средства ватрене подршке, степей утвр^ености, изви^ачке
и диверзантске могуЬности.
Процена нспри{ателза врши се, у начелу за{еднички у
команди батал>она (подржаване {единице). Ако командир
чете нщс учествовао у за{едничко{ процени ситуаци{е, за-
кльучке из процене добща од команданта батал>она (подр-
жаване {единице).
Из процене непри{ател>а командир чете закл>учу{е:
-	о укупном бро{у просечних цшьева по правцима и по-
ложа{има, узима{уЬи као проссчан циль стрел>ачко (механи-
зовано) одел>сн>е у одбрани, стрельачки (механизовани) вод
у нападу, осматрачницу, командно место батальона, четну и
батальонску ватрену групу и друге цил>еве ширине 100-200 m
и дубине 50-150 ш;
-	на Koje цил>еве, осим Bch одре^ених, треба припрсми-
ти ватре;
-	начин оствариван>а по{единих ватрених задатака (неу-
тралисан>ем, уништшьсм, рушешем, запречаван>ем, осве-
т.ъавашем, задимльаванюм);
-	о носсбним мерама ко{е треба предузети ради избега-
ван>а и уман>иван>а непри{ател>евог де{ства НХБ оруж{а.
85.	Процена властитих снага обухвата: могуЬности чете
с обзиром на н>ено стан>с, расположива средства и задатке;
ватрене могуЬности чете, изражене у просечним ватрама
према одобрсно{ количини муницще и степену неутралиса-
н>а; начин извршаван>а по{сдиних задатака; учешке чете у
противдесантно{ борби; посебне мере и поступке Koje треба
предузети у припреми и организован^ за борбу с обзиром
на ставье чете; утица{ удал>сности елемената борбеног рас-
пореда чете и карактеристика земльишта на организована,
успоставл>ан>е и одржаван>е везе.
40
Из процсне непри]ател>а и властитих снага доноси се за-
ключай о од носу ватрених могуКности чете и 6poja просеч-
них цил>ева ко] и се очеку]у на правду (у pejony) де]ства по-
државане jединице.
86.	Проценом земжишта yTBpijyje се 1ьегов утица] на
де]ство непри|атсл>свих и властитих снага.
Земльиште на непри]ательево] страни процежу] е се са-
гледаважем услова за разво], груписаже, употребу десаната,
организоваже система ватре, осматраже и утвр^иваже.
Кроз процену утица]а земльишта на извршеже задатка
чете треба сагледати могуЬности ко] с земл>иште пружа на
избор ре]она (места) за разво], утвр^иваже и маскираже
елемената борбеног распореда; обезбе^еже борбених де]-
става, организоваже везе и изви^ажа; прсмсштаже; учинак
де]ства НХБ оруж]а.
Из процене земльишта треба донсти закл>учак ко] им
правцем и како he де]ствовати непри]ател>; ко]и су му на]ве-
роватни]и правци употрсбе главних снага и вероватни ре]о-
ни употребе десаната и, на основу тога, на] цел исходник
распоред чете за борбу.
87.	Процена времена обухвата: сагледаваже времена
као простора, метеоролошких услова и доба дана и године.
Проценом времена као простора треба утврдити колико
има времена (часова) за припрему, организоваже и изврше-
же доби]еног задатка и како расположиво време (дневно,
ноЬно) на]целисходни]е искористити с обзиром на почетак
изво^ежа де]става.
Анализом метеоролошких услова, годишжег доба и до-
ба дана долази се до заюьучка о жиховом стварном утица]у
на де]ство чете и ко]е мере треба предузети да би се жихов
негативан утица] умажио, односно позитиван утица] искори-
стио.
Када чета де]ству]е у саставу батальона минобацача,
процена ситуаци]е садржи исте елементе, али се нс мора]у
доносити закжучци о 6pojy просечних цильева и ватрених
могуЪности чете, осим ако се то народи.
88.	Ако се командир чете укльучу]е у процес доношежа
одлуке команданта батальона, тада на основу добщеног за-
41
датка и процене ситуацще припрема и цодноси предлог за
употребу чете (йрилоТ 2), ко]И у начелу садржи:
-	начин употребе чете у саставу БВГ;
-	борбени распоред чете, време и начин прсмештаььа у
току борбе;
-	основну и допунску зону де]ства и pejon евентуалног
детства;
-	задатак чете по фазама борбе;
-	утрошак мунищце по фазама борбе и ефскте нсутра-
лисатьа;
-	време и начин извршен>а коректуре;
-	начин одржаван>а везе са командантом батал>она и на-
чин показиван>а цильева;
-	захтев команди батальона, суседима и другим )единица-
ма.
89.	Ако je чета у саставу батальона минобацача (БрВГ),
предлог командира чете у начелу садржи:
-	задатке чете у границама одобрене количине муници]е;
-	степей неутралисагьа и утрошак одобрене количине
муницще по фазама борбе;
-	начин одржаваиьа везе са командантом подржаване je-
динице, начин поставл>ан>а захтева и показивавьа цил>ева;
-	остала питан>а по потреби.
90.	Заповест за борбу командир чете, у начелу, изда)е
потчиньенима усмено на землшшту, на cBojoj осматрачници
или у pejoHy ВП.
У зависности од места и начина рада, командир чете мо-
же издати заповест за борбу )едновремено свима потчин>е-
ним или по)единачно (по деловима).
Пошто изврши ори]ентащцу (географска, топографска,
кодиравье, об]еката на земл>ишту, одреди ориентире и репе-
ре), командир чете изда|е борбену заповест, Koja у начелу
садржи (йрилоТ 3):
а) за|еднички део
-	податке о непри]ател>у;
-	задатак батал>она (подржаване ]единице) и поступност
у извршетьу задатака;
-	задатак суседа и других )единица подршке у зони flej-
ства подржаване )единице;
42
-	задатак чете;
-	готовост за коректуру, реперисан>е и де)ство;
-	pejone разво|а елемената борбеног распореда чете,
pa3Boj и време поседан>а;
-	организована основних садржа)а оружане борбе;
-	обезбе!)ен>е борбених де]става;
-	организована командовала и везе;
-	организована саде)ства.
б)	командиру командног вода (командиру комапдне из-
виднице):
-	места (pejone) осматрачница, време поседан>а, време,
правац и начин премештавьа;
-	зону и допунску зону изви^акьа, pejon нарочите пажьье
(об]екат изви!)ан>а);
-	нумеращцу орщентира, репера и цильева;
-	задатке изви^ан>а;
-	готовост веза.
У хитним случа]евима, када се командир командног во-
да ynyhyje на помоЬну осматрачницу, командир чете изда(е
заповест непосредно командиру изви^ачког одел>ен>а и ко-
мандиру одел>ен>а везе.
в)	заменику командира чете (СВП):
-	ватрене положа)е (основни, резервни, привремени, на-
редни, лажни);
-	зону и допунску зону де)ства, pejon евентуалног де)-
ства и основне правце за н>их;
-	лини]с на)ман>е (najeehe) дальние;
-	време и начин извршеиьа коректуре.
91.	Ватрени задаци чете садржани су у плану де]ства чете.
Начин реализащце по)единих питатьа из заповести зави-
си од борбене ситуацще и устал>ености поступака и начина
извршеиьа по]’единих радвьи. По потреби, у заповести се мо-
гу регулисати и друга питан>а.
За припрему, организована и извршаван>е по)единих за-
датака (коректура, организована сад ржа] а оружане борбе и
обезбе))ен>а борбених де)става), командир чете, према по-
треби, изда)е кратка наре^ен>а свом заменику и командиру
командног вода.
43
92.	Када je командир чете уктьучен у доношен>е одлуке
команданта батальона након прихвайеног предлога и донете
одлуке, дужан je да припрсми и да тачку заповести коман-
данта батальона (йрилсн 8), Koja у начелу садржи: састав и
задатак БВГ; борбени расноред; тра)ан>е и структуру ватре-
нс припреме (ако се изводи); задатке чете по фазама борбе,
утрошак муницщс (у целини или по фазама борбе); гото-
вост (за корсктуру и реперисан>е).
3)	ПЛАНИРАЛЬЕ ДЕЛСТВА И ИЗРАДА
БОРБЕНИХ ДОКУМЕНАТА
93.	Планиран>е дс)ства чете обухвата предви^ан>е и са-
гледаванье разво)а догата, стан>а чете, поступака, рсдосле-
да и начина извршен>а задатака чете за одре1)ено време и на
oflroBapajyhoj дубини де)ства. Н>име се ствара потпуна зами-
сао за комплетно де)ство чете у свим борбеним ситуащцама,
матери) ализу)е прсношеае замисли на извршиоце и обезбе-
f>yje правилно извршаван>е поставл>ених задатака у предсто-
jehoj борби.
94.	Планиран>е je нспрекидан процес ко)и се одви)а увск,
без обзира на начин и степей ангажован>а чете. Почигьс по-
сле при)ема борбеног задатка или претходног наре^ен>а и
Tpaje до извршетьа задатка. Оно мора бити прилаго^ено
расположивом врсмену, доби)еном задатку, конкретно) си-
туации и ускла^ено са планиран>ем подржаване )единице.
Планираьье организу)е и н>име руководи командир чете,
а спроводе га све старешинс чете. Врши се на основу прет-
ходних наре^сн>а, добщеног задатка, извода из плана де)ства
батал>она минобацача или извода из плана дс)ства артихье-
ри)е и закл>учака из властите процене ситуаци)е.
95.	Борбени документа су сви документа ко)и се изра^у-
)у у чети а односе се на припрсму, организована и изво!)ен>е
борбених де)става и борбених тактичких радн>и и поступа-
ка. Могу бити писани (текстуални, табеларни) састави, гра-
фички прикази на картама и шемама и сл. У чета се изра!>у-
jy и воде, у начелу, следеЬа документа: карта, заповест, план
44
де)ства чете, наре^етье, извсштащ, обавсштежа, општи до-
кумента криптозаштите, документа везе, шема ориентира,
шема кодираша, дневник изви^ажа, дневних осматража,
план непосредног осигуража, занисник минско-експлозив-
них препрека, радна бележница и, по потреби, други доку-
мента.
96.	Карта командира чете 1:25.000 или 1:50.000 основни
je документ планиража ко]и води командир чете уз помоЬ
СВП и командир командног вода. На iboj се графички пред-
став.ъа)у ангажоване снаге за извршеже конкретног задатка
и планираже ватре претпоставл>ене команде и чете. Карта
командира чете чини основ за израду плана детства чете и
на н>у се уносе:
-	борбени распоред непри)ател>а у зони и допунско] зо-
ни де]ства закъучно са вод ом (у нападу), односно одележем
(у одбрани), обликованих у просечне цил>еве за чету;
-	борбени распоред (подржаване jединице или jединице
у чщем je саставу чета), зона де)ства чете, ближи и следеЬи
задатак подржаване jединице, командно место и осматрач-
ница прстпоставл>еног старейшие и сл.;
-	подаци о су се дима (саде] ству}у Ним, оставлении и уба-
ченим )единицама) у потребном обиму;
-	распоред позадинских станица на Koje се чета ослан>а
у току извршежа задатка;
-	борбени распоред батальона минобацача (ако je чета у
саставу батальона);
-	распоред чете пре приема задатка, маршруте за дово-
1)сн>с чете, борбени распоред;
-	ватрени положа) (основни, наредни, приврсмсни, ре-
зервни и лажни) за сваку лини)у премештан>а;
-	осматрачнице (основне, привремене, наредне, резер-
вне, помоЬне и лажне) и правац премештан>а;
-	зона и допунска зона детства, pejoH свентуалног дет-
ства, лини]а на]ман>е (HajBehe) дальние гаража;
-	легенда (об)ашиьеже) по)сдиних знакова;
-	по потреби, друга питан>а.
На карту се наносе делови и елементи непрщате левог
распорсда kojh могу бити цил>еви за де)ство чете, чи)е je ме-
45
сто познато на основу података добфених од претпоставл>е-
не команде или je одре))сно од изви^ачких органа чете.
Од покретних цил>ева наносе се само они ко)и се ra^ajy.
Борбени распоред подржаване )единице, подаци о сусе-
ду, caflejcTByjyhHM, оставл>еним и убаченим )единицама, рас-
поред позадинских станица и борбени распоред батальона
наносе се на карту према одлуци (заповести) команданта
батальона или заповести команданта подржаване )единице.
Подаци о премештавьу наносе се на основу заповести
(наре^ен>а) или плана де)ства претпоставл>ене команде.
Остали подаци уносе се у план де)ства на основу при-
мльених и издатих заповести (наре!)ен>а) и на основу прику-
пл>ених изви^ачких података.
97.	Остале старешине у чети тако^е HMajy карту, а н>ен
садржа) прилагсфен je потребама лица Koje je води.
98.	Командир вода води карту само када je вод издво)ен
и flejcTByje ван састава чете. Caдpжaj карте у начелу je исти
као и командира чете.
99.	Заповест je борбени документ ко)им командир чете
)асно и недвосмислеио поставлю задатке потчин>еним j еди-
ницами. Носи назив вида борбеног дejствa (напад, одбрана)
или борбене тактичке радн>е (марш, превоженье, одмаран>е)
(йрилози 3 и 4). Заповест се Hajnenihe H3flaje усмено на зе-
мл>ишту, а оформл-yje je (пише) командир чете или СВП у
радну бележницу.
100.	План де]ства чете изра!>у)е командир чете, или ко-
мандир вода ако вод flejcTByje ван састава чете, као основни
борбени документ чете (вода) (йрилози 5 и 6), а по)едине до-
кументе као прилоге плана де)ства изра!)у)у командир ко-
мандног вода и СВП. Планом де)ства предвижу се и регу-
лишу питан>а распореда, разво)а, употребе и дс)ства чете у
npeflCTojehoj борби. У току борбе допун>ава се и прилапфа-
ва разво)у ситуацфе.
Основу за израду плана де)ства чете чине:
-	задатак подржаване }единице;
-	одлука команданта;
-	поставл>ени задаци чети (воду);
-	извод из плана де)ства батал>она минобацача, односно
ватрене трупе (изводи из плана де)ства артил>ери{е);
46
-	закльучци из процене ситуащце командира чете.
План де]ства чете састо]И се од графичког дела, табе-
ларно-текстуалног дела и одговара)уЬих прилога.
101.	Графички део изра^у)е се на карти командира чете
(вода) и, осим података Beh унетих на карту (тачка 95), на-
носе се join:
-	ватре чете (батальона минобацача, ако je чета у саста-
ву батальона) са по)сдиних ВП, по фазама борбе Koje се пла-
HHpajy по откривеним цильевима и местима н>ихове на)веро-
ватнщс nojaee;
-	учешЪе чете у ПОБ (ватре за подршку flejcTBa БПОГ
маневар на одре^еном правду);
-	лини) а почетка премештавьа чете на ВПн;
-	учешЬе чете у ПДБ (ватре у pejony евентуалног де)-
ства);
-	податке о саде)ству са )единицама у позадини непрща-
тел>а (pcjoHH, правци и време тьиховог де)ства);
-	ватре других ватрених трупа, ако оне де)ству)у на
правду подржаване j единице;
-	зона сигуриости (ако je потребно) на правду де)ства
подржаване j единице;
-	легенда (об)ашн>сн>е по)единих знакова).
102.	Командир чете у саставу баталюна минобацача, по-
ред ватри Koje je планирала команда батальона (доби)ених у
изводу из плана дс)ства), планира допунско ватре на основу
захтева команданта подржаване )единицс и закл>учака из
процене ситуацщс и у виду захтева за планиран>е доставлю
их команданту батал>она.
103.	Командир придате чете и чете одре^ене за подршку
планира ватре на правцу (pejony) де)ства подржаване j еди-
нице, на основу захтева команданта подржаване )единице,
закльучака из процене ситуаци)е и одобрене количине му-
НИЦИ]С.
104.	Ватра се планира на основу стварног (откривеног)
распореда непри)ател>а и на основу закльучака из процене о
груписаььу непрщательевих снага и начину ньиховог де)ства.
Планиран>е ватри врши се правоврсмено на цело) дуби-
ли задатка. У нападу, за извршаван>с ближег задатка ватре
47
се планира]у детально, а за извршеже следекег задатка ори-
]ентирно, с там што се планираже за ову фазу мора допуни-
ти пре извршежа следекег задатка.
Ако се чета у току борбе претпочижава друго] ]едини-
ци, при планиражу де)ства уносе се потребив подаци и за ту
)единицу.
Граница ватри треба да je прилагсфена условима прено-
се ватре и не смс да оптерети карту командира чете због ка-
сни]их допуна у планиражу.
Поред задатака чете, планом flejcTBa регулишу се и по-
ступци Kojn омогуНава]у успешно извршаваже борбеног за-
датка: изви^аже, снабдеваже муницщом, погонским гори-
вом и другим средствима чщи се дотур планира на цело) ду-
бини извршежа задатка ]единице.
105.	Тексгуално-табеларпи део плана де]ства (йрилози 5
и 6) ради се у виду прегледа и забелешки, у обиму ко)и зави-
си од задатка чете и расположивог времена. У овом делу
прецизира)у се питажа Koja нису регулисана другим борбе-
ним докумснтима или се графички не могу приказати на
карти (таблица ватри, тpajaжc и структура ватрене припре-
ме, утрошак муницфе, развод чете за борбу, време, место и
начин извршежа коректуре, премештаже, сигнали и сл.)
106.	Прилози плана дejcтвa су сви други борбени доку-
мента ко]има се регулишу noj едина питажа или поступци
чете: планови обсзбе^сжу борбених дфстава и везе и сл.
107.	Наре^еже се, naj чешке због кратког времена, изда-
jc умссто комплстнс заповссти ради регулисажа одре^ене
радже или борбеног дс]ства чете или када у току припреме,
изво^сжа борбе, треба допунити издату заповест, односно
када треба у складу са разво]ем ситуацфе поставите нове
задатке )единицама. Изда]е се усмено или писано, а оформ-
n>yje га командир чете.
108.	Наре^ежима командир чете регулише одре^ене ак-
тивности, питажа и поступке чете као целине или жених де-
лова (упукиваже извидница, патрола, об]авница, премешта-
же, извршеже коректуре, снабдеваже и сл.).
Поре командира чете, наре^ежа изда]у СВП, командири
водова и одел>ежа, сваки у cBojoj надлежности и делокругу
рада.
48
По намеки, садржа]у и цил>у наре^евьа могу бита:
а)	претходно наре^ен>е - изда]е се ради правовремене
припреме чете или н>ених по]единих делова за извршен>е од-
ре^ених задатака: изда]е се када je потребно и када време то
дозвольава;
б)	наре1)ен>е за издва|ан>е ]единица - изда]е га командир
чете према одредбама тачке 78; оно мора бита конкретно,
прецизирано и реално, jер чини основу за дальи рад вода;
в)	наре^еше за премештан>е - изда]е га командир чете
ради премештан>а по]единих елемената борбеног распореда
или чете у целини на наредне (резервне) осматрачнице и
ВП;
г)	наре^ен>е командно] извидници (тачка 181), извидни-
ци ВП (тачка 184, йрилей 7) челно] извидници (тачка 179),
извидници пута (тачка 180) и коначарско] извидници (тачка
189) - изда]е га командир при упуНиван>у одре^ене извиднице.
109. Извештарт су борбена документа за упознаваиье
претпоставл>еног о стан>у и борбено] готовости ]единице, о
дал>им намерама у борбеним де]ствима, о непри]ательу (ако
се доставл>а]у као изви^ачки подаци) и сл.
Извештава се усмено (кад год je то могуЬе). Писани из-
вешта] у чети доставлю се када je Taj начин извештаватьа
економични]и по времену и када je немогуЬе поднети усме-
ни извешта]. Усмено се могу доставл>ати средствима везе.
Извешта] обухвата питан>а од интереса за претпоста-
вл>сног, а посебно оне елементс ко]има се одрс)>у]е борбена
готовост чете.
Командир командног вода, СВП, командири водова и
одельеша минобацача у чети извештава]у о свим насталим
променама у сво]им ]единицама, не чека]уЬи посебна наре-
1)ен>а.
Извешта] и могу бита редовни, вапредни и сумарни.
Редовни извешта] командира чете (йрилоТ 14) у начелу
садржи:
-	дс]ство непрщател>а, н>егов распоред, груписатье и
учинци де]ства;
-	груписан>е, де]ство и стан>е сопствених ]единица;
49
-	податке о суседима и саде)ству)уНим )единицама;
-	рад чете од последует извештавагьа, стан>е и де)ство
чете, учинци flejcTBa, утрошак муници)с, губици у л>удству и
наоружан>у, где се чета налази у моменту извештавагьа, про-
мене у борбеном распорсду, садаппьи распоред чете и сл.;
-	предлоге и захтеве претпоставл>ено) команды (ако су
потребим).
Ванредпи извсшта) доставлю се по потреби, а може да
садржи )едан или више проблема од интереса за претпоста-
вл>ену команду.
Сумарни извешта) обухвата читав ток борбе или )едан
период борбених де)става, а доставлю се, у начелу, по захте-
ву претпоставаьеног. Догата) и се приказу)у (уносе у изве-
шта)) хронолошким редом од почетка до Kpaja борбених
де)става, а на Kpajy се, по потреби, да)е оцена де)ства чете,
стечене поуке или закл>учци у смислу искуства из употребе
и де)ства чете, запажан>а о де)ству непри)ател>а и сл.
110.	Обавештеше се доставлю потчин>еним суседним и
подржаване) jединицы при извршаван>у задатка, а садржа) je
сличая садржа)у извешта)а. Обавсштшьсм се да)у подаци о
непри)ател>евим снагама и ситуации, о властитим намерама
и одлукама. Преносе се усмено и писано, куриром или сред-
ствима везе. Правовремено обавештеше олакшава процену
ситуацще, доношшьс одлуке и усаглашавагье поступака.
111.	Општи документа криптозаштите обезбе(?у)у та)-
ност и прикривено преношенье заповести, нарс^сн>а, изве-
nrraja, обавештеньа и других информация о припремама, то-
ку и резултатима борбених де) става. Командир чете их до-
би)а од претпоставл>сне команде. То су следеЬи документа:
кодирана карта, разговорник, юьучеви за разговорник, та-
блица сигнала и та)ни називи команды )единица и стярешиня.
На основу доби)ених докумената, командир чете за сво-
)е потребе првенствено изра^у)е кодирану карту и таблицу
сигнала.
112.	Документа везе обезбе^у)у непрекидно, брзо, си-
гурно и успешно командованье )единицама у припремашу,
50
организован^ и изво^ен>у борбених де]става помоНу сред-
става везе. То су планови рада и шеме веза у чети, a flo6njajy
се од претпоставл>ене команде.
113.	Шема ориентира (йрилоТ 9) служи за евиденцщу и
лакше уочаван>е ориентира на земл>ишту и лакше одре^и-
ван>е места - положа] а при показиван>у цил>ева.
114.	Шема кодиран>а (ирило! 10) je докуменат криптоза-
штите Kojn служи за прикриваае стварних топографско-ге-
ографских назива у зони де]ства чете приликом издававьа
команди и наре^евьа средствима везе.
115.	Дневник изви^ан>а je основни радии докуменат по
изви^ачко] делатности на осматрачници командира чете.
Води га командир командног вода или командир изви^ачког
одел>ен>а. У н>ега се уносе сви резултати изви^акьа, ко]и слу-
же за доношен>е заюъучака о сваком изви^ачком податку.
116.	Дневник осматран>а (йрилог 11) je радни докуменат
ко]и воде осматрачи на помоЬним осматрачницама. У н>ега
се уносе резултати осматран>а и извештаван>е претпоста-
вл>ених старешина о изви^ачко] делатности на Kojoj се води.
117.	План непосредног осигуран>а (ирило I 12) изра^у]е
се ради организовала и спрово^ен>а мера непосредног оси-
гуран>а на ВП и на осматрачници. Изра^у)е га лице одговор-
но за организовало и спрово^етье мера непосредног обезбе-
1)ен>а: на ватреном (очеку]уНем) положа]у СВП (командир
вода), а на осматрачници на]стари]и старешина ко]и се ту
налази.
118.	Записник минско-експлозивних препрека H3patjyje
СВП када чета у ре jo ну ВП поставлю по]едине мине или
групе мина. Hspa^yje се у 3-4 примерка, на устал>еном обра-
зцу (прилог 13).
Записник се доставлю:
-	први примерак - команди бригаде;
-	други примерак - команди батальона;
-	треки примерак - команди Вт! (локалним органима
власти);
-	четврти примерак - команди чете.
51
119.	Радна бележница се води по данима у току целог
рата. У н>у се хронолошки ynncyjy догами или други зна-
чащи подаци. Садржи кратак садржа] свих командирових
заповести, важнщих наре^евьа, податке из извешта] а потчи-
н>ених, стан>е ]единица, примльена и доставлена обавеште-
н>а и друге знача] не активности и догата]е у чети. Води je
командир чете.
4)	ОРГАНИЗОВАЖЕ ВЕЗЕ
120.	У чети се планира, организу]е, успоставльа и кори-
сти радио, жичана, курирска и сигнална веза.
Радио веза je основна врста везе у чети. Организу]е се и
успоставльа радио уре^а]има ВВФ опсега у радио мрежи и
радио правцима у ко]има je основна врста рада радиофони-
]ом (шема 6).
Жична веза организу]е се и успоставльа на правцима
употребе поставльагьем двожилних польских кабловских ли-
ни)'а. До почетка борбених де]става жична веза je основно
средство везе у чети. Успоставльа се у свим условима и видо-
вима борбених де] става (шема 7).
Курирска веза организу]е се за преношен>е писаних по-
шильки и усмених саопштен>а Koje, у начелу, ynyhyje коман-
дир чете ка претпоставльеном и потчшьеном. По потреби,
потчшьени могу ceoje курире упуЬивати ка командиру чете.
Сигнална веза организу]е се и успоставльа измену еле-
мената борбеног распореда чете. Организу]е се визуелним и
звучним средствима. На маршу je основна врста везе, као и
измену по]единих елемената на ватреном положа]у. Приме-
нив се као допуна жичне и радио везе.
121.	Основу за организована веза у чети да]е командир
чете ко]и сво]ом заповешЬу регулише распоред елемената
борбеног распореда и начин организовала везе. Део запове-
сти ко]и се односи на организовала везе изда]е командиру
52
командног вода (или командиру одел>ен>а везе) и ypynyje му
документа везе добщена од претпоставльене команде.
122.	Везу у чети успоставл>а и одржава лудство из саста-
ва командног вода чете (одел>ен>е везе).
У чети се организу)е и успоставл>а веза командовала,
веза саде)ства, веза )авл>ан>а и веза обавештавагьа.
Веза командовала организу)е се и успоставл>а са прет-
поставл>еним и потчиленим.
53
а) у нападу
б) у одбрани
Шема 7- Организацией жичнс везе у чети
Измену чете и претпоставльеног веза се организуй е и ус-
поставл>а по плану и средствима претпоставльсног, осим ра-
дио везе.
Са потчшьсним се организу]е и успоставльа веза од
осматрачнице командира чете:
-	радио веза: радио у режима ВВФ опсега у радио мре-
жи у Kojy улазе командир чете у СВП;
-	жична веза: двожилном польском кабловском лини] ом
од осматрачнице командира чете до СВП и помоЬне осма-
трачнице;
-	курирска веза, по потреби обостраним упуЬивааем ку-
рира;
-	сигнална веза за даван>е сигнала опасности и за везу
са средствима вуче.
Изузетно, на ВП чете организуй се радио веза у радио
мрежи ВВФ опсега измену рачуначког одельельа и команди-
ра водова.
Веза саде]ства о р га низу] с сс и успоставльа измену чете
и ]единице ко]у чета подржава (или ]о] ]е придата): личним
додиром, радио везом у радио мрежи командовала, укльучи-
вальсм чете у радио мрежу подржаване j единице.
Веза ]авльан>а и обавештаван>а организу]е се, успоста-
вл>а и одржава везом командовала.
5)	ОРГАНИЗОВАТЬ САДЫСТВА
И САРАДТЕ
123.	Саде]ство и сарадн>у командир чете на]чешЬе орга-
низу]е на земльишту у току припреме и организовала борбе-
них де]става, а допун>у]е их у току изво^ен>а, у складу са раз-
во]ем ситуаци]е. Саде]ство се организу]е измену елемената
борбеног распореда чете, подржаване ]единице са суседним
]единицама, а сарадвьа измену ]единица чете и других снага
одбране.
Организована саде]ства и сарадн>е, у начелу, обухвата:
начин и редослед извршсн>а по]единих задатака; ускла^ива-
вье де]ства и подршке при уво!)сн>у у борбу резерве; под ел у
55
и ускла^иваше задатака према фазама борбе или об}ектима;
ускла^иван>е система ватре са системом препрека; мере и
поступке при употреби НХБ opyxja непри]атсл>а и сл.
124.	Ради успешног извршегьа борбеног задатка коман-
дир чете - командир вода дужан je да оствари што потпуни-
je caflejcTBO са пoдpжaвajyhoм }единицом и другим ватрсним
групама и j единицами.
Командир придатс чете ocTBapyje саде}ство са подржа-
ваном }единицом личним додиром са старсшином подржава-
не }единице.
Успешно caflejcTBO чете и подржаване jединице оствару-
je се: ме^усобним упознаван>ем са добщеним борбеним зада-
цима, начином и Бременом ншховог извршаван>а, }единстве-
ним кодиран>ем, за}едничким орщентирима и начином пока-
зиван>а цил>ева; распоредом елемената борбеног распореда
}единице; сигналима за отваран>е и прекид ватре; границом
зоне сигурности; правцем де]ства j единица и обележаван>ем
достигнутих линща, цил>ева и o6jeKaTa по ко}има су плани-
ране ватре и местима препрека и пролаза у н>има.
У току борбе caflejcTBO се допун>ава и прилагсфава кон-
кретно} ситуации и потребама caflejcTByjyhe }единице. По-
себна пажн>а noceehyje се правовремено} размени изви^ач-
ких података и ускла^иваиьу и остваривашу ватри чете са
де}ством подржаване }единице. Нарушено саде}ство треба
што пре успоставити и нормализовати.
56
Глава III
ОСНОВНИ САДРЖАЛ1 ОРУЖАНЕ
БОРБЕ
125.	На|важшце садржа|е оружане борбе чете чине:
противваздушна борба, противоклопна борба, противпеша-
ди]’ска борба, противдесантна борба, противартил>ери]’ско-
-ракетна борба, противелектронска борба, противдивер-
зантска и противтерористичка де]ства и инжшьерщска дср
ства. Н>ихово правовремено припреманье, вешто организо-
вана и ефикасно во^евье основы су услов за успешно извр-
шаван>е свих борбених задатака. У зависности од задатка,
места и улоге подржаване ]единице, као и од непри]ател>е-
вог де]ства, сваки од наведених сад ржа] а више или маше
утиче на извршевье основног задатка чете.
1.	ПРОТИВВАЗДУШНА БОРБА
126.	Противваздушна борба (ПВБ) je скуп де]става, ме-
ра и поступака ко]и се предузима]у ради одбране и заштите
од де]ства из ваздушног простора. Правовременим, органи-
зованим и успешним изво^ешем противваздушне борбе je-
диницама омогуЬава се успешно извршаван>е задатака и у
условима ньегове превласти у ваздушном простору.
127.	Противваздушна борба чете обухвата: осматратье
ваздушног простора и извештаван>е о по]ави непри]ател>е-
вих авиона и хеликоптера те предузиман>е мера противва-
здушне заштите.
57
Мере противваздушне борбе регулишу се заповешКу
или одговара]уЬим наре^евьима претпоставл>еног старешине.
128.	Осматраше ваздушног простора и извештаван>е о
ваздушно] опасности у чети врше осматрачи са властитих
осматрачница и осматрачи ваздушног простора у nojединим
елементима борбеног распореда подржаване ]единице.
Подаци о ситуации у ваздушном простору шире терито-
pnje прима]у се везом командовала прстпоставл>еног и ве-
зом саде]ства ако се opraHH3yje од caflejcTByjyhe ]единице.
Примл>ени сигнал о ваздушно] опасности преноси се потчи-
ньеном везом командовала путем сигнала.
129.	Мере противваздушне заштите чета предузима у
свим условима борбених де]’става и оне често чине основу
ПВБ чете. Основне мере противваздушне заштите су: утвр-
})иван>е; маскиравье; кретавье ноЬу и у другим условима
ограничено видлшвости и на покривеном землшшту; преду-
зиман>е растреситог распореда; правовремено обавештава-
вье и узбун>иван>е и отклан>ан>е послсдица непри]ател>евог
напада из ваздушног простора.
Мере противваздушне заштите чета предузима у свим
условима припреме, организовала и изво^ен>а борбених дер
става, не чека]уНи посебно наре^ен>е претпоставл>еног.
Ради заштите и умаиьеиьа ефеката дертва непрщатеже-
ве ави|аци]е, неангажовано л>удство се за време де]ства не-
прфатежеве ави]’ацще склавьа у ровове и склоништа. Изу-
зетно, на]нужнщи део послужилаца послужу] с opyija и извр-
шава ватрене задатке.
2. ПРОТИВОКЛОПНА БОРБА
130.	Противоклопна борба (ПОБ) je скуп борбених flej-
става, мера и активности снага Koje де]ству]у у борби против
непри]ател>евих оклопних и механизованих j единица.
131.	Чета учеству]е у подршци снага Koje учеству]у у
противоклопно]’ борби на далшни успешног домета opytja,
де]ством по лако оклошьеним борбеним возилима и пеша-
ди]и Koja flejcTByje ван иьих, оствариван>ем концентричних и
запречних ватри.
58
132.	Противоклопна борба као мера непосредног осигу-
ран>а ватреног положа] а чете припрема се и организу]е ради
спречаваиьа изненадног продора непри]ател»евих оклопних
и механизованих снага у pejoH ватреног положа]а. Ради то-
га, на одето] ан>у од 500 метара од ВП а на на]вероватни]им и
могуНим правцима напада непри]ател>евих оклопних и меха-
низованих средстава, поставл>а]у сс групе противоклопних
мина и изра^у]у или поставл>а]у друге противоклопне пре-
преке.
3. ПРОТИВПЕШАДШСКА БОРБА
133.	Противпешади]ска борба (ППБ) je ]сдан од основ-
них садржа]а оружане борбе и саставни део борбених де]-
става чете. Организу]е се и води у свим борбеним, времен-
ским и земл>ишним условима. Обухвата борбу против пеша-
ди]е и друге непри]ател>еве живе силе. Води се непрекидно и
са другим садржа]има оружане борбе.
Основни цил> ППБ ]есте наношевье губитака непрщате-
л>ево] живо] сили и борбеним средствима и заштита соп-
ствених снага од де]ства непри]ател>еве псшади]е. Непре-
кидно уништаван>е и исцрпл>иван>е непри]ател>еве живе си-
ле у свим условима ]едан je од основних задатака чете у борби.
134.	Организованом, масовном и нспрскидном ППБ
троше се непри]ател>еве снаге, ограничава се н>ихов мане-
вар, уман>у]е борбена Moh, отежава коришЬен>е и контрола
запоседнутог простора, ньегове снаге се везу]у за техничка
средства и ре]оне где тьихове борбене могуЬности не могу
доЬи до пуног изража]а.
Успех 1ШБ зависи од: обучености л>удства, добро орга-
низоване и ускла^ене ватре целокупног наоружан>а чете и
елемената борбеног распореда jединице у чи]ем je саставу
чета, ефикасног запречаван>а и веште примене одговара]у-
Них тактичких поступака у борби. Све ]единице, без обзира
на иьихову организащцу, састав и намену, Mopajy бити оспо-
собл>ене за во^еьье ППБ у свим условима. При томе посе-
бан знача] за ППБ чете има саде]ство са другим елементима
59
борбеног распореда ]единице у чи|ем саставу чета извршава
задатак.
135.	Де]ство чете у ППБ Hajuemhe долази до пуног изра-
JKaja приликом дс]ства на брдско-планинском землшшту, у
шуми, насел>еном месту, на обали и у неповольним Бремен-
ским условима када непрщател» ни]с у могуЬности да ефика-
сно користи борбена возила и присил>ен je да се креНе и
бори пешке.
136.	У свим облицима оружане борбе и видовима борбе-
них flejcraea чета flcjcTByje против непри]ател>еве живе силе
остваривагьем концентричних и запречних ватри ради неу-
тралисан>а, уништен>а, запречаван>а, рушен>а, осветл>аван>а
и задимл>аван>а. Непосредна опасност од де]ства непрщате-
л>еве пешадще по елементима борбеног распореда чете от-
клан>а се предузимагьем одговара]'уЬих мера обезбе^ен>а
борбених де]става и мера непосредног осигуран>а.
137.	Неутралисатье живе силе и ватрених средстава ван
заклона изводи се ватреним ударима у што краНем времену,
а за гамаше се употребл>ава]у мине са близинским упальачима.
За неутралисавье живе силе у заклонима користе се ми-
не са упал>ачима подешеним за успорено де]ство.
Уништеиье и рушен>е применив се изузетно, само на на-
рочито знача]не цильеве ограничених размера, ко]и се добро
ocMaTpajy, а располаже се довол>ном количином муницще.
4. ПРОТИВДЕСАНТНА БОРБА
138.	Противдесантна борба (ПДБ) je скуп де]става мера
и активности ради спречаваша десантираньа, разбтдатьа, за-
робл>аван>а и уништеша десанта. Води се против ваздушних,
поморских и поморско-ваздушних десаната.
Чета увек мора бита у готовости за борбу против не-
прщател>евих десаната у свим условима. Због тога се редов-
но уклапа у систем противдесантне борбе jeflmnme у чщем
саставу извршава задатак и opraHH3yje caflejcTBo са другим
снагама Koje ynecTByjy у ПДБ.
139.	Чета opraHH3yje и по потреби води борбу са вазду-
шним десантом Kojn се спушта и директно угрожава бата-
60
jboh (подржавану )единицу), а у било ком делу pejona (зоне
детства), а по наре1)сн>у команданта батал>она (подржаване
)единице), или када подржава дсуство посебно образование
противдесантних снага.
140.	У фази приземл>ен>а и сре^иван>а десанта, чета сво-
jhm де]ством онемогуЬава сре!)иван>е и де)ство десанта.
141.	У pejoHy (на правду) борбених де)става батальона,
чета изводи ПДБ у склопу организованна ПДБ батал>она
(подржаване Единице) и представлю н>ен саставни део.
Противдесантну борбу организу)е командант батал>она
(подржаване единице), а чета организу)е извршенье оних
задатака ко)и joj се доделе. Hajnenihe je то де)ство по вазду-
шном десанту у време тьеговог сре!)иван>а и организованог
дс)ства на по)единим правцима, подршка снага батал>она и
других снага Koje учеству)у у борби против десанта.
142.	Извршен>с добщених задатака за ПДБ командир
чете регулише cboJom заповешЬу и планом де)ства, одре!>у-
jyhn, поред осталог, pejoH евентуалног де)ства, начин руко-
ваньа ватром по на)вероватни)им ре)онима десантираню, и
организацщу начина изви^авьа и обавештаваню о по]ави де-
санта.
143.	Када су nojедини десанта ван домета ору^а, на
предлог командира чете а по наре^ен>у команданта батальо-
на (подржаване jединице) чета поседа резервни или )едан од
наредних ВП ради де)ства по десанту. Ова) положа) се пра-
вовремено (пре спуштан>а десанта) прсдви^а, извила и по
могуЬности ypeijyjc, а поседа се, по потреби, целом четом
или )едним водом.
У зависности од 6poja могуЬих десантних просторна и
вари) анте употребе десанта, може се одредити и више ова-
квих положа)а.
144.	Према наре^еау команданта батал>она (подржава-
не )единице), командир чете организу)е саде)ство са )едини-
цама Koje he подржавати у ПДБ.
Чета у ПДБ у саставу противдесантих снага, има зада-
так да неутралише делове ваздушног десанта у фази спу-
штаню и сре^иван>а; спречи де)ство десантних снага на одре-
61
^еним правцима; подржава разво) и борбена де)ства против-
десантних снага и спречава потхран>иван>е десанта свежим
снагама и cnajaibe десанта са снагама с фронта.
145.	Ватре се планира|у по местима на]вероватнщег спу-
штан>а десанта, на правцима н>иховог на]вероватни]ег де|'-
ства после сре^иван>а и на правцима напада сопствених про-
тивдесантних снага Koje чета подржава, првенствено flej-
CTByjyhn минама са близинским упал>ачима.
5. ПРОТИВ APTHJbEPHJCKO-PAKETH А
БОРБА
146.	Противартил>ери]ско-ракетна борба (ПАРЕ) под-
разумева скуп мера, посту пака и ватреног де]ства чете и
осталих снага сред става и j единица ради наношевьа што ве-
Ьих губитака (неутралисаиьем или уништен>ем) непрщате-
JbeBOj артшьери]и и ракетним ]единицама и отежава!ьем,
онемогуЬаваньем или умаливанием ефеката н>иховог де)-
ства. То подразумева систематско и нспрекидно неутралиса-
н>с и уништаван>е не само борбеног распореда APJ непрща-
тел>а, веЬ и де)ство по елементима и o6jeKTHMa ко]и непо-
средно или посрсдно испол-aBajy утица) на употребу и ватру
тих ]‘единица (КМ, центри везе, базе, складишта, снабдевач-
ке колоне и сл.) ПАРЕ сс интегрише са осталим садржа)има
оружане борбе или се организу]е самостално.
147.	Припрема, организована и изволенье ПАРЕ у над-
лежности je и одговорности старешина Koje планира)у, ор-
ганизу)у и изводе борбена де)ства у дато) зони - pejony или
правцу. Артил>ери)а je главни носилац непосредне борбе са
APJ непрщател>а, Koja ватром са одсто]ан>а неутралише,
отежава де]ство или уништава APJ (снаге, средства и опрему).
Чета учеству]е у ПАРЕ, де)ству)уЬи по артил>ери)ско-
-ракетним осматрачницама непрщател>а.
148.	Чета на ЗТ води непосредну и посредну борбу у
складу са cboJom наменом и могуЬностима, првенство flej-
cTByjyhn по елементима борбеног распореда APJ и другим
знача)ним об)ектима (базе, складишта, снабдевачке колоне).
62
6. ПРОТИВЕЛЕКТРОНСКА БОРБА
149.	Противелектронска борба (ПЕБ) представлю скуп
де]ства, мера и поступака Koje ее roiannpajy, организу]у и из-
воде ради: електронског изви^аша противника; противелек-
тронске заштите сопствених електронских средстава и си-
стема, живе силе, об)еката и средстава борбене технике;
уништеша, неутралисаню онемогуЬаваша или отежаваньа
функционисаиьа електронских средстава и система непри-
)атсл»а.
Осповни садржа|и ПЕБ су:
-	слектронско изви^аше (ЕИ);
-	противелсктронска де)ства (ПЕД);
-	противелектронска борбена де]ства (ПЕб/д);
-	противелектронска заштита (ПЕЗ).
Тежиште ПЕБ у чети je на ПЕЗ.
150.	Противелектронска заштита je главни caдpжaj про-
тивелсктронске борбе у чети. Планира се, opraHH3yje и
спроводи у свим условима припреманю, организованна и из-
Botjeiba борбених де)става.
Противелсктронска заштита обухвата организацщеке,
оперативно-тактичке и техничке мере и поступке ко]има се
штате слектронска средства од непри)атсл>свих ЕИ, ПЕБ и
ПЕб/д, а жива сила и борбена средства од разних врста
електронског изви^аша. Мере и поступци ПЕЗ чине ]'един-
ствсну целину и изводе се непрекидно и у складу са борбе-
ним де]ствима.
Применом мера ПЕЗ CMaibyje се утица] непр^ательевих
ПЕД, спречава откриваню крстаню и груписатье jединица
чете и уман>у)у губици у л>удству и МТС.
151.	Организовану ПЕЗ електронских система чини за-
штита елемената система веза (радио) од ометаню и обма-
тьиваню, а постиже се применом организащцских, тактич-
ких и техничких мера.
Организацщ’ске мере планира претпоставл>ена команда
при изради планова веза за чету и командир чете за потчи-
ньене |единице. Планирагье се обавл>а на основу процене не-
63
при]ател>евих снага за ЕИ и ПЕД и сопствених могуНности
за организована везе.
Основне организаци]ске мере ПЕЗ Koje спроводи ко-
мандир чете су: обука, избор и уре^ен>е положа] а средстава
везе, планираше и ме^>усобно допун>аван>е различитих врста
везе у извршаван>у задатака.
Тактичке мере заштите предузима]у старешине - кори-
сници и послужиоци средстава везе.
Заштита живе силе и МТС од ЕИ са земл>е и из вазду-
шног простора постиже се коришКен>ем конфигурацще зе-
мльишта, пошумл>ених предела, применом пасивних сред-
става (маскирних мрежа), димних и других средстава за ма-
скиран>е.
Тактички поступци jединица у условима ЕИ испол>ава]у
се, првенствено, у правилном избору правда и начина крета-
н>а и де]ства ради постизатьа изнена^ен>а у дневним и ноН-
ним условима.
7. ПРОТИВ ДИВЕРЗАНТСКА И
ПРОТИВТЕРОРИСТИЧКА ДЕ1СТВА
152.	Противдиверзантска и противтерористичка де|ства
обухвата]у мере, поступке и борбена де]ства jединица, чете
и других снага ко]има се паралишу, отежава]у или онемогу-
Нава]у диверзантска и терористичка де]ства непри]'ател>а, а
штите и обезбе!)у]у сопствене снаге, становништво, об]екти,
матери] а л на и друга добра од диверзантско-терористичких
де] става у миру и рату.
Чета се може ангажовати у борби против диверзантско-
-терористичких група у саставу снага за подршку, а према
наре^ен>у претпоставл>еног или властито] иници]ативи ко-
мандира чете и то као целина или по водовима.
153.	Диверзантска и терористичка де]ства могу се испо-
л>ити у миру у периоду непосредне ратне опасности и у рату
као саставни део оружане arpecnje против наше земл>е. Та
де]ства he изводите специ]ално обучене и посебним средстви-
64
ма опремтьене снаге Koje Kpajite дрско и безобзирно изврша-
Bajy добщене задатке. Об]екти диверзантских и терористич-
ких flejстава могу бита елементи борбеног распореда чете.
154.	Чета непосредну заштиту елемената борбеног рас-
пореда врши сопственим снагама и средствима, у спречава-
н>у flejcTBa диверзантско терористичких снага на елементе
борбеног распореда чете.
Успех у противдиверзантским и противтерористичким
де]ствима постиже се организованим предузимаиьем превен-
тивних техничких, физичких и тактичких мера на заштита
льудства, наоружаньа и опреме o6jeKaTa од могуЬег напада
диверзантских и терористичких снага.
За противдиверзантско обезбе^ен>е и противдиверзант-
ска и противтерористичка де]’ства у pejony де]'ства чете од-
говоран je командир чете.
8. ИНЖШЬЕРШСКА ДЕТСТВА
155.	Инжин>ери]ска де|ства чине скуп тактичких посту-
пака, радн>и и других поступака ко]'и се пред у зима]'у ради
отежан>а де]ства и наношетьа губитака непри]ател>у, уз
истовремено ствараше повол>них услова за борбена де]ства
батальона (подржаване ]'единице).
156.	Инжин>ери]ска де{ства изводе све ]единице. Оства-
pyjy се реализацщом задатака и садржа]а: запречавакьа,
утвр!)иван>а, савла^иваша препрека и уре^етьа путева.
Инжин>ери]ска де]ства чета предузима у свим условима
борбене ситуаци]е. Организу)е их командир чете, а спрово-
ди л>удство чете непрекидно у припреми, организован^ и у
току изво1>ен>а борбених де] става, кретавьа и одмаран>а.
157.	Задатке из области инжишсрщских де] става чета у
начелу извршава сопственим снагама, ослан>а]'уНи се при
том на мере и радове Koje у pejony распореда чете извршава
батал>он (подржавана jединица), на ранще изведене инжи-
н>ери]ске радове и услове Koje пружа земл>иште.
При одре!)иван>у л>удства за инжин>ери]ска де]ства треба
водити рачуна да се обезбеди потпуна борбена готовост чете.
65
158.	Утвр1)ива1ье обухвата: израду об]еката за ватрено
дс]ство и заштиту л>удства и матери] ал них средстава, осма-
траиье и командован>е. Према потреби и могуЬностима из-
paijyjy сс и саобраЬа]нице за кретатье у pejony ватреног по-
ложа]а и осматрачница.
159.	Об]скти утвр!>иван>а на ВП могу се изра^ивати у
три стелена заштите:
Први степей заштите обухвата израду рампи за спушта-
н>е opytja на платформу; израду лежишта за подлогу opyija;
израду неопходних заклона за зьудство (рачуначко одел>е-
н>е, послужиоце, СВП и командира вода) и израду спо)них
ровова.
Други степей заштите обухвата продубл>иван>е заклона
за лудство, ниша за муницщу и ciiojhhx ровова до пуног
профила.
ТреЬи степей заштите обухвата израду улазно-излазне
рампе, прошириван>е и продубл>иван>е платформе за ору^е
до пуног профила; израду покривке (склоништа) за л>уд-
ство.
J ед ном изра^ени заклони непрекидно се усавршава]у и
маскира]у, чиме се постижу боаьи услови за ватрено де)ство,
заштиту, осматраше и командован>е.
О редоследу радова на утвр^иван>у и врсти об]еката ко-
)и сс израду одлучу]е командир чете, ако то шце регулисао
командант батальона. У начелу, према реду хитности прво
сс изра1)у]у об]скти за ватрено де]ство, осматран>е и коман-
дован>е, затим склоништа за л>удство и, на Kpajy, остали
об]екти.
Приликом израде об)еката утвр^иваиьа у пуно) мери се
користе природни услови земзьишта, погодни вештачки
об]скти и paunje изра^ени об)екти утвр1)иван>а.
Средства за вучу размешта]у се првенствено на задн>им
нагибима, у природним удубл>ен>има, j ару гама, вртачама,
шумама, воЬшацима и сл., а када не nocToje природни усло-
ви за заклан>ан>е и заштиту средстава вуче и за н>их се изра-
tjyjy заклони.
Осматрачнице се израду тако да се обезбеди потребан
6poj радних места за л>удство и средства на осматрачници и
склониште за л>удство.
66
160.	Запречаваше обухвата израду минско-експлозивних
и фортификацидских препрека и о]ачаван>е природних пре-
ирека. Применив се за заштиту ватреног дела на ватреним
положащма и чете у рернима одмараша, а у складу са пла-
ном борбених дертава.
У зависности од добщених МЕС, чета за заштиту елеме-
ната борбеног распореда може поставльати по)единачне или
групе мина. О свако] минско-експлозивно) препреци СВП
на прописаном обрасцу H3pai)yje записник минско-експло-
зивне препреке (йрилсн 13).
Сложение минско-експлозивне и фортификацщске пре-
преке у pejony ВП (pejony одмаран>а) израду инжишериф
ске )единице.
161.	Савла^иван>е препрека ocTBapyje се савла^ивавьем
разних природних и вештачких препрека.
Маше природне препреке (потоци, japyre и сл.) чета са-
Bnaijyje сопственим снагама, користеЬи у nynoj мери месна
средства.
Behe природне препреке (реке, канали и сл.) чета савла-
ijyje на уре^еним местима преласка (десанта, скелска и
мостна и сл).
Чета вештачке препреке (минско-експлозивне, форти-
фикаци)ске, хемщске), властите или непри)ател>еве, савла-
ijyje обиласком или проласком кроз ме^у просторе, а када то
HHje могуНе савла!)у]е их кроз изра^ене пролазе. Израду
пролаза и организацщу контролно-заштитне службе, у на-
челу организу]'е командант батальона (подржаване j едини-
це) а изузетно може и чета самостално.
Чета ypeijyje основне путеве у неопходном обиму ради
несметаног креташа (уклан>ан>е ман>их препрека располо-
живим алатом) и изра^у]е (ype^yje) прилазне путеве у pejo-
ну ВП (pejony од маран, а), првенствено за потребе изласка
ору^а на ВП, за кретан>е у оквиру н>их и премешташе.
67

Глава IV
ОБЕЗБЕЪЕН»Е БОРБЕНИХ
ДЕЗСТАВА
162.	Обезбе^еп>е борбених де]става чете обухвата преду-
зиман>е разноврсних мера, поступака и активности ради
стваран>а што повол>ни]их услова за припрему, организова-
на и изволенье борбених де]става. Тиме се искл>учу]е или
отежава изнена^еае непрщател>а и предузима]у мере и по-
ступци за правовремено откриватье непри]ател>евих намера
и отклан>ан>е последица изазваних н>еговим детством. Пре-
дузима се непрекидно у свим условима припреме, организо-
вала и изво^евьа борбених де]става.
Мере обезбе^ен>а борбених де]става Koje се предузима^у
у чети у складу] у се са одговара]уЬим мерама претпоставл>е-
не команде, а организу]у се и изводе у саде]ству са суседима
и сарадн>и са другим снагама одбране.
163.	Обезбе^ен>с борбених де] става у чети обухвата: ин-
формативно-психолошко-пропагандно обезбе^ен»е; обаве-
шта|но обезбе^ен>с; безбедносно обезбе^ен>е; противнукле-
арно-хемщско-биолошко обезбе^ен>е; позадинско обезбе^е-
н>е; маскиран>е и осигуран>е. Тежиште и приоритет обезбе-
^ен>а одре^у]е претпоставл>ени старешина или о томе одлу-
4yje командир чете на основу добфеног задатка, властите
одлуке и услова у ко]има чета изводи борбена де]ства.
1. ИНФОРМАТИВНО-ПСИХОЛОШКО-
-ПРОПАГАНДНО ОБЕЗБЕЪЕН»Е
164.	Информативно-психолошко-пропагандно обезбе-
1)ен>е (ИППОб) обухвата организовано и стално предузима-
69
н>е мера, поступака и активности ради изгра^иван>а високог
борбеног морала чете, као одлучу)уЬих чинилаца н>ене спо-
собности да успешно извршава борбени задатак у напложе-
нном условима оружане борбе.
Цил> ИППОб jccre да: обезбеди високу спремност сва-
ког по]сдинца и ]единице за извршен>е доби|еног задатка,
Hsrpaijyje отпорност против психолошко-пропагандног де-
лован>а непри]ател>а, разви]а позитиван однос према одбра-
ни земзье и веру у снагу и способност сопствене jeflninnje за
успешно извршаван>е доби]сног задатка.
Информативно-психолошко-пропагандно обезбе^еше ор-
ганизу]'е се и изводи у свим условима и у складу са конкрет-
ном ситуациям и задатком.
165.	Информативно-психолошко-пропагандно обезбе-
1)ен>е садржи праЬен>е и janatbe борбеног морала у чети;
процену морала у процесу доношен>а одлуке; непосредне
моралне припреме за npecTojehn задатак; заштиту од психо-
лошко-пропагандних активности непрщател»а; бригу о л>у-
дима и борбсним средствима; правовремено информисатье;
организовану обуку; сарадиьу са одговара]уЬим органима
власти на територи|и; културне, спортске и рекреативне ак-
тивности и мере самозаштите.
Сви садржаО ИППОб у чети реализу|у се у складу са
nocTojetuiM упутствима за ову делатност.
166.	Носиоци ИППОб у чети су командир чете и све
старешине чете, во]ни колективи и сваки nojeflHHan.
За стан>е морала у чети одговоран je командир. Он лич-
но и преко старешина чете проучава и оценке стан>е бор-
беног морала и предузима мере за н>егово унапре^ен>е. Све
старешине у чети, у оквиру cboj'hx надлежности, задатака и
дужности, дужни су да предлажу и предузима]у мере за jana-
н>е борбеног морала и одговорни су за то у оквиру чете.
167.	Процена борбеног морала у процесу доношеььа од-
луке у основи обухвата процену: стан>а и борбеног морала
непри]ател>а; стан>а и борбеног морала чете; стан>а на тери-
торщи изво!)ен>а борбених де]става; расположивог времена
за предузиман>е одговара]уЬих мера и активности у вези са
70
ИППОб предсто]еЬих борбених де]става. Процену ситуаци-
je морала обавл>а командир чете.
168.	Информативно-психолошко-пропагандно обезбе-
^ен>е организу]с сс и спроводи у свим условима ради: ]ачан>а
]единства; борбене готовости; моралног стаиьа; сузби]ан>а
утица] а психолошко-пропагандне делатности непри]ател>а;
спречаван>а дсзертерства и панике; заштите таЩости при-
према борбених де]става, података, докумената, система ко-
мандовала и веза; заштите живота и здравл>а припадника
чете од свих облика и извора угрожаваньа.
Информативно-психолошко-пропагандно обезбе^ыье ор-
ганизу]у командир чете и све старейшие чете, у оквиру сво-
jhx надлежности, овлашЬеньа и одлукс за изволенье борбе-
них дс]става.
2. ОБАВЕШТАЗНО ОБЕЗБЕБЕТЬЕ
169.	Обавешта]но обезбе!)ен>е (ООб) борбених де] става
чете чине мере, поступци и активности Koje се предузима] у
ради прикушьаньа, обраде и коришЬеньа обавешта]них пода-
така о непри]ател>у, простору борбених де]става и времен-
ским приликама у зони де]ства чете.
Цил> ООб jecre спречаван>е изнена!)сн>а свих врста, пра-
вовремено доношен>е целисходне одлукс, ефикасно коман-
дованье четом и успешно извршен>е доби]еног задатка.
Обавешта]но обезбе^еше у чети обухвата планиранье и
организована ООб; прикушъанье и обраду обавешта]них по-
датака - процену снага, намера и могуКности непри]ател>а;
извештаванье и обавештаван>е.
Тежиште ООб у чети je на прикушьаиьу података зна-
чащих за доношенье одлуке и употребу чете.
170.	Командир чете je одговоран за организована и реа-
лизацщу ООб у зони де]ства. Ову зону у начелу одре^у]е
претпоставл>ени и поклапа се са борбеним задатком, pejo-
ном - правцем де]ства подржаване ]единице, укл>учу]уЬи и
распоред вепри] ател>евих снага ко]е могу битно да утичу на
извршенье задатка.
71
Обавешта]не податке чета добща од претпоставл>еног,
a допун>у]е их изви^ан>ем и разменом података са обаве-
niTajHHM органима суседа и другим снагама одбране. Добще-
не податке о непри]ательу командир чете непрекидно допу-
н>ава и проверава да би н>егова одлука о ангажован>у чете
била правовремена и целисходна.
171.	Изви^ан>е je основни начин- за прикушьан>е подата-
ка о непри]ател>у и активностима н>егових средстава подр-
шке; земл>ишту и метеоролошким условима, и изводи се пр-
венствено осматран>ем.
172.	Изви^агье и прикупл>а!ье података о непрщатедьу
обухвата:
-	откриван>е груписан>а и распореда непри]ател>евих
снага и средстава, утвр^ених об]еката и препрека;
-	прикупл>ан>е података о де]ству непрщательских сред-
става подршке по ре]онима осматрачница и ватрених поло-
xaja;
-	откриватье ваздушних десаната;
-	одре^иван>е места (координата цил>а);
-	праНевье промена у борбеном распореду и де]ствима
непрщател>а, и
-	зактьучиван>е о н>еговим намерама и могуЪностима.
173.	Изви^ан>е земл>ишта обухвата: прикупльан>е пода-
така о nocTojaiby радиолошке и хеми]ске контаминацще;
особинама рел>ефа и условима за осматран>е и маскираню;
nocTojaiby и врсти природних и вештачких препрека; при-
кривеним прилазима; стан>у тла и путева; дебл>ина снсжног
покривача; проходности ван путева nocTojaay газова и ме-
ста преласка преко реке и другим особинама земл>ишта.
174.	Чета организу)е изви^ан>е у зони Koja представлэа
део зоне изви^ан>а батальона или зону де]ства подржаване
]единице. У допунско] зони де]ства и pejony евентуалног де]-
ства чете организу]у изви^ан>е по наре^ен>у команданта ба-
тал>она.
Зона изви^ан>а чете редовно je шира од зоне де]ства, а
допунска зона од допунске зоне де]ства или pejona евентуал-
ног де]ства.
По потреби, зона изви^авьа чете дели се на nojaceBe из-
ви^ан>а. У зони изви^ан>а чете oflpeijyje се об]екат изви^ан>а
7?.
или pejon нарочите пажже. Сваки pejon нарочите пажже
осматра посебан осматрач.
Pejon нарочите пажже и об|екат изви^ажа су важнщи
ре^они, положа]и и об]екти непрщател>а у зони изви^ажа чете.
175.	Изви^ажс у чети регулише командир чете cboJom
заповешЬу за борбу. Део заповести Kojn се односи на орга-
низована изви^ажа са осматрачнице изда|е командир ко-
мандног вода, односно командир изви^ачког одел>ежа Kojn
непосредно организу)е изви^ажс у чети.
176.	Организоваже изви^ажа у чети прецизира коман-
дир командног вода cboj'om заповешбу командиру изви-
^ачког одежежа. Заповест у начелу садржи:
-	податке о непри)ател>у;
-	задатак подржаване ]единице;
-	задатак чете;
-	зону изви^ажа чете, задатке изви^ажа и време прику-
пл>ажа података, pejon нарочите пажже, репере и цил>еве
чи]'е координате треба одредити, нумерацщу цильева, осма-
трачнице и распоред л>удства на жима;
-	време и начин избора и поседажа осматрачница и сте-
пей утвр^иважа;
-	наредне осматрачнице и правац премештажа;
-	готовост система осматража;
-	начин организоважа везе.
За нумеращцу ориентира, репера и цижева чети се, у
начелу, Oflpeijyje 20 6pojeea. Нумеращца почиже првим бро-
jeM из додел>ене трупе.
177.	У чети извиву: командир чете, командир команд-
ног вода, изви!>ачко одел>еже и изви^ачки органи чете.
Командир чете са потребним 6pojeM извивала и послу-
жилаца средстава везе размешта се на ocnoBHoj осматрач-
ници.
Командир командног вода налази се на осматрачници
командира чете или на noMohnoj осматрачници.
Изви^ачко одел>еже чете извила осматражем са осма-
трачнице командира чете и помогших осматрачница.
178.	Осматрач извила осматражем са осматрачнице и
возила, коришЬежем средстава за изви^аже и осматраже.
73
Осматрач открива цил>еве, одре)>у]е иьихова места, прати
де]ство подржаване (единице и, по потреби, руку]е ватром
чете.
У улози осматрача могу бити све старешине из чете
(првенствено оне Koje се налазе на осматрачници), л>удство
из изви!)ачког одсл>ен>а и, по потреби, друго л>удство чете
Koje се за то одреди.
Када je на осматрачници командир чете, он увек осма-
тра непри]ател>а и pyKyje ватром ceoje ]единицс.
179.	По потреби, у чети се образу|у извиднице: челна (за-
челна, бочна) извидница; извидница пута; командна извидни-
ца; извидница ватреног положа]а и коначарска извидница.
180.	Челну извидницу чета образу]е у зависности од ме-
ста и улоге на маршу и гон>ен»у, када Mapinyje у саставу
претходнице, челног (зачелног) одреда 3TJ.
Ако се непри]ател> очеку]е са зачел>а, односно бока, че-
та образу]е зачелну, односно бочну извидницу.
Састав, задатак и рад челне (зачелне, бочне) извиднице
je према одредбама тачке 389 (маршевско осигуран>е на
маршу) (шема 8).
181.	Извидницу пута ynyhyje чета када Mapinyje само-
стално и када не ynyhyje челну извидницу.
Када Mapinyje у саставу маршевске колоне батал>она
(подржаване ]единице), чета ynyhyje извидницу пута само по
наре^сн.у претпоставл>еног старешине. У оваквим onynaje-
вима извидница пута улази у састав извиднице пута претпо-
ставл>ене ]единице.
Састав, задатак и начин рада извиднице пута je према
одредбама тачке 384.
182.	Командну извидницу образу]’е чета ради изви1)ан>а и
избора осматрачница чете и организованна рада на вьима. У
састав извиднице у начелу улазе: командир командног вода
- командир извиднице; командир изви1>ачког одел>ен>а; ]едан
до два изви!)ача са инструментом за осматран>е и, по могуЬ-
ности, прибором за НХБ изви^аше и ]едан до два радиофо-
ниста са радио ypeijajeM.
74
Шема 8 - Прилог уз извешта) челне извиднице
При избору осматрачнице у noj едином рсрну распореда
и када ситуаци)а захтева, са командном извидницом одлази
и остало л>удство командног вода предвидено за рад на
осматрачници.
183.	Задаци командне извиднице су: изви!>ан>е pejona и
избор места осматрачнице командира чете; распоред л>уд-
ства и средстава на осматрачници; организована осматра-
н>а; одре!)иван>е места осматрачнице и зоне осматран>а; ори-
)ентисан>е инструмената и организована нспосредног осигу-
ран>а осматрачнице.
За образование командне извиднице и н>ен рад командир
извиднице добща нареченье или заповест од командира чете
(тачка 89).
184.	При извй^ан>у pejoHa и избору места осматрачнице,
командир командне извиднице ради следеЬе:
-	организу)е РХБ-изви^ан>е pejona осматрачнице, и, по
потреби, предузима мере НБХ-заштите;
-	opHjcHTHine льудство извиднице на земл>ишту и упозна-
je га са ситуациям;
-	прикривено извила pejoH и бира погодно место за
основну и резервну осматрачницу, а по потреби и привреме-
ну, бочну и истакнуту;
-	упозна)е командира чете са изабраним местом осма-
трачнице (осматрачница) и тражи н>егову сагласност;
-	одре!>у)е распоред л>удства и средстава на осматрачни-
ци и дежурног осматрача, назначава)уЬи му зону, pejoH на-
рочито пажн>е и задатак осматран>а;
-	организу)е непосредно осигуравье осматрачнице;
-	организу]е дово^евье осталог л>удства командног вода
и поссдан>е осматрачнице;
-	организу)е утвр^иван>е и маскиран>с осматрачнице;
-	oflpe^yje место осматрачнице по карта и ори]енти1пе
инструменте;
-	извила и бира наредне осматрачнице кад за то има
времена и могуЬности.
Уколико командир чете ни)е са командном извидницом
од почетка н>еног рада, при н>еговом доласку на осматрач-
ницу командир командне извиднице (у н>егово] одсутноста -
76
командир изви^ачког одел>ен>а) сачску]е га и извештава о
избору осматрачнице (резервне, привремене, бочне, истак-
нуте), при чему га ори|ентише, упозна]е са зоном осматратьа
и pejoHOM нарочите пажн>с, распоре дом непрщательевих
снага и сопствених j единица и откривеним цил>евима , те му
дaje координате осматрачнице.
185.	Извидницу ватреног nonoxaja образу]'е чета ради
изви^ан>а pejona и избора места елемената борбеног распо-
реда на ватреном nonoxajy.
У састав извиднице, у начелу, улази: заменик командира
чете - командир извиднице, ]’едан командир одел>ен>а мино-
бацача (основног) и из сваког одел>ен>а минобацача по 1-2
послужиоца са радиолошким детектором и прибором за хе-
мщеко изви!)ан>е. Извидница са собом носи потребне ин-
струменте, прибор и алат за рад.
Ако се предви^а коректура пре поседан>а ватреног по-
лoжaja, у састав извиднице улазе рачуначко и ]едно одел>ен>е
минобацача (основно).
186.	За изви!)ан>с ВП, командир извиднице добща наре-
^ен>е од командира чете, Koje, у начелу, садржи:
-	податке о непри)ател>у;
-	задатак батальона (подржаване j единице) и су седа;
-	задатак чете;
-	pejoH ВП (основних, привремених, наредних, резер-
вних, лажних);
-	основу и допунску зону де)ства и pejoH евентуалног
де)ства;
-	основни правац и лини]у на)ман>е дал>ине;
-	време и начин поседан>а ВП;
-	готовост за де)ство.
187.	Командир извиднице ватрених положа]а упозна)е
гьудство са задатком, води извидницу у pejon ВП, одре^у)е
1-2 стражара за непосрсдно осигураше, ynyhyje 2 послужио-
ца са радиолошким детектором и прибором за хемщеко из-
виванье да извиде pejoH ВП у РХБ и безбедносном смислу.
Када командир извиднице добще извешта] да нема опа-
сности, обилази pejon ВП и:
- oflpeijyje место основног и осталих opyija чете за aej-
ство у зони и flonyHCKoj зони де)ства;
77
-	Oflpe^yje место рачуначког одел>ен>а;
-	oflpeijyje место средстава вуче;
-	oflpeijyje места снага и средстава непосредног осигура-
н>а ватреног положада и место поставлена мина;
-	одре1>у]е прилазне путеве и правде кретан>а;
-	oflpe^yje или организуйе одре^иваьье координата ВП
чете по карта;
-	обележава основни правац;
-	извила резервни ВП;
-	извила по могуЬности (у одбрани и када има времена)
ВПн и правде премештавьа на н>их;
-	у одре^ено време ynyhyje водника или старешину на
тачку разво^ен>а батальона минобацача ради дово^евьа чете
на ВП.
Детальней рад извиднице при избору и одре^иваньу по-
j един их елемената регулише командир чете сво)им нарече-
ньем.
188.	Када чета де)ству)е у саставу батал>она минобацача,
извидница ВП чете улази у састав извиднице БП батал>она и
поступа према наре^ен>има заменика команданта батал>она.
189.	Ако je основно opyije чете истовремено и коректур-
но ору^е батал>она, а предви^а се управленье и рукованье
ватром батал>она применом коректурног opyija, основно
ору^е се према потреби ynyhyje са извидницом ВП ради из-
вршеньа коректуре.
190.	Коначарску извидницу ynyhyje командир чете ради
извнфаньа и припремане pejona за одмаранье и коначевье.
Задаци коначарске извиднице су: извиванье одре^еног pejo-
на за одмор; процена услова за cMeniTaj и осигуранье; подела
pejona на потчиньене дединице; одре!>иван>с путева за разво-
1>ен>е чете у pejony размештаньа; организована cao6pahaja
кроз pejoH и спрово^ен>е других наре^ених мера.
У начелу je чини дедан официр (командир извиднице),
четни старешина и потребан 6poj водника.
Када je чета у саставу батал>она минобацача, н»ена
коначарска извидница улази у састав коначарске извиднице
батальона.
78
191.	За изви1)а1ье pejona одмора, командир коначарске
извиднице добща наре^ен>е од командира чете, Koje, у наче-
лу, садржи: састав извиднице, време поласка, начин и пра-
вац кретатьа, pejoH за одмаран>е и приближая распоред jеди-
ница на одмору; правац кретатьа колоне и приближно време
доласка колоне у pejoH за одмор; податке о onniToj ситуаци-
jn и станку на територщи (уколико су познати); време и ме-
сто дочека колоне и подношетье извешта]а, као и друга
упутства за рад.
Рад коначарске извиднице одбща се према одредбама
Главе VII, тачка 427.
3. БЕЗБЕДНОСНО ОБЕЗБЕЪЕНэЕ
192.	Безбедносно обезбе^етье (БОб) чете обухвата ме-
ре, радн>е и поступке Koje предузима]‘у припадници чете у
цил>у откриватьа и спречаваньа обавептцне, диверзантско-
-терористичке, психолошко-пропагандне и других облика
непри]ател>еве делатности у чети и ре|онима припреме, ор-
ганизован>а и изво^ен>а борбених flejcraea.
Командир чете и остале старешине чете организу]‘у
БОб као редовну делатност. Сваки старешина одговоран je
за статье безбедности ceoje jeflmnme, у оквиру ceoje надле-
жности.
193.	У чети се, у зависности од испол>ене и очекиване
субверзивне делатности непрщател>а, предузима]у следеКе
превентивне мере БОб:
-	заштита та]ности података, заповести и других борбе-
них докумената;
-	правовремено уочаван>е и разоткриватье могуНих из-
вора непри]ател>еве делатности;
-	безбедност и Taj ноет покрета и поседатьа ВП чете;
-	заштита TajHocra телефонског и радио cao6pahaja;
-	спрово^ен>е наре^ених мера ограниченна у pejony ВП,
pejoHy pa3Menrraja и на маршу (ограничение кретан>а, забра-
на приступа непозваним лицима и сл.);
-	заштита наоружан>а и технике од диверзантске и сабо-
тажне делатности непрщател>а;
79
-	откриван>е непознатих и сумн>ивих лица у рернима
ВП чете и вьихово спровсфевье надлежним органима;
-	спречаванье дезинформации, бекства из jединице, па-
нике, деморалисан>а, отказиван>а послушности и другог ути-
naja непри)'ател>а на борбену готовост чете;
-	правовремено извештаваше и обавештаван>е коман-
данта батальона (подржаване j единице), потчигьених и су се-
да о по)ави обавешта)но-изви!>ачких, диверзантских и дру-
гих спецщалних снага непри]‘ател>а, ради предузиман>а мера
за вьихово разбщаше и уништеше;
-	контрола прописаних и наре^ених мера БОб и право-
времено отклашаше уочених слабости.
194.	Ефикасност мера БОб зависи, пре свега, од безбед-
носне оспособл>еиости свих припадника чете, чему се при
обуци мора посветити одговара)уЬа пажн>а, користеЬи за то
различите облике и примере, искуства сопствених и других
{единица.
4. ПРОТИВНУКЛЕАРНО-ХЕМШСКО И
БИОЛОШКО ОБЕЗБЕЪЕН>Е
195.	Противнуклеарно, противхемщеко и противбиоло-
шко обезбе!)ен»е организу)е командир чете у свим ситуаци-
{ама, правовремено и непрекидно, ради заштите л>удства и
матери]’алних средстава од де]ства нуклеарног, хемщеког и
биолошког (НХБ) opyxja непрщательа.
Мере ПНХБОб су: нуклеарна, хемщека и биолошка
(НХБ) контрола; нуклеарна, хемщека и биолошка заштита
и отклашавье последица де)ства нуклеарног, хемщеког и би-
олошког оруж]а.
196.	Нуклеарна, хемщека и биолошка контрола оства-
Pyjy се:
-	осматран>ем непрщател>а ради правовременог откри-
ван>а непри]ател>свих припрема за употребу и почетна упо-
требе НХБ-оруж]а; осматравье се организу)е у склону оп-
штег осматран>а, ко{е врше осматрачи и старешине чете;
80
-	радиолошким и хеми]ским изви^ашем у ре]онима ва-
трених положа]а, размешта]а и на правцима креташа, ради
правовременог откривакьа контаминацща (на земл>ишту, у
ваздуху, на наоружашу и опреми) и предузиман>а мера за-
штите и деконтаминацфе;
-	обавештаван>ем чете о настало] или упозорешем о
npeflcTojehoj опасности од де]ства НХБ-оруж]а; обавешта-
ван>а врше претпоставл>ене и све друге старешине чим уоче
- осмотре нуклеарну експлозщу, хеми]ски удар, облак ради-
оактивних падавина, паре бо]них отрова, контаминирано зе-
мл>иште, храну и воду; обавештаванье се врши уговореним
сигналима - знацима НХБ узбуне, а обавештаванье о пред-
CTojehoj опасности доставл>а]у се у виду преношеиьа сигнала
опасности везом командовала;
-	редовном дозиметрфском контролом л>удства сваких
10 дана и ванредном, ако je чета била изложена почетном
де]ству нуклеарне експлозще или je де]ствовала на контами-
нираном землшшту; дозиметрфску контролу организу]е ко-
мандир чете, по наре^еььу команданта батальона (подржава-
не ]единице); очитавале дозиметара врше дозиметриста ко-
je упути командант батал>она (подржаване jединице); о сте-
псну озрачела води се по]единачна и збирна евиденцфа, а
извешта]и се доставл>а]у претпоставтьено] команди;
-	контролно-заштитном службом на контаминираном
земл>ишту и у ре]онима ватрених положа]а, размешта]а и на
правцу кретаиьа чете, Kojy организу]е и успоставтьа коман-
дир чете поставлалсм одговара]уЬих знакова обавештела
или во]ника - стражара.
197.	Заштита од нуклеарног, хемфског и биолошког
орулда постиже се:
-	предузималем тактичких мера и поступака;
-	правовременом и правилном употребом формацщских
и приручних средстава за личну заштиту, израдом и кори-
шЬелем склоништа, фортификацфских и других об]еката
за колективну заштиту;
-	заштитом матери]алних средстава од уништела и кон-
таминацфе, првенствено хране и воде.
198.	Тактичке мере и поступци заштите су:
81
-	растресит распоред борбеног и маршевског распореда
и у pejony pasMeniTaja - одмора,
-	маскиран>е и израда фортификащцских об]еката за за-
штиту и
-	извлачеше из контаминираних pejona и н>ихов обила-
зак.
199.	Личну заштиту чине мере и поступци Koje предузи-
Majy по]единци, самоиницщативно, по наре^ен>у старешина
или на уговорени сигнал. Те мере су:
-	брза и правилна употреба формащдских и приручних
средстава за заштиту органа за дисавье и тела од радиоло-
шке и хемщске контаминацще,
-	подешаван>е и коришЬевье заклона за заштиту од дер
ства нуклеарне експлозще и капл>ичасте контаминацще и
-	заштита личног и за]едничког наоружавьа и остале
опреме од уништшьа и контаминацще.
200.	Колективну заштиту организу]'е командир чете пре-
ко СВП, првенствено на ватреном положа]‘у и у pejony раз-
MeniTaja. За колективну заштиту, кад год nocToje услови,
треба радити склоништа, подешавати и користити подруме,
пеЬине, тунеле и сличне об]екте.
У склоништа за л>уде треба угра1)ивати филтере за пре-
чишЬаван>е ваздуха, формацииске или од приручног матери-
]’ала.
Заштита муницще и друге опреме постиже се укопава-
н>ем и склан>ан>см у nocTojehe природне или вештачке
об]екте.
201.	Отклан>ан>е последица детства нуклеарних и хеми]-
ских удара организу]е командир чете и друге старешине че-
те ради спасаван>а повре^еног лудства и успоставльан>а бор-
бене способности чете. Мере за отклан>ан>е последица су:
-	извлачевье повре^еног л>удства, оштеЬеног и контами-
нираног наоружавьа и опреме из pejona нуклеарног и xeMHj-
ског удара и указиватье прве помоНи повре^енима,
-	извршевье по]единачне, групне и скупе деконтамина-
цще и
-	локализована и гашен>е пожара насталих као после-
дица нуклеарних удара.
82
202.	Птуединачна деконтаминаци^а врши се формаци]-
ским приборима или приручним средствима. Лична деконта-
минацща изводи се у току борбе, одмах после хеми|ског на-
пада, у времену од 1 до 5 минута.
203.	Групну деконтаминаци]у за]едничког наоружан>а и
возила врше послуге и возачи одговара]уНим формащдским
приборима или приручним средствима. Организу)у je коман-
дири одел>ен>а, водова, СВП и командир чете, а изводи се на
ватреном положа] у или непосредно иза н»ега, наизменично
по одел>ен>има - ору^има.
Скупна деконтамипацща у чети изводи се ангажован>ем
целе ]единице или н>еног najeeher дела на деконтаминацио-
ном месту батальона (подржаване ]единице).
Деконтаминаци|а се изводи средствима додетьеним из
више команде и одговара]’уЬим месним средствима (ватрога-
сне пумпе, брентаче, ле^не или моторне виноградарске -
воНарске прскалице, баштенске канте, кофе, бурад, Казани
и др.). Ако се не располаже са довол>но месних средстава,
могу се користити и прибори за деконтаминацщу opyija и
прибори за деконтаминацфу возила.
204.	Деконтаминащца земл>ишта око ору^а и стаза за
кретанье на ватреном положа]у врши се после извршене
личне деконтаминацще и группе деконтаминацще opytja.
Ова деконтаминацща изводи се скидатьем контаминиране
површине, набациватьем чистог материала на контамини-
рано земл>иште или посипатьсм материала за деконтамина-
ци)у - капоритом, хладним кречом и сл.
Хемтуска деконтаминацща земльишта ван насетьених
места и шума може се изводити поливанием контаминиране
површине смешом нафте или бензина и н>еним пал>ен>ем.
205.	Командир чете одговоран je за противнуклеарно,
противхеми]ско и противбиолошко обезбе1)ен>е. Због тога
je н>егова дужност да лично или преко командира водова:
-	стално ocTBapyje увид у статье и спремност чете за пра-
воврсмено предузиматье мера ПНХБОб;
-	у границама сво]их могуЬности, стално прати и упо-
3Haje борбене особине, характеристике де]ства и начине
83
употребе НХБ оруж]а непри]ател>а и н>ихов утица] на бор-
бена де]ства и ПНХБОб чете;
-	погодним распоредом чете уман>у]е могуНе ефекте
употребе НХБ ору ж] а по чети;
-	проверава правовременост и вадьаност организацще и
извршевьа НХБ-контролс у ре]онима распореда и де]ства
чете;
-	на]хитни]е доставлю команди батальона (подржаване
]единице) све прикуптьене податке о НХБ-ситуаци]и, уз
истовремену оцену вьеног утица]а на де]ство и поступке чете;
-	утиче на правилност организовала и предузимаььа ме-
ре личне и колективне заштите, на правилно коришЬеиье
формацщеких, месних и приручних средстава;
-	прати стан>е озрачености л>удства чете и захтева дози-
метри]ску контролу;
-	организу]е деконтаминацщу чете, земл>ишта и об]ека-
та формацтц’ским, мссним и приручним средствима;
-	обезбе^у]е правилну употребу, чуваше, одржаван>е и
исправност свих средстава за личну заштиту, детекщцу, до-
зиметрщу и деконтаминаци]у.
5. ПОЗАДИНСКО ОБЕЗБЕЪЕН>Е
1)	ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
206.	Позадинско обезбе^евье (ПоОб) чете je скуп делат-
ности, мера и поступака ко]има се CTBapajy на]повол>ни]и
матери] алии, здравствени и други услови за извршеьье бор-
бених задатака и нормалан живот и рад чете.
207.	Позадинско обезбе^ен>е (ПоОб) чете обухвата тех-
нично, интендантско, санитетско, саобраЬа]но и противпо-
жарно обезбе^екье, а када располаже сточним саставом и
ветеринарско обезбе^ен>е.
Позадинско обезбе!)ен>е чете je у надлежности претпо-
ставжене команде, ко]а за чету обавл>а: дотур и снабдевавье
матери] а л ним средствима; припреманье хране; испомоЬ у
одржаватьу оштеЬене технике; евакуацщу повре^ених и
84
оболелих, оштеЬене технике и сувишних (непотребних) ма-
тери)алних средстава; регулисадье cao6pahaja; здравствену и
ветеринарску заштиту; финансирадье; противпожарно обез-
бе^едье и асанаци)у 6ojHniTa.
За позадинско обезбс^ен-с чете одговоран je командир
чете. Командир чете планира, организу)е и руководи поза-
динским обезбе^едьем чете преко четног старейшие, болни-
чара и командира водова, а командир вода преко командира
одельедьа, на основу добщеног задатка, података из запове-
сти о ПоОБ и стан>а ПоОб чете.
208.	Командир чете путем заповести или посебним на-
ре!)ен>ем за ПоОб упозна]е потчин>ене са pejoHHMa распо-
реда позадинских станица батал>она и Haj повол>ни] им при-
лазима до дьих и oflpe^yje: место станице за снабдевадье и
место санитетске прихватнице (ако се образу^у); количину,
време и место приема одобрене количине муницще, гори-
ва и других средстава за извршедье борбеног задатка; нор-
ме утрошака мунищце; погонског горива и начин попуне;
начин преузимадьа и дотура хране од интендантске станице
батадьона и начин подсле jena; начин евакуацще повре^е-
них и оболелих и оштеЬених средстава и, по потреби, друга
питадьа.
Командири водова crapajy се о спрово!>едьу ПоОб у воду
- одел>едьу.
209.	Ради попуне чете обавл>а се снабдевадье недоста|у-
Ним (утрошеним или уништеним) матери) а л ним средствима
према матерщално] формации и одобреном утрошку за из-
вршедье задатка. Обавл>а се свакодневно, на основу: одобре-
них утрошака матери)алних средстава, плана претпоставл>е-
не команде, захтева (требовадьа) чете и дневних извешта] а о
утрошку матери] а л них средстава.
Снабдеваи>е чете обавл>а се из позадинских станица ба-
тал>она (подржаване ]единице). У nojединим ситуацщама,
при де]ству на ЗТ и слично, чета се може снабдевати преко
BojHO-TepHTopnjanHHX ]единица и других снага одбране.
Снабдевадье je делатност Kojy регулише командант ба-
тал>она (подржаване )единице) и обавл>а се по принципу „од
себе“, у начелу до четне станице за снабдевадье, односно до
85
ватреног положа] а вода - одел>ен>а. Изузетно се може одви-
|ати и по принципу „к себи“. У том случа]у, чета од снабде-
вачких или других органа изузима одобрене количине мате-
piij алних средстава или ]едан н>ихов део.
210.	Евакуацща се предузима ради растереЬен>а чете од
повре^ених и оболелих, неисправних матерщалних средста-
ва, празне амбалаже и слично.
Евакуаци]а повре^ених и оболелих обавл>а се ради ука-
зиван>а потребне медицинске помоЬи у вишим санитетским
етапама или здравственим установама, а оштеЬена и неис-
правна матери]ална средства ради ремонта. У начелу се оба-
вл>а повратним транспортом и ускла^у]е са снабдеваиьем.
Приоритет у евакуацщи има]у, повремени и оболели,
оштеЬена матери] а л на средства, нарочито значаща за извр-
шен>е задатка и друго.
211.	Утрошак матери]алних резерви за борбене потребе
oflpeijyje командант батал>она (одржаване ]единице), посеб-
но за сваки задатак, или се троше на основу и у оквиру про-
писаних норми.
Величина и распоред матери] алних резерви nponncyje се
матери] алном формациям чете и другим критери]умима
припадан>а, а налазе се код во]ника, уз opyije, возила или
друга матери]ална средства.
2)	ТЕХНИЧКО ОБЕЗБЕЪЕЬЬЕ
212.	Технично обезбе!)ен>е (ТОб) обухвата: техничко
снабдеваже и одржававье техничких матери] алних средстава.
213.	Техничким снабдеватьем чета се попун>ава основ-
ним средствима (наоружан>е, возила, средства везе и друга
средства предвидена формациям и критери]умима попуне),
мунищцом, погонским горивом и осталим потрошним мате-
ри] алним средствима.
Снабдеваже чете може да се обави у припремном пери-
оду, у току борбе и после извршеног задатка.
214.	Муници]а и остала техничка матери]ална средства
дотура]у се у чету транспортним средствима више ]единице.
86
Изузиман>е муницще из четне станице за снабдеван>е,
односно са одре^еног места истовара на ватреном положа]у
и разношен>е до водова - одел,еиьа, у начелу обавл>а]у по-
служиоци opyija на рукама, а у повол>ним условима и тран-
спортним средствима.
215.	Технично одржавак>е техничких матерщалних сред-
става обухвата радн>с, мере и поступке Koje предузима л>уд-
ство чете ради одржаван>а сталне исправности и борбене
спремности тих средстава.
ОштеНена техничка матери] а л на средства командир че-
те при]авл>у]е за оправку претпоставл>ено] команди по врсти
средстава, характеру оштеЬен>а и места оштеНен»а. Када je
чети придата екипа за лаки ремонт, онда joj командир чете
да]е задатке и обезбе^у]е услове за рад.
216.	У чети се обавл>а основно одржаваке техничких
матери] алних средстава. Изводи се непрекидно и у свим
условима. Оно обухвата дневне прегледе и опслуживан>е.
Командир чете организу]е основно одржаван>е, а обавл>а]у
га послужиоци opyija и руковаоци те послужиоци других ма-
тери]алних техничких средстава.
ОштеЬена техничка матери]ална средства, ко] а се не
могу оправити на месту оштеЬетьа, прикупл>а]у се у четно]
станици за снабдеватье или на одре!)еном месту у воду ради
евакуацще у ремонтну станицу претпоставл>ене команде по-
вратним транспортом.
3)	ИНТЕНДАНТСКО ОБЕЗБЕЪЕТЬЕ
217.	Интендантско обезбе^еке (ИнОб) чете обухвата:
снабдеван>е интендантским матери]алним средствима; при-
]ем и поделу хране; обезбе^еьье водом; основно одржаваиье
интендантских матери]алних средстава на употреби; прику-
пл>ан>е и преда]у рубл>а на пран>е; шишан>е и купавье л>уд-
ства и друго.
Интендатско обезбе^ен>е чете планира, организу]е и
спроводи претпоставл>ена команда сво]им снагама и сред-
ствима, а непосредно ИнОб л>удства чете обавл>а четни ста-
87
решина (командир вода) на основу наре!)ен>а и упутства ко-
мандира чете.
Снабдеван>е чете интендантским матери) ал ним сред-
ствима обавл>а претпоставл>ена команда сво)им снагама и
средствима, на основу бро)ног стан>а чете и извешта)а о
утрошку, оштеНешима и губицима интендантских матери-
j ал них средстава. Интендантска ^единица претпоставл>ене
команде дотура потребна средства до чете или их изузима
четни старешина, у интендантско) станици. Командири во-
дова и одел>ен>а одговорни су за снабдеван>е сво)их )единица,
због чега одре1)у)у потребно л>удство за при)ем, разношеиье
и поделу интендантских матери) а л них средстава.
218.	Л>удство чете храни се, у зависности од ситуацще,
куваном или сувом храном или комбиновано, што регулише
командант батал>она (подржаване)единице). Храна се при-
према у интендантско) станици баталюна.
У чети се, по потреби, припрема топли напитак (ча), бе-
ла кафа, и др.) и пере прибор за )ело, термос-посуде и друго
посуде. У изузетним ситуаци)ама, када се из интендантске
станице претпоставл>ене команде не може обезбедити кува-
но )ело, чета има могуНности да припреми храну за сво) са-
став.
При)ем - преузиман>е куване и сувс хране из интендант-
ске станице баталюна и дотур до чете те непосредна подела
хране л>удству обавл>а се средствима чете.
Непосредна подела хране л>удству, у зависности од ситу-
аци)е, може се обавл>ати тако што he льудство доНи на четну
станицу за снабдеван>е, односно на одре^ено место на ватре-
ном положа)у вода, донети му храну на положа)е у термос-
-посудама или комбиновано. Подела хране на положа)у мо-
же се обавити на )едном месту за вод - одел>ен>е.
219.	Исхрана стоке у чети обавл>а се прописаним обро-
цима сточне хране, ко)а се, обично, изда)е од)едном у цело-
дневном оброку.
220.	Чета се самостално снабдева водом када у ре)ону
распореда има воде Kojy je прегледао санитетски орган и до-
зволио н>ену употребу. Ако у ре)ону распореда нема воде,
чета )е преузима у интендантско) станици претпоставл>ене
88
команде и дели жудству. У изузетним ситуащцама, вода се у
чети обезбе1)у]е пречишЬаван>ем воде формацщским сред-
ствима.
221.	Ситне оправке одеЬе, обуЬе и друге интендантске
опреме обавл>а]у во]ници сопственим прибором.
Прикупл>ан>е неисправне опреме и рубл>а за пран>е, као
и пре да] а на оправку и пран>е, планира се и организу^е по je-
диницама у чети и ycKna^yje са планом дотура и евакуаци|е.
Подшишаватье и шишан>е л>удства чете организу]’е
претпоставл>ена команда, упуЬивавем во]ника берберина у
чету.
4)	САНИТЕТСКО ОБЕЗБЕЪЕТЬЕ
222.	Санитетско обезбе^ен>е (СнОб) чете обухвата пре-
вентивну медицинску заштиту, збрин>аван>е повре^ених и
оболелих и снабдеваше санитетским материал ним сред-
ствима.
Санитетско обезбе^иье чете ocTBapyje се уз ослан>ан>е
на санитетску станицу батал>она (подржаване ]единице),
или на одре^ену здравствену установу, што регулише прет-
поставл>ена команда.
223.	У чети, из области превентивномедицинске зашти-
те организу]у се, спроводе и контролишу основне превен-
тивномедицинске мере (основне мере личне хигщене, сме-
uiTaja, хипценски режим у коришЬен>у воде и животних на-
мирница, уклан>ан>е отпадних материала и делимична РХБ
деконтаминацща повре^ених и оболелих).
Остале мере превентивномедицинске заштите у чети
спроводе се уз ослан>ан>е на санитетску станицу претпоста-
вл>ене команде, односно здравствене установе.
Избор и обим мера зависи од конкретне ситуацще и мо-
гуЬности санитетске станице претпоставл>ене команде, од-
носно здравствене установе.
За спрово!)ен>е превентивномедицинских мера у чети од-
говоран je командир, а носиоци су командири водова, болни-
чар и органи санитетске службе претпоставтьене команде.
89
224.	Збрин>аван>е повре^ених и оболелих у чети обухва-
та пружаше прве помоки и н>ихово припремагьс за евакуа-
цщу. Прва помок пружа се повре^енима на месту повре^и-
ван>а у виду самопомоки, уза]амне иомоки или од болничара
у чети.
Лако повремени и оболели, ко]има ни]е потребан виши
облик медицинскс помоки, после пружене прве помоки
ocTajy у чети. Повремени и оболели ко]и не могу наставити
борбу, после пружене прве помоки, прикушъа]у се и тран-
спортним средствима претпоставл>ене команде евакуишу у
санитетску станицу вишс j единице или здравствену устано-
ву, где им се пружа одговара]ука медицинска помок. За ева-
куащцу повре$ених и оболелих, осим санитетских, користе
се, по потреби, и друга транспорта средства, а може се ан-
гажовати и становништво.
225.	Снабдеваше санитетским матери] ал ним средствима
обавла претпоставтьена команда по принципу дотура „од
себе“, у начелу у припремном периоду и после извршеног
задатка.
5)	ВЕТЕРИНАРСКО ОБЕЗБЕЪЕТЬЕ
226.	У чети, Koja у свом саставу има запрежна или то-
варна грла, организу]у се ветеринарско обезбе!>ен»е (ВтОб)
Koje обухвата: заштиту здравл>а и радне способности стоке,
збрин>аван>е повре^ене и оболеле стоке и снабдеваиье вете-
ринарским матери] а л ним средствима. За ветеринарско
обезбе))ен>е чета се у свему ослагьа на претпоставл>ену ко-
маду.
227.	Заштита здравл>а и радне способности стоке пости-
же се применом општих и стручних профилактичких и про-
тивепизоотских и ветеринарских мера РХБ заштите.
Опште профилактичке мере (смешта], исхрана, употре-
ба и нега стоке, заштита од повре^иван>а и болести) и мере
РХБ заштите стоке организу]у и спроводе старешине у чети
и л>удство Koje je задужено стоком. Стручке профилактичке
и противепизоотске мере и ветеринарске мере РХБ зашти-
те обав;ьа]у органи и ]единице ветеринарске службе.
90
228.	Повре^ено] и оболело] стоци у чети указу]е се прва
ветеринарска помой. Евакуаци]а повре^снс и оболеле стоке
обавл>а се по принципу „од себе“, упуЬиважем водича ради
во^ен>а стокс. Ако je могуЬе, за водиче сс може користити
месно становништво.
229.	Снабдеван>е встеринарским матери] ал ним сред-
ствима обавл>а претпоставл>сна команда сводим транспор-
том. У начелу, снабдсван>е се обавл>а пре или после изврше-
н>а добщеног задатка, а у току борбе само изузетно.
6)	САОБРАЪАШО ОБЕЗБЕБЕВЕ
230.	Cao6pahajno обезбе!)ен>е (СбОб) чете планира и
организу]е претпоставл>ена команда. Командир чете спро-
води наре^ене мере СбОб, регулише поступке водова и ста-
ра се да при извршен>у задатака све потчииьене jединице и
по]единци пошту]у опште норме, правила и прописе у сао-
6pahajy, као и наре^ен>а надлежних саобраЬа]них органа.
Начин коришЬеиьа комуникащца до чете, те регулисан>е
и контролу cao6pahaja на шима одре^у]е, у начелу, претпо-
ставл>ена команда. При регулисан>у и контрол и cao6pahaja
за чету треба обратите пажн>у на поседан>е положа]а, одно-
сно премешташе чете, има]уйи у виду приоритет кретан>а
чете и ускла^ивавье кретан>а са осталим учесницима у сао-
6pahajy.
231.	Командир чете за регулисан>е и контролу саобраЬа-
ja на критичним тачкама и деоницама пута одре^у]е потре-
бив 6poj л>уди. Регулисан>е и контролу cao6pahaja организу-
je у ре]онима размешта]а, на правцима кретаиьа и де]ства и
на путевима дотура и евакуацще.
У току кретатьа, командир чете контролише: придржа-
ван>е наре^ене брзине кретан>а, одето] а иь а измену возила,
маскирну дисциплину (употреба светла и друге мере); сме-
шта] и осигуран>е л>удства и терета ко]и се превози; пошто-
ван>е саобрайа]них знакова и захтева органа за регулисан>е
и контролу cao6pahaja, као и друге мере и поступке ко]има
91
се обезбе!)у]е дисциплина у cao6pahajy и правовремено из-
вршенье планираног кретаььа.
7)	ПРОТИВПОЖАРНО ОБЕЗБЕЪЕНэЕ
232.	Противпожарно обезбе^ен>е (ППОб) обухвата пре-
вентивне мере и поступке ко]има се спречава избранье по-
жара, умаььу]у вьихови ефекти и OTKnaaajy последице. За
правилно и правовремено организована противпожарног
обезбе^ен>а у ре]’онима размешта]'а и распореда одговоран
je командир, а за ньегово спрово!)ен>е све старешине чете.
233.	Противпожарна заштита ocTBapyje се: одржаван>ем
противпожарне дисциплине, уклан>ан>ем запал>ивих матери-
jana, уре^ен>ем заштитних nojaceBa, односно просека око ва-
трених положа] а (по потреби); укопаван>ем лако запалшвих
и експлозивних материала; коришЬен>ем природних закло-
на и организованим ангажовакьем л>удства, опреме и сред-
ства за гашенье пожара.
234.	Осматран>е и ]авл>ан>е о пожарима opraHH3yje се у
свим ситуацщама. Обавл>а]у га сви осматрачи, изви^ачи,
стражари, старешине и други органи ко] и, поред редовне ду-
жности, обавл>а]у осматратье и ]авл>ан»е о nojaBH пожара.
Почетне пожаре у сво]им ре]онима ]единице race саме,
користеЬи сва расположива формацщска и приручна сред-
ства Koja се у датой моменту могу употребити и Koja се пра-
вовремено припрема]у.
По потреби и по наре^екьу претпоставл>еног старешине,
у гашен>у пожара могу учествовати и ]'единице Koje нису за-
хваЬене пожаром, као и противпожарне ]единице цивилне
заштите и становништво.
235.	Уколико се ширен>е пожара не може спречити, je-
динице се, по наречен,у претпоставл>еног извлаче на погод-
ке положа]е.
92
6. МАСКИРАВЕ
236.	Маскираже чете je скуп техничких и тактичких рад-
жи и поступака Koje чета организу)е и предузима у свим
условима и водовима борбе и ван же, како би се непрщатеж
довео у заблуду о отварном распореду, намерама и дejcтвy
чете.
Организу)е се и изводи без посебног наре^ежа и непре-
кидно. Изводи се максималним коришЬежем месних сред-
става и материала, а допужава формащдским и приручним
средствима.
237.	Маскираже чете ocreapyje се: скриважем, прикри-
важем и учешНем у обмаживажу.
За скриважа се користе и подешава)у природни об|екти
(japyre, удожа, пошумжени делови земжишта и сл.), и изра-
byjy вештачки об)екти утвр^иважа (заклони, склоништа и
сл.), при чему се, кад год je то Moryhe, користе правовреме-
но уре!)ени o6jeKTH у pejony де)ства (одмаража). Скриваже
обезбе^у)е на)потпуни)и степей маскиража.
Прикриваже се предузима када HHje могуЬе постиЬи
потпуни степей маскиража. Н>име се непрщатежу отежава
да тачно одреди величину jединице. Чета га ocTBapyje ра-
зноврсним тактичким поступцима (растреситим распоре-
дом, брзим и изненадним отваражем ватре, честим промена-
ма ВП, кретажем и премештажем по покривеном земжи-
шту и сл.).
Обмаживаже се обавжа према плану претпоставжене
команде, а чине га израда лажних осматрачница и ВП те по-
времено де)ство са жих ради „оживжаважа“ изведених ла-
жних радова маскиража.
7. ОСИГУРА1БЕ
238.	Осигураже обухвата мере, поступке, активности и
де)ства ко)има се обезбе!эду повожни услови за припрему
j единица чете, жихово правовремено и организовано ступа-
93
н>е у борбу и успешно изво^еше борбених де]става. Преду-
зима се у свим условима ради спречававьа непри)ател>евог
изви^ан>а и изненадних де)става, заштите властитих снага и
средстава, очуван>е борбене способности (единица чете до
ступатьа у борбу и ствараша повол>них услова за предузима-
н>е предви^ених де( става.
За задатак осигуравьа oflpeljyje се део снага и средстава
чете.
239.	Чета се у свим ситуацщама осигурава непосредним
осигурашем, а када Mapniyje самостално и маршевским оси-
гуран>см.
Чета по наре^сшу команданта батальона (подржаване
(единице) подржава на маршу маршевско осигуранье, у бор-
би борбено осигурашс, на одмору предстражно осигуран>е.
Непосредно осигуран»е (страже, об(авнице, цатроле,
осматрачи, дежурни) организу(е и спроводи командир чете
у свим условима властитим снагама и средствима (шема 9).
240.	Изви^аше, осматраше и обавештаван>е о по)ави не-
при|ател>а у рернима распореда елемената борбеног распо-
рсда врши се са осматрачница свих старешина чете и других
изви^ачких органа.
Осматрачнице се бира(у на погодним местима у непо-
средно) близини ВП, са ко) их je могуЬе успешно осматратье
прилаза ка ВП и обавештаватье у уговореним сигналима.
Н>их поседа(у 1-2 во)ника са средствима за осматраьье, РХ
извиЬагье и даван>е сигнала.
Изви^ан>е правца (pejona) на)вероватни)е nojaee непри-
)ател>а оствару(е се об)авницама или правовременим упуНи-
ван»ем изви^ачке патроле из састава батал>она, а изузетно
из састава чете.
241.	Непри)ател>а осматра)у и обавештава)у о н>егово)
по(ави све старешине чете, изви^ачки органи и органи непо-
средног осигуран>а ватреног положа) а.
Обавештевьа се доставл>а)у и преносе гласом, сигналима
и куририма. За осматран>е и преношен>е сигнала са помоК-
них осматрачница, код по)единих елемената ватреног поло-
жа)а одре^у)у се осматрачи сигнала.
94
Шема 9 - Непосредно осигураше ватреног положа^а чете
242.	Блиска одбрана ВП чете организу]е се ради одби]а-
н>а изненадног напада непри]ател>а. Одбрана се организме
према конкретним условима и вари] антама могуЬег де]ства
непри]ател>а. Блиску одбрану ватреног положа]а opraHH3yje
СВП, а целокупно л>удство ватреног положа] а детал>но се
упозна]е са cboj’hm задацима.
243.	За одби]ан>е непри]ател>евог напада на ВП, део по-
служилаца поседа одре^ене положа]е за борбу, а остали из-
95
BpinaBajy основни задатак. Када je напад изненадан и сна-
жан, прекида се извршен>е ватреног задатка у свим располо-
живим снагама и средствима де]ству)е ради одби]ан>а непри-
}ател>евог напада.
244.	Дежурство се успоставл>а за време прекида борбе-
них flejстава или када je чета на одмору. За дежурство се у
начелу onpetjyje 1/3 - 1/2 л>удства и opytja. Н>ихов задатак je
да први ступе у flejcTBO по непрщательевом ваздушном де-
санту или у enynajy изненадног напада на ватрени пoлoжaj и
тако обезбеде потребно време и услове за организовано
ступанье чете у борбу.
245.	Стражари се поставл>а}у у непосредно} близини по-
}сдиних елемената б/р ватреног положа} а ради непосредног
обезбе!>ен>а или на прилазима ВП или осматрачници или
pejony одмора ради регулисан»а cao6pahaja. Поставл>а}у се
на исто} удал>ености као и патроле.
246.	Патроле, као елеменат непосредног осигуравьа,
образу}у се и користе према потреби.
247.	Осигураже осматрачнице постиже се првенствено
женим избором и размешта}ем у распореду елемената бор-
беног распореда батал>она (подржаване jединице).
Непосредно осигуран>е и самоодбрана осматрачнице ор-
ганизу|у се слично као и на ВП. За то се ангажу}у снаге и
средства Koja се налазе на осматрачници, уз саде}ство са су-
седним елементима борбеног распореда батал>она (подржа-
ване }единице).
96
Глава V
НАПАД
1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
248.	Чета може да напада: у разним борбеним, земтьи-
шним и временским условима; на фронту, на заузето] тери-
торщи и у властито] позадини; према задатку команданта
бататьона (подржаване j единице).
Чета у саставу батальона (подржаване ]единице) подр-
жава баталюн (подржавану ]единицу) koj’h изводи напад из
непосредног борбеног додира, из покрета и комбиновано,
на непрщательа ко]и се налази у одбрани (ко]а je организо-
вана правовремено или на брзину), у покрету, на одмаравьу,
у нападу, у улози десанта.
249.	У борбеном распореду батальона (подржаване ]еди-
нице), чета je у улози БВГ, поседа ВПо 1-2 km иза чета пр-
ве лини]е у саставу главних снага. Изузетно се, по водовима,
може придавати четама (тема 10).
250.	Чета у нападу извршава задатке у ватрено] припре*
ми у подршци напада.
У ватрено] припреми напада чета, у начелу, извршава
следеЬе задатке:
-	неутралише и уништава непри]ател>еву живу силу и
ватрена средства на предаем Kpajy и ближо] дубини непри-
]ател>еве одбране;
-	руши об]екте утвр^ивааа а, изузетно, прави пролазе у
препрекама;
-	неутралише и омета непри]ател>ев систем осматрааа;
97
Шема 10- Начелпа шема напада батал»она
-	обезбе!)у]е бокове, cnojeee и позадину подржаване je-
динице.
У ватрено] подршци напада чета ocTBapyje следеНе за-
датке:
-	неутралише живу силу и ватрена средства по дубини
одбране;
-	спречава непри]'ател>а у успоставдьан>у и сре^иван>у
нарушеног ватреног система и система командовала;
98
-	омета ватрену припрему и учеству)е у спречаван>у и
одби)ан>у непри)атсл>евог противнапада;
-	нсутралишс минобацачке jединице и ближе распоре-
tjcna opyfya артил>ери)е;
-	штити крила и бокове jединица Koje успешно продиру:
-	обезбе1)у]с држан>е заузетих об)ската и достигнутих
лини) а;
-	обезбе!)у)с разво) и уво!)сн>е у борбу чета друге лини)е
(резерве) и подржава н>ихово де)ство по дубини;
-	учеству)е у противдесантно) борби.
251.	Основу за успешно дс)ство чете у нападу чине: бр-
зина и та)ност припрема за напад; правовремено дово^еше
и разво) за борбу; непрекидност веза; откриван>е и де)ство
по на)важни)им цил>евима и сигурно саде)ство са подржава-
ном )единицом.
Ако чета за одре^ено време и са одре^еном количином
муници)е непосредно подржава неку ^единицу, pacnopeljyje
се за де)ство на правду напада те )единице.
252.	Ре]они за разво) елсмената борбеног распореда че-
те у нападу одре!)у)у се ближе предаем Kpajy непри)ател>еве
одбране.
253.	Ватрени положа) утвр^у)е се у на)нужни)ем обиму
(рашчишЬаваас и поравнававье землшшта за место ору^а,
израда заклона за заштиту послуга и муници)е). Утвр^ива-
н>е се наставл>а уколико се дуже оста)е на истом ВП.
254.	Осматрачнице чете pacnopeijyjc се што ближе пред-
аем кра)у непри)ател>све одбране. Места осматрачница,
поред поволших услова за осматраььс, треба да обезбеде и
заштиту од непри)ателэсвог де)ства, )ср су могуЬности тьихо-
вог утвр^иваша ограничене временем задржаваььа на осма-
трачници, а условл>ене темпом напада подржаване )единице.
255.	Припрема и организованно чете за де)ство у нападу
врши се према одредбама Главе II и у складу са расположи-
вим временем. У изразито ограниченом времену чета врши
разво) за борбу и обавл>а неопходне припреме за отвараннС
ватре, а све остале радн>е обавл>а)у се касни)е.
256.	У подршци батал>она (подржаване )единице) ко)и
напада из непосредног борбеног додира, припрема и органи-
зованно чете за де)ство )е олакшано. Чета je у борбеном рас-
99
пореду за напад, а старешине добро позна]у ситуащду и ци-
л>еве у непри]ател>евом распореду. У начелу, користе се по-
седнути ВП и осматрачнице Koje су до тада коришЬене.
Промена ВП врши се ако се са дотадашиьих не могу
успешно остварити планирани ватрени задаци. За напад се
користи nocTojehn систем осматран>а и организованна везе,
уз ман>а померан>а и прилагсфаван>е конкретно] ситуации.
ВеЬи део података о цшьевима je познат, а за доби]ан>е
коректурних података користе се елементи претходних га-
1?ан>а.
257.	Када je чета у саставу баталюна ко]и je у непосред-
ном борбеном додиру, а одре^ена je да подржава jединицу
Koja се доводи из дубине и уводи у напад на досадаппьем
правцу де]ства чете, на]веЬа пажн>а nocBehyje се организова-
н>у саде]ства.
258.	Ако je чета претпочшьена ]единици Koja прелази у
напад из непосредног борбеног до дира на ]едном од сусед-
них праваца, припрема и организована чете за де]ство изво-
ди се, у начелу, као и у нападу из покрета.
259.	При нападу из покрета, припреме и организованна
чете за де]ство знатно су обимнще и сложение. Hajneinhe
се изводе у ограниченом времену, претежно у покрету и
ноНним условима.
Када се припрема за напад из покрета изводи под за-
штитом снага у непосредном борбеном додиру, командир
чете задржава чету у очеку)уЬем ре]ону или pejony задржа-
ван>а, а извидницу ватреног положа] а и командну извидницу
води или им нарежу]е да му се ]аве у pejoH где им поставл>а
задатке за рад.
Све радове на припреми и организован^ чете за де]ство
(организована изви^ан>а, утвр^иван>а, организована и успо-
ставл>ан>е везе и сл.) треба завршити, у начелу, до поседатьа
ВП.
260.	Командир чете може издати заповест у очеку]уНем
pejony (pejony задржавакьа) и на осматрачници. Задаци
СВП могу се дата и у pejony ВП, када командир чете, при
одласку на осматрачницу, пролази кроз pejoH ВП.
После изласка у pejoH осматрачнице и издаван>а запове-
сти, организу]е се осматран>е и oflpeijyjy координате цил>ева.
100
Када за то nocrojn могуЬност, увек се користе подаци о ци-
дьевима од jединица Koje су у непосредном борбеном додиру
са непрщатедъем.
261.	Чета се развща за борбу на основу добщеног задат-
ка од команданта батадьона (подржаване )единице), у наче-
лу Hohy или у другим условима ограничене виддьивости.
Од oneKyjyher pejona до лишце рашчлаиьиваиьа - тачке
разво^евьа, чета се, у начелу, Kpehe у саставу батал>она (по-
државане jединице), а од лини]е рашчлан>иван>а - тачке раз-
во^ен>а до ВП самостално, у засебно) колони, у начелу ]ед-
ним путем.
У HajnoroflHHjoj тачки у рерну ВП одедъедьа се разводе
до cboj'hx места, а остали елементи борбеног распореда чете
припрема) у се за де)ство.
2.	ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У ВАТРЕНО J
ПРИПРЕМИ НАПАДА
262.	Ватрена припрема напада батальона (подржаване
)единице) обухвата организовано и ускла^ено ватрено деф
ство чете, артидьерще и батальона (подржаване ^единице)
ради неутралисан>а и уништевьа непри)атедьеве живе силе и
ватрених средстава, чиме се слаби одбрамбена моЬ, дезорга-
низу]е систем командовала и ватре и CTBapajy што поволь-
ней услови за изво^ен>е напада.
Напад може отпочети ватреном припремом или без вье.
Нападу давьу, а посебно када се приме H>yje фронтални на-
пад, претходи снажна ватрена припрема.
Hohy и у осталим условима ограничене видливости, на
покривеном земл>ишту и када nocroje услови за постизанье
изнена^евьа, напад се изводи без ватрене припреме, али че-
та и друга ватрена средства за припрему напада треба да бу-
ду припремльена за отваравье ватре.
Ватрену припрему напада планира командант батал>она
(подржаване )единице) са командиром БВГ на основу: доби-
jenor задатка, одлуке команданта и извода из плана де)ства
артильерще.
101
Планиратьем се регулише: почетак, тра]ан>е, структура
припреме, цил>еви, жел>ени ефекти и утрошак муницфе.
У ватрено] припреми напада у свим ситуащцама у одре-
}>еном стспену треба неутралисати живу силу и ватрена
средства Behe ватрене моЬи (четне ватрене и противоклоп-
не трупе) на предаем Kpajy и на главном правду напада.
263.	Ватрена припрема напада у начелу почшье када пе-
шади]а и тенкови крсЬу са полазног положа] а - лини]е раз-
во]а и rpajc док наше сиаге не изби]у на лини]у сигурности.
Према потреби, може почета рани]е или касни]е, а изво-
ди се максималним интензитетом ради нсутралисатьа и уни-
штен>а цилэсва на предаем кра]у и у ближо] дубини нспри]а-
тел>евс одбране, да би се обсзбедило успешно извршеае ]у-
риша.
264.	Чета из састава батальона минобацача, ко]а улази у
састав бригадне ватрене трупе - БрВГ у ватрено] припреми
напада неутралише живу силу и ватрена средства на пред-
аем Kpajy. При га^атьу цил>а у саставу батальона, чета га^а
сво] део цил>а или цео цил> истовремено са другим четама.
265.	Када чета у захвату фронта поред батальона (подр-
жаване ]сдинице) подржава и саде]ству]уЬе ]единице, право-
времсно се организу]с саде]ство са тим ]сдиницама преко
помоЬне осматрачнице.
266.	Ватрени задатак, структуру групног гамаша у ва-
трено] припреми напада и утрошак муници]е од pel) у] с ко-
мандант батальона (подржаване ]сдинице).
Ако командант батальона (подржаване j единице) не од-
реди структуру ватрене припреме, одреЬу]е je командир че-
те на основу одре^еног тра]ан>а, предви^еног утрошка му-
ници]е, потребног времена подржавано] ]единици за излазак
на лини]у сигурности и сл.
267.	Чета у улози БВГ у ватрено] припреми напада у на-
челу raija ]едан цшь, чи]а ширина ни]е веНа од 1,5 ширине
нормалног снопа и дубине до 150 т.
Tpajaibe ватрене припреме зависи од жел>еног сфекта
неутралисатьа, потребног времена да чете прве лини]е са-
влада]у простор од полазног положа]а (линще разво]а) до
]уришног положа]а (лини]е зоне сигурности), расположиве
количине муницще, потребног времена за остварсгье ватре
102
одре^ене густине по цильвима на предаем Kpajy непри]ате-
л>еве одбране.
268.	Де]ство чете у ватрено] припреми почивье у тачно
одре^ено време, Koje се, у начелу поклапа са временем по-
ласка jединица са полазног положа]а (лини]е разво]а) ка jy-
рипвном положа]у.
У осталим случа]евима, почетак де]ства чете у ватрено]
припреми одре^у]е се према потребном времену за изврше-
вье ватрених задатака до почетка ]уриша.
Сигнал за почетак ватрене припреме да]е командант ба-
тальна (подржаване jединице). Ако непри]ател> предузима
извлачевье непосредно пред почетак ватрене припреме, она
почивье и рани]е, де]ством по снагама ко]е подржава]у и
вптите извлачевье и ко]е се извлаче. При нападу Hohy и у
условима ограничене видвьивости, ватрена припрема може
почета нешто каешце, на]чешНе када непрщ’ател. открще
наступавье наших снага.
Муницща за ватре у ватрено] припреми правовремено
се припрема за свако opytje. Пре почетка припреме (2-5
минута) команду]е се заузимавье елемената и пувьевьс ору^а.
Команда и сигнал за почетак ватрене припреме напада
да]е се са прорачуном да прве мине свих ору^а чете падну по
цил>у када и осталих артильрщеких ]единица ко]е учеству]у
у ватрено] припреми напада.
269.	Чета завршава ватрену припрему остваривавьем
планиране ватре. Ако батальн (подржавана ]единица) на
правду де]ства чете ни]е еввремна за jypmn, по захтеву
команданта те j единице или наре^евва команданта батальна
минобацача, продужава де]ство по истом цшъу одре^еним
ефектом са муници]ом планираном за ватрену подршку.
270.	Де]ство чете у ватрено] припреми у начелу се оства-
pyje са закловьених ВП.
271.	Уколико у ватрено] припреми напада чета буде из-
ложена де]ству непри]ател>еве артил>ери]е, ави]аци]е, оста-
вльних (убаченввх, спецщалних) непри]ател>евих снага, чета
ввродужава извршевье ватреног задатка са смавьеним бро]ем
послужилаца.
103
Остало (неангажовано) л>удство, у зависноста од де]ства
непрщательа, одлази у склониште или прихвата и води бор-
бу против непри]ател>евих снага Koje напада]у на ВП (према
плану одбране ВП).
Извршевье добфеног ватреног задатка може се преки-
нути само по одобрен>у команданта баталюна (подржаване
]единице).
Уколико поctoj’и опасност да чета (или по]едина оруфа),
нейе, због непрфател>евог де]ства, на време исплатити одре-
1>ену количину муницфе на га^ане цшьеве, командир чете
предузима одговара)уЬе мере за повеЬаьье напрезан>а оде-
л>е1ьа, коришйетьем периода смаььеног интензитета или пре-
кида неп р фате лье ве ватре. У оваквим случа)евима на]ва-
жнфе je да се неутралишу цил>еви на предаем Kpajy, а затим
по дубини.
3.	ДЕЮГВО ЧЕТЕ У ВАТРЕНОJ
ПОДРШЦИ НАПАДА
272.	Ватрена подршка напада починье на сигнал за jy-
риш. На дата сигнал, чета преноси де]'ство на цил> по дубини
одбране. Де|ство на цил> изводи се док се не утроши плани-
рана количина муницфе или не добфе сигнал (команда) за
прекид или пренос ватре на други цюъ.
273.	Ватрена подршка напада ocreapyje се ватрама за
неутралисаше (изузётно за унйштен»е) непрфатёльевих сна-
fa’Koje пружа)у отпор на узастопним положа)има по дубини
й спречава)у брзо продирание властитих снага.
274.	Ватре чете за ватрену подршку напада планира)у се
правовремено на правцима напада (првенствено на главном
правду) подржаване ]единице.
Ватре планира, у начелу, командант батал>она (подржа-
ване )единице) ко)и je и планирао ватре чете у ватрено] при-
преми напада.
Ватре се планира]у по местима откривених цшъева, ме-
стима где се onexyje н>ихова nojaea или маркантним об]ек-
тима на землшшту.
104
Густина планираних ватри треба да обезбеди брзо и
успешно преношеьье ватре на новопо]авл>ене цил>еве, изме-
ну;планираних ватри.
275.	Чета ocTBapyje ватру на цил>, об]екат или положа]
на ко]и предсто]и непосредан напад властитих снага, одно-
сно подржаваних снага или по щиьевима ко]и могу да успо-
ре или зауставе напад подржаване ]единице.
Структура ватре обично се cacrojn од ватрених удара
или комбинацще ватрених удара и систематског га^агьа.
Tpajan>e ватре зависи од времена потребног ]единицама
да се припреме за напад на об]екат ко]и се га^а, до избщатьа
подржаване ]единице на линщу сигурности, и потребног
ефекта неутралисан>а.
Наре^ен>е за прекид ватре flaje командант баталюна, од-
носно старешина подржаване ]единице. Ако се ватра оства-
ри у целини, а од старешине подржаване j единице се не до-
би]е нареченье за прекид пал>бе, га1)ан>е се наставл>а систе-
матским га^ан>ем до сйгнала за прекид.
Нареченье за прекид ватре да]е командир чете када вла-
стите ]единице изби{у на лини]у сигурности.
276.	Непри]ател>еве снаге Koje се припрема]у или врше
противнапад, чета неутралише концентричним и запречним
ватрама.
277.	Ради правовременог премештан>а чете на ВПн, ко-
мандир чете прати де]ство чета прве линще (подржаване je-
динице) и према конкретно] ситуации и плану де]ства тра-
жи одобренье за премештан>е.
Премештанье чете врши се по водовима, водеНи рачуна
да ]единица не остане без ватрене подршке.
Ако се прекине веза са командантом батал>она (подр-
жаване ]единице), премештан>е регулише командир чете, у
договору са старешином ]единице Koja де]ству]е на том
правду.
За изв>фан>е ВПн, правовремено се ynyhyje извидница
ватреног положа]а.
278.	Осматрачница командира чете премешта се тако да
командир чете буде увек у личном додиру са командантом
батал>она (подржаване ]единице), а за време премештан>а
105
улогу извршиоца гаража преузима л>удство са помоЬне
осматрачнице.
279.	За ватрсну припрему уво!>ен>а у борбу и подршку
напада чете друге линир (резерве), чета доби)а задатак од
команданта батал>она (подржаване j единице).
Задаци се могу добити у периоду припреме за напад или
непосредно пред уво1?ен>е чета друге лини)е (резерве) у бор-
бу. Ако су задаци доби]ени ранщс, обично су ори)ентирни,
па се у припремама за уво^ен>е конкретизу)у.
Ватрена припрема уво^ен>а снага у борбу у начелу je
Kpaha и обично се изводи ватреним ударима.
280.	Ако je вод придат чети пешад^е образу)е четну ва-
трену трупу (ЧВГ) и за време ватрене подршке напада flej-
CTByje неутралишуЪи и уништава)уЬи nojeflHHe ватрене тач-
ке и друге цитьеве kojh cnpenaeajy продор снага чете.
Вод се Kpehe у скоковима у борбеном распореду прида-
те чете.
4. ДЕТСТВО ЧЕТЕ У РАЗНИМ
УСЛОВИМА ИЗВОЪЕН>А НАПАДА
281.	Чета може, у различитим землшшним, временским
и борбеним условима, изводити детство у нападу: на населе-
но место; на планинском и пошумл>еном землшшту; на зау-
3CToj територщи; зими; са насилиям преласком реке и flej-
ством у гон>ен>у.
1)	ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У НАПАДУ НА
HACEJBEHO МЕСТО
282.	Чета подржава напад баталюна (подржавану )еди-
ницу), KojH напада на насел>ено место на фронту или на зау-
3eToj територи)и. Напад на насел>ено место увек се изводи
ускла^еним де)ством одре^ених снага спол>а и изнутра и, у
начелу, почин>е ноНу и у другим условима ограничено ви-
длшвости.
106
У припреми детства чете при нападу на населено место
naxiba се noceehyje и:
-	упознаван>у населеног места на правду напада бата-
льона (подржаване ]сдинице) коришЬен>ем одговара]уЬих
планова, аерофото снимака, података прикупл>сних од изви-
^ачких органа, заробльсника и података добщених од убаче-
них делова, во]нотеритори| алних ]единица и месног станов-
ншптва;
-	уочаван>у непрщатела на прилазима и на ивици насе-
леног места и одре^иважу отпорних тачака и jano утвр^е-
них об]еката на прилазима, распореду живе силе и ватрених
средстава у зградама подешеним за одбрану и распореду не-
при]ателеве артильсри]с и осматрачница;
-	одре^иван>у на]погодни)их pejoHa за ВП и осматрачни-
це, на основу процене насел>еног места.
Посебну пажн>у командир чете nocBehyje уочаван>у
зграда и других об|еката у ко]има се налазс властите снаге
унутар населеног места.
283.	У току ватрене припреме напада на насел>ено ме-
сто, чета нсутралише, задимл>ава и осветлава (уништава)
живу силу и ватрена средства на прилазима нассл>еном ме-
сту, o6jeKTHMa, на главним улицама, раскрсницама, паркови-
ма, руши бункере и утвр!)снс зграде на прилазима и ободу
насел>еног места.
284.	У току ватрепе подршке напада на населено место
чета неутралише живу силу и ватрена средства у утвр^еним
зградама и об]ектима на главним улицама, прилазима и рас-
крсницама; спречава мансвар непри]ателевих снага деф
ством по мостовима, трговима и раскрсницама и спречава
дово^енэе свежих снага и снабдсваьье.
Посебну пажн>у треба посветити де]ству по рернима
погодним за спуштаае хеликоптера.
Ватрени положа]и, у зависности од величине населеног
места, могу бити у населеном месту и ван н>ега.
285.	Заузете зграде и об|екте ко]и се користе за осма-
трачнице треба прегледати и очистити од оставлених не-
прщателевих делова, а посебну пажн>у обратити на прона-
лажетьа и уклалала мина изнена1)ен>а.
107
286.	Основна врста везе je радио веза. За поставл>авье
средстава везе користе се разна склоништа, подруми и дру-
ги погодни o6jeKTH, воНвьавш, водеНи рачуна о карактери-
стикама радио ypetjaja и н>еговом маскиравьу.
Због отежаног дотура и повеКаног утрошка муницще,
чета се правовремено снабдева муницщом и другим сред-
ствима, преко норме.
287.	После заузимавьа насел>еног места, чета продужава
де]ство у складу са предви^еним планом или поступи према
наре^евьу претпоставл>еног.
2)	ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У НАПАДУ НА
ПЛАНИНСКОМ И ПОШУМЛэЕНОМ
ЗЕМЛЕ» ИШТУ
288.	Специфичности планинског и пошумл>еног земл>и-
шта утичу на рад и детство чете у BaTpenoj припреми и подр-
шци напада и saxTeeajy од старешина чете умешност у руко-
вавьу ватром и обезбе^ен>е непрекидне подршке подржава-
не j единице.
При томе старешине у чети Mopajy рачунати на: отежан
избор pejona за ВП; отежано организована, успоставл>авье
и коришЬевье везе; отежано кретавье, премештавье борбе-
ног распореда и снабдевавье; nocTojaibe невщрьивих и нету-
чених простора у зони flejcTBa подржаване }единице; отежа-
но осматравье погодака; велико надвишававье осматрачница
и цил>ева; висинске разлике измену opyija на ВП и брзе про-
мене метеоролошких услова. То од старешина чете захтева
примену OflroBapajyhnx мера, радвьи и поступака за откла-
вьавье ових утица]а.
ПовеЬана je опасност од flejcTBa оставл>ених (убачених
снага непрщател>а), честих бу(ица и зарушававьа вври непо-
волэним метеоролошким условима.
Ватревви пoлoжajи Hajnenihe се 6npajy у непосредно} бли-
звввви ввута, при чему треба избегавати раскрсввице и теснаце
jep су они често погодни pejonn за запречававье и стваравье
бэдица вври неповоллвим метеоролошкввм условима.
108
289.	Чета у саставу батальона (подржаване ]единице) ВП
бира нешто ближе борбеном распореду чета прве лини|е. За
чету Koja flejcTByje у саставу баталюна минобацача, ВП могу
бити са веНим или мавьим ме^усобним растсдавьем од датих
норми на маневарском земл>ишту.
У зависности од ситуацще, водови се могу придавати че-
тама за извршевье одре^еног задатка.
290.	На планинском и пошумл>еном земл>ишту посебна
пажн>а nocBehyje се организован^, успоставл>авьу и одржа-
вавьу везе, jep испресецано земл>иште умавьу]е домет, наро-
чито радио ypeijaja ВВФ-опсега.
Погодним избором места за поставл>ан>е радио ypetjaja
(ближе врховима, у зони опште видлшвости, на падинама
окренутим учесницима, усмерававьем антене) негативан
утица] се може ублажити.
Курирска веза примен>у]е се на краЬим одсто]‘авьима, а
сигналка увек када то услови дозвол>ава]’у.
291.	Тешка проходност землшшта због малог 6poja пу-
тева отежава кретавье, развод поседавье pejona ВП и снаб-
девавье, због чега се нарочита пажвьа nocBehyje изви^авьу и
правовремено] оправци путева.
Отежано снабдевавье захтева економичност у трошевьу
МС, нарочито муницщ'е. У недостатку путева, снабдевавье
чете вршити придатим товарним грлима или ввреношевьем
на рукама.
292.	У ватрено] припреми напада основни задаци чете су
неутралисавье невври]ател>еве живе силе и ватрених средста-
ва на ивици шуме и доминантним висовима на предаем кра-
jy и ближо] дубини одбране.
293.	У ватрено] подршци напада основни задаци чете су
неутралисавье непри]ател>евих осматрачница на по]единввм
висовима и живе силе на положа]има иза гребена, нарочито
у време избщавьа сопствених снага на гребен и обезбе^евье
бокова подржаване ]единице.
У извршававьу ових задатака често се примевьу]у га^авьа
коришЬевьем близинских упал>ача, при де]ству у шуми, а на
красу минама са упал^ачима подешеним на успорено де]-
ство.
109
294.	Премсштан>е чете због слабе проходности зсмл>и-
шта врши се ре^е и у всЬим скоковима. Када je премештан>е
успорено или отежано због слабо проходности, а подршка
неопходна и располаже се хеликоптерима, чета се може
премештати хеликоптерима.
Због малог 6poja путева и могуЬности шиховог запреча-
вавьа и де]ства НХБ оруж]а, посебна пажвьа nocBehyjc се ме-
рама ПНХБО и регулисатьа cao6pahaja.
3) ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У НАПАДУ НА ЗАУЗЕТО!
ТЕРИТОРИШ
295.	Основу за успешно детство чете у нападу на заузето]
територщи чине: брзина и та]ност припрема за напад; пра-
воврсмсно дово^еше и разво] за борбу; непрекидност веза;
откриван>е и де]ство по на]важпи]им цил>евима и сигурно са-
де] ство са подржаваном ]едипицом.
Ако чета за одре^ено време и са одре^еном количином
муници]е непосредно подржава неку ]единицу, pacnope^yje
се за де]ство на правду напада те jединице.
296.	Задаци чете на заузето] територи]и када подржава
напад батальона (подржавану ]единицу), ко]и саде]ству]е сна-
гама са фронта, у начелу су:
-	неутралисавье (уништетье) по]единих дслова нспрща-
тел>евих снага, по правцима напада наших снага са фронта и
заштита тьихових бокова;
-	неутралисан>с непрщатежевих резерви у рернима
прикупжан>а и у току шиховог кретавьа и разво]а за борбу;
-	неутралисавье непри]ател>евих КМ, позадинских ]еди-
ница, транспортних колона и посадних снага;
-	неутралисан>е непри]ател>евих снага ко]е од ступа] у;
-	де]ство по непри]ател>евим аеродромима (хелиодроми-
ма) и средствима ПВО.
297.	На заузето] територи]и чета подржава напад ]сди-
ница у борби за важни]е об]екте (прево]е, раскрснице путе-
ва, мостове и теснаце) ко]е треба заузети, држати да би се
спречио маневар непри]ател>евих снага и убрзао напад вла-
ститих снага с фронта.
110
Напад се изводи Hajnemhc без ватрене припреме и уз
ограничену ватрену подршку, где се у току припреме за flej-
ство планира више рерна евентуалног де]ства.
4)	ДЕЮГВО ЧЕТЕ У НАПАДУ ЗИМИ
298.	Зима битно утиче на припрему, организована и из-
Botjcibe напада. Ограничена jc могуЬност кретан>а, дани су
краЬи, па je повеНано време за ноНно де]ство. Због тога je
потребно предузиман>е мера за очуван>е борбене и физичке
способности чете и функционисан>с opyxja, opytja, нишан-
ских справа, возила и других техничких средстава.
Када je год то могуНе, ВП треба бирати на местима за-
штиЬеним од хладноЬе, ветра и ве]авице, уз предузиман>е
мера против смрзаван>а, а жудству треба обезбедити топлу
храну и напитке.
299.	Зимски услови знатно утичу на напад чете. Поред
осталог, ограничена je употреба моторних возила по снегу
висине преко 50 cm. Отежано je кретан>е ван путева. Ако
висина снега прслази 80 ст, ван рашчишкених путсва - пра-
ваца онсмогуЬено jc кретан>е моторних возила.
Услед наглог топл>ен>а снега, поготову у планини, може
доНи до бу]ица и пораста водоста}а потока и река. То he
представл>ати озбилше препреке, па се Mopajy предвидети
мере, поступци и средства за н>ихово савла^иваиье.
300.	Да би се отклонили или сман>или утшвди зимских
услова, припреме и организована напада су свестранфе и
дуже. У току припреме треба: предузети мере за обезбе^е-
н>е веЬе покретл>ивости моторних возила, обезбедити пра-
вилку експлоатацфу моторних возила и предузети мере ра-
ди обезбе^ен>а борбене способности л>удства и технике.
За л>удство треба обезбедити топлу одеНу, jany храну, то-
пле напитке, мает против смрзаван>а, правовремено 3arpeja-
вавье, сушен>е наквашене одеЬе и o6yhe, организована одмо-
ра у заклон>еним - топлим простору ама, чешЬу смену и сл.
301.	Приликом напада зими, поред осталог, изви^аььем
треба прикупити податке о дубини снега, снежним наноси-
111
ма, могуНности кретан>а на nojединим правцима, месту и вр-
сти препрека у снегу, а у планини и о опасности од лавина.
Изви^ан>е je ограничено кратким даном, снежним падавина-
ма, честим маглама, повеЬаним напрезатьем льудства и те-
жим коришЬен>ем инструмената.
302.	Ватрени положа]и 6npajy се ближе путевима ради
лакшег поседавьа и по дубоком снегу, што искл>учу]е потре-
бу рашчишЬаваньа нових прилазних путева ко]и се тешко
MacKHpajy.
Посебна пажн>а nocBehyje се маскираньу opyija, заклона,
стаза и путева.
5)	ДЕТСТВО ЧЕТЕ У НАПАДУ СА НАСИЛИЯМ
ПРЕЛАСКОМРЕКЕ
303.	flejcTBo чете при нападу са насилним преласком ре-
ке обухвата: ватрену припрему и подршку насилног прела-
ска реке и подршку напада снага на cynporaoj обали.
304.	Обим и начин извршаван>а припрема и flejcrBO чете
зависи од тога да ли се река: насилно прелази из покрета,
као наставак марша или гон>ен>а или из непосредног борбе-
ног додира, када je непрщател> правовремено организовао
одбрану реке.
305.	При нападу са насилним преласком реке, чета подр*
жава напад баталюна (подржавану j единицу), неутралишуНи
или уништава]уЬи живу силу и ватрена средства на супрот-
Hoj обали, ватрена средства Koja oMerajy насилии прелазак
реке из покрета, штити крила и бокове баталюна (подржа-
ване j единице) и спречава противнапад вепри) ател>а.
306.	По преласку првог таласа батал>она (подржаване
)единице) на супротну обалу прелази и командир командног
вода (командир изви^ачког одел>ен>а), а затим и командир
чете ради npaheaa де)ства, што бол>ег саде)ства и ватрене
подршке подржаване )единице.
307.	Када се насилии прелазак реке врши из непосред-
ног додира, чета се разви)а за борбу и де)ство, с тим што се
112
ВП oflpeijyjy што ближе реци ради обезбе^еиьа што дубле
подршке сопствених снага на cynpoTHoj обали.
Ако се напад са насилним преласком реке врши дан>у,
применив се и гамаше са задимл>аван>ем. Задимл>ава]у се
непрщателеве осматрачнице и ближе распоре^ени ВП
артил>ери|е, као и ору^а за непосредно гамаше распоре1)ена
на обали.
У оквиру расположивог времена за припрему и
организована насилног преласка реке, командир чете
успоставла лични додир са командантом батал>она
(старешином подржаване ]единице) ради прецизиран>а, по
могуЬности на землишту, свих важнщих питан>а из плана
детства у току насилног преласка реке, стваран>а
мостобрана и борбе по дубини.
308.	Чета из састава батальона прелази реку на десант-
ном месту преласка, а чета из састава баталона минобацача
на скелском месту преласка.
Чети из састава баталона и из састава баталюна мино-
бацача прелазак преко реке регулише командант баталона,
прецизира]уЬи joj место, време и начин преласка.
309.	Чети на ВП треба дотурити онолико муницще ко-
лико he утрошити до почетка преласка, да би почетком пре-
ласка била попун>ена до норме.
6)	ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У ГОН>ЕН>У
310.	У готьеньу, чета подржава баталон Kojn гони непрща-
тел>а у улози или саставу предтьег одреда, гонеКег одреда или
гонеЬе колоне као елеменат борбеног распореда бригаде.
311.	Основни задатак чете у гон>ен>у je да ватром и по-
кретом непрестано прати баталюн и спречи непрщателу
уредно одва]ан>е, извлачеиье и организована одбране на но-
вим пoлoжajимa.
312.	Успешно де]ство чете у гон>еньу постиже се непре-
кидним изви^атьем ради правовременог откривавьа почетка
непри)ател>евог извлачен>а; правовремено упуЬивавье ко-
манде и извиднице ватреног положа] а ради брзог премешта-
113
н>а елемената борбеног распореда чете и одржаван>а борбе-
ног додира са непри]атеаем, брзог развода и припремавьа за
flejcTBo; брзе и тачне припреме елемената за га!)ан>е; пра-
вилног избора циаева и времена оствариванэа ватри и до-
брог саде]ства са елементима борбеног распореда батааона
и саде]ствэдуНих |единица.
313.	Чета у саставу прсдн>ег одреда подржава предай
одрсд при продираау, заузимаау и држаау важних об^еката
и положа}а у позадини непрщатеаа ради затварааа пролаза
при аеговом одступаау све до пристизааа |ачих гонеких
снага са фронта.
314.	Чета у саставу гонекег одреда има задатак да подр-
жава снаге одреда приликом аеговог npo6oja у бок и поза-
дину непрщатеаа, а потом разбила и уништава непрщатеаа
ко]и се повлачи и спречава интервенцщу других снага Koje
му стажу као помоЬ из дубине.
315.	У току де|ства и кретааа у саставу гонеЬег одреда
командир чете посебну пажау nocBehyje cranHoj могуНно-
сти борбе у сусрету и де]ству непрщатеаевих оставаених
делова по чети у покрету и на ВП.
316.	Чета у саставу гонеНе колоне неутралише непри]а-
тсаеве снаге у заштитници Koje обезбе^у]у сопствено из-
влачеае из борбе, повлачеае и одступаае главнине.
После разбщааа заштитних делова, чета nejcTByje по
снагама непрщатеаа kojh се у ман>им колонама повлаче и
одступа]у.
317.	Веза у гоаеньу разви]’а се из везе у нападу и прила-
го^ава потребама командовала у конкретним условима. У
току гон>ен>а употребаава се првенствено радио и сигнална
веза, nocBehyjyhn посебну пажау та]ности саопштавааа при
коришКеау било Koje врсте везе.
318.	Због отежаног снабдевааа при гоаеау, у припреми
гон>ен>а чета се попуньава муницщом, храном и погонским
горивом преко норме.
114
Глава VI
ОДБРАНА
1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
319.	Чета може да организме и изводи одбрану: у ра-
зним борбеним, землшшним и временским условима; на
фронту, на заузето} територщ'и и у властито} позадини; пре-
ма задатку команданта батальона (подржаване j единице).
Чета у саставу батальона (подржаване }единице) подр-
жава батал>он (подржавану }единицу) ко}и изводи одбрану
из непосредног борбеног додира или ван борбеног додира.
320.	У борбеном распореду батальона (подржаване j еди-
нице) чета je у улози БВГ и налази се, у начелу, иза чета
првс j единице 1,5-3 km у саставу главних снага, на тежишту
одбране (тема 11). Изузетно се, по водовима, може прида-
вати четама.
У борбеном распореду батальона минобацача, чета je у
саставу БрВГ.
321.	Бататьонска ватрена група у начелу подржава од-
брану главних снага батал>она и извршава следеЬе задатке.
Пре почетка напада:
-	подржава борбу борбеног осигуран>а са привремених
ватрених положа} а;
-	спречава излазак непри}ател>а на лини}у разво}а;
-	спречава припрему за напад, напад из покрета и пра-
вленье пролаза у препрекама
За време непри}ател>евог напада:
-	спречава наступан>е непри}ател>а са полазног на }ури-
шни положа}, припрему и извршен>е }уриша;
115
-	спречава уклин>аван>е непри]ател>а и flejcTByje по не-
при]’ател>у Kojn се уклинио у pejon одбране;
-	подржава противнапад батальона;
-	штити крила и бокове;
-	nejci'Byje против ваздушног десанта због чега право-
времено припрема елементе за отваран>е ватре по евентуал-
ним pejoHHMa спуштан>а десанта.
116
Задатке чете извршава оствариван>ем ватри за неутра-
лисан>е (ре^е за уништен>е) непри)ател>еве живе силе и ва-
трених средстава: у току подилажен>а, разво]а за борбу, на-
ступала, jypnina и продора кроз pejon одбране.
322.	Основу за успешно де]ство чете у одбрани чине: бр-
зина и Taj ноет припрема за одбрану; правовремено дово^е-
н>е и разво| за борбу уз инжин>ери]ско уре^ен>е положа] а;
непрекидност веза; откриван>е и де]ство по на]важни]им ци-
лювима и сигурно саде]ство са подржаваном ]единицом.
323.	Ре]они распореда елемената борбеног распореда
чете oflpeijyjy се у зависности од добмене улоге и задатака.
Основи ВП чете у начелу je иза pejona одбране чете пр-
ве линще на тежишту одбране баталюна (подржаване ]еди-
нице).
324.	Утвр1)иван>е и маскиракье елемената борбеног рас-
пореда чете изводи се, по могуНности, у на]вишем степену у
ре]онима основних и ВПн. По могуЬности, ypeijyjy се и ВПр.
325.	Припрема и организована одбрамбених де]става у
чети изводи се ван борбеног додира и у борбеном додиру са
непри|ател>ем. Обим припрема зависи првенствено од рас-
положивог времена и активности непри]ател>а.
326.	При припреми и организован^ одбране ван додира
са непри]ател>ем командир чете са одговара]уЬим стареши-
нама и лудством излази у pejon разво]а чете после прщема
задатака.
Задатке за борбу изда]е при поласку или после доласка
у pejon разво]а, у зависности од расположивих података о
ситуации, околности и услова за рад потчикьених.
327.	Опште податке о непри]ател>у чета добща од ко-
манданта баталюна (подржаване j единице).
Подаци о цшьевима прикупл>а]у се сопственим осматра-
н>ем, по мери наступала непри]ател>а и коришЬевьем пода-
така доби]ених од претпоставлюног.
Места (ре]они) на землшшту на ко]има he се на]вероват-
нще по]авити непрщателеве снаге у току припреме и изво-
117
ijeiba напада узима]у се као вероватна места цилева и за
н>их се nnaHHpajy ватре.
Командир чете yno3Haje команданта батальона (подржа-
ванс j единице) са местима планираних ватри.
За планиране ватре правовремено се Oflpeijyjy почетни
елсменти и утрошак муници)е.
328.	Све ватре у одбрани чета ocrBapyje по наре^ешу ко-
манданта батальона (подржаване j единице).
329.	Веза у одбрани организу]е се према одредбама Гла-
ва II (тачке 119-121).
330.	Обезбе^еше борбених де)става чете организу)е се и
спроводи што потпунще. Посебна пажша noceehyje се зашти-
ти од: де)става из ваздушног простора, непри)ател>евог НХБ
оруж)а и непосредног напада непри)ател>евих делова са зе-
мле (убачених делова и десанта); маскиратьу.
331.	Доведенье чете, разво) и поседале ВП врши се пре-
ма наре^елу команданта баталона (подржаване )единицс),
плански и у складу са задатком, местом и улогом чете у бор-
беном распореду баталона (подржаване )единице), услови-
ма организовала и припреманьа за изво^еле одбране.
332.	Када чета поседа ВПпр, истовремено с поседааем
тог положа)а ynyhyje се део льудства у pejon ВПо ради уре-
ijeiba положа)а, успоставл>ан>а жичне везе, организовала
извивала и планирала ватре.
Премештале чете са ВПпр на ВПО регулише стареши-
на ко)и )е наредио поседаьье тог положа)а, а отпочиле изби-
)ан>ем непрщателевих снага на одре^ене лини)е (положа)е и
об)екте) на землишту.
333.	Припрема и организована одбрамбених де)става у
непосредном борбеном додиру са непрщателем отежани су,
ограничени временем и активношЬу непри)ател>а, иако je
део радли извршен у рани)им де)ствима.
Потребно je да се изврши допунско утвр^ивале, прила-
годи изви^аае, организована веза и caflejcTBa.
118
2. ДЕJCTBO ЧЕТЕ У ИЗВОЪЕ1ЬУ
ОДБРАНЕ
334.	У извсфен>у одбране чете неутралише и спречава
покрете непри]атсл>а, наступанье, ]уриш, уклин>аван>е и на-
пад кроз дубину одбране ватром, првенствено по снагама
Koje испол>ава]у на]веЬу активност на тежишту одбране по-
државане ]единице.
335.	Привремени ВП за подршку борбеног осигуран>а
oflpeijyje се, у начелу, у захвату предн>ег Kpaja на 1,5-2 km od
ВПо.
336.	До почетка непри]ател>евог напада, односно покре-
та н>егових снага са полазног положа] а (лини]е разво]а, jy-
ришног положа] а, ако се поклапа са полазним положа]ем),
чета мора бити у готовости за де]ства са ВПо.
337.	Наступан>е непри]ател>а чета спречава концен-
тричним и запречним ватрама, све до избщаиьа на ]уришни
положа].
338.	Чета одби]а ]уриш и спречава уклин>аван>е непри]а-
тельеве пешади]е и оклопних снага оствариван»ем запречних
и концентричних ватри по на]истурени]им деловима.
Спречаванье напада непри]ател>а кроз дубину одбране
чете врши оствариванюм концентричних и запречних ватри.
339.	Подршку баталюна у држан>у одбрамбених положа-
ja по дубини и обезбе^ен>е планираног повлачен>а с положа-
ja на положа], чета оствару]е концентричним и запречним
ватрама, првенствено на захтев подржаване ]единице.
340.	Де]ство на крилима, боковима и ме^упросторима
ре]она одбране баталюна или ре]она одбране подржаване ]е-
динице правовремено се планира. Чим се nojaee делови не-
при]ател>а у ме^упростору, на крилу или на боковима, ко-
мандир чете извештава претпоставлюног старешину и тра-
жи одобрение за отваран>е ватре, а у хитним случа]евима
отвара ватру и извештава претпоставл>еног старешину.
341.	Припрему и подршку противнапада баталюна или
н>егових делова (подржаване j единице) чета оствару]е неу-
тралисашем непри]ател>евих снага и средстава на правцу
противнапада.
119
Цильеве Koje треба неутралисати, утрошак муници)е,
структуру и тра)ан>е ватрене припреме противнапада одре-
byje командант баталюна (подржаване jединице).
Чета подржава противнапад ватрама Koje су унапред
планиране и припремл>ене, а оствару)у се по захтсву подр-
жаване j единице.
Ватре у ватрено) припреми и подршци противнапада,
чета у начелу оствару)е са положа)а на ко)има се затекла у
време када се противнапад изводи.
342.	За борбу против непри)ательевих десаната, коман-
дант батальона (подржаване )единице) правовремено одре-
Ьу)е ре)оне евентуалног де)ства, по ко)има треба припреми-
ти ватре.
Ватре по десанту оствару)у се са ВП на ко)ем се чета на-
лази у моменту по)аве десанта. Ако то ни)е Moryhe (због до-
мета и других разлога), чета се премешта на привремени
(резервни) ватрени положа).
Одлуку о прекиду подршке снага у додиру и де)ству по
десанту ко)и се спушта у шири ре)он ВП доноси командант
батальона (подржаване jединице). Ако чета нема везу са тим
старешином, одлуку доноси командир чете, према сопстве-
но) процени ситуаци)е и ангажованости чете у извршававьу
задатака за рачун баталюна (подржаване )единице).
Ако )е десант спуштен у непосредно) близини ВП чете,
прекида се извршевье дотадаппьег задатка и свим средстви-
ма води борба против десанта.
343.	Ради остваревьа непрекидне подршке у изво^еььу
одбране, чета се правовремено премешта. Бро) премешта-
н>а зависи од дубине задатка, домета opytja, величине Скоко-
ва и брзине изво!)ен>а борбених де)става.
Ако ВПн ни)е извинен у току припреме, за вьегово изви-
Ьан>е правовремено се ynyhyje извидница ВП.
Почетак премештавьа чете на ВПн, у начелу, отпочин>е
изби)ан>ем непри)ател>а на одре^ену лини)у (положа), o6je-
кат) на земльишту, по наре^евьу или одобрен>у команданта
батальона (подржаване j единице).
343.	Ако чета при изво^егьу одбране буде захваНена ну-
клеарним или хеми)ским ударом, или радиолошким падави-
120
нама ЧИ]И je интензитет зрачеььа изнад дозвольене границе,
доступа према одредбама Главе IV (тачке 194 -204).
Ако je нуклеарним или хемщским ударом захваЬен део
ВП или осматрачнице, преостало л>удство и средства извла-
че се на резервни или ВПн (осматрачницу), одакле проду-
xaeajy даже flejcTBO.
Ако je ВП захваЬен радиоактивним падавинама, а ин-
тензитет радиоактивности je испод дозволених граница, че-
та, ако je то неопходно, продужава де)ство, а затим се пре-
мешта на резервне или ВПн.
3. ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У РАЗНИМ УСЛОВИМА
ИЗВОЪЕ1ЬА ОДБРАНЕ
345.	Чета може flejcTBOBara у различитим земл>ишним,
временским и борбеним условима при одбрани: насел>еног
места; ослонцем на реку; на планинском и пошумл>еном
земзьишту; зими; MopcKoj обали; у окружен>у и npo6ojy из
окружеша и одступан>у.
1) ДЕТСТВО ЧЕТЕ У ОДБРАНИ Н А СЕТЬ Е НОГ
МЕСТА
346.	Чета у одбрани насел>еног места извршава задатке
у саде)ству са елементима борбеног распореда батал>она
(подржаване jeflHHmje).
Основни задаци чете су: одбщан>е напада непри)ател>а;
уништаванье непрщатетьа ко)и je извршио продор у дубину
одбране насел>еног места и неутралисаше непрщател>евих
средстава подршке.
347.	Ватрени положарт чете 6npajy се у: баштама,
воЪвьацима, парковима, на трговима и ван насел>еног места.
Осматрачнице се, у начелу, 6npajy и ypeijyjy на високим
зградама ради што боаъег осматран>а и рукован>а ватром.
348.	Командир чете после приема задатка за детство у
одбрани насел>еног места дужан je да:
121
-	проучи план насслюног места;
-	проучи задатак баталюна (подржаване ^единице) и н>е-
гов систем ватре;
-	са командантом баталюна (подржаване (единице), пре-
цизира на земл>ишту ватрене задатке чете;
-	изабере ВП и осматрачнице и одреди степей утвр^ива-
н>а елемената борбеног распореда;
-	одреди сигнале за отвараню и прекид ватре.
За планираню и руковавье ватром командир чете кори-
сти план населеног места у KpyiiHHjoj размери.
349.	За време борбе командир чете je дужан да обезбеди
непрекидно осматравье непр^атела, o6pahajyhn посебну
пажн>у на крила и бокове подржаване j единице.
Послуга opyija мора бити у стално] готовости за одби]а-
ше непри}ателевог напада на ВП.
350.	За изво^еше одбране у населеном месту чета се
снабдева муницирм и осталим средствима преко норме. За
снабдевавье водом треба прстходно испитати и уредити хи-
дротехничке объекте и, по потреби, организовати поделу je-
диницама чете ослоицем и на претпоставлену команду.
2)	ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У ОДБРАНИ ОСЛОНЦЕМ
НА РЕКУ
351.	Чета, у ватрено] подршци одбране баталюна ослон-
цем на реку, у зависности од посто]авьа мостобрана, ширине
реке, протезан>а предн>ег Kpaja баталюна (подржаване ]еди-
нице), извршава, у начелу, следеНе задатке; подржава снаге
на супротно] обали; спречава насилии прелазак реке непри-
]атела из покрета; омета припрему и организована насил-
ног преласка реке; спречава насилии прелазак реке, успо-
ставланю мостобрана и продужетак напада; подржава ак-
тивна де]ства баталюна (подржаване ]единице) и де(ству]е
по ваздупшим десантима.
352.	Командир чете при ватрено] подршци у одбрани
ослонцем на реку дужан je да:
-	opraHH3yje осматраню вероватних места насилног пре-
ласка реке;
122
-	припреми ватре по рернима прикупл>ан>а непри]ател.а,
местима прикушважа пловних средстава, прилазима реци,
местима преласка;
-	Hohy и у условима ограничене видл>ивости по]ачава
осматран>е прилаза реци.
353.	Спречававье наступала непри]ател>а на местима
преласка, чета врши са ВПпр са таквим прорачуном да до
шеговог избщатьа на лини]у разво] а мора бита у готовости
за flcjcTBO са ВПо.
354.	Чета спречава насилии прелазак реке запречним и
концентричним ватрама.
Прва запречна ватра оствару]е се, у начелу, после изби-
]ан>а првог таласа непри]ател>а на полазну лини]’у, а послед-
н>а после изби]ан>а пред границу зоне сигурности властитих
снага.
Чим први талас npetje границу сигурности, наставльа се
спречаван>е разви]ан>а и прелазак другог таласа.
Ако je HenpnjaTCJb успео да насилно npeije реку, спреча-
ван>е напада непрщатегьа по дубини, подршка одбрамбених
и активних дс]става изводи се слично као у одбрани у кла-
сичним условима.
3)	ДЕТСТВО ЧЕТЕ У ОДБРАНИ НА
ПЛАНИНСКОМ И ПОШУМТЬЕНОМ ЗЕМЛэИШТУ
355.	При организован^ и извоТ>ен>у ватрене подршке од-
брамбених дс]става на планинском и пошумл>еном земл>и-
шту, командир чете узима у обзир негативне утица]е земл>и-
шта на кретан>е, разво], изви^ан>е, организована садржа]а
борбених де]става, управл>ан>е и руковаиье ватром, предузи-
ма одговара]уЬе мере за отклан>ан.е и сман>ен>е негативних
утица] а земл>ишта.
356.	Чета првенствено припрема ватре за неутралисаше
непри]ател>а испред предн>ег Kpaja, нарочито на прикриве-
ним правцима у ре]онима.
Ватрени положа]и у начелу, се бира]у у близини путева,
на пропланцима и процесима, испред или иза шуме, при че-
123
му се H36eraeajy раскрснице путева, теснаци, мостови, вща-
дукти и други об]екти Kojn могу бити ори]ентири и цидьеви
непрщатедьа.
У след честе магле и ниске облачности бира се веки 6poj
помоЬних осматрачница, често и иза ВП.
357.	Задаци чете слични су као и у одбрани на маневар-
ском земл>ишту. Ватре се припрема]у правовремено на при-
лазима на предаем Kpajy, по прево]има, раскрсницама путе-
ва, теснацима и излазима из теснаца, погодним местима пре-
лаза преко реке и кантона, по ре]онима прикушьааа непри-
}ател>евих снага, испред истурених делова и ивица шуме, а у
дубини шуме по пропланцима, просецима, стазама и на из-
лазима из шуме.
Када je )уришни пoлoжaj ближи предаем Kpajy, запреч-
не ватре за спречаваае ]'уриша ocTBapyjy се бочном и косом
ватром.
Неопходно je обезбедити ефикасно де)ство по непри)а-
тел>у на задаим нагибима, подршку активних де) става бата-
л>она (подржаване jeflHHHne) и flejcTBO ради обезбе^еаа бо-
кова и ме^упростора.
4)	ДЕЮГВО ЧЕТЕ У ОДБРАНИ ЗИМИ
358.	Поред зимских услова (тачке 289-293), чета у од-
брани зими, у зависности од услова, предузима посебне мере
за уклаааае последица и очуваае борбене способности
аудства и технике.
Л>удству се обезбе!)у)е топла и jana исхрана, загреван>е,
чешЬе смен>иван»е дежурних на пoлoжajимa и nojanaeajy се
мере непосредног осигураньа.
359.	Ватрени положа)и 6npajy се у близини nocTojehnx
путева. Заклони се често праве израдом грудобрана од сне-
га. Opyija и возила се ради маскиран>а 6oje белом 6ojoM, а
ложевье ватре на отвореном простору се забран>у)е.
У време киша и веЬег отапаььа снега, ВП и
осматрачнице чете 6npajy се на местима где je исключено
ньихово плавл>ен>е. Vpeijyjy се пролазни путеви за маневар и
праве одводни канали.
124
360.	При ниским температурами и высоком снежном по-
кривачу командир чете предузима следеЪе:
-	повремено га^авье ради контроле елемената због на-
глих промена температура;
-	де]ство по об]ектима испред предн>ег Kpaja koj'hm се
непри]ател> може користити за заштиту л>удства од хлад-
Hohe;
-	мере за отваранье ватре по лошим метеоролошким
условима (меЬави).
5)	ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У ОДБРАНИ МОРСКЕ
ОБАЛЕ
361.	Де]ство чете у одбрани морске обале слично je као
при одбрани реке. У одбрани морске обале, непрщател>ев
десант превози се транспортным бродовима, kojh су у наче-
лу изван или на границы домета opytja, те се може де]ствова-
ти по непри)ател>у у десантным чамцима за време прекрца-
ван>а и за време искрцаван>а у границама домета ору$а.
362.	Основни задаци чете при одбрани морске обале су:
-	неутралисан>е живе силе и десантних средстава за вре-
ме прекрцаван»а и приближаван>а обали;
-	спречаван>е савла^ивакьа подводних препрека на рубу
обале;
-	спречаваьье отваран>а пролаза у минским пол>има;
-	учествован>е у уништаван>у ваздушног десанта;
-	неутралисан>е искрцане пешадще и артилюрще на обали;
-	подршка активных де]’става баталюна (подржаване je-
динице;
-	спречаван>е доласка и искрцаван>а непри]ател>евих на-
редних таласа.
Чета, у начелу, извршава задатке оствариван>ем концен-
тричних и запречних ватри.
Задвьа запречна ватра ocTBapyje се на лини]и зоне сигур-
ности.
363.	Осматраиьем треба установите: прилажевье помор-
ског десанта обали; евентуалне pejone искрцавакьа; снаге и
125
средстава поморског десанта и место средстава подршке у
десантним чамцима.
364.	Оствариватьс ватре по непри]ател>у за време при-
ближаваиьа и искрцаважа на оба л у и за де]ство на копну из-
води се са припремл>ених ВП.
365.	При одбрани морске обале поссбна пажвьа посвеЬу-
je сс уре^ежу склоништа ради заштите од дс]ства ави]аци]е
и бродскс артил>ери]’е.
6) ДЕЯСТВО ЧЕТЕ У ОКРУЖЕН>У И ПРОБО1 ИЗ
ОКРУЖЕВА
366.	У изво^ежу одбране чета може бити окружена де-
лом снага баталюна (подржаване ]единице) или сама.
367.	Ради спречаважа окруженье , чета и ватрена трупа
суседа, ако домет дозвол>ава, неутралишу непрщатела ко]и
врши обухват, обилазак или Kojn на]брже и на]дубл>е врши
продор кроз ме^у просторе, cnojeBe и бокове; подржава сна-
ге Koje држе кл>учне об]екте или изводе противнапад на не-
при}ател>а ко]и се уклинио или избио у позадину и спречава
пристизаже и маневар нспрщатетьевих рсзерви.
368.	За успешно спрсчаваже окружсжа неопходан je брз
и иници] ативан рад старешина чете у руковажу ватром под
условима непрекидног дс]ства непри]ател>а, честе промене
ситуащцс, отежаног командовала и везе, снабдеважа, те
предузимавье мера обезбе^ежа борбених де|става.
Због тога се: допужава изви^аже и саде]ство; попужава
чета потребним средствима преко норме уз строги режим
штедже; свакуишу повремени и оболели и врши помераже
елемената борбеног распореда.
369.	Када до^е до окружежа, командир чете, у духу одлу-
ке команданта батальона (подржаване ]единице), прилаго^а-
ва борбени распоред чете KpjQKHoj одбрани, тако да омогуЬи
де]ство у свим правцима и по на)важни)им щиьевима. Преме-
штаже на наредни или резервни ВП врши се по одобрен,у ко-
манданта батальона (подржаване j единице) или самоинищца-
тивно (када je прокинута веза са претпоставленим).
126
370.	Ако чета буде окружена (одсечена) и изгуби везу са
претпоставльеним, иродужава детство у складу рани]ег за-
датка и новонастале ситуащце, до добщажа наре^ежа за да-
ли поступай.
Када ситуаци]а захтева, чета flejcTByje као пешадщска
]единица. При томе се ору^а искоришкава]у до кра]н>их мо-
гуЬности, па се затим opytja и возила скрива]у (закопава]у)
или уништава]у, а чета продужава де]ство као пешадщска
j единица. Кад год nocTojn веза са командантом батальона
(подржаване ]единице), opytja и возила се не уништава]у без
жсговог одобрежа. Не сме се дозволити да opylja и возила
неоштеЬена падпу у руке непри|ател>а. Прибори, инстру-
мента и нишанске справе, таблице гаража и средстава везе
не уништава]у се век се носе или скрива]у. Механизми за за-
пижаже и окидаже и механизми за опал>иваже скрива]у се
одво]ено од opyija.
371.	При организоважу npo6oja из окружежа, чета ула-
зи у састав снага за npo6oj и cBojnM де]ством врши подршку
снага при npo6ojy.
У npo6ojy из окружежа чета изводи кратку и снажну ва-
трену подршку по цшьевима на правду npo6oja. Ватрена по-
дршка Haj чешке се изводи ради неутралисажа првснствено
оних делова ко]и се непосрсдно напада]у на правду npo6oja.
372.	У припреми npo6oja, приликом премештажа или
прстпочижаважа чете, ]едан од на]битни]их услова за успех
npo6oja je изнена!)сже. Зато je нужно да се сви покрети и
припреме изводе строго у та]ности, ноку или при условима
ограничене видлшвости.
7) ДЕЮГВО ЧЕТЕ У ОДСТУПАЬУ
373.	Чета предузима одступаже правовремено или при-
нудно, у начелу у саставу батальона (подржаване ]единице),
и само по одобрежу команданта батал>она (подржаване je-
диниде).
Рад и де]ство чете у одступажу (извлачежу, повлачежу)
батажона зависи од околности под ко]има чета изводи од-
брану или задатка ко]и извршава у борби.
127
374.	При правовременом извлачен>у дан>у, у зависности
од активности непри]ател>а и дотадаппье улоге, чета може
добити задатак да подржава снаге баталюна у додиру с не-
при]ател>ем или снаге за прихват, или да одмах крене на од-
ступни марш.
Осматрачница командира чете налази се на тежишту
борбе, у pejony распореда осматрачнице команданта бата-
люна (подржаване j единице).
375.	Основни задаци чете у подршци баталюна (подржа-
ване )единице) ко)и се извлачи су:
-	неутралисан>е на)истурени)их снага непрщател>а, Koje
брзо продиру;
-	подршка противнапада властитих снага;
-	обезбе^ен>е крила и бокова;
-	борба са непри)ател>евим средствима подршке и
-	борба са ваздушним десантом.
Ове задатке чета Hajneinhe извршава запречним ватра-
ма, на захтев старешина подржаване )единице.
376.	Премештаню на ВПн врши се, у начелу, веКим ско-
ковима, raijajyhn и кра|н>им дометом. Премештанье се врши
тако да баталюн (подржавана j единица) не остане без ва-
трене подршке.
Командир чете правовремено изда)е потребна наре^ен>а
за избор ВП, ynyhyje извиднице и предузима мере непосред-
ног осигуравьа на уским грлима и важним об)ектима на
правцу премештан>а чете.
377.	При правовременом извлачен>у ноЬу, поступци чете
су као и дан>у, с тим што je отежано осматраню и одре^ива-
н>е места цил>ева, због чега се предузима)у посебне припре-
ме на ВП и осматрачници.
378.	Чета у саставу главних снага баталюна Koje због
притиска непри(ател>а изводе узастопно извлаченю поступа
према одредбама за одбрамбена flejcTBa, с тим што je време
задржаван>а у по)сдиним pejoHHMa Kpahe.
379.	При принудном одступаььу чета flejcreyje за време
извлачен>а из борбе у зависности од paaBoja ситуацще и до-
тадаппьегзадатка и улоге.
128
Поступци чете слични су правовременом одступаиьу,
али се рад старешина чете одвща под сложеним условима.
380.	Подршка снага у одступан>у ocTBapyje се де]ством
чете по на]истурени]им снагама непрщательа Koje продиру,
гоне и де]ству}у на крила и бокове снага батальона (подржа-
ване }единице) и подршком противнапада батальона подр-
жаване ]единице.
129

Глава VII
KPETAlbE, БОРБА У СУСРЕТУ И
ОДМАРА1БЕ
1. КРЕТАН>Е
381.	Чета се Kpehe маршеван>ем, превожекем и комби-
новано.
Кретанье се изводи у саставу батал>она, а ре^с самостално.
Чета се, у начелу, креЬе Hohy, а дан>у само у условима
слабе видл>ивости, на покривеном землишту и када то бор-
бена ситуацща налаже.
Чета се креНе у условима сталнс опасности од непрща-
телевог де]ства из ваздушног простора и са земле.
1) МАРШЕВАЬЬЕ
382.	Маршеваке je основни начин кретала чете и изво-
ди ее сопственим (формацщеким) средствима вуче.
Ако баталон Mapinyje самостално, онда се чета налази у
саставу главнине маршсвске колоне и има задатак да подр-
жи ocnrypaBajyhe делове (челно одел>ен>е) у случа]’у борбе у
сусрету (шема 12).
383.	Припрема и организована марша чете у начелу об-
ухвата: при] ем, проучаван»е и схватанье задатка; процену си-
туацще; издаваиье претходних наре^екьа; организована
обезбе^ен>а борбених де]става, извивала, командованье и
везе; припрему ]единице и издаванье заповести (наре^еньа)
131
Шема 12 - Место чете на маршу у саставу моторизованог батальона
132
за марш. Hapetjeibe и заповест за марш изда)у се правовре-
мено, а потчшьеним се оставлю довольно времена за при-
прему и организована чете за марш.
После приема заповести за марш, проучаван>а задатака
и процене ситуащце, командир чете изда]е претходно наре-
ijeae, kojhm регулише изви^авье маршруте и припрему чете
за марш.
За припрему чете Hapetjyje: почетак припреме; време
готовости за марш; правац и дужину марша (уколико Taj-
ност дозвол>ава), растереЬеиье )единице сувишном опремом,
збривьававье повре^ених и оболелих; морално-психолошке
и безбедносне припреме - време и место издаван>а запове-
сти и, по потреби, друга питан>а.
На основу претходног наре^ен>а и заповести командан-
та баталюна (подржаване )единице), командир чете са ста-
решинама припрема карту, наноси правац кретан>а чете, по-
лазну и регулативну тачку (ако их има), вероватне лишце
сусрета са непрщательем и предви^ене pejone ВП и осма-
трачница, врши прорачун марша (време пристизан>а водова
у pejon полазне тачке, време упуНивавьа извидница), преду-
зиман>е и осталих мера у вези са претходним наре^ен>ем и
заповести, те проверава припремл>еност водова за марш.
384.	Заповест за марш изда]е командир чете, усмено, за-
менику командира чете, командиру командног вода, коман-
дирима водова минобацача 120 mm и четном старешини. По
потреби, може уюьучити и командире одельекьа и возаче м/в
(када има мало времена на располаган>у за припрему марша).
Заповест у начелу садржи:
-	податке о непрщательу;
-	задатак батальона;
-	правац кретан>а чете и pejoH пристизавьа (прикушьа-
н>а) после марша;
-	место чете у маршевском распореду баталюна и зада-
так за време марша;
-	маршевски распоред чете, место командира и осталих
старешина чете за време марша (ре доел ед кретан>а, одето) а-
н>е измену водова и возила, брзина кретакьа);
-	готовост за марш, време почетка и завршетка марша;
-	полазну тачку, регулативне тачке и време доласка на
н>их, место и време одмора и преданка;
133
-	лшпде вероватног сусрета са непри]ател>евим снагама,
pejone ВП и осматрачница (за сваку линщу посебно);
-	задатке на вероватним линщама сусрста;
-	састав и задатке извидница;
-	организован^ садржа)а оружане борбе;
-	обезбе^евьс борбених де]става;
-	организована и одржававье везе за време марша;
-	извештававье.
385.	Припрема и организоваже марша у чети ускла^у)у
се са задатком, расположивим временем, активношНу не-
при]ател>а, стажем jединице и простором на ко]ем се изводи.
Када се не могу извршити сви прегледи и потпуна припрема
за марш, извршава) у се само они неопходни за извршевье
марша.
Припрема за марш чете обухвата и припрему жудства и
технике.
Припрему жудства за марш чине: прегледи личне опре-
ме (нарочито одеЬе и o6yhe), подешававье, оправка и замена
неподесне опреме за марш; лекарски преглед и издва)авье
повре^ених и оболелих; подела санитетских матери)алних
средстава; морално-психолошка и безбедносна припрема
жудства и подела хране.
Припрема наоружан>а, средстава вучс, муници)е и дру-
гих техничких средстава за марш подразумева: чишЬеже и
преглед личног и за)едничког наоружавьа; отклан>ан>е неис-
правности и подешававье за)едничке опреме за марш; пре-
глед прибора и инструмената за управжавье ватром и вьихо-
во дово^ен>е у исправно стаже; преглед попуна горивом и
мазивом м/в, средстава везе и отклан>ан>е уочених неисправ-
ности, при чему нарочито обратите пажн>у на исправност
извора за напа)авье и подешеност ypeijaja за рад.
386.	У току припрема за марш, командир чете или вье-
гов заменик проверава:
-	комплетност и исправност средстава вуче, за)едничког
наоружавьа и друге опреме;
-	попувьеност муници)ом, храном, горивом и мазивом;
-	физичку и психичку припремл>еност жудства, посебно
возача, исхрану жудства и збривьававье повре^ених и оболе-
лих;
134
-	познаванье сигнала и мера маршевског осигурапьа;
-	организована везе за марш.
Командир вода минобацача (одел>ен>а) у припреми за
марш обавезан je да:
-	упозна CBoje л>удство са задатком (у потребном оби-
му), сигналима и мерама маршевског осигурапьа;
-	лично провери исправност opyija и муницще и пьено
пакованье на возилу;
-	установи исправност средстава вуче (захтева од возача
да изврши преглед пре употребе);
-	одреди осматраче ваздушног простора и упозна их са
сигналима (знацима);
-	отклони све неисправности Koje спада]у у ньегову над-
лежност;
-	извести о предузетим мерама заменика командира че-
те (командир вода).
387.	У начелу, маршевски распоред чете je следеЬи: ко-
манда чете, командни вод, 1. вод минобацача 120 mm и 2.
вод минобацача 120 mm (шема 13).
388.	Брзина кретаньа чете зависи од планске брзине кре-
таньа баталюна и она, у начелу, износи: дан>у, по добрим пу-
тевима до 60 km/h, по лошим путевима до 40 km/h; nohy, по
добрим путевима уз употребу светала до 40 km/h, по лошим
путевима до 30 km/h, са замраченим или ратним светлима
по добрим и обележеним путевима до 20 km/h, а по лошим
путевима до 15 km/h.
Са запрежним возилима и товарним грлима, у зависно-
сти од карактеристика землшшта, чета Mapinyje брзином од
4 до 5 km/h.
Oflcrojaiba измену возила или opyija зависе од брзине
кретаньа, врсте и стапьа пута, видл>ивости, доба дана и
борбене ситуацще. У начелу, на аутопуту износи 30-50 т, а
при веЬим брзинама, на прашиьавим путевима, при поледици
и сл. и до 100 метара.
Одстодан>е измену opylja са запрежном вучом je 10-30
метара, а измену товарних грла 5-10 метара.
OflcrojaH>e измену чете и осталих елемената маршев-
ског распореда у MapmeBCKoj колони (испред и иза чете) у
135
Шема 13 - Распоред чете (вода, одел>ен>а) на маршу
начелу je 1500 метара, у зависности од услова под ко]’има се
марш изводи.
389.	Веза на маршу организу]е се на основу заповести -
наре!)ен>а за марш и треба да омогуЬи командование, саде]-
ство, ]ав;ьан>е, извештаван>е и обавештаван>е за време мар-
ша и борбе у сусрету.
Организована везе на маршу прилаго^ава се предсто|е-
Ьим или произилази из претходних де] става чете.
390.	На маршу се првенствено користе курирска и сиг-
налка веза. Радио везе користе се изузетно, и то ]едностра-
136
ним преношетьем уговорених радио сигнала. За време одмо-
ра и преданака може се користити и жична веза.
Обим и начин коришЬен>а организованих веза не сме
открити чету на маршу.
391.	Изви^ан>е на маршу у чети врши челна (зачелна,
бочна) извидница и извидница пута.
УпуИиваше челне извиднице регулише командир чете;
он oflpetjyje састав, задатак, место, начин одржаваша везе и
време поласка челне извиднице.
У начелу, састав челне извиднице je командир команд-
ног вода - командир извиднице, два изви^ача са инструмен-
тима за изви^ан>е и радиолошким и хемщским детектором,
радиофониста са радио ypetjajeM и возач са м/в.
Задатак челне извиднице чете je да одржава везу и са-
flejcTBO са челним одел>ен>ем; извила и открива непрщ’ател>а;
уочава линщу до Koje je избио непрщател>; Oflpetjyje места
цшьева; oflpe^yje могуйе pejone ватрених nonoxaja и осма-
трачница; извила пут и правац у захвату пута и, по потреби,
pyKyje ватром чете до пристизаша командира чете.
Челна извидница креНе непосредно иза челног одел>е-
н>а, а начин кретавьа зависи од начина креташа челног оде-
л>ен>а.
Зачелна и бочна извидница Kpehy се у висини зачелног,
односно бочног одел>ен>а и H3BpinaBajy задатке слично чел-
HOj извидници.
392.	Командир челне извиднице при сусрету челног оде-
л>е1ьа са непри)ател>ем, извештава командира чете о nojaBH
непрщател>евих снага и о де}ству челног одел>ен>а, линщи
распореда непрщател>а и распореда челног одегьеша, могу-
Кем pejoHy ватреног пoлoжaja и осматрачнице обычно радио
- везом, према таблици сигнала.
393.	Састав, задатак, место и начин кретан>а, време по-
ласка и, по потреби, начин рада извиднице пута Hapetjyje ко-
мандир чете.
У начелу, састав извиднице пута je: jeflan командир ва-
треног вода - командир извиднице; 4-5 BojHHKa, снабдеваних
сигналним средствима, путоказима, инжин>ери|ским алатом
137
и прибором, радиолошким и хемщским детектором; возач
са м/в.
За део пута Kojer чета треба да заоби1>с или да предузме
друге мере (Koje извидница hhjc била у стажу да оправи, ве-
he оправке и др.), извидница пута оставлю во]ника ко)и из-
вештава командира чете о мерама Koje треба предузети на
том делу пута, односно показу]е заобилазни пут. По извр-
шеном задатку во)ник се прикл>учу)е заштатном делу (зад-
аем возилу) чете.
Извидница пута креЬе се на удальености 10-15 km од че-
ла колоне, односно на пола или )едан час марша.
394.	Осигураже чете на маршу ocrBapyje се женим рас-
поредом у MapincBCKoj колони батальона (подржаване j еди-
нице) и организоважем непосредног осигуража.
395.	Обезбе^еиьем борбених де)става у току припреме,
организоваже и изво!>еже марша спроводи се у духу главе IV.
396.	Противваздушна борба чете на маршу обухвата:
осматраже и )авжаже о nojaBH непрщательеве авщацще и
предузимаже мера ПВЗ.
Обавештаваже о ваздушно) опасности да)е командант
батальона везом командоважа. Преношеже сигнала у чети
врши се радио и сигналним средствима.
На знак ваздушне опасности чета продужава кретаже
максимално дозвольеном брзином и повсЬаним одето) ажем
измену возила.
Ако je непрщател> примеживао или постони могуНност
примене НХБ оруж)а, сигнал примл>ен за ваздушну опа-
сност истовремено je и сигнал за НХБ опасност.
Ако земльиште уз комуникацщу пружа могуЬност, л>уд-
ство и средства склажа)у се са пута док не npoije ваздушни
напад.
После завршеног напада отклажа)у се последние напада
непрщател>еве авидацще, чета се cpetjyje и продужава кретаже.
397.	У току марша чета може учествовати у противде-
сантно) борби батальона на маршу. У чети се организу)е
осматраже и )авльаже о по)ави ваздушног десанта, Koje врши
челна (зачелна, бочна) извидница и извидница пута.
Ако ваздушни десант непосредно угрожава батальон
(подржавану jединицу) ко)и Mapinyje, командир чете, не че-
138
KajyhH посебно нареченье, одмах Hape^yje чети да поседне
ватрени положа] и отвара ватру на делове десанта ко]и naj-
више угрожава]у батальон, а потом успоставл>а непосредан
додир са другим ]единицама Koje воде борбу са ваздушним
десантом.
398.	Блиска одбрана чете на маршу обухвата: открива-
н>е, ]авгьан>е и одрс^иваьье л>удства за борбу са убаченим
(оставл.еним) непрщател>евим снагама. Откривавье и ]авл>а-
н>е врши челна (зачелна, бочна) извидница (извидница пу-
та), осматрачи на возилима.
399.	Маршевагье чете отпочшьс проласком главнине че-
те кроз полазну тачку. Време проласка кроз полазну тачку
регулише командант батал>она. Командир чете на полазно]
тачки контролише улазак чете у колону по времену, водеЬи
рачуна о брзини кретан>а и одето]ан>има измену возила.
400.	Брзина кретаньа чете у саставу маршевске колоне
батал>она равна je брзини кретавьа те маршевске колоне.
Када батальон Mapniyje пешке, чета Mapniyje у скоковима.
401.	При маршеваньу, старешине чете одржава]у ред и
дисциплину у маршевско] колони, o6pahajyhH посебпу па-
жвьу на следеЬе: кретан>е вршити брзином Koja je регулиса-
на заповсшЬу - наре^шьем; сман>сн>с или повеЬаььс брзинс
вршити уз одобрение команданта батальона или по захтеву
органа ко]и регулишу cao6pahaj; при преласку преко мосто-
ва кретати се дозвол>еном брзином према саобраЬа]ном зна-
ку - с повеЪаним одето] авьем измену возила и без зауста-
вл>ан>а на мосту, испред или иза вьега.
За прелазак реке газом и преко понтонских мостова
треба повеКавати одсто]ан>а измену возила.
При издва]ан>у из маршевске колоне, командир чете
обавештава ]единицу Koja Mapniyje иза вьега. Возила (opylja)
у квару, или оштеНена на маршу, склан>а]у се с пута ради не-
сметаног кретан>а осталих делова колоне, а потом се преду-
зима]у мере за оправку властитим средствима или се тражи
помоЁ.
402.	Ради одржаван>а физичке кондицще л>удства, пре-
гледа средстава вуче, ору^а и других матери] а лно-технич-
139
ких средстава и отклашаша неисправности за време марша,
flajy се застанци, одмори и преданци.
Застанци Tpajy 15-30 минута. Први краЬи застанак flaje
се после првог часа марша, а наредни после 2-4 часа. Када
марш Tpaje 3-4 часа и када се чета Kpehe у скоковима у са-
ставу маршевске колоне Koja Mapinyje пешке, застанци се не
flajy-
На маршу Kojn се изводи у тежим условима, застанци се
могу давати и чешИе.
Почетак и завршетак застанка регулише командант ба-
тальона (чете) cboj’om заповешЬу (нареченьем) за марш или у
току марша усмено.
Застанак се да)е, по могуЬности, на делу пута ко)и пру-
жа повольнее услове за маскираше чете од осматраша са зе-
мл>е и из ваздуха.
На застанку возила се зауставл>а)у на одето)ан>има Koja
су регулисана у заповести за марш, строго уз десну ивицу
пута. ЛЬудство Koje pyxyje и непосредно одговара за исправ-
ност opytja, средстава вуче и друге опреме, за)едно са коман-
диром одел>ен»а, прегледа средства, отклаша маше кварове
и извештава командира вода о сташу у одел>ешу. Командири
водова по приему извешта)а од командира одел>ен>а изве-
штава)у командира чете о сташу у сво)им водовима. Л>уд-
ство чете ко)е ни)е ангажовано за прегледе средстава (када
се дозволи и наредни силазак с возила) одмах се склаша де-
сно од пута.
За непосредно осигуран>е одел-еша (оруЧа и возила), ко-
мандир одел>еша oflpeijyje и поставлю стражаре у непосред-
но) близини одел>ен»а и да)е конкретне задатке.
Одмори Tpajy 2-3 часа. Да)у се, у начелу, у друго) поло-
вили дневног марша. Када то ситу а ци) а налаже, могу да Tpa-
jy цео видни део дана. Када чета Mapinyje ноЪу и када марш
Tpaje маше од 6 часова, одмори се, у начелу, не да)у.
За време одмора чета силази с пута, размешта се у одре-
Ченом pejony и предузима мере непосредног осигураша.
ДЬудству се дели топла храна, oflBajajy се повреЧени и
оболели и пружа им се медицинска помоЬ. Детал»нще се вр-
ше прегледи оруЧа, средстава вуче и друге технике и откла-
H>ajy неисправности. Возила се nonyibyjy горивом и мазивом.
140
Преданци се да]у приликом вишедневних маршева. Pe-
joH размешта]а за преданак чети oflpeijyje командант бата-
л>она. У добщени pejoH размешта^а командир чете ynyhyje
коначарску извидницу. На преданку чета поступа према од-
редбама за одмаратье.
403.	При маршевавьу чете на планинском и пошумл>е-
ном землшшту треба:
-	nojanara изви!)ан>е, обавештаван>е - прщ’ем сигнала,
осигуранье и, по потреби, обележавати путеве;
-	низ стрме нагибе возити (кретати се) ман>ом брзином;
-	на великим успонима и нагибима користити вучна во-
зила са чекрком ради извлачека (спуштака) возила и ору-
i)a. Ако je у чети само jeflHo такво возило (са чекрком), оно
мора бити на челу колоне;
-	посебно обратити пажн>у блиско) одбрани и противде-
сантно) борби.
У нормалним условима застанци се flajy после сваких 50
минута марша у Tpajaay од 10 минута. После 2-3 часа ма-
ша, по потреби, flaje се застанак у Tpajaay од 30 минута.
Када се Mapinyje у изразито тешким условима, застанци се
flajy, у начелу, после сваких 30 минута марша, у TpajaKy од
5 минута.
404.	При маршевику зими посебну пажку треба посве-
тите припреми л>удства за марш. npefly3HMajy се мере за за-
штиту л>удства од хладноНе. Bojmnjn се yno3Hajy са знацима
локалног смрзавака и 3Ha4ajeM ysajaMHe контроле у току
марша, снабдева^у се машЬу против смрзавака и деле им се
топли напици. Возила се покрива}у, а на н>иховом патосу
просторе се сено, слама, гране четинара и др. Ако су возила
отворена, л>удству се дозвол>ава да окрене ле^а у правцу ве-
тра и да за заштиту од ветра употреби шаторска крила. За
време застанка и одмора л>удство се загрева ходакем и тр-
чакем у близини opyija и возила. Брзина на маршу je мака,
застанци се flajy чешЬе, а за одморе се користе насел»ена ме-
ста или pejoHH заштиЬени од ветра и где je топлще.
405.	При маршеваку даку и при високим температура-
ми л>удству чете се flajy разне олакшице, како би што лакше
издржало марш. Чета се снабдева довокном количином во-
141
де и другим освсжава)уЬим напицима. ЧсшКе се да)у застан-
ци и прсдузима|у мере за спрсчаваше сунчаног или топлот-
ног удара. Ако услови дозвол.ава)у, треба избегавати мар-
шсван>е по на)всЬим дневним вруЬинама (од 10 до 16 часова).
406.	Организована и извршен>е самосталног марша (из-
узетно) изводи се на сличая начин као и при маршевашу у
саставу маршевске колоне батал>она. По)едино мере и по-
ступки, нарочито маршевског и непосредног осигуран>а,
прилаго^ава)у се потрсбама самосталног маршеван>а.
407.	Маршевско осигурагье на маршу ocTBapyje се, пр-
венствсно, одговара)уЬим организовавшем сопствених снага
и средстава.
Према потреби, у чети се могу одре^ивати одговара)уКе
групе од одсл>е!ьа до вода за борбу против оставл>ених -
убачсних дивсрзантских снага. Кад се располаже подацима
о убачсним деловима непри)атсл>а на правку марша, чети се
може придати )единица )ачине до стрел>ачког вода. Ако се
на правку марша очеку)у препреке на путу, чети се може
придати до пионирског одсл>еша са средствима за размини-
рашс.
408.	Чета, по потреби, истура )ачу челну извидницу, Koja
извршава и задатке осигураььа. Тада у н>сн састав могу да
у!>у и делови придатих пешади)ских и инжин>сри)ских )сди-
нида.
Ако чети нису придати пешадщеки и инжин»ери)ски де-
лови, извидница се о)ачава из сваког одел>ен>а са 2 послужи-
оца, обучена у разминирашу.
При сусрету челне извиднице са слаби)им деловима не-
при]ател>а, извидница се развща за борбу, разбща га и про-
дужава марш. У случа)у сусрста са )ачим непри)’ател>евим
снагама, чета сс развща и поседа ватрени положа) ради по-
дршке де)ства челне извиднице.
Ако се непри)ател>евс снаге на правду марша не могу
савладати, чета наставл>а марш обилазним путем (правцем).
Ако таква могуНност нс посто)и, чета изводи од ступни
марш и о томе извештава претпоставл>еног старешину. У
enynajy прекида веза са претпоставл>еним, одлуку о дал>ем
раду доноси командир чете.
142
409.	Брзина кретажа чете oflpcijyjc се за сваки конкре-
тан случа], према брзини кретажа маршевске колоне, усло-
вима и околностима у ко)има се марш изводи.
Hajeehe дозвол>ене брзине кретажа на маршу, ако само-
стално Mapinyje, на добрим путевима, у начелу износе као у
тачки 388.
2) ПРЕВОЖЕИЬЕ
410.	Чета се превози железницом, ваздухопловима и
бродовима (пловним средствима).
411.	Чета се превози железницом на основу плана пре-
вожежа, заповести (наре^ежа) за превожеже и других упут-
става.
Припрема и организоваже превожежа ocTBapyje се под
непосредном командом командира чете, и у начелу садржи:
-	извиванье и одре^иваже путева за прилаз укрцно) ста-
ници;
-	усаглашаваже питажа за укрцаваже са командантом
pejona укрцаважа или уре^ивачем укрцаважа;
-	време доласка на укрцно место;
-	време поласка;
-	одре^иваже урс^ивача укрцаважа (искрцаважа);
-	организоваже везе;
-	мере непосредног осигуража за време укрцаважа и
превожежа.
412.	Пошто су прикугоьени (добщени) потребни подаци,
командир чете изда)е заповест за превожеже, Koja садржи:
-	цил> и правац превожежа;
-	укрцно и искрцно место и поступай чете на жему;
-	време поласка из очеку]уИег pejona;
-	редослед марша до укрцног места;
-	уре^ивач укрцаважа - задаци и помоЬници;
-	мере непосредног осигуража и безбедности укрцног
(искрцног) места, као и за време превожежа (осматрачи,
стражари, патроле и старешине вагона);
-	позадинско обезбе^еже при превожежу;
-	место старешина за време превожежа;
143
-	по потреби, друга питала.
413.	У pel) ива ч укрцавала (искрцавала) ступа у непосре-
дан додир са командантом pejona укрцавала (искрцавала)
или с органима железничке станице и на основу заповести
командира чете организу]е укрцавале. Са железничким
особльем (командантом или помоНником команданта pejoHa
укрцавала);
-	прегледа и прима вагоне и помоНна средства за укрца-
вале,
-	дели вагоне на водове и означава где се шта товари, и
-	Oflpeljyje стражарска места, места осматрача вазду-
шног простора и правац кретала патроле.
О завршеним припремама подноси извешта) претпоста-
втъеном старешини.
Композищцу воза пре почетка укрцавала прегледа Haj-
стари(и старешина са референтом санитетске службе и ре-
ферентом за обавешта)но-безбедносне послове баталюна.
414.	За време превожела, командир чете превози се у
саставу cBoje j единице.
Пре почетка превожела, лудство чете треба упознати
са начином припреме укрцавала, начином укрцавала, по-
ступцима у току превожела, начином искрцавала и мерама
безбедности Koje треба предузети да би се спречиле повре-
де. Ако je пруга електрифицирана, упознати л>удство са
опасношЬу од удара crpyje.
Кад год je Moryhe, тражити од органа железнице да ис-
клуче из Hanajaiba разводну мрежу изнад композицще у ко-
jy се врши укрцавале.
Укрцавале (искрцавале) врши се под непосредном ко-
мандом уре^ивача укрцавала (искрцавала), утвр^еним ре-
доследом и по планираном времену.
У зависности од рампи на железничко) станици и извр-
шених припрема, укрцавале (искрцавале) може бити на
сталним (чеоним или бочним) или импровизованим рампа-
ма, )едновремено у свим pejoHHMa или поступно.
Када je 6poj рампи недовошан, редослед укрцавала je, у
начелу: ору^а, возила, материал и на Kpajy гьудство. Делови
Kojn су обезбе^ивали укрцни pejoH улазе последли у вагоне.
144
Размешта] opytja и возила у вагонима, утвр^иван>е за
транспорт и везиваже обавл>а се према одредбама Правил-
ника о во]ним превожежима железницом и пловним сред-
ствима.
Уз свако opylje превози се одре^ена количина муницще,
а остала се превози у посебном вагону.
415.	Укрцаван>е чете, у начелу, не сме тра]ати дуже од 2
часа и треба га завршити на]каснще 15-20 минута пре пола-
ска во]ног транспорта.
416.	Када на железничко] станици nocroje дизалице и
други ypeijajH за брзо укрцаван>е (искрцавагье), оне се упо-
требл>ава]у. Тим средствима pyKyje железничко особл>е, а
л>удство и старешине чете nocrynajy по захтевима тог осо-
бл>а.
417.	За време превожежа, л>удство се придржава пропи-
са за превожен>е железницом. На успутним станицама, где
се композищца задржава краЬе време, из вагона могу изла-
зити дежурне чете и стражари.
Излазак во]ника из вагона ради узимажа воде, поделе
хране и слично, регулише командир чете на станицама где
се воз дуже задржава.
418.	Кад се прими сигнал о ваздушно] опасности или
осматрачници осмотре непри]ател>еву авщащцу, командир
чете да]е знак за ваздушну узбуну и НХБ опасност. На ваго-
нима се затвара]у врата и прозори, средства за личну зашти-
ту ставл>а]’у у заштитни положа], а воз продужава кретаже
уз повеНаже брзине (ако je то могуЬе).
Ако чета у превожежу буде изложена нападу убачених
(оставл>ених) делова, напад се одби]а ватром одре^ених
средстава. Када воз стане, образована група за одбрану воза
искаче и заузима положа] за де]ство. Када je напад комбино-
ван са препрекама на прузи, у одби]ажу напада и уклажажу
препрека учеству]е цела чета.
419.	Превожен>е ваздухопловима обавл>а се, изузетно,
када je други начин транспорта немогуИ или ни]е целисхо-
дан.
План превожежа изра!>у]е надлежна ваздухопловна ко-
манда, на основу података командира чете и наре^ежа прет-
поставдьене команде.
145
Припрема чете и организована превожен>а ваздухопло-
вима изводи се слично одредбама за превожевье железни-
цом.
Укрцававье ору^а, возила и л>удства у ваздухоплове,
распоред, учврп±иван>е и искрцаваае изводи се под струч-
ним руководством посаде ваздухоплова и старешина вазду-
хопловне]единице.
420.	Припрема чете и организована превожен>а плое-
нии средствима обавл>а)у се слично као при превожеиьу же-
лезницом, а по упутствима старешина пловног об)екта.
421.	Начин укрцаван>а oflpeijyje командант пловног
об|екта. Он одре^у]е старешину из свог састава koj’h руково-
ди техником укрцававьа, а помаже му уре^ивач укрцававьа
чете. Укрцававье се обавл>а, у начелу, овим редом: храна,
погонски материал, опрема, opytja и возила, л>удство и де-
лови Kojn су обезбе^ивали укрцно место.
422.	Поступци чете за време превожевьа у cnynajy опа-
сности, напада непрщательеве авщацще, поморских снага и
друго, Mopajy бити ускла^ени са прописима koj’h важе за
пловни об]екат и наре^ешима команданта брода. Командир
чете дужан je да упозна цело л>удство са там поступцима и
понашан>ем за време пловидбе.
423.	Искрцаван>е чете врши се одмах после стизан»а
пловног средства на искрцно место, а регулише га командир
чете, на основу наре^еша команданта пловног об|екта. У
начелу, врши се обрнутим редоследом од укрцававьа.
424.	Мере непосредног осигуравьа, безбедности за време
укрцаван>а (искрцававьа) и превожевьа организу)е командир
чете у сагласности са прописима за борбено осигуравье на
броду.
2. ДЕХСТВО ЧЕТЕ ПРИ БОРБИ У
СУСРЕТУ
425.	До борбе у сусрету долази када се, у кретавьу,
батал>он (подржавана jединица) изненада сукоби са непри-
146
]ател>евим снагама. Чета подржава батальон приликом бор-
бе у сусрету.
До борбе у сусрету може доЪи: на маршу; у нападу на
десант; у гон>ен>у; у нападу или одбрани; када се батал>он
уводи као резерва (други ешелон); у окружен»у; при npo6ojy
из окружен>а.
426.	Основни задаци чете у подршци баталюна при
борби у сусрету су: спречаватье развода и наношетье
губитака непри]ател>у; обезбе^ен>е разво]а и подршка
де]ства властитих снага.
Успешно извршеню задатка чета постиже правовреме-
ним и брзим разво]ем, правилним избором цил>а, тачним и
ефикасним де]ством по н>има.
427.	Ако до борбе у сусрету до^е, чета се развща за
борбу HajBehoM брзином, припрема]уЬи неопходне елементе
за брзо отваран>е ватре, подржава]уЬи борбу челног
одел>ен>а и разво] за борбу главних снага баталюна.
Ватрене положа]е чети одре1)у]е командант баталюна
или командир чете, непосредно уз комуникацщу. Чети у са-
ставу маршевског осигуратьа, pejone ватрених положа] а
предлаже командир челне извиднице.
У почетно] фази борбе у сусрету, у чети се одмах акти-
вира радио веза. Жична веза успоставл>а се када то разво]
ситуацще захтева, и то према наре^еиьу команданта баталю-
на или иницщативом командира чете.
428.	Старешине чете дужне су да сам о инициативы о и
смело оствару]у подршку баталюна при борби у сусрету, бр-
зим разво]ем и отваран>ем ватре. Чета ступа у де]ство по ко-
манди командира чете или лица Koje он овласти, ним ]е у го-
товости за де]сгво.
З.ОДМАРА1БЕ
429.	Чета организу]е одмараже у саставу баталюна пре
ступааа у борбу, за време прекида борбе, када je извучена
из борбе ради опоравка, сре^иван>а, попуне и других при-
према за предcroj eha де]ства.
147
Пре ступатьа у борбу чета организу]е одмаран>е у pejoHy
прикупл>ан>а и ©чеку) уЬем рерну.
При прекиду борбе чета организу)е одмаран>е на ватре-
ном положа]у у борбеном распореду, одржава]уНи пуну бор-
бену готовост и изводеЬи радове у складу са планом дал»их
дертава.
Када je извучена из борбе ради одмора, чета организу]е
одмараьье у pejony прикупл>ан>а ван домаша]а непри]ател>е-
ве артил»ери]е.
При изво^ензу марша чета организу)е одмараиье за вре-
ме преданка.
430.	У pejony одмаратьа чета се одмара у бивацима, на-
сел>еним местима, у об]ектима утвр^ивавьа и комбиновано.
431.	У биваку се opyija и возила поставл>а]у прикривено.
Л>удство се размешта под шаторе, у земунице и у близини
opyija. Сви делови се маскира]у.
Матье насел>ено место користи се за одмор зими и при
лошим Бременским приликама. Л>удство се размешта по ку-
Ьама, a opytja и возила по баштама, воЬнэацима, дворишти-
ма и шупама. Ако nocrojH опасност од де]ства непрщателье-
ве авщацще, чета у раним ]утарн>им часовима излази из на-
сел>еног места у одре^ени привремени pejoH, где проводи
дан.
Комбиновани размешта] примен>у)е се кад не nocToje
услови да се чета размести у насел>ено место.
432.	При одмаратьу у об]ектима утвр!)иван>а л>удство се
размешта по склоништима, рововима и заклонима. Opyija
су на ВП, возила у склоништима или заклонима, остало нао-
ружатье и опрсма у об]ектима и на местима предвидении за
тьихову употребу. Одмаравье се подрезе извршетьу основ-
ног борбеног задатка и одржаватьу пуне борбене готовости.
ТЬудство се одмара пре ступавьа у борбу и за време прекида
борбе.
433.	PejoH за одмаран>е чете у начелу je 1,5-2 km2 и тре-
ба да омогуНава: растресит и прикривен размешта], заштиту
од нуклеарног и хемщског оруж]а, брзо заузиман>е борбе-
ног или маршевског распореда, успоставл>ан>е планираних
веза, што повол>нще услове за одмаран>е и позадинско обез-
148
бе^евье. Удальеност pejona за одмор чете од веКих населье-
них места, об(еката Kojn могу бити цил> де]ства непрщательа
и pejona за одмаравье суседних ]единица у начелу nnje ман>е
од 1,5-2 km.
На удал>ености 2-5 km од основног, oflpeijyje се 1-2 ре-
зервна pejona за одмор, на Koje се чета премешта када дал>и
останак у основном pejony nnje могуЬ или je угрожен flej-
ством непри(ател>а.
Чета се pacnopeijyje у средину pejona одмаравьа батальо-
на, у crannoj готовости за flejcTBo на правцима Kojn воде ка
pejony одмаравьа, по pejonnMa вероватног спуштавьа вазду-
шног десанта и за подршку предстражних органа.
Чета у саставу батальона минобацача у pejony одмаравьа
може добита улогу дежурне чете. Дежурна чета поседа ВП
тако да може flejcrBOBara по pejony вероватног спуштавьа
непри}ательевог ВД и подржати пред страже.
434.	Вода за пиЬе и храна из месних извора користи се
после прегледа референта санитетске службе у батал>ону и
уз н>егову сагласност. За спречаван>е зага!)иван>а изворских
вода предузима^у се oflroeapajyhe мере. Чети се, по могуЬно-
сти, доделке посебан извор за снабдевавье водом.
На речним токовима и веЬим потоцима oananaBajy се
по реду, низводно, места узиман>а воде за пиЬе и кувавье,
nojen>e стоке, купанье льудства, купан»е стоке, правье рубл>а,
правье моторних возила и, по потреби, за деконтаминацщу
(шема 14).
435.	Чета се за одмор заповешЪу (наре1>евьем) oflpeijyje:
pejoH pa3Menrraja и упуйивавье коначара; начин доласка je-
динице; задаци за време одмаравьа; мере непосредног осигу-
равьа и безбедности; поступци у cnynajy напада непри(ател>а
и начин позадинског обезбе^евьа.
436.	За изви^авье pejona одмаравьа командир чете ynyhy-
je коначарску извидницу, Koja улази у састав коначарског
одел>ен>а батал>она.
Коначарску извидницу командир чете ynyhyje ради из-
ви!>авьа и припремавьа одре^ених pejona за одмаравье и ко-
начевье. Задаци коначарске извиднице су: изви^авье одре^е-
ног pejona за одмор; процена услова за cMenrraj и непосред-
149
Шема 14 - Распоред и обезбе!)ен>е чете на одмору
но осигуратье; подела pejoHa на потчшьене jединице; одре-
1)иван>е путева за разво1)ен>е |единица у pejony размешта|а;
организована cao6pahaja кроз pejoH и спрово!)ен>е других
наре^ених мера.
У начелу je састава: jeflaH официр (командир извидни-
це), четки старешина и потребан 6poj BojHHKa.
Извтфаае pejoHa за одмаран>е врши командир коначар-
ске извиднице, по наре1>ен>у командира чете, а оно у начелу,
садржи: састав извиднице; време поласка; начин и правац
150
кретан>а: pejon за одмаран>е и приближая распоред jединица
на одмору (по карти); правац кретан>а колоне и приближно
време доласка колоне у pejoH за одмор; податке о onniToj
ситуации и месним приликама (уколико су познати); време
и место дочека колоне и подношена извешта] а, као и друга
упутства за рад.
437.	После извивала и распореда у рерну одмаратьа, ко-
мандир коначарске извиднице чете излази и сачеку]е коман-
дира чете и подноси му извешта] и предлог распореда чете
за одмаран>е. Командир чете, по могуЬности, прегледа pejoH
за одмаратье пре доласка чете.
438.	Командир чете, после примл>сног извешта]а од ко-
начарске извиднице, изда]е заповест за одмор, ко] а у начелу
садржи: наружное податке о непри]ател>евим активности-
ма; задатак чете за време одмаравьа и поступай у случа]еви-
ма непри]ател>евог напада; pejoH размешта]а (основни и ре-
зервни) чете и водова; место и задатак дежурног вода; место
и задаци непосредног осигуран>а и мере безбедности; орга-
низована везе; позадинско обезбе^еже; зборно место; сиг-
нале за узбуну и знаке распознавала (одре^у]у се за свака
24 часа по потреби и чешЬе); време доставляла извешта]а о
распореду водова.
439.	По доласку у ре]он одмаран>а, чета се размешта у
средини ре]она одмарана батал>она и одмах се предузима]у
мере за маскиратьс л>удства, наоружаша и возила, успоста-
вл>а веза, а потом се изра^у]е склониште за л>удство и за-
клони за opytja и возила, у стално] готовости за подршку
борбе предстражног осигуравьа и де]ство по ре]онима веро-
ватног спуштала ваздушног десанта.
Маскирна дисциплина мора се непрекидно одржавати, а
мерама ПВЗ посвеЬивати пуна пажн>а.
440.	Предстражно осигуран>е организу]е баталюн соп-
ственим снагама и средствима, чета организу]е непосредно
осигураше (страже, патроле, осматрачи) ко]е се Hohy noja-
чава.
Непосредно осигураиье поставлю се на прилазима pejo-
на за одмаран>е на одето] алу 500-600 т, тако да затвара ва-
жнее прилазе. Стражари се поставл>а]у обично на улазу у
ре]он размешта]а, код opyija, муницще, погонског матери]а-
151
ла, бунара и сл. Патроле се ynyhyjy ради затваран>а и кон-
троле ме^упростора. По лошем времену (снег, меЬава, ма-
гла и сл.) и ноЬу nojanaea се борбена готовост и непосредно
осигуран»е.
За заштиту од де)ства нуклеарног, хемщског и биоло-
шког opyxja користе се, првенствено, природни заклони.
Кад се располаже потребним материалом, израду)у се и
склоништа за л>удство.
У pejony одмаравьа посебна пажн>а noceehyje се крета-
н>у мештана Kojn долазе у додир са во)ницима. Непозната
лица се легитимишу, а сумншва задржава)у, саслушава)у и
спроводе надлежним органима.
Мере непосредног осигуран»а чете yicnanajy се у систем
мера предстражног осигурааа претпоставлене )единице
или чине део тог система.
441.	Кад je чета угрожена у основном pejony, по наре^е-
н>у претпоставл>еног прелази у резервни pejoH за одмаран>е.
Резервни pejoH правовремено се извила и предви^а рас-
поред у н>ему.
442.	За време одмараььа у чети се организу)е радио,
жична, сигнална и курирска веза. КоришЬен>е радио везе je,
у начелу, забран>ено.
443.	На одмору, чета се попун>ава средствима, врши пре-
глед и оправку ТМС, леченье повре^ених и оболелих, расте-
pehyje се од непотребних МС и изводи обуку старешина и
}единица за npeflcrojehn задатак.
444.	При напуштан>у pejona за одмаравье, уништава]у се
трагови на основу Kojnx се може доКи до било каквих пода-
така о чети.
152
ПРИЛОЗИ

Прилог 1
Подноси се усмено
РАПОРТ
КОМАНДИРА ПРИДАТЕ ЧЕТЕ
Господине... ja сам..., командир чете Koja Вам je придата (или одре^е-
на да подржава ваш батальон).
Чета се налази. . . Попун>ена по формации (или... %). Располаже
са: ... opyija .. . возила (навесши koj'u),... б/к муницще,... п/р горива и сл.
Сва МС су у исправном стан>у сем...
За подршку вашег баталюна (чете) одобрено je... б/к муницще и...
п/р горива.
Чета може да оствари... просечних ватри; или )едновремено да неу-
тралише... цил>а (цил>ева). С обзиром на одобрени утрошак мунищце,
може да неутралише... щпьева са степеном неутралисан>а... % (или да
уништи... цил>ева).
Стан>е морала чете je...
Од... часова чета je на ПоОб код...
НАПОМЕНА:
Командир чете из састава ватрене групс Koja je одре1)ена да подржа-
ва неку jeflHHHuy, поред наведеног, yno3Haje команданта jединице join и
са: планираним ватрама БрАГ (БрВГ) на правду де] ст в а батальона и
начином одржаван>а везе са командантом БрАГ (БрВГ).
Прилог 2
Подноси се усмено
ПРЕДЛОГ
ЗА УПОТРЕБУ И ДЕ1СТВО ЧЕТЕ У НАПАДУ
1.	Предлажем да чета образу]’е (yt>e У састав) баталюнску ватрену
трупу.
2.	Борбени распоред БВГ:
ВП основни у pejoHy... посести га од... до... часова. Резервни ВП у
pejoHy...
ВПн 1 у pejony...; премештаню на ВПн 1 по водовима (или jeflHOBpe-
мено) орщентирно по избщан>у наших снага на лини)у... Почетак преме-
штаиьа по Вашем одобреньу (наре^евьу).
155
Осматрачница у pejoHy... посести je до... часова. Наредна осматрач-
ница у pejoHy... премештан>е на наредну осматрачницу... ПомоЬна осма-
трачница у pejony...
ВПн2... (исто као за ВПн 1).
Готовост за де]ство у... часова
3.	Зона де]ства десно... лево... допунсказона де)ства десно (лево)...
4.	Задаци чете:
4.1.	_У ватрено] припреми подржати наступанье на правцу... неутра-
лишуЬи непри]‘ател>а у pejony... ватрама КВ... 101 (200 х 100). TpajaH>e ва-
трене припреме (ако Huje одре^ена)... структура ватрене припреме:
I ватрени удар ........................... минута;
II ватрени удар........................... минута.
4.2.	У ватрено] подршци напада:
У	ближем задатку:
-	подржати jypnin на правцу... неутралишуЬи непри)ател>а у pejony...
КВ -103 (200 х 150);
-	подржати дал>и напад на правцу... ФЗВ - „КОСМАГ4 на линщи... и
КБ-104... уpejoHy...;
-	спречавати противнапад непри}ател>а са правца... БЗВ „АВАЛА44
на лини)и... и сл.
У	следеЪем задатку:
-	припремити и подржати уво^ен>е у борбу баталюнске резерве са
линще... неутралишуЬи непрвдател>а у pejony... КВ -105...;
“	обезбедити држаьье достигнуте линще батал>она... КЗВ - „ГОЧ“
на лини|и... и сл.
5.	Утрошак муницще:
-у BaTpenoj припреми напада... б/к (... мина).
- у BaTpenoj подршци напада:
а)	за извршенье ближег задатка... б/к
б)	за извршенье следеЬег задатка... б/к
6.	Коректуру на Ре 1 (Ц - ...) извршити од... до... часова.
7.	Везу са Вама одржавати лично, одре^иваньем осматрачница у истом
pejony. Показиван>е цильева помоЬу инструмента и по таблици сигнала.
8.	Захтеви:
“ б/к муницще на ВП дотурити до...
НАПОМЕНА:
Командир чете подноси предлог ако je укл>учен у доношена одлуке
команданта батал>она (подржаване jeflHHHne).
Caдpжaj предлога за одбрану сличая je предлогу за напад.
Ако je чета у саставу ватрене трупе, а одре^ена je да подржава неку
]едишщу, тада cBojnM предлогом обухвата само питаььа под редким бро-
jeM 4,5 и 7.
156
Прилог 3
Издще се усмено, а йо Потреби
йодаци се yuucyjy у радну бележницу
Команда чМБ
10,00 часова 30.5.2001. године
ТТ. 719
ЗАПОВЕСТ ЗА НАПАД
командира чете минобацача
Карта 1:25000; Жагубица 3-3,3-4; Алексинац 1-1,1-2
Ори]ентаци|а: географска, топографска.
Кодиран>е:...
Орвдентири: Op -1..., Ор - 2..., Ор - дрво... итд.
1.	Непрщатель, услед снажног отпора наших снага, развучености
борбеног распореда, претрпл>ених губитака, присил>ен je да npeije у од-
брану.
Вероватни циль je да задржава}уЬом одбраном, уз што ман>е губл>ен>а
простора, ослонцем на погодне земльишне офекте, створи време за дово-
1>ен>е свежих снага из дубине ради продужен>а напада.
На правду напада нашег батальона вероватно се бране снаге jaunne .
.. са вероватним распоредом:
-	jeflaH вод у pejony к-707, к-669, ивица шуме;
-	jeflaH вод у pejony: вртача - пут - Крчор;
-	jeflaH вод у pejony к-867 (Фаца Маре).
HajBepoBaTnnje да he бити подржан БВГ из pejona Руска колонка,
ocTBapyjyhn ватре по pejony Добра вода и тт-719.
БрАГ вероватно he остварити ватре по pejony раскрснице путева,
тт-719.
До сада je претрпео око 15% губитака у ж/с и МС.
У pejony тт-734 откривена je ИДГ, ]ачине око 10 л>уди.
2.1	. мтб са 1/1. мпоад из oneKyjyher pejona доводи се правцем: Реса-
вица - Равна река и са линще pa3Boja тт-719, к-671 напада правцем: Добра
вода - Фаца Маре.
Задатак: у caflejcTBy са суседима и подршке снага у додиру, применом
HajnoroflHnjer облика маневра разбита непри|ател>а у ре]онима: Крчор и
Фаца Маре, избита на лишцу тт-942 (Скорцар) - Мушита (тт-821), одакле
подржата уво^енье 3. мтб на правцу: Tpeha рампа - Гроглан бара.
КМ у pejony тт-719 западно за 500.
Готовост за напад у 12,00
3.1	/11. лпбр у борбеном додиру, подржава уво£ен>е у борбу 1. мтб...:
-	десно, правцем... напада 1 мтч задатак...;
-	лево, правцем... напада 2 мтч задатак...;
-	иза, на правцу... kpehe се 3 мтч задатак...;
157
ХЧета МБ-120 mm образце БВГ-1, командир групе-командир чете,
доводи се правцем датим за батальон и поседа ВПо у pejony увале (тт-719,
)угозападно за 400).
ВПн-1 у pejony раскрснице путева (Крчор к. 791 - )ужно за 400).
Осматрачница у pejony тт. 719.
Наредна осматрачница у pejony к. 791.
Задаци
У ватрено] припреми напада:
-	неутралише ж/с и в/с у pejony Крчор тт-795 и к.791. ocrBapyjyhn КВ
-101 и 102;
-	неутралише непри)ател>ску БВГ у pejony Руска колонка ocTBapyjy-
Ьи КВ -103.
У ватрено] подршци напада:
-	подржава напад 1. мтч на правду окука пута - макадамски пут
ocTBapyjyhn КВ -104 и БЗВ „АВАЛА“;
-	подржава напад 2. мтч дфтвом по pejony Брестовац ocrBapyjyhn
КВ -105 и 106;
-	подржава уверенье и напад 3. мтч дс)ством по pejony к. 867 - тт-942
ocrBapyjyhn КВ - 107 и ФЗВ - „КОСМАГ4;
-	спречава п/н са правда тт 716 - к. 802 ocrBapyjyhn ФЗВ - „ГОЧ44;
-	подржава уво!)ен>е у борбу 3. мтб. ocrBapyjyhn ватре по pejony Тре-
ha рампа.
5.	Борбени распоред чете:
5.1.	Осматрачнице
Осматрачница у pejony тт-719, западно за 500, поседан>е извршити по
пристизаььу у pejon Равна Река, помоЬна осматрачница у pejony Добра
вода.
Наредна осматрачница у pejoHy к. 791, правац премештатьа тт-719 -
дуж макадамског пута - к.791, почетак премештан>а по овладаван>у об)ек-
том Крчор.
5.2.	Ватрени положа]
Ватрени положа! У рфну увале (тт. 719, !угозападно за 400), основни
правац 18-00.
Чета се из опеку) у he г pejoHa доводи правцем: Рссавица - Равна река
поседаьье положа)а од 10,00 до 10,30.
Резервни ватрени положа) у pejony увала, раскрсница путева, дрво,
основни правац 19-00.
Прелазак чете на ВПр искл>учиво по мом наре£ен>у.
ВПн - 1 у pejony раскрснице путева (Крчор к. 791 )ужно за 400),
основни правац 21-00.
Премсштан>е по овладаван>у об)ектом Крчор.
Почетак премешташа по водовима и мом наре|)ен>у.
6.	Организована изви!>ац>а (командном воду)
Зона изви^ан»а: десно, ивица шуме - вис; лево, окука пута - увала;
pejon нарочите пажьье об)скат Крчор.
158
Допунска зона извивала десно, увала - пут; лево, трупа Kyha - вис.
Бро]еви за нумерацщу:
-	репера од 03 до 09;
-	цил>ева од 10 до 20;
-	ватри од 101 до 130.
Задаци изви^ан>а:
-	одредити координате репера, ориентира, цил>ева и планираних ва-
три;
-	открити присуство, ]ачину и састав непрщател>а у рернима Добра
вода и Крчор;
-	почетак изви!)ан>а од 10,00.
7.	Успоставити радио правац осматрачница - ВП и жичне правде
осматрачница - ВП, искл>учиви рад средстава везе сходно плану везе.
Готовост везе 11.00.
8.	Коректуру извршити основним орущем чете на Цил>-101 од 10.00
до 10.15.
Обнавл>ан>е елемената извршити 15 минута пре почетка ватрене
припреме напада.
9.	Основни садржа] оружане борбе
9.1.	ПВБ
Тежиште ПВБ имати на осматран>у ваздушног простора на правцу
Брестовица - Равна Река и примени мера ПВЗ.
9.2.	Инжин>ери]ска де]ства
Инжин>ер^ско уре^ен>е положа]а и осматрачнице извршити у првом
степену заштите.
10.	Обезбе^ен>е б/д:
10.1.	Информативно-психолошко-пропагандно обсзбе!)ен>е.
Тежиште имати на информисавьу и мотивисашу л>удства за изврше-
ьье задатка. Адекватним мерама разобличити све облике непрщател>ске
психолошко-пропагандне делатности.
10.2.	Обавешта|но обезбе!)ен>е: у свим |единицама организовать аде-
кватно осматраше и обавештаваьье о свим променама у распореду непри-
]’ател>а.
10.3.	Безбедносно обезбе1>ен>е: остварити потпуну контролу у pejo-
нима размешта^а и правца кретаььа ]единица. Нарочиту пажн>у осигура-
н>ем правца Фаца Рашка.
10.4.	ПНХБОб: тежиште имати на правовременом откриван>у упо-
требе Х/о. Привремену деконтаминаци]у вршити на положа]у, группу по
мом наре^ен>у.
10.5.	Позадинско обезбе^енье:
Позадински вод нашег баталюна развща станице у pejony Равна ре-
ка. Почетак рада од 10.00.
159
Путеви дотура и евакуаци]с: Равна река - Добра вода - Троглан бара.
За извршен»е задатка одобравам утрошак:
Муницща:
-	у ватрено] припреми 0,75 б/к;
-	у ватрено] подршци 1,25 б/к;
-	за ближи задатак 0,75 б/к;
-	за следеЬи задатак 0,5 б/к.
Гориво:
-	за све ]единице 1 п/р.
Исхрану до почетка де]става вршити текуЬом храном, а по отпочи-
н>ан>у де]ства сувим оброком.
11.	Командованье
Извешта] е достав л>ати:
-	редовне: о готовости за де]ство и после сваког премештан>а (про-
мене) елемената борбеног распореда;
-	дневне до 19.00 са ставьем у 17.00 часова;
-	ванредне по потреби и мо]им захтевима.
КОМАНДИР чМБ 120 mm
капетан 1 класе
НАПОМЕНА:
Садржа] тачака 1, 2, и 4 заповести командира чете узима се из запо-
вести команданта батальона и, у начелу, не сме се мен>ати.
Заповест за одбрану садржи исте тачке, а садржа] тачака прилаго1)а-
ва се специфичностима изво^ен>а одбране.
Прилог 4
Изда]е се усмено, а йо Потреби
йодаци се yuucyjy у радну
бележницу
Команда чМБ
10.00 часова 30.5.2001. године
ТТ.719
ЗАПОВЕСТ ЗА МАРШ
командира чете минобацача
Карта 1:25000; Жагубица 3-3,3-4; Алексинац 1-1,1-2
1.	Непри|ател>...
2.... пб (мтб) са... Mapinyje правцем...
Задатак:...
3.1.	чета минобацача 120 mm маршу]е у саставу главнине бататьона.
160
Задатак:
У cnynajy борбе у сусрету чета образце БВГ, подржава борбу чел-
ног одел>ен>а и обезбе^у)е pa3Boj батальона за борбу.
По стизажу на маршевски цил> чета поседа ВП у pejoHy... са задат-
ком... (или се прикупльа - размешта у pejoHy... са задатком...).
4.	Маршевски распоред чете: челна извидница, командни вод, 1. и 2.
вод минобацача.
Одсто)ан»е од )единице Koja Mapinyje испред до чела чете... щ. Одсто-
jaH>e измену водова (возила)... т. Брзина кретан>а... km/h.
5.	Готовост за марш у... часова. Почетак марша у... часова. Заврше-
так марша у... часова.
Полазну тачку..., проНи челом колоне у... часова. Регулативну тач-
ку 6poj... проЬи у... часова, бр. 2... проЬи у... часоваитд.
6.	Вероватне лини]с сусрета са непри)ател>евим снагама:
—	6poj 1...;
-	6poj2... итд.;
-	у enynajy сусрета са непри)ательем на линщи 6poj 1: ВП у pejoHy...,
а осматрачница у pejoHy...;
-	у enynajy сусрета са непрщательем на лишци 6poj 2: ВП у pejony...,
а осматрачница у pejony...
7.	Задаци чете:
На лини|и сусрета бр. 1;
О	безбедити pa3Boj и подржати борбу батальона... на лишци (правду)
... неутралишуЬи непрщательа... ватрама у pejony...;
-	спречавати разво) непри)ател>а за борбу и прелазак у напад оства-
pyjyhn ФЗВ „АВАЛА“ на лишци...;
-	припремити и подржати напад батальона на правду... ватром... у
pejony... итд.
8.	Челна извидница (извидница пута, коначарска извидница - ако се
ynyhyje) састава... Kpehe правцем...
Задатак...
9.	Организована садржа]а оружане борбе на маршу
9.1....
9.2....
10.	Организована обезбе^еша борбених де]става на маршу
10.1...
10.2...
11.	Организована командовала и везе у току марша
У току марша кретаНу се на челу чете, остале старешине Kpehy се на
челу (у саставу) сво)их )единица.
Везу на маршу организовати (курирску, радио и сигналну).
161
Сигнали:
	Радиом	Гласом	Сигналним средствима
Нуклеарна опасност	333		Сери] а црвених
Хеми]ска опасност	444		„Отрови“	Cepnja жутих
Тенковска опасност	555	„Тенкови“	Сери] а зелених
Ваздушна опасност	666	,,Авиони“	Сери]а плавих
Извешта] е доставдьати
Редовне:
-	о готовости за марш;
-	на сваком застанку (одмор, преданку) о току марша;
-	дневне сваког дана до... h, са станьем у... h;
Ванредне - по потреби.
Командир чете
капетан
НН
Прилог 5
ПЛАН flEJCTBA
1. минобацачке чете у нападу
(следи графички део)
Уз прилог 5
ТЕКСТУ АЛ НО-Т А БЕ Л АРНИ ДЕО ПЛАНА ДЕ1СТВА
1. PA3BOJ
... МБ чета Mapniyje из pejona..., правцем:...
Почетак марша у..., а завршетак марша у...
Поседа ВПо у pejony: ... од ... до ...
Готовост за де]ство у ...
2. КОРЕКТУРА
Коректуру извршити у времену од ... до ... на Ре ... (Цил>...)
162
Прилог 6poj 5
ОДОБРАВАМ
КОМАНДАНТ 1.мтб
ма]ор
ПЛАН flEJCTBA
1. минобацачке чете у улози БВГ-1
у нападу на дан.	године
ЛЕГЕНДА
Ц Ватре БрАГ
I Ветра БВГ-1 са ВПо
□ Ватре БВГ-1 са ВПи-1
Нумерадо репера, доьева и
” ватри од 101-150
---Почетак лремешта1ьа на ВЛн-1
-«-м-Почетак премештан>а на ВПн-2
«а- Праэац npeueunatba осматрачница
Поз
1ВД.
СледеПи задатак
баталюна
Ближи задатак
бригаде
□113
1/З.мтч
1.мт5
ВПр
З.мтбр |
: // Блия«
задатак
батагьона
1/5 Лбр
ЛДмин
По
чМБ 120
Командир 1 .МБч
капетан прве класе
163
3. ЗАДАЦИ
Фаза	Задаци	Извршиоци	
		БрАГ	БВГ
Ватрена припрема	- Извршити подршку наступала на правцу: ... неутралишуЬи непри]ател>а у pejony:... TpajaH>e:... минута Структура: I ватрени удар... минута... мина II ватрени удар... минута... мина III ватрени удар... минута... мина	КВ - ... ФЗВ- ... БЗВ- ... КЗВ - ...	КВ - ... ФЗВ - ... БЗВ - ... КЗВ - ...
	У ближем задатку:		
Ватрена подршка	-	Подржати jypHin ... на правцу... неутралишуЬи... у pejony... -	Подржати борбу кроз дубину одбране... на правцу;... ocTBapyjyhn ватре у pejoHy... -	Спречити противнапад непри)ател>а са правда... У следеЬем задатку: - Припремити и подржати уво^еле у борбу чета I лини]е (резерве) са лини]е... (неутралишуИи) непри]’ател>а у pejony...	КВ-... ФЗВ-... БЗВ-... КЗВ-...	КВ-... ФЗВ-... БЗВ-... КЗВ-...
	- Обезбедити држале достигнуте лини)е бататьона...		
4. ПРЕМЕШТА1БЕ
Премештале на ВПн 1 извршити целом четом, а након избрала
наших снага на лини]у:по мом наре^елу.
164
Правац премештан>а:,.. PejoH ВПн 1...
Дужина скока... Време премештан>а...
5. ОБЕЗБЕЪЕНэЕ б/д
5.1. Обавешта)но обезбе^еше
Изврфан>е организовати у зони:
десно:...; лево:...
PejoH нарочите пажьье...
Нумерацща цил>ева и ватри:
БрАГ: од 51 до 100
БВГ:од101 до 120
5.2...	.
5.3...	.
5.4. Позадинско обезбе^еше
5.4.1.	Техничко обезбе^еиье
Одобрено ... б/к.
Подела утрошка муницще:
-	за ватрену припрему напада ... б/к
-	за ватрену подршку напада:... б/к
-	за извршен>е ближег задатка ... б/к
-	за извршеше следеЬег задатка ... б/к
КОМАНДИР
капетан
НН
165
Прилог 6
ПЛАН ДЕЛСТВА
1. минобацачкс чете у одбрани
ОДОБРАВАМ
КОМАНДАНТ 1.мтб
Majop
ПЛАН flEJCTBA
1. минобацачке чете у улози БВГ-1
у одбрани на дан .	. године
Прилог 6poj 6
Д Ватре БрАг-1
□ Ватре БВГ-1 се ВПо
Ватре БВГ-1 са ВПн-1
— - - Почетак лремешташа на 8Пи-1
Пометам премаштам на ВПн-2
-------Праеац лремешта>м осматрачница
Командир 1чмб
капетан лрае плесе
166
Уз прилог 6
ТЕКСТУАЛНО-ТАБЕЛАРНИ ДЕО ПЛАНА ДЕТСТВА
1. PA3BOJ
... чета МБ Mapinyje из pejona..., правцем:...
Почетак марша у .... а завршетак у ...
Поседа ВПо у pejony:... од ... до ...
Готовост за nejcTBo у ...
2. КОРЕКТУРА
Коректуру извршити на репер (Ре...) у времену од ... до ...
3. ЗАДАЦИ
Фаза	Задаци	Извршиоци	
		БрАГ	БВГ
iaibc тельа	- Подржавати борбу Б Ос на ли- ни]и:...	КВ-...	КВ-...
а?	- Спречаван>е: из ласка непрщател>а	ФЗВ-...	ФЗВ-...
Ф Ои J s В £ S9	на полазне положа]е (лини]у разво-	БЗВ-...	БЗВ-...
	ja)... и наступание	КЗВ -	КЗВ - ...
	- Спречити jypHin		
	непри]ател>анаправцу:...	КВ-...	КВ-...
S g* & я	- Спречавати брз пролор и уклиньа-		
5 S 2 ч	ван>е непри]ател>а на правцу:...	ФЗВ-...	ФЗВ-...
Б	- Обезбедити... бок	БЗВ-...	БЗВ-...
— *4 Л 1 s	—...	КЗВ-...	КЗВ-...
			
Ф			
Я Ф 3 я*	- Обезбедити		
§ = s*	прихват чета I лини]е. - Подржати п/н на правцу:...	КВ-... ФЗВ-...	КВ-... ФЗВ-...
я я		БЗВ-...	БЗВ-...
® 5		КЗВ-...	КЗВ-...
>> *			
4. ПРЕМЕШТА1БЕ
Премештан>е на ВПн 1 извршити целом четом, а по изби]'ан>у
непри)ател>ана лишцу:..., по момнаре!)ен>у.
167
Правац премештаььа ... PejoH ВПн 1 ...
Дужина скока ... Време премештан>а ...
5.	ОБЕЗБЕЪЕН>Е б/д
5.1.	Обавешта)но обезбе^еше
ИзвЕфан>е организовати у зони:
десно: ...: лево: ...
PejoH нарочите пажьье...
Нумераци]'а цшьева и ватри:
БрАГ: од 51 до 100
БВГ: од 101 до 120
5.2.	...
5.3.	...
5.4.	...
5.5.	Позадинско обезбе^еше
Техничко обезбе^енье
Одобрено ... б/к.
Подела утрошка муници]е.
У току подршке БОс... б/к.
У току подршке чета прве лини]’е ... б/к
У току подршке чета друге лишцс ... б/к
КОМАНДИР
капетан
НН
Команда 1. чМБ
7.00 часова 25.10.2000.
Jby6oBnja
Прилог 7
Изда]е се усмено
НАРЕЪЕН>Е
командир извиднице ВП
Карта 1:25000;..., издаше ... године
L Непрщател»...
2.	... пб са ... напада правцем ... са задатком ... Главке снаге
flejcTByjy на правцу ... а помоИне на правцу ...
168
3.	У додиру са непри]ател>ем су снаге ... Десно напада ... лево
напада ... У позадини непрщател>а у pejony ... nejcTByje ... са задатком ...
4.	... чета минобацачка у улози БВГ «... подржава напад ... пб.
5.	Ватрени положа] у pejony ... зона де]сгва десно ... лево ...
Основни правац ... Линьце на]маьье (najeehe) дальние гамаша...
Допунска зона де]ства десно (лево) ...
ВПн у pejony ... Основни правац ... ВПр у pejony ... Основни
правац...
Извидите pejon ВП, (ВПр) одредите места opyija ... и извршите
погребне припреме за поседанье ВП. У ... часова сачекаре чету у pejony...
Поседакье ВПо у... часова
6.	У састав извиднице ВПо улази:...
7.	Готовост за де]ство у ... часова
КОМАНДИР
капетан
НН
Прилог 8
У Писано] формы
ПОДАЦИ ЗА ЗАПОВЕСТ
команданта ... мтб (... пб)
1.	Баталюнска ватрена трупа (БВГ - ...) састава ...
ВПо у ре]ону ... ВПн у pejony ... премешта се ... (време и начин
премештаььа).
Осматрачница у pejony ... правац премештаььа ...
Ватрена припрема Tpaje ... минута.
Структура:
-	1 ватрени удар ... мин.;
-	II ватрени удар ... мин.
Задаци
-	У BaTpenoj припреми напада ...
-	У ватрено] подршци напада:
-	у извршеььу ближег задатка ... (да]у се тактички задаци),
-	у извршеььу слсдеЬег задатка ... (да]у се тактички задаци).
2.	Утрошак муницще:
ВВГ- одобрено ... б/к; муници]е. Од тога:
-	у BaTpenoj припреми напада ... б/к (... мина);
-	у ватрено] подршци напада:
а)	за извршеьье ближегзадатка ... б/к;
б)	за извршеьье следеЬег задатка ... б/к;
3.	Дово^еьье и разво] чете
Чета Mapinyje из pejona ... правцем ... у pejon ...
169
Дужина марша ... km; брзина кретан>а ... km/h
Потребно време за дово£ен>е ... часова.
Почетак марша у ... часова, завршетак у ... часова.
Поседан>е ВП од ... до часова.
Готовост за flejcTBo у ... часова.
4.	За де]ство:
-	избор ВП под командом СВП;
-	организована изви^аньа под командом командира командног вода;
-	коректура на Ре 1 основним орущем од ... до ... h;
-	организована везе по изводима из плана везе батальона и
прилозима ... Готовост везе у ... часова.
5.	Премештан>е чете
Правац премештан>а ... дужина скока ... km, могуЬа брзина при
премештаньу ... km/h. Потребно време за прсмештаьье ... часова.
Почетак премештаььа орщентирно по изби]ан>у наших снага на
лини]у ..., а по нарс£ен>у (одобревьу)...
Премештан>е по водовима (или jeднoвpeмeнo).
6.	Инжшьерщска де]ства:
Утвр!)иван>с ВП и осматрачнице у ... степену ВПр, ВПн -1, 2 ... у ...
степену. Готовост инжи1ьери[ских радовау ... часова.
7.	Позадинско обезбе^еже
Муницщу дотурити на ВПо до ... часова.
Попуна погонским горивом у pejony ... до ... часова.
8.	Непосредно осигураиье ВП према плану СВП.
КОМАНДИР
капетап
НН
170
Прилог 9
ШЕМА ОРШЕНТИРА
(следи графички део)
171
Прилог 10
ШЕМА КОДИРАН»А
(следи графички део)
1. минобацачке чете
Напомена: - ради се по потреби
- M3paTjyje се на карги 1:25 ООО или олеати
172
Прилог 11
ДНЕВНИК ОСМАТРА1БА
Осматрачке станице... чете МБ pejon...
Ред. бр.	Шта je откривено и где (положа] у односу па ориентир или читан>е и мссни угао)	Време када je откривено	KoMeje податак доставл>ен и када	ПРИМЕДБА
1.	Трупа митрал>еза у pejony „Плато“	02.03.01. .10.48	командиру чете у 10.50.	
		итд. 				
				
				
Податке унео
Прилог12
ОДОБРАВА
Командир чете
ПЛАН НЕПОСРЕДНОГ ОСИГУРА1ЬА
ВП чете на дан ... у pejony...
I РАСПОРЕД СРЕДСТАВА
1.	Осматрачница у pejony ...
2.	Стражарс поставите код ...
3.	Патрола се Kpehe правцем ...
4.	Линща блискс одбране ...
5.	Трупа мина у pejony ...
6.	Средства ... у pejony ...
173
II ПЛАН БЛИСКЕ ОДБРАНЕ:
Врста папада	Сигнали	Поступай |единице
Напад из ваздушног про- стора	Авиони	Ако чета nejcTByje:
Напад пешадще	Пешадща са фронта:	
	здесна	
	слева	...
	сле^а	
Изненадни напади	Пешадще и тенкова	
НХБ б/с	Серща жутих, отрови (УДар)	Ако чета де]ству]е:
Ш ШЕМА БЛИСКЕ ОДБРАНЕ
(видсти Шему 9)
IV МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ:
-	Спречити ... (приступ непознатим лицима у pejoH ватреног положа)а и сл.)
-	Забранити ... (уда;ьаван?е из pejona ватреног положа]а, без одобревьа,
непотребно кретавье и сл.)
-	Захтевати ... (строго извршававье постав;ьених задатака и правилпо
вршетье службе и сл.)
V ПОДАЦИ ЗА ИЗВЕШТА!
1.	Готовост у ... часова
2.	Координате х ... у ... z ...
3.	АзОП
4.	HajMaiba елевацща ...
5.	Висина заклашатьа ...
6.	Врсте мина па ВП:
-ЛТФ ...
-	димних ...
-	освет?ьава]уЬих
174
7.	Врсте упатьача:
-ударни...
-близински...
8.	Температура пун>ен>а
9....___________________________________________________________
V	I РЕД ХИТНОСТИ И ВРСТЕ OBJEKATA KOJH СЕ ИЗРАЪУЛУ
НА ВП
А. Ред хитпости
-	изви^ан>е земл>ишта, израда прилазних путева до места opytja;
-	израда заклона за льудство, ору^е, муници)у и маскиран>е радова;
-	израда заклона за средства вуче, за осигураше, израду МЕП;
-	израда склоништа
Б. Врсте об]екта:
1.	Заклона за л>удство ...
2.	Заклона за ору^а ...
3.	Ниша за муницщу...
4.	Склоништа ...
5.	Заклона за средства вуче ...
6.	Положа]а за непосредну одбрану ВП ...
Замепик командира чете
(СВП)
175
Прилог 13
Per. бр.	ЗАПИСНИК МИНСКО-ЕКСПЛОЗИВНЕ ПРЕПРЕКЕ
Cepnja:			Карта:			Р=1:		Лист бр.			Издание					Координате тачке 1					X:		Y:	
Наредио миниран>е:								Датум и време израдс МЕП:									i Вреза МЕП:							
(дуж., чин. име и прсзимс)																								
1ед. Koja je изврлшла ми- нираиье:								Записник израдио:									Начин израде МЕП:							
(пун формапи|ски пази и je;i)								(дуж.. чин. име, нрезиме и пог.)																
Израдом МЕП руководио:								Bpoj копиj а и коме je доставл>ено/време доставл>ан>а																
								1.				2.					3.					4.		
(дужност, чин, име, нрезиме и потоке)																								
Тил мине:				Противтен- ковске мине				Са Доп. упа.	ПП мине						Ост- ала МЕС			Наредио примопреда]у МЕП:						
							Z							Z				(дужност. чин, име и презиме)						
Epoj мина /количина МЕС у реду			1.															Примио МЕП:						
			2.																					
			3.															(дуж.. чип. име и нрезиме и нот.)						
			4.															Прсдао МЕП:						
			5.																					
			6.															(дуж., чин, име и нрезиме и пот.)						
			7.															Датум и време лримо- пpeдaje						
Укупно:																								
Орщентирне тачке								Подаци о пролазима																
Ред. бр.	Коорди- нате			Опис				Рсд. бр.	Ширина пролаза				Начин обележава>ьа пролаза							Средства за затваратье пролаза				
1.	X																							
	Y																							
2.	X																							
	Y																							
3.	X																							
	Y																							
Скица минско-																								
-експлозивне прел						реке:																		
																								
																								
																								
176
1 1 Г 1 1 1 1	1 1 1 1 1 Г 1 1 1 1 1 1									
ПОДАЦИ О РАЗМИНИРАН)У									
Нарсдно разминираьье:	Тип мине		Epoj изва^ених уништених мина					PaHHje уништ.	Датум и време раз- миниранэа:
									
(дужност, чин, имс. и презиме)									
Начин разминиран>а:									кд. Koja je извр. размин.
									
									
									(пуп формац. пазив )един.)
МЕС предмета:									Разминиранэем рук.:
									
									(дуж. чин имс прсзимс и пот.)
									
Прилог 14
Досшавгьа се куриром (йисмено)
или иреко средсишва везе
1. чета МБ
18.00. часова 25.10. 2000.
Л>убови]а
КОМАНДИ... 1. мтб (пб)
БОРБЕНИ ИЗВЕШТА!
Секци|а 1:25.000, издшье ... године
1.	Непри]ател> je избио на лини]у ... где je прсшао у одбрану. До сада
су откривени цшьеви ...
У ... часова непрщател> je извршио напад flcjcrBOM трупе ... авиона
по чети и нансо joj губитке.
У л>удству:
-	погинулих...;
-	раььених ...
У техници:
-	opyi)a: уништено ... оштеЬено ... комада;
-	средства вуче: уништено ... оштеЬено ... комада;
2.	Чета се налази на ВП у pejony ... у готовости за де]‘ство. У току
дана чета jc дejcтвoвaлa по ... (навести цшьеве и йосйайнуиш, ефекаш).
3.	Стан>е чете
4.	Молим за (хитну) попуну губитака (утрошених средстава)
КОМАНДИР
капетан
НН
177
Прилог15
ПРЕГЛЕД СКРАЪЕНИЦА
АзО	-	азимут осматравьа
АзОП	-	азимут основног правца
APJ	—	артил>ери]ско-ракетне j единице
б/д	—	борбена де]ства
б/е	—	борбени ешелон
б/к	-	борбени комплет
б/р	-	борбени распоред
б/с	—	борбени CTpoj
БВГ	-	батал>онска ватрена трупа
БЗВ	—	бочна запречна ватра
6МБ	—	батальон минобацача
БОб	—	безбедносно обезбе^е1ье
БОс	—	борбено осигурашс
БрАГ	—	бригадна артил>ери]ска трупа
БрВГ	—	бригадна ватрена трупа
ВВФ	-	врло високе фреквенци]е
вд	—	ваздушни десант
ВП	—	ватрени положа]
ВПл	—	ватрени положа] лажни
В Пи	-	ватрени положа] наредни
ВПо		ватрени положа] основни
ВПпр	-	ватрени положа] привремени
ВПр	—	ватрени положа] резервни
BtJ	—	во]нотеритори]ална ]единица
ВтОб	-	ветеринарско обезбе^етье
ДОс	—	дальина осматран>а
д/о	—	дневни оброк
ЕИ	-	електропско изви^ахьс
ж/с	—	жива сила
зкч	-	замени к командира чете
ЗВ	-	запречна ватра
ЗТ	-	заузета територи]а
3TJ	—	здружена тактична j единица
ИГ	—	изви^ачка трупа
идг	—	изви^ачко-диверзантска трупа
ИнОБ	—	интендантско обезбе^енье
ИППОб	—	информативно-психолошко-пропагандно
		обезбе^ен>е
к.	*	кота
кв	-	командир вода
178
кв
КЗВ
кио
ккв
КМ
ко
ков
крчо
кч
ЛМД
лпбр
МБ
МЕП
МС
меч
мтб
МТС
мтч
НХБ/о
ООб
О(Ои, Он...) -
ОП
Ор
и/н
п/р
ПАРБ
пб
пбр
ПВБ
ПДБ
ПЕБ
ПЕб/д
ПЕД
ПЕЗ
ПНХОб
ПОБ
ПОГ
ПоОб
ППБ
ППОб
РЕД
Р-1
РХ извифан>е -
РХБ изви^ан>е -
рчо
СбОб
с/в
концентрична ватра
коса запречна ватра
командир изви!)ачког одел>ен>а
командир командног вода
командно место
командир одел>ен>а
командир одел>ен>а везе
командир рачуначког одел>сн>а
командир чете
лассрски мерач дал>ине
лака пешади)ска бригада
минобацач
минско-експлозивне препреке
матери] ал на средства
мотострел*ачка чета
моторизовани батал>он
матерщално-техничка средства
моторизована чета
нуклсарно-хеми]ско и биолошко оруж]е
обавешта]но обезбе^ен>е
осматрачница (истурена, наредна...)
основни правац
ориентир
противнапад
пуньенье резервоара
противартил>сри)ско-ракетна борба
пеп1ади]ски баталюн
пешади]ска бригада
противваздушна борба
противдесантна борба
противелсктронска борба
противелектронска борбена де]ства
противелектронска дс]ства
противелектронска заштита
противнуклеарно-хеми]ско и биолошко обезбе!)ен>е
противоклопна борба
противоклопна група
позадинско обезбе^ен>е
противпешадщека борба
противпожарно обезбе!)сн>е
pejoH свентуалног де]ства
репер -1
радиолошко и хеми]ско изви1)ан>е
радиолошко, хеми]ско и биолошко изви^ан>е
рачуначко одел>ен>е
саобраЬа]но обезбе|)ен»е
систем ватре
179
СВ	—	стрел>ачки вод
СВП	—	старешина ватреног положа] а
СнОб	—	санитетско обезбе^ен>е
ТМС	—	техничко-матери]ална средства
ТОб	—	технично обезбе^ен>е
тт.	—	тригонометарска тачка
ФЗВ	-	фроптална запречна ватра
Х/о	—	хеми]ско оруж]е
хд	—	хеликоптерски десант
Ц-1	—	цил> 1
чвг	—	четна ватрена трупа
чМБ	—	чета минобацача
СПИСАКШЕМА
Bpoj шеме	Назив шеме	Bpoj стране рукописи
1.	Борбени распоред чете	18
2.	Начелни распоред л>удства и средстава на осматрачници ко- мандира чете	20
3.	Начелни распоред л>удства и средстава на ватреном поло- жа]у	22
4.	Разво] и носедаиье ватреног по- ложа] а и осматрачнице	25
5.	Промена ватреног положа]а че- те по водовима	27
6.	Организаций радио везе у чети	53
7.	Организаци]а жичне везе у че- ти	54
8.	Прилог уз извешта] челне изви- днице	75
9.	Непосредно осигуран>е ватреног положа]а чете	95
10.	Начелна шема напада батальона	98
11.	Начелна шема одбране батальона	116
12.	Место чете на маршу у саставу моторизованог батал>она	132
13.	Распоред чете (вода, одел>ен>а) на маршу	136
14.	Распоред и обезбе^еиье чете на одмору	150
180
СПИСАК ШЕМА У ПРИЛОЗИМА
Bpoj прилога	Назив прилога	Bpoj стране рукописа
5.	План де]ства 1. минобацачке чете у улози БВГ-1 у нападу на дан 	године	163
6.	План детства 1. минобацачке чете у улози БВГ-1 у одбрани на дан	године	166
9.	Шема ориентира на основно] осматрачници 1. МБч дана 6. 10.2000. године	171
10.	Шема кодиран>а 1. минобацачке чете	172
181
Ликовно-графички уредник
Слободан МихаиловиЬ
Графичко-технички цртач
Весна MnxajnoBnh
Коректор
Анжели) а КосановиЬ
Технички секретар
Нада ЛековиЬ